Ne postoji primer upotrebe reči cagod
Ćipiko, Ivo - Pauci
—A ono drugo? —Kod mene vam je još osam fiorini... —Uvijek ušćinete čagod!... Ma ne smeta, nu one bi nam mogli dat'.
— Biće bilo i koristi od vinograda? — prekide Ivo. — Virujte, posve malo; ma da je i čagod, kad kamate izile trude i zemlju! —A u koga ste uzimali novac? —U istih gospodara zemlje.
U palju pretresahu se međe, dizahu srušeni zilovi i raširivahu putovi. „Bog je da, pa je dobro čagod i sarčit“, govorahu imućniji ljudi. Stariji svijet bijaše rahatliji i svjetliji, a mladost jača i objesnija...
— Je li pravo da sve odnesete? — vikaše žena siputljivim, promuklim glasom. — Daću čagod šjor—Luki, a vi pritrpite se!... — Šta je ovo? — ustrnuvši upita Ivo i pogleda na čeljad. —Ništa!
— Bolje da on prosi nego ja! — mirno odgovori Rogo. — Biše radit'... — I čagod drugo, — javi se neko od ljudi. I nasta mўk, a ljudi sa spuštenim rukama nanovo jednako gledahu u knjigu i u trgovca što
Dijete se ominjalo i u smetnji prevrćaše po rukama vrećicu, dok nanovo jedva izmuca: — Rekli su da nam date bar čagod za večeru. — Ništa; odmah ća! A da, reci šjori mami da će platit' multu; došlo je radi skule... Dobro si ti dite?
— I zamišljen je bio... Držao bi me za ruku, pa bi se nikud zagleda. Ja bi mu čagod govorila, a on ka da me ne čuje...