Jakšić, Đura - PROZA
Neće se dobro ni smrći, a ja ću ti ono nesrećno parče konopca doneti.. — Ali, sinko da ćutiš!... Do suda, o tome ne sme niko ništa znati! — Niko!... — reče ozbiljno Gružanin... — Niko o tome neće znati...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I tu su morunu zaplenili i odneli! Knjige zapalili, morunu odneli! Bolje bi ti bilo da o tome ćutiš! Niko me više neće ućutkati! Ako treba, vikaću i s vešala! Ako treba, govoriću i s koca!
To si i sam mogao dosad da naučiš! A ako nisi naučio šta da govoriš, bar si mogao naučiti da ćutiš! Ako ti pred svakim budeš govorio kao da svedočiš na Poslednjem sudu, nikad nećeš postati ni konjušar!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
” — I nije! I ja kažem da smo onda svi ogrešili duše i o onako krasnog mladića i o onu kuću. Miloš se zaćutao. — Što ćutiš? Miloša je bilo lako pokolebati. On nikad nije imao svoje misli o selu i seljanima.
— Je li, more? Lazar ne odgovara. — Hoćeš li da vidiš ko je u kući Aleksića, je l̓?... Pa što ćutiš?... Što ne kažeš?... Je li?... Lazar zausti da nešto rekne, ali mu reč umre na usnama.
!... — Zar meni? — pita ona. — Tebi, jest!... Zar ne progovorismo toliko godina reči čestito, pa jako te pitam, a ti ćutiš! — Šta da ti kažem? — Pa... eto... — reče on odobrovoljivši se — jesi me poželela? — A što me pitaš?!... Zar ne znaš?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— E, to si ti prva ženska što ćutiš! — Ćutim, Spiro, i jedem se samo u sebi... nisam neka svađalica. Slušam pa gutam. Slušam samo šta govore za nas...
— Pa... onako... k’o mislim, zar ti se ne dosadi sve tako da celim putem ćutiš?... Ja znam da kočijaši hoće pokatkad i da zapevaju... — Ta... znate... kako kad... — Kako: »Kako-kad«?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Njegova žena, na to, strča sa čardaka i poče da ga hvata pod ruku, preklinjući: „Đurđe! Dece ti! Ti da mi ćutiš! Znaš da si srditko! Ako digneš ruku na profoza, ni Pavlu neće biti života!
Teodosije - ŽITIJA
zbog njega, i govorahu mu: „Bruko porodice i sramoto, naša, zašto sa društvom radovati se ne izađeš, nego svagda ćutiš i bezglasan kao da si u žalosti za kime hodiš?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Zašto ćutiš? Čini se da te je ona mala smotala baš sasvim? pomakao se i ja sam seo do njega. On je vrhom sandale nešto kao šarao po
A ti? Šta ti veruješ? — Zaboga, Rašida! — okrenuo sam je prema sebi. — Udaviće me rođena savest ako nastaviš da ćutiš! — Ti nemaš savesti. — Ja nemam ništa. U redu. Glavno je da ti imaš. — Nemam. Tu i to je ono.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
ŽENA: Nazvao se tobož muž, pa ni kapu nije vredan da kupi. MUŽ: Ti da ćutiš kad ja govorim! ŽENA: O, kako da nije! Ja da ćutim, a on može govoriti što oće. MUŽ: Ja sam stariji.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Vuk je zelen, heh! Šta te se tiče kakav je vuk. — Pa kad me je ona pitala. — Pitala te, hm! Imao si da ćutiš, pa kvit.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
BEG PINTOROVIĆ: Moja sestra bi da se oprosti s detetom! Što ćutiš? Nećeš valjda da prevariš? Iznesi to dete, nemo da si takav, neka ga majka pogleda, makar nadvoje-natroje, pa d
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Za astalom ako rekneš koju, tri stotine vila i što ti ja znam; ako ćutim, a ona: „Šta ćutiš, šta ne govoriš; zašto si me uzeo, kad mrziš na mene“.
Kod pametni, ako mlogo govoriš, obrao si bostan, kako god i kod nepametni, ako ćutiš. Šta su reči? Veresija. Jedan oće da se ženi, tu valja provodadžija da govori.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Ti imaš da ćutiš! SARKA: Pa ćutaću, de, samo htedoh da ti kažem, što reče ti maločas, nismo mi došli u ovu kuću da plačkamo, nego da
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Gospodine, ako vi nemate načina da ućutkate ovu ženu... GINA: Ko da me ućutka? BLAGOJE: Gino, da ćutiš tu! GINA: Ama kome da ćutim? Kurvi da ćutim? Ko si ti da ti ćutim?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Eto ti reče on starcu — uzmi blaga koliko hoćeš pa podigni crkvu u slavu moju i Božju. Starac je ćutao. — 3ašto ćutiš? — pitao ga je car. Ali je starac i dalje ćutao tako da se car diVio ne razumevajući starčevo ćutanje.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
A kako si, bre, smeo za njega da glasaš? MLADEN: Pa... molila me gospođica... SPIRINICA: Iju! SPIRA: Ti da ćutiš! SPIRINICA: Pa kazala sam samo: iju! SPIRA: Nemoj ni „iju” da kažeš! SPIRINICA: Pa ne mogu ja začepiti usta!
Nikoga nema sad kad mi najviše trebaju. A i ti (izdera se na Mladena), bar da umeš čestito da mi kažeš. Što ćutiš, brate? Što ne govoriš: idu li, ko ide, je l' odavno idu, je l' ovamo idu. A i ti, Spiro, što si se kog đavola smrznuo?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Vređaš se? Pa i hoću, da te vređa! Dođe čas da se za milost moli! Znao si da nam okreneš leđa, A sad ćutiš, pokunjen ko đak u školi...” „Kukavni, bedni anarhisto! Skitnico, ljubitelju lepih predela!
Pandurović, Sima - PESME
naša briše, Što i sama već odvratno na đubrištu nekom truli S celim svojim divnim svetom od obmana ravnim nuli. Ćutiš? — Reci ko nam krade Ceo svet naš nemilice I od njega vazda stvara Ovu bedu, ove trice? Ćutiš?
Ćutiš? — Reci ko nam krade Ceo svet naš nemilice I od njega vazda stvara Ovu bedu, ove trice? Ćutiš? — Reci ko obara Naše blago, naše nade? Kome treba naše krvi I zašto se ona lije?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Čekajde dodnesem ovom zgranovniku! (Nosi rakiju Miletu) MILE: A ti se nikad ne izjašnjavaš, samo ćutiš! STAVRA: Ja sam ućuto kad sam vido ko je sve progovorio! MILE: Napravili kliku i klan, pa grupaše!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A, vire mi, to je dobar način za mlade, jake ljude. Kad proždereš zrno, poslin nikoliko vrimena ćutiš se lasan kâ pero!...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Teško je: drhtiš ko bor. Pa ćutiš... Što sklapaš vid? Zar nije crno ko flor? I pesma: da l plavi vir? Ili kap pala na zid? Samo je budila mir.
Nisi kroz usta reč procedila Kako odlaziš od nas crvima. O kako ćutiš pod tim drvima Gde ti je mesto kob odredila Da ležiš odsad sva pobledila Bez trunke boje koju krv ima.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U lov ne ideš. Kuću ne čuvaš. Hajde, zakevći malo, kao nekad kad smo jurili lisice. Hoću sad da te čujem. Hajde! Što ćutiš? Đorđe se spusti na slamu.
— Oči ne skida sa Đorđa. — Bole da ćutiš! — Andra se utisnu između njih. — Moram da idem. Šta ću ja da radim ako mi Adam... Svi su otišli. Svi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ti si jedna stvar, jedna klada, jedan buzdovan, razumeš! Gledaš ove balavce kako dižu paviljon na glavu, i ništa: ćutiš, keziš se i bleneš u njih kao idiot. Pa ponovo zapišti očajno do promuklosti: — Jeste li vi u bolnici, gospodo?
Šta trepćeš, šta ćutiš, Srbine tužni? Zar ne znaš tvoju dužnost srpsku i beogradsku? Mi smo, veli, Pijemonat, mi smo srce i centralna glava,
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA: Ti ćutiš, Spaso!... Šta je to? Zar hajduk jedan da te privoli Da sreću svoju nogom pogaziš? Gde ti je kuća, gde je koliba,
HASAN: Pa onda vele: „Pokorna raja!...“ Pokorna nekom! Al’ nije svugde, i nije sva!... PRVI TURČIN: A ti, što ćutiš, Ćerime?... ĆERIM: Riječi mu u pameti bilježim, a mukom mi se grudi trzaju, kao da sam ćezapa srknuo... Jaramaz olju!...
Glavaš sam. GLAVAŠ (lupa na vrata): Čuje l’ me ko? Iziđi malo, moja trlice!.. Ti ćutiš?... Spaso!... Vrata otvaraj! To nisu Turci da te čekaju... Ja sam, tvoj Glavaš!... S puta dohodim!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Samo ti ćutiš, Radošu?... Šta je to?... RADOŠ: Bolje da ćutim — Neg’ onom stazom da se uputim Na koju ste mi nogom nesrećnom U
Al’ sad je star... (Jedan krajišnik ulazi i ćuti.) KNEZ ĐURĐE: Što ćutiš?... Govori šta je?... KRAJIŠNIK: Oprosti, gospodaru!... KNEZ ĐURĐE: Da ti oprostim?...
Bojić, Milutin - PESME
Evo su došli stari gospodari. Jesi li sita krvi što spasava? Ti ćutiš. Vetar kosti razvejava. (1912) VERA Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri Vašoj neka vam bude.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ja, plava riba, al' treba je upecati. Treba vešto nataći mamac, spustiti udicu u vodu, pa, mirno... ćutiš, ne dišeš... a tek plovak zaigra, a ti — hop!... Iskoči udica, a kad pogledaš: na udici — klasa! Klasa, dabome!
) Je l' mora, gospodin-Žiko, da se čita pismo? ŽIKA: Pa ono, mora! ĐOKA: Bolje, nemojte čitati dalje. KAPETAN: Ti da ćutiš, jesi li čuo! (Milisavu.) Je l' i ti, gospodine Milisave, veliš da se mora čitati? MILISAV: Pa jes'! KAPETAN: Dobro!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Šta si ono uradio? Šta ti imaš po tvojoj glavi da menjaš boju, i da šaraš točkove, i praviš od mene vašar? Šta ćutiš?... naposletku, ćutanje i jeste najbolja kapa za sve prazne glave.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Šta je to, kaži mi odmah šta je to? — navalila majka na mene, ne bi li izgladila uvredu. — Nemoj da ćutiš, nego reci šta je to? — Kvadrat od hipotenuze ravan je zbiru kvadrata od oba kateta!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— upita, a Zlatokosa postade belja u licu od breze na koju se naslanjala. — Zašto ne umeš da ćutiš? 3ašto nevolju iz glasa zoveš? — upita tiho, a mladić podiže glavu uvis i Mirno reče: — Šta ti je druga želja, reci!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kuja je netremice piljila u pravcu njihove bukve, zatezala uzicu i žalosno cvilila. Mališan viknu: — Mir, Žuja, da ćutiš! Sad ću ja doći.
Koga, reci mi? Lunja se još više pribi uza nj i protepa: — Otkud ja znam, ta ti uvijek samo ćutiš. — Da, ćutao sam — priznade dječak. — Tebe je moj drug volio pa zato...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Opet menjaju čibuke i donose druge kafe, a Zamfir jednako ćuti. Paša već unemiren. — Što si ćutiš, čorbadži-Zamfir?!... — Pa... pitaj me, pašo, pa će si zborim!
— odgovara kao malo uslužno i ponizno, ali i hladno, Zamfir. — Ne li te pita, a ti si sal ćutiš! Zamfir sleže ramenima, pušta guste dimove i gleda u stranu kroz pendžer.
— Ih, crna Doko! — viknu očajno Jevda — kad će pamet da si spečališ veće?... Što si ne ćutiš veće?!... Što si ne ćutiš, nesrećo, kad ti nikoj ništo ne kaza, ni te pa pituje?!...
— Ih, crna Doko! — viknu očajno Jevda — kad će pamet da si spečališ veće?... Što si ne ćutiš veće?!... Što si ne ćutiš, nesrećo, kad ti nikoj ništo ne kaza, ni te pa pituje?!...
— E, što si je za zborenje? — Ja što sam ti? Tetka li sam ti, što li sam?! Što si ćutiš kako nèmâk? Rod smo si... Komu će da kažeš muke i dertovi ako na tetku si nećeš da kažeš?!... — Ama što da si zborim?
— Da si frljija i stanuja merak na ono Zonče Zamfirsko, ete, toj sam čula!... — Ba! — poriče Mane. — Ti da si ćutiš! Sve razbra’! Sve si znajem. Sve mi veće kaza Vaske, izmećarka njojna. Ič da se ritaš kako pule, ni pa da me l’žeš...
Tetu Zonu ti iskaju da gu ukradnu!... Nećeš više da spiješ kod tetu — će gu ukradnu. A ti si ćutiš tu, a imaš si takvo ubavo kraljevsko ime!... Jazuk, Milanče!