Ne postoji primer upotrebe reči bastu
Jakšić, Đura - PROZA
Srbija je rodna zemlja; vredan baštovan napravio bi od nje baštu, svet bi se čudio lepoti njenoj, a praznovernik zaklinjao bi se da je to raj u kome se večno blaženstvo uživa...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I kroz leptire gleda kako ona, bosa iz letnje kujne niz stepenice, silazi u baštu, seda na pletenu stolicu, spušta pletivo u krilo, i na suncu, prepunom pčela i vodoplava, sunča se, gola sa levom
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
I dođemo u Zemun, u đeneralovu baštu. Sedi general s levu stranu i oficira dosta; u redu sede Turci, oko 10-12 nji̓, o desnu stranu; dadoše nama trojici u
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Učitelj Grujica uranio, pa lepo ispekao kafu, pije i gleda u svoju baštu. Vidi, gdešto mu grad juče izrešetao kupus i ostalo povreće — ali tek nije mnogo štete.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pošto ispratiše ovu dvojicu, oni zasedoše za sovru. Pred samu noć diže se Stanko iza sovre i stade obilaziti baštu. Dođe do obora i vide Jelicu gde krave muze. On joj priđe. — Zar ti? — A što ne bi? — reče ona, a rumen je obleva.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A u popinoj vrednoj kući uvek je bilo posla i da se pomaže. Ili je trebalo pleviti baštu, ili kljukati gusku, ili čuvati od živine razastrtu taranu koja se sušila na suncu, ili tako nešto iz domaćeg
Tu je jednoga lepog dana imao prilike da vidi kroz baštenski plot Julu kako se zajapurila pleveći baštu, i da je čuje kad peva.
Nema nikoga, učinilo joj se samo. A tako bi volela da čuje malo tamburu; nešto je raspoložena danas. Gleda u baštu. Tišina; nigde nikog. Ćarlija vetar, valjda je on i zalupio baštenska vrata. Ljulja se lastar i drveće i cveće.
»O, o!« čudi se Jula. Preksutra kad je Jula došla pre podne u baštu i stala pleviti, zapevala je po svom običaju. Pesma je potekla iz nekog raspoloženja koje daje mladost i raspoloženje, a
Pa opet, kako joj je milo bilo kad začu iz baba-Makrine bašte tamburu! Juli je tako milo bilo, i tako veselo plevila baštu da je s travuljinom počupala i svu mirođiju, tako da su sutradan iz komšiluka morali uzajmiti mirođiju za krastavce iz
Al’ baš da vidim!« reče u sebi Jula, pa pritrča lako tarabi, i stade zavirivati kraz tarabu u tetka-Makrinu baštu. Gleda po bašti.
Ni Jula ni Šaca nisu nekoliko dana dolazili u baštu. Prva je Jula popustila i došla. Od tog dana je opet počela dolaziti svakog dana, pa pre podne je plevila, a posle
Od tog dana je opet počela dolaziti svakog dana, pa pre podne je plevila, a posle podne zalivala baštu. Osluškuje, ali ne sme nikako da pogleda u komšijsku baštu. Malo joj čudno što ne čuje odande pesme ni tambure.
Osluškuje, ali ne sme nikako da pogleda u komšijsku baštu. Malo joj čudno što ne čuje odande pesme ni tambure. »Pa šta je to baš tako strašno uradio? — pitala se Jula u sebi.
Ah, mislila je u sebi, samo još jedared ako se nađe s njim, neće više biti takva kao dosada. Išla je svakog dana u baštu. Jednoga dana radi ona tako u bašti, kad čuje gle se nešto u komšijskoj bašti provlači, pa šušti lišće.
pa, ne mogav više da izdrži, polako prileti plotu, pogleda strašljivo oko sebe, pa se primače i zaviri u komšijsku baštu.
— Ej, starosti, starosti! — ču se glas tetka-Makrin, koja je došla u baštu da obiđe bure i natoči sirćeta. Kakvo neprijatno iznenađenje! — Dakle, nije to bio on!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Čika-Gavra je dotle Jocu iskušavao. Dođu kući. Frajle spremaju ručak. Prispe i ručak. Posle ručka idu svi u šetnju u baštu. Ljuba se jednako vrze oko frajle Julke.
Sad Ljuba ustane i zamoli mater da mu dozvoli u baštu da vidi šta frajla radi. Mati mu dozvoli. Ljuba ode u baštu i sve frajli po redu ispovedi.
Sad Ljuba ustane i zamoli mater da mu dozvoli u baštu da vidi šta frajla radi. Mati mu dozvoli. Ljuba ode u baštu i sve frajli po redu ispovedi. Julka se raduje što je sve po njenom planu ispalo. Malo posle oboje odu u sobu.
Onda devojke postaju sumorne. Šta ćemo, kad sve po sreći ide! Sirota Alka ide u baštu da traži ljubičice. Početak uskršnjeg posta. Cvet ljubičice, dika mirisnog proleća!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On se smejao Isakoviču, koji se kao sen, uplašen, brižan, kretao po njegovoj kući i nije izlazio, ni u baštu. Isakovič je verovao, kao što deca veruju, da bi sve moglo da se promeni, na dobro, samo ako bi on uspeo da stigne do
Kuća Johana Šmerca – to jest kuća organiste biskupije u Rabu – imala je prozore samo u baštu. Na zidovima, prema ulici, prozora nije bilo, nego su bile freske nemeckih trubača i talijanskih anđela na zidu.
Đurđe se spremao da ukrade mladoženju i mladu, kad svatove san bude savladao, i da izvede Pavla i njegovu ženu u baštu, otkuda se moglo da beži, dole, na vodu.
Očekujući društvo, Isakovič je, iz trpezarije, izišao na neku terasu i sišao u baštu, u kojoj je šedrvan prskao. Šum pljuska vode dopao se umornom Pavlu.
U ruci je imala crnu lepezu. Kad je kapetan naišao, i kad je vide u osvetljenju, koje je iz trpezarije padalo u baštu, ona se nasmeja, tiho. Došla je, kaže, da se nadiše malo svežeg vazduha i da gleda zvezde na nebu.
Božič se, međutim, kao da je bio napit, stalno cerekao i vrteo oko svoje i domaćinove ćerke, izvodio ih u baštu, pa se i odatle čulo, kako se smeje, i kako devojčice vrište. Valdenzer je pratio gospožu Božič učtivo i nemo.
Noć je, međutim, opet prolazila, polako, kroz baštu, ispod njegovih pendžera, svojim, nečujnim, koracima, svojim zvucima, za koje se ne zna otkud dolaze i kako dopiru do
Garsuli je, u Pavlovom snu, tražio, da Mahala preseli u Vijenu neku zimsku baštu, cveće, lonce, stotinu, hiljadu lonaca. Dug red kola imao je, u snu Pavlovom, da čeka na to.
Eto, kaže, šta je njen muž dobio, posle četrdeset godina verne službe grofu. Ona je žalila samo svoju zimsku baštu. Tvorevinu svojih ruku. A Pavle je pričao da je kod njih odsedeo samo malo.
Pavle onda zađe, u jednoj gostioni, u sobu krčmarice, a iz te sobe iziđe na zadnja vrata, pored plota, u baštu. Nije bilo teško da nađe put, kroz šumarke koji su se peli, na brdo, Šlosberg.
Božič ga onda zadrža i privede vratima, pokazujući mu baštu. Kapetan ga, kaže, stalno uverava, kako živi onako, kako nas deset božijih zapovesti uče da treba živeti.
Isakovič je, tog dana, kod Božiča, večerao na nekoj verandi, iz koje se silazilo u baštu. Veranda je bila osvetljena, raskošno, a posluživali su Božičevi husari, kao nemi.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
poljupce za sebe, dodajem nečim van svesti, zapažajući kako mama odmahuje glavom, a one dve, poljubivši oca, izlaze u baštu. - Pričekajte! - viknuo je Timotije i izašao i ne pogledavši me.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— I arpadžika. Koliko hoćeš? — Treba mi nekoliko holbi. — Našto ti toliko? — Imam veliku baštu — smeši se i pali lulu. — Ti si, Pero, nešto dobre volje! — A zašt’ da ne budem dobre volje?
Računaj sad! — Smeje se. Smeje se i Profit. — A kako ćeš sve to izdržati? — Kako? Imam veliku baštu. Već druge godine, koliko im ustreba, imaće dosta od crknuti’ konja.
Ali uvek se nađu kakve nezgode. Sirota Katica usamljeno živi, uređuje svoju baštu, poliva svoje cveće, uči siromašnu žensku decu. Gorka je njena sudba.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
kada se odbija od površine vode; njen prvi izlazak na Terasu u pratnji majke, i ono leto kada je prvi put došla u baštu »Jadrana«...
Milićević, Vuk - Bespuće
Dani su mu. bili isto tako pusti i bezbojni. Diže se oko devet sati, rashladi lice vodom i silazi u baštu, gdje leškari u hladu, dok se sunce lomi kroz granje šljiva i jabuka.
mati u zoru, plačući i ljubeći ih, kako se kuća napunila svijetom, kako je kasnije izišao, sav uplakan i gologlav u baštu.
Pa kad je silazio u baštu, sjeća se da se je nehotice okrenuo prema njihovom prozoru i učinilo mu se da je spazio jednu žensku glavu koje je
Sremac, Stevan - PROZA
je bilo i s Marjanom; posle nekoliko nedelja padne on u istu pogrešku i zadocni još više, tako da je otac sada otišao u baštu i odsekao naročito birani prut, okresao ga, i očekivao tako sina. Bilo je uveliko proleće, pri koncu maja meseca.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni, i onda za tu godinu tako i važi: sljez mora ostati crven.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Nije mi dao ni s bratom da ostanem nasamo. Izađem u baštu, on besni: „Šta ćeš u bašti?” A sad traži da mu dođem u planinu, među vojnike! Od straha nisam smela, efendijo!
Skoro će ti i brat. Kad stigneš kući, odmori se, sedi u baštu, uzmi nešto da vezeš, dugo gledaj u neko drvo. Zagledaj se u ono što dosad nisi ni videla.
Biće bolje da požurimo da uđemo! (Ulaze u kuću. Oluja, sa kišom, grmljavinom i sevanjem. Kada oluja prođe, u potamnelu baštu ulazi beg Pintorović.) BEG PINTOROVIĆ: Svi otišli na spavanje...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Svakome po nešto uradi, pomogne ili štogod načini. Jednome iscepa drva, drugome polije baštu, trećem očisti štalu i istimari konja i volove.
— ’Će ide? — promuca on. Pa gotovo bežeći, natraške iziđe iz sobe i zavuče se pod ambar u baštu. Zavuče se i poklopi ničke k’o neka klada. Pred očima, u glavi, snazi, kao da beše nešto tamno, teško i glomazno.
Posle, pošto zatvorimo kuhinjska vrata, držeći se za ruku, smejući se, izletimo napolje, u baštu i potok, te da nas sunce greje, zapljuskuje svežina i miris zelenila...
Ispratih te. Na prelazu u vašu baštu ti zasta, okrenu se i, boreći se, upita me: — Nećeš da se ljutiš? — Ne. Šta? — Još koliko imaš da učiš? Da znam.
I onda, kada ja prelazim preko potoka, idem kroz vašu baštu, dolazim pred kuću gde vi, usred dvorišta, na prostoj asuri, ti i majka spavate.
U ranu zoru budi me mati. Onako sanan i razdragan jutarnjom svežinom idem u baštu. Tu, među cvećem, ispod ruža, stoji voda, a po njoj pliva crveno jaje, zdravac, dren i druge lekovite trave.
„Čija je?“ — viču sve razdragano, ali se od stida nijedna za nju ne javi. Ostaviše je na stranu. „Prvi put iziđoh u baštu, uzabrah cvet, pomirisah ga, ali iz njega iziđe osa i ujede me. Tako i ti, dragi.
Ah, da znaš kako mi duša gori za tvojim dahom, kako grudi strasno dišu za tvojim nedrima?... Dođi u moju baštu, naberi cveće, nakiti se njime.
Mesec sija kao rastopljeno olovo. Senke velike, mrke, talasaju se i šire. Sa svadbe, kroz našu baštu, dopire mrka, žuta svetlost, isprekidana i izlomljena od granja i lišća dok do nas dopre. I oni tamo na svadbi večeraju.
razastre crne kose, razuzuri se i obujmi neku, a naročito onu koja se plaši od tmine i noćne vlage, pa se s njom vine u baštu.
Poče da se proteže. A sa svadbe žagor veći. Odjednom uze me u naručja, prigrli celim rukama i ponese u baštu. — Da gledamo — šaputaše noseći me kroz baštu. I donese me do zida. Izabra najtamnije mesto, u ćošku do jabuke.
Odjednom uze me u naručja, prigrli celim rukama i ponese u baštu. — Da gledamo — šaputaše noseći me kroz baštu. I donese me do zida. Izabra najtamnije mesto, u ćošku do jabuke.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Koliko se može! — Znaš, što sam te zvao. Evo i ja sam se zabunio, mislim da pokvarim ovu baštu, i da napravim âr. Šta misliš? Znaš, od bašte nikakve vajde nema, samo deca trče i kvare.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Delio ih je, hoću da kažem, samo zid i nivo. Jedared, dođem tako da posetim Sulenceta, a njega nema! Siđem u baštu da ga sačekam: bakuta mu, naime, poslala po meni slavsko žito, kad čujem nešto pišti.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Jer blagorodnije čuvstvujete sladost ljubovi. Zaista, vi ćete ukrašavati baštu života mojega cvjetom beskonečnog blaženstva. JELICA: Ah! Gott! 11.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
PRIČA O KUPUSU „Deder, izmisli nešto!“ — zamolim svoju maštu, a ona spremno guknu: „Kupićeš, kaže, baštu, sadićeš najbolji kupus čitave ove godine.
Kako li sam poželio, majko, da te vidim bar malo, zeričak, da zavirim u štalu i baštu i da Žući bacim na rep čičak . . . Od Bihaća, iz tavnih daljina, vozi pismo garava mašina.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: Pa jest, što kažeš. AGATON: Pođemo ja i Simka malo u baštu da uzberemo koji cvetić, pa tako pođemo u baštu pa svratimo u trpezariju i ja tamo spazim ovaj služavnik, pa kažem
SARKA: Pa jest, što kažeš. AGATON: Pođemo ja i Simka malo u baštu da uzberemo koji cvetić, pa tako pođemo u baštu pa svratimo u trpezariju i ja tamo spazim ovaj služavnik, pa kažem Simki: Zašto da idemo u baštu da uzberemo cveće,
pa tako pođemo u baštu pa svratimo u trpezariju i ja tamo spazim ovaj služavnik, pa kažem Simki: Zašto da idemo u baštu da uzberemo cveće, bolje je da uzmemo ovaj služavnik. SARKA: Pa bolje, dabome! AGATON: I jeste!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pređašnji je učitelj, reče mu ona, primao naknadu u deset dinara mesečno za stan i baštu. Gojko ode te razgleda svoj novi stan, pa se vrati sa odlučnim zahtevom: da se njemu odredi naknada u deset, a
— Imaš li nož ? — Ne brigaj, kažem ti, odgovori on, pribirajući se polako i dolazeći k sebi. Ona se sakri u baštu za neko gusto ružino žbunje, a Bogosav ode preko dvorišta, mašući glavom. — ’Natema je !...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Slavuj čedo, ne poj rano! Ne budi mi gospodara. Sama sam ga uspavala, Sama ću ga razbuditi. Otići ću u đul baštu, Otčenuću struk bosiljka, Šibnuću ga po obrazu: “Ustaj, dragi, ne ustao.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
bakalina, koji je inače bio vrlo dobar čovek, samo zato što je naše svinje jurio motkom iz svoje avlije što mu riškaju baštu) pazi se, nemoj da ti dâ što da jedeš. Metne otrov neki, pa tek zakovrneš kao ćure.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Seljaci s juga, drug do druga, kao na smotri, ili u stroju: tu svako krčmi baštu svoju. Još juče, kraj potoka, zeleni struk tonuo je u težak muk: zemlja je kroz četvrtasto, šuplje vreteno šiknula u
Veliki događaj upravo počinje, Pozivam Pomoravlje i Podrinje, Bajinu Baštu, Zvornik i Tuzlu Da u javnoj prodaji učešće uzmu!” ZAŠTO SE DEDA NE POBUNI Deda je preneražen.
prirodom, iz ljubavi prema zemaljskim plodovima, i iz odanosti majci, koja je prvi deo života provela okopavajući baštu, a drugi prodajući voće i povrće, napisao sam „Rodnu godinu”. Knjigu sam posvetio majci.
Rakić, Milan - PESME
I zaječaće setne violine U svežu noć, kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine, Poviće cveće svoju rosnu krunu I zaječaće setne violine.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Gledao sam Getsimansku baštu, ocrnjenu strašću i izdajom. Svetu lampu lud vjetar ugasi! Mi vidimo na plodnim njivama đe se grdno trnje
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Celo jutro juri i trči kroz baštu. Ne mogu da je zadržim. Samo kida cveće i baca. Sofka, jednako osećajući na sebi njegovu ruku i grleći mu kolena i
Magda, ovamo u kujni, tri puta se spotače i od uzbuđenja saplićući se, čak i razbivši jednu testiju, pobeže u baštu, iza kuće. Tamo na kapiji ču se neki tih, miran glas: — Kako ste? Jeste živi?
Dobro ručao, opet prespavao, i u mrak, u veče, čak sišao odozgo ovamo, k njima u kujnu. Pregledao baštu, dvorište. Silazio je i u podrum. Za njim išla je mati, da bi mu bila pri ruci, davala obaveštenja, kad što zatreba.
Pandurović, Sima - PESME
Varljivi svet starih iluzija plavi Staru baštu nada što davno ne lista; Krupno sunce sija u prolećnoj slavi, U svetlosti što je, kao nekad, čista.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
U taj mah ušeta u baštu fra-Tetka, pa kad je bio pod drvetom, gaknu ona tica vrhu njega, a on dohvati grumen zemlje i baci je nada se, te sleti
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Laku noć“, rekao je Vukašin i kao da oseća očevo prisustvo, utrčao u baštu i tresnuo kapijom da je Aćimu dugo zvečalo u glavi. Onda je kuću osvojila tišina.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ujutru, kad bi izlazio u baštu da pozdravi svitanje, Dositej je osećao zahvalnost prema životu koji mu je omogućio da dočeka i to, poslednje, ispunjenje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I zaječaće setne violine U svežu noć kroz baštu cveća punu, I kad kroz oblak bledi mesec sine Poviće cveće svoju rosnu krunu, I zaječaće setne violine.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On podiže onde, pored svoje palate, botaničku baštu, zasadi u njoj prvu urminu palmu i opeva je u jednoj pesmi, punoj bolne čežnje za dalekom svojom praotadžbinom“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Izašao Ivan Ilić u hodnik, šetka, posmatra i osmatra. Ovaj hodnik gleda u avliju, u letnju baštu. Ali kakva mi je to letnja bašta kad su u paviljonu za muziku naslagana drva, a stolovi na sve strane prevrnuti sa
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Često sam, u noći, s osjećanjem da se prokradam u zabranjenu bajoslovnu baštu, dugo i dugo mislio na tu moju neizvjesnu maćehu i na tu moju nepoznatu polubraću.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad je došao do dvora, nije smeo odmah da uđe unutra, nego ode u jednu vrlo lepu baštu, koja je bila pored dvora. U toj bašti bilo je mnogo lepog i raznovrsnog cveća a pored sviju staza bile su ponameštane
Kad je ujutru svanulo, uđe u baštu jedna vrlo lepa devojka i počne da bere cveće. Petar je gledao u devojku, a kad je ova pored njega prošla, on onda
Petković, Vladislav Dis - PESME
strah i očaj i sudbina zvone Samrt, koja se neumitno kreće Na moju ljubav, na sve želje moje, Na moje nebo, moju baštu krina — U tim časima nađu se nas dvoje, I tad plačemo ja i violina.
Al' počeh voleti predeo rubina I strast koja tebi nije bila znana, Tvoje lepo telo — baštu belih krina, I sve: tvoje nebo plavih jorgovana, Tvoje suze što su plač mojih godina I naš prvi susret jednog topolog
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Ha, žao ti! — jedva dočeka Toma Jelić. —Da, da joj je žao... Kud se on krade u tuđu baštu!... —A nije ni ona na odmet.... —I nije, — ozbiljno će Toma.
Ivo, iznebušen, postiđen, ne zna da se brani. Jelka se izgubi u gomili, a on pobeže u baštu. Prokazaše ga. Beše kažnjen oduzimanjem hrane i klečanjem za vreme celoga ručka. Osle se mali Ivo očito bunio.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Lalića. A uživam u čitanju i kad takođe moram, zbog nastave, ponovo da uzmem u ruke recimo Ćopićevu Baštu sljezove boje. Ima tu nešto opojno što nas zapuhne kao neko iznenada iskrslo sećanje iz detinjstva.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ne bi smela da se makne, a kamoli vrata da zatvori, već u žarku rumen što je ulazila na prozore i trnula kroz sobe u baštu ona bi otkopčavala mintan, razgrtala košulju na prsima i posmatrajući s čežnjom i bolom svoja puna, kao mleko bela prsa,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Iako je kapetan Radoslav zasadio veliku baštu, iz koje je snabdevao ceo puk povrćem, ipak su te svakodnevne sedeljke bile vezane sa priličnim troškovima.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
gospodin Vića sa Ristom pandurom primi na sebe desno krilo i da krene odavde, kroz Milićevo sokače, pa kroz Miletinu baštu, da izbije s one strane Evrope. (Svi prate pažljivo i idu za Milisavom gledajući u vrh štapa.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Baba bi već odmah posle jela opet otišla, upravo vratila se tamo otkuda je i došla, u baštu, dvorište, da nastavi prekinuti posao.
Uzimala bi ili pletivo ili oprano rublje da šije, krpi i gleda kroz prozor na dvorište, baštu, kapiju, ulicu. I onda bi nastao onaj posle ručka kućni, tih mir. Čudan i čisto nem mir.
Ispred kuće bio visok »ćutuk« i česma sa koje je voda tekla i sveže padala i natapala baštu. Trem, ograđen direcima koji su držali gornji sprat, patosan starim izlomljenim pločama.
Čak, kad bi joj kazao da se noću iz svoje kuće, preko visokog zida, popne i dođe k njemu, tu, u baštu, da do njega sedi, leži, i da joj on — ne ljubi, već samo da joj svoju ruku metne ispod lica, oko grla i oseća kako ona
Da je jak. I oseti da je jak. Izdiže se. Stojeći u sobi, gledajući pred sobom dvorište, baštu, onako visok, suv, oseti kako zaista postaje suvlji, viši, ali i kamenitiji.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
GNČ <42, 1932, 189, 222>). Bere se ritualno na Đurđevdan (SEZ, 16, 134). Na Cveti devojke je prenose iz šume u svoju baštu (SEZ, 19, 40). VIŠNjA Weіchѕelkіrѕche (ceraѕum apronіanum). Višnja. V.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
u moment prvog životnog daha na Zemlji, uvek mi je izgledalo da sam dopro do visokog zida koji opkoljava tajanstvenu baštu u koju nauka nije mogla da zaviri.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Dao Bog, ima šta joj duša zaželi. I velim joj: jedi, pij, okrepi se, i izađi! Eno (pokazuje na baštu): kad god je lepo, a osobito kad je leto, kad sunce zažeže i žega pritisne, tamo je hladovina: šedrvan bije i voda
(Vadi im iz nedara cveće): Pogle, koliko vam je cveća nadavala. Zbog vas sigurno celu baštu obrala! (Pokazuje na hadžiRistu, Mirona i ostale): Pa sada sve u ruku!
JUSUF BEG Šta tako duboko misliš, Rešide? REŠID BEG Gledam kako reka podlokala Vaskinu baštu. Plot, oko nje, sav se naherio. Gore, zasađeno njeno cveće, paprike i crni luk. Sve će to da se stropošta u reku.
I momci već odneše ručak argatima na njivu. A kako je lep dan i biće vrućina, decu sam poslala s Dikom u baštu da se tamo igraju i u reci brčkaju. TAŠANA (uplašena): A voda, da nije duboka? STANA Kako »duboka«?
I nikada ona ne izlazi. Ni ja je nikad ne vidim. Hajte. Ima samo još neko cveće da uzmem i presadim u našu baštu, pa ćemo posle kod nas, u bašti, igrati. I ljuljaćemo se. Celog dana ljuljaćemo se i pevati, jer ćemo biti same.
Otišli su na čivluk. (Pokazujući glavom na Tašanine sobe, sluškinji): Baba je gore? SLUŠKINjA Gore. MARA (otrči u baštu). SLUŠKINjA Ta dosta to cveće. Već ga i nema. Sve pokidaste.
A i šta će vama ono ovde? Mi ćemo ga u našu baštu presaditi. (Sluškinji): A da znaš kako je naša bašta lepa! A kako li će još lepša da bude kad i ova druga kuća bude
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Stade majstor Kosta misliti baš ono što gazda Spasa nije mislio. Pozva Ristanu u baštu. Velika Gospojina je sladak praznik u slatkoj prirodi predjesenjoj.
S jedne strane se rasklimatala daska na plotu; s druge strane, jednako preleće mokro rublje u majstor Kostinu baštu, i mora neko da ide da se izvini. Majstorici Ristani sve to milo. Još je porasla kanda, i još više se snagom obložila.
Pomisli na svoje rođenje i detinjstvo, na mladost, na naglu odluku da se ženi nepoznatom devojkom. Izleti u baštu i poče da šapće: „Možda je bolestan; možda je nepravda terati ga da radi što ne može.
je tu domaća spletka oko „intimnog” događaja jedne bogataške kuće prekinuta, i Ljuba je i dalje uspremao avliju i radio baštu, i nije mario za svoju senku, utoliko više što se starac više nije sunčao.
Dozidali su još jednu terasu. Gvožđa su bila prepuna cveća. Čuvarkuća na krovu pojavila se i razrasla se u čitavu baštu, a to, kažu, znači sreću. Na veliki odžak su usadili crvenu vrtešku, pticu sa dugačkim repom. To je želela Julica.
Nasadio je baštu: kupio baštenski nameštaj pre no što je i trava dobro osvojila; žena obesila na prozore guste čipkane zavese; dve
i njegova žena razgovaraju, mnogo žele neki komšiluk, maštaju da nekada dozidaju još jednu sobicu, i dokupe zemljišta za baštu.
Sa ulice, fasada ne duga, svega pet prozora; kuća se produžavala unutra, u baštu. Obojena tamnom masnom bojom; iza prozora teške i uvek mirne zavese; ti prozori na ulicu, bar vidljivo, nikada se nisu
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Niko nije saznao zašto. Je li ovoga puta isti slučaj? — Dobro bi bilo da ne napuštaš nebesku baštu! — reče Velika Zvezdana Majka, ali Zvezda nije mogla da prihvati njen savet. — Moram da je napustim, majko!
Zatim zaključa nebesku baštu. — Šta li je sa Zvezdom? — pitao se Čobanin i svirao tako nežno da je lišće s vrba kapalo, a mesečina se kao suza niz
Stanković, Borisav - KOŠTANA
pesma: Slavuj-pile, ne poj rano, Ne budi mi gospodara; Sama sam ga uspavala, Sama ću ga razbuditi: Otići ću u ćul-baštu, Uzabraću struk zumbula, Šinuću ga po obrazu: — Ustaj, ago, ustaj, drago! TOMA (strese se): Ah, sinko!
Takva je moja svirka i pesma bila kad ja pođoh da se venčam: — da više u zelenu baštu ne idem, mesečinu ne gledam, drago ne čekam i milujem — da mladost zakopam! I zakopah je! Sad? Staro drvo.
Šantić, Aleksa - PESME
Noć sjajna, kô da po oknima mojim Polako šušti vaša kosa plava... U ove čase zvijezdâ i snovâ U vašu baštu ja sam dolazio; Mirisao je jorgovan i zova, I mrki čempres povijo se ti'o.
1906. POD JORGOVANOM ''Ko ti, šćeri, pokida đerdane? Ko ti prosu biser i merdžane?'' ''Jutros rano ja u baštu, mati, Odoh prve jorgovane brati, Za đerdan mi zape rosna grana, Pa se prosu ispod jorgovana...
1910. POZNI ČASOVI Kô kakva slika čarobna iz rama, U tvoju baštu, gde šedrvan bije, Ti mirno gledaš iz prozora, sama, I naslonjena.
Sve vidim: i baštu komšije Muktara, I isti kapidžik, i pčelinjak ceo; Pod orahom, gde je neko na panj seo, Jošte česma prska kite
Gle, mahala stara sva od nje zaruđe, Kô da u požaru izgara cijela! I u tvoju baštu sada, evo, uđe I šedrvan osu. S mramora bijela Prosuše se sjajni planuli dragulji, I po bašti svuda kliknuše slavulji.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
„prebije noge“onome koji je pokrao voće, ali umjesto toga, te iste noge odnijele bi ga ponovo na nečiju jabuku ili u baštu s lubenicama i opet bi se nastavljala stara igra.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
valjda i njemu smešno dođe pri pomisli kakav bi smešan izgledao šegrt Pote kad bi zaista virio kroz plot u čorbadžijsku baštu i uživao u prizoru opisanom u pesmi.
Iskrala se od svojih, samo da se sastane s njom. Priđe joj i poljubi je u ruku, pa je odazva na stranu, u baštu crkvenu, tamo pod osmanluke. I tu joj se izjada. Iznese sve šta je i kako je bilo.