Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Ljudi kažu: „Evo vojske, no nama treba džebane; otkud ćemo dobiti?” Ja kažem, neka se oni samo kupe, a za džebanu neka se ne brinu, ja ću je iz Nemačke dobiti, a veće svi glavni ljudi znali su, da je moj otac kod Nemaca poznat, i
Ja onu istu noć stignem u Zabrežje (poslednjeg februara 1804. godine), no Živković ne bejaše doneo, džebanu. Pređem na boljevački čardak, gde mi dođe neki obrlajtnant, koji je na kordonu; on je rimskog veroispovedanija, ali je
i on je mene svuda, a ja njega zastupao), i reknem povelitelno: „Odvojte dakle moji̓ sto veprova, hoću da dam za džebanu”.
policu da Hadži-Bajići isplate trista talira Živkoviću; pa onda prenesem preko Save i dam Stevanu Živkoviću, a on meni džebanu. Dosta baruta i olova beše prilično, i dva džaka gotovi̓ fišeka.
ovde dođe iz Ranilovića Radoje Trnavac, i obraduje se kad vidi da smo mi našli izvor i čoveka koji će nam dobavljati džebanu, i ja ona dva džaka fišeka dam Radoju, te on to odnese u nji̓ovu vojsku, a ono baruta odnesem u Šabac, da tamo kuršume
To je u martu oko 10., malo pre ili malo posle, bilo. — Stefan Živković donosio nam je džebanu s procentom na sto trideset, ali džaba!
Đorđa i od sviju da se toga prođe, i na Vračar u vojsku dođe; no badava, on veli: „Ja granicu čuvam, od skele novce za džebanu dajem”. A nigde se sa Turcima nije pobio. Ćurčija bio je iz Bosuta nemačkoga.
Sad toga dana dotera Steva Živković džebanu, i svi se sastanemo kod Crnog Đorđa, i opet o putu i trošku pomenemo. Gospodar Đorđe kaže: „Kojekuda, ja sam pri putu
bio je aračlija pop Pavle Marković iz Takova. Te se zime koje arač, koje poreza Gušancu, koje za džebanu kupilo; i na proleće učinimo skupštinu u Pećane više Ostružnice, u jednoj poljanici okruženoj sve šumarom, i čuvamo
je li ovo pravo ovolike silne novce davati Turcima, da nas bolje tuku, ili je bolje za ove ovake novce kupovati džebanu, pa mi da Turke bijemo?
godine maja 17. u mojim pročim pismima.) Od ti̓ novaca isplaćujemo dugove Gušančeve i za džebanu; ispratismo naše deputate: protu iz Šopića, Stefana Živkovića i Protića Jovu do Bukurešta, pak Jova da ostane u
Odemo u Ostružnicu; spremi mene i Božu u Beč moliti imperatora Franca za džebanu i druge potrebe, odakle pošljemo prošenije imperatoru Aleksandru ruskom, s otim i u Carigrad sultanu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I to se desi u šancu. — Šta li je ono? — upitaše hajduci. — Zapališe naši tursku džebanu! — reče Nogić. — Jeste, jeste!... Gledaj! — povikaše hajduci. Napravila se čitava gužva.
Matavulj, Simo - USKOK
Od toga bi bilo vladici na pretek da nije navikao pomagati sirotinji i da ne treba kupovati džebanu. — A Crnogorci ne plaćaju porez? — Ne.
Ako imaš kupaca, mi ćemo razglasiti da se može ono trampiti za puške i za džebanu, pa da vidiš hoće li ga za mjesec dana biti golemo!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sa njima ga čeka još neko kome će se Zmaj od Noćaja obradovati: onaj Turčin, Bošnjak koji mu je nekada dobavljao džebanu i koji mu opet stoji na usluzi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Aleksa Nenadović, najviđeniji Srbin toga vremena, uputio je početkom 1803. godine jedno pismo u Zemun tražeći džebanu za ustanak protiv dahija.
Dok pogubim Crnoga Đorđija iz Topole, sela ponosita, koji s bečkim trguje đesarom; on je kadar svu džebanu kupit od bijela grada Varadina, i oružje što je za potrebe; on je kadar na nas zavojštiti, — on caruje, a ja subašujem.
za sedam godina; načini je za godinu dana, evo ima šest godina dana kako zida pokraj crkve kule, a u kule nabavlja džebanu i po mraku topove privlači; vidiš, joldaš, da se nečem nada!