Ne postoji primer upotrebe reči bozicevom
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gospožica Božič se smejala, i na to. Pavle je, posle, pričao da je tako, na tom putu, sa tom Božičevom ćerkom, prvi put, osetio da nacion i ne ide u žensku glavu.
Zacenili su se od smeha. A Isakovič je sve to posmatrao kao da se skamenio. Zatim je, sa Božičevom ćerkom, di Ronkali igrao.
Sunce je nad njima, kad su pred kućom Božičevom stali, još sijalo, uvis, kroz tuštu i tmu mračnih oblaka. Agagijanijan reče Pavlu da ga je dovezao, ali, da mu je
A mnogim Bečlijama, oficirima, ta zgrada je bila, i kuća i majka. Grof Fridrih Vilhelm Haugvic – prema pričanju Božičevom – primao je, tu, i svoju poštu.
– Mogla je biti ponoć. Uz fenjere, Isakovič je, pogledom, tražio, pred Božičevom kućom, gospodina Agagijanijana, i kola. Njih, međutim, nigde nije bilo.