Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Ali sad! Kud li me ovo vozi moj čiča?“ TREĆA GLAVA Mlin kod koga ne dolazi podne — Od pileće do slonovske džigerice — Puna kola lopovluka — Mirisi iz nepoznate krčme — O, baš moram da umlatim ovoga svoga kradljivca, ovoga ljenčinu,
Ljut je na nj zbog neke džigerice, pileće ili teleće, to se već davno zaboravilo kakva je bila, ali mržnja je ostala. Prve godine Žućo je pričao da je to
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čamča uđe u kujnu, izvadi britvu i otseče parčence od džigerice pa košta. Sad uzme varjaču, pa meša guščije; pa opet košta. Na to dođe Rifka.
— No, šta je? — Jao, gospodaru, šta ste uradili? Ta to je bilo „košer”, sad već nije više. Pa, gle, i od džigerice fali; valjda ste i čvarke koštali? Ubiće me moj Aron. — Pa šta je što sam koštao?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ja te zovem omajniče, rasporniče, razbolniče da mi omaješ dragog, da ga rasporiš i ubodeš u srce, u džigerice, za mene, u oči, u usta, ruke, noge, za mene. Sa dušom se rastavio, sa mnom se sastavio.
Sremac, Stevan - PROZA
I to kakvog ćurana! Ne znaš šta je veće, ćuran ili prase, a kad vam kažem da je prase bilo od sedam i po oka (bez džigerice i droba, od koga će Jova sam svojom rukom dobru jednu kavurmu napraviti) — onda računajte kakav je bio i taj ćuran!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ni mene, ni tebe, ni bašče građene, ni voćke sađene, ni ovce jalovice, ni krave bakovice, već Muje i Mujina srca, i džigerice, i njegovih sedamdeset i sedam damara, osamdeset i osam žglavaka i njegovih devedeset i devet kostiju!
ramena, mišica, lakta, članaka, ruku, prsta, nokata, grbine, krstina, grudi, rebara, slabine, iz srca, iz crne i bele džigerice, iz pupka, želuca, creva, bubrega, mehura, bedre, kolena, iz cevanica, iz nogu, iz peta, iz prsta, i nokata, molim se
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Vidiš kako sad plače uz mater, kako se pripodobija! Siroma! A džigerice bi ti izvadija za krajcaru. Eto, mati mu priča kako je mudar, kako se privukâ da sluša šta Ličani govore, a neće da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tada joj ja rekoh: „Ti si sita, jer si noćas jela džigerice onog mladića što je neki dan poginuo.“ Kad, moj brate, šta ćeš viđeti, ona skoči i poleće put mene.
Agin sin bio je vrlo gladan, pa kad ču oca gdje tako govori, reče mu: — Ma, babo moj, od jagnjeće džigerice nema večere ni tebi ni meni. — Šuti, budalo, — odgovori mu otac — zar misliš da će iz živa jagnjeta izvaditi džigericu?
Stanković, Borisav - TAŠANA
Sinoć, kad zaklaše jaganjce, dođe mi na pamet: kako smo nekada ja i ti krali od džigerice i bubrega, pekli ih i krišom jeli. I zato sam još sinoć naredila, da se to ostavi i spremi za tebe.
Jer, kad bi video ove pečene džigerice i bubrege, a zna da samo mi, sluge, seljaci, tako krvavo pečeno volimo, pomislio bi da sam ja to za sebe skrila i onda
Petrović, Rastko - PESME
samo komad boga, bačen u svet, nemajući nikakvog srodstva sa onim što me okružuje; i kevće, i laje, i tuguje taj komad džigerice bačen za hranu psima, i predaje se najzad nekim veličanstvenim zanosima rastrzanja; ja imam toliko genija da bi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
loše ga mesto udarila: među puca, đe mu srce kuca, na pleći mu zrno izlazilo, i junačko srce iznijelo, i bijele komad džigerice.
I njega je našla u životu. desna mu je ruka osečena i lijeva noga do kolena, vita su mu rebra izlomljena, vide mu se džigerice bele. Izmiče ga iz te mloge krvce, umiva ga lađanom vodicom, pričešćuje vinom crvenijem i zalaže lebom bijelijem.
nadvoje, natroje, a desna je ruka osječena, osječena ruka po ramenu, a po srcu sablje dovatile, ispale su crne džigerice“.
“ Pa ga malo mačem zavatio, dva mu vita rebra presjekao, vide mu se džigerice crne, vide mu se i crne i b’jele; no su lake noge pod hajdukom, u goru ga noge zaniješe; vikom viče po gori