Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
VESELINOVIĆ 289 SIMO MATAVULj 293 SVETOLIK P. RANKOVIĆ 297 STEVAN SREMAC 299 RADOJE DOMANOVIĆ 303 SVETOZAR ĆOROVIĆ 305 VOJISLAV J. ILIĆ 307 VLADIMIR M. JOVANOVIĆ 314 MILORAD J.
U njoj su se javili i razvili domaći talenti: Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Svetozar Ćorović. Pod uredništvom Nikole Kašikovića i dr Vladimira Ćorovića, sa književnijom bojom, i uz saradnju mnogih i srpskih i
Mladi mostarski pisci Jovan Dučić, Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović krenuli su u Mostaru Zoru, koja je izlazila od 1896. do 1901.
SVETOZAR ĆOROVIĆ Od kraja osamdesetih godina Bosna i Hercegovina počinju ulaziti u književni život srpski. Jedan od prvih pisaca iz
Jedan od prvih pisaca iz Bosne i Hercegovine bio je Svetozar Ćorović. Rodio se 29. maja 1875. u Mostaru. Osnovnu i trgovačku školu svršio je u mestu rođenja.
Sam je dovršio svoje obrazovanje, i stalnim i ozbiljnim radom usavršio se kao pisac.* Ćorović je jedan od najvrednijih i najplodnijih srpskih pisaca. Počeo je sa pisanjem dečjih pesama još 1889.
1899), i On, Adembeg, Ptice u kavezu, Povratak (sve u jednom činu), Ajiša i Zulumćar [(Dubrovnik, 1913)] u tri čina. Ćorović je počeo pisati pre vremena, vrlo mlad, nevešt i neuk, i njegovi prvi radovi su pokušaji pisca koji se tek razvija i
JOVAN DUČIĆ Rođen 1874,124 u Trebinju, u Hercegovini,* kao i njegovi književni drugovi Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović, propevao je početkom devedesetih godina, pod jakim uticajem Vojislava Ilića.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
92. JAO, ŽENO, IZJEDE ME VUK: Zabeležio Stevo Ćorović u Ljubinju i objavio u Bosanskoj vili za 1892, str. 15. 93. NEŠTO ŠUŠNU: Zabeležio Vuk St.
Objavljena u prvoj njegovoj knjizi narodnih pripovedaka, 1868. 115. GLUVI VUK: Objavio Dragomir Đ. Ćorović iz Čestina (Gruža) u „Kići“, a zatim preštampana u zborniku „Kićine priće“ sv. 1 (god. 1923?). 116.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
doduše, nije objasnio u čemu je nepravilnost; od najranijih kritičara činio je to, koliko znamo, jedino Vladimir Ćorović.
Dobar primer je upravo onaj koji Vladimir Ćorović bez odobravanja razmatra. 156 U junakinjinom odnosu, naime, prema svekru Marku ima primetnoga dvojstva i dvosmislenosti:
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Zato nije čudo ako je Plač prepisivan, i u obema redakcijama. Tako Ćorović u Predgovoru Srpskoj građanskoj lirici XVIII veka, XXII, piše da je u pesmarici Matije Ivkovića prepisan Gorestni
Po onome što je V. Ćorović rekao o njoj (v. str. XXIII predgovora knjizi Srpska građanska lirika XVIII veka. Za štampu priredili Tih. Ostojić i V.
str. XXIII predgovora knjizi Srpska građanska lirika XVIII veka. Za štampu priredili Tih. Ostojić i V. Ćorović. Beograd—Srem.
Ostojić i V. Ćorović. Beograd—Srem. Karlovci, 1926), ne vidi se da on zna da je toj pesmi autor Rajić: naprotiv, Ćorović smatra da je to samo u kalfenskim pesmama kurzirajuća „zanimljiva varijanta”, i možda jedna od mnogobrojnih,
Tekst je uzet iz knjige Srpska građanska lirika XVIII veka. Iz starih pesmarica. Za štampu priredili Tih. Ostojić i V. Ćorović. Beograd—Srem. Karlovci 1926, gde je pesma štampana pod br. 88, str. 103—5. Stih 3.
izdanju Dositejevih dela (1911) nema” je; pesma se međutim nalazi i u tome izdanju na str. 355a. V. Ćorović, a izgleda i V. Stajić, nisu znali da je pesma Dositejeva: v.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Njoj je u početku pripadao i Dučić, kao i najznačajniji pripovedač koga je Hercegovina dala Svetozar Ćorović (1875-1919). Tu nije prekidan kontinuitet razvoja s književnošću 19. v.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
se mogle sažeći na drvima i običnoj vatri, nego su sečene po vinogradima gidže, čokoće, i na lozi su ga spržili« (Vl. Ćorović, Sveti Sava u nar. pr., 187, upor. i BV, 16, 1901, 212).
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Veselinović, Vojislav Ilić, Svetolik Ranković, Ilija Vukićević, Aleksa Šantić, Milorad Mitrović, Ivo Ćipiko, Svetozar Ćorović, Milorad Petrović, Boža Knežević, Bora Stanković i Radoje Domanović.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
na više bi bila; da je guja, pod kamen bi bila, Nit' je vila, niti guja ljuta, već to cvili Perović Batriću u rupama Ćorović-Osmana... (Perović Batrić) Šta se b'jeli u gori zelenoj? Al' je snijeg, al' su labudovi?
Nit’ je vila, niti guja ljuta, već to cvili Perović Batriću u rukama Ćorović-Osmana. Osmana je bogom bratimio: „Bogom brate, Ćorović-Osmane, nemoj mene izgubiti glavu, evo tebe stotinu
Osmana je bogom bratimio: „Bogom brate, Ćorović-Osmane, nemoj mene izgubiti glavu, evo tebe stotinu dukata; sedam brata, sedam Perovića hoće dati sedam
“ Odista ga Osman pustit šćaše, vrag donese od Tupana Panta, te Osmanu riječ besjedio: „Oj Turčine, Ćorović-Osmane, nemoj pustit Perović-Batrića: što ti daje nebrojeno blago, uzeo je blago od Turaka; što l’ ti daje sedam
Čim ga viđe, tim ga i poznade, da je glavom Ćorović Osmane, pak družini svojoj besjedio: „Braćo moja, ljubimna družino, evo ide Ćorović Osmane!
tim ga i poznade, da je glavom Ćorović Osmane, pak družini svojoj besjedio: „Braćo moja, ljubimna družino, evo ide Ćorović Osmane!
Svi padnite po travi zelenoj, ja ću pasti drumu na sredinu, čekaćemo Ćorović-Osmana; ne palite puške dževerdare na Turčina Ćorović-Osmana, ne bi li mi bog i sreća dala da bi njega živa uvatio; ako
padnite po travi zelenoj, ja ću pasti drumu na sredinu, čekaćemo Ćorović-Osmana; ne palite puške dževerdare na Turčina Ćorović-Osmana, ne bi li mi bog i sreća dala da bi njega živa uvatio; ako li ga ne bi uvatio, udri koji — rodila ga majka!
“ Društvo pade po travi zelenoj, Radul pade drumu na sredinu; u to doba Ćorović Osmane, no se skoči Perović Radule, te on vata Ćorović-Osmana: jednom rukom konja za dizgene, drugom rukom Turčina za
pade po travi zelenoj, Radul pade drumu na sredinu; u to doba Ćorović Osmane, no se skoči Perović Radule, te on vata Ćorović-Osmana: jednom rukom konja za dizgene, drugom rukom Turčina za prsi, obali ga u travu zelenu.
Ostalo mu priskočilo društvo, te Osmana živa uvatiše. Tad besjedi Ćorović Osmane: „Bogom brate, Perović-Radule, nemoj mene izgubiti glavu, evo tebe hiljadu dukata; dvadest brata, dvadest
“ Za to Radul ni habera nema, no Osmanu riječ besjedio: „Oj Turčine, Ćorović-Osmane, moj je Batrić na otkupe bio, ti ga ne šće pustit na otkupe, no mu rusu osiječe glavu!