Ne postoji primer upotrebe reči dolece
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– promuca prestravljeni Bel Ami. – Kako? – Mislim da se radi o njegovoj kući! Sve više ptica doleće ulicom podeljenom senkom na sečivo noža i njegov žleb.
To je ukus razmrvljenog stakla i polomljenih ogledala. I njih starac hrani žitom. Sa brda iznad grada doleće treće jato. Ono miriše na memlu hladovitih dvorišta i na vodu u kojoj ima železa. Njih starac hrani zrnima kukuruza.
Radičević, Branko - PESME
Jedno Ture ka njemu doleće Uplašeno ne mož' biti veće: „Vala eto“ — kâ bez duše poče, Poče jadno, ma reči ne doče, Jedno zrno udri ga u
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad veče dođe, zmaju zgotove večeru pa ga čekaju, kad eto ti zmajskog cara! Kako doleće u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista!
Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe, al' eto ti cara sokolovskog! Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile.
Kad dođe, upazi jednu veliku pećinu i u njoj vidi ticu, koja joj u oni isti čas doleće na desno rame, i reče: — Hvala da je bogu!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Neznanku traži i peva pesme. ŽUĆIN ODLAZAK Otkuda, ni sam ne znam ti reći, tuga mi u san doleće. Otkuda? Sad se prisećam, kume: dolazi, valjda, proleće.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Još te r’ječi ne izreče, K njoj doleće plahi zmaje; Savi mladu pod krilima, I poletnu s đevojčicom U te spilje kamenite.
I oko i čelo Sve ti, sestro, veselo! 92. Doleće cv’jetak iz tuđe zemlje, Pade đevojci u rujno vino. Sele, sestrice, zv’jezdo danice!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad leti, sa njega sipa vatra i opada krljušt kao srebro. — Živi po šu— mama: u stenama i pećinama. Iz njih doleće na izvore te se kupa... Zmaj kad leti noću preko neba, onda mu se osobito rep sija, i od svega njega odskaču varnice.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
pobratime! pogiboh!” U to doleće mu pobratim govoreći: „Evo me, šta je?” A on mu odgovori: „Evo pritiskoše me cekini, hoće da me udave.
” Tada veli car: „To je dobro kad toliko doleće čela.” A čoban prihvati: „Valaj nije dobro, no je zlo.” Opet car: „Što, more?
Kad veče dođe, zmaju zgotove večeru pa ga čekaju, kad eto ti zmajskog cara! Kako doleće u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista!
“ Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe al' eto ti cara sokolovskog! Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile.
Tada se prepade te od straha i velike žalosti stade vikati i plakati, dok evo ti odnekud doleće na krilima predanj oni čovjek, uhvati ga za ruku i reče: „Ne boj se, što ti je?
Kad dođe, upazi jednu veliku pećinu i u njoj vidi ticu, koja joj u oni isti čas doleće na desno rame, i reče: „Hvala da je Bogu!
zapadne, i oni slete i počinu po vrhovima planina, te on tamo i čekaše kad će se sunce smiriti, dok evo ti jedan zmaj doleće i leže u jednu šumu, te ovi mladić šumke prikuči mu se i pušti oganj plavetan iz prstena te mu sažeže krila i oči
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad veče dođe, zmaju zgotove večeru pa ga čekaju, kad, eto ti zmajskog cara! Kako doleće u dvor, sav se dvor zasvetli i zablista.
Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe, al̓ eto ti cara sokolovskog! Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile.
ja ću ti kazati, — reče mujezin, pa nastavi: — Jednog dana u podne odem okuisati na ovoj istoj džamiji, kad najedanput doleće n̓akva velika tičurina, pa me zgrabi i odnese na jednu adu, đe me i ostavi.
“ Tek što sam to izgovorio a doleće opet ona velika tičurina, zgrabi me i ovđe me kod džamije donese; te sad sve letim uz munaru za dan stotinu puta, ne bi
Tada veli car: — To je dobro kad toliko doleće čela. A čoban prihvati: — Valaj, nije dobro, no je zlo. Opet car: — Što, more?
Još nije čestito Bošnjo pare ni primio, a doleće druga sluškinja, pa će hadžinici: — Muštuluk, hadžinice, došao hadžija s ćabe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali naša?... Pomlati ih kao marvu. Kad udari u zaklon, ono pusto kamenje rasprsne se na sve strane, pa doleće čak i do naših rovova. Bilo je teško posmatrati. Kukali su, grešnici, ali im ništa nije vredelo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Trava meka k’o svila, a luzi tamni k’o ponoć: Koja ne trpi oka, tajna doleće tamo. Drva ko gora, devojče k’o jagnje, a ja ti baš noć pre Snivah o slatkom čedu da mi s’ poljubit dade.
Ilić, Vojislav J. - PESME
katkad odjekne zvučno protegnut, jasan glas; To ribar ribara kliče po tavnoj dubokoj noći, I njihov surovi usklik doleće čak do nas.
Kada leto mine, Tu lastavica veselo doleće, Cvrkuće slatko, kliče i uzleće, Kao da nosi pozdrav otadžbine. A vali šume i zraci ih ljube, I po dalekoj pučini se
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Momčil' vati onu krpu platna, pa se penje gradu uz bedene; gotov bješe u grad uskočiti, al' doleće ljuba nevjernica, oštru sablju nosi u rukama, pres'ječe mu platno više ruku.