Ne postoji primer upotrebe reči govoreci
Jakšić, Đura - PROZA
Ni reči ne govoreći, išao sam dalje. Kad smo bili u manastiru, reče nam jedan duhovnik da nas arhimandrit u svojoj ćeliji čeka...
Obradović, Dositej - BASNE
A kad upazi mrežu na svojej trapezi, počne psovati svoga slugu, starca Onufrija: „Vidiš da si bez mozga, — govoreći — što će ti više mreža kad je sva riba ulovljena?
Ima više od dve hiljade godina kako se Evripid tuži da je mučno čoveka poznati, govoreći: Tί δη χρισύ ος κίβδηλος η τεκμήρι ανθρώποις ώπασε θεός ανδρών δ΄ούτω χρή τον κακόν διειδέναι, ουδείς χαρακτήρ
Sada, dakle, ne videći ga u skupštini, počne na njem klevetati, govoreći da sam on ne samo ne poštuje no i prezire i za poruganije drži lava gospodara.
9 Lav i čovek Lav i čovek počnu se inatiti o svojim preimuštestvam. Čovek hvali ljude, govoreći da su vredniji i junačniji od lavova, a lav neće to nipošto da prizna, no naprotiv utvrždava da je jedan lav jači od
Dođe uveče na kraj sela pred jednu kuću i čuje dete gdi plače i babu gdi ga straši, govoreći da ako ne umukne i ne pođe spavati da će ga namah dati kurjaku.
upazi na visokom kamenitom mestu kozu gdi pase, i ne uzdajući se da će je tu moći uhvatiti, naumi k sebi je domamiti, govoreći: „Sestrice, tu ti nije najbolje, strmeno je mesto, možeš se ubiti, a ni paše ti tu dosta nema; siđi u dolinu, bolje će
A kurjak ostane jaučući i sebi govoreći: „Dosad si lagao, a sad si baš dolagao!” Naravoučenije Ovako se najposle svakomu dogodi ko se u nepravdu, laž i
potom, za sakriši svoju sramotu, sazove proče lisice iz komšiluka i načne ih uvještavati da i one odrežu sebi repove, govoreći da je lakše i lepše lisici bez repa negoli s repom.
vesma majstorski sadelanu, koju je pozadugo gledala i tamo vamo premetala, no ne čujući od nje nikakve reči, turi je govoreći: „O čudne glave bez mozga!
grožđe, pokušavala se svakojako kako bi ga dohvatila, a kad vidi da ni na koji način ne može do njega doći, onda otide govoreći: „Jošt je kiselo, ništa ne valja, trnu od njega zubi.
Lisica onjuši meso, pritrči pod drevo, i počne hvaliti vrana govoreći: „Mili bože, krasne ptičice! Lepa perja što imade! Da jošt ima kakav glas, ne bi nad njom ptice na svetu bilo!
Padne meso dole, ugrabi ga lisica i proždere, govoreći i posmejavajući mu se: „E, moj vranu, imaš svašta, al' pameti nejmaš!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Na to je muselim pristajao govoreći: „E, kneže, za tvoj atar donesi pedeset groša, pa da puštam krivca” i tako koliko god muselim zaište, a knez Kalaba
Petar Jerić beše ubio jednog Turčina čamdžiju;1 i ja ga počnem karati govoreći: „Zašto, Petre, zamećeš kavgu s Turcima? Lako je tebi: vi ste ovde blizu Save pak ćete odma pobeći preko vode, ali mi
Odemo sad Karađorđi i kažemo sve. On sedi u avliji. Mi dovedemo sve momke, i koji k ruci, koji k čemu, govoreći: „Prosti nam, gospodaru, mi smo pogrešili, jevo se kajemo, i pred ova dva gospodara se zakleli; jevo i tebi se opet
I prvi dan nji̓ 4 bili su, treći dan 9, sedmi dan 300, a deseti dan 2000 skupili se govoreći: ,Ako nam je po samom ginuti, neka (smo) u gomili (da) ginemo̓.
Sad naša vojska zaželi da ja budem s njima a da ne idem u Sovet; i Karađorđe odobri govoreći: daje sad najnužnije od Turaka se braniti, „a lako ćemo, veli, Sovet potpun iti; treba i druge sovetnike, koga narod
Hoće ga valjevske starešine i vojska da ubiju, govoreći: odveo našeg protu, predao Turcima u ruke, a on se vratio, — i svuda ga po Kitogu traže, a on se sakrio, ne zna se gde
Jerbo kako je Janko poginuo, i mrtva ga otpratili, sva je njegova vojska vratila se kućama, govoreći: kad nemamo našeg starešine s kime smo se naučili vojevati.
I on i sva vojska mrtva je igumana blagosiljala, govoreći: „Žarko pogibe, ali svu našu vojsku od sramotne smrti izbavi, jer bi nas Turci na nji̓ovoj veri sve potukli”.
otac zadrži se u Bogovađi, i poruči da mu jošte vojske dođe, pak onda se krene na Klještevicu, gdi kažu da je zbeg bio, govoreći: „̓Ajte, junaci, da i̓ pitamo, kako mogu čete preko valjevske prevoditi, i da im pokažemo da sam ja sad gospodar
” „Na nemeckom.” „Mi nismo dobri nemci”, no opet ga uzme. No drugi sekretar preseti se, i vrati nam govoreći: „Nosite i na latinski prevedite mi, bolje latinski znamo, i sutra ga u 12 sati donesite.” Taj dan g.
Preneru ode, izvesti ga o delu, i Prener me dozove govoreći mi ovo: „Vaša inštancija, koju ste 17. januara našem imperatoru predali, poslana je firštu Meterniku s preporukom
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A pop već, gde god sedne i stane, ruži ga i opada. Popovi prijatelji žale popa i psuju učitelja, govoreći: »Da je on valjao, ne bi ga poslali amo!
pa razredi po njoj: malo soli, luka, nekoliko pečenih krompira, tanku pogačicu, zastrug mežganika, pa i čuturicu, govoreći: — E, gle ti Dušanke! Spremila ti i čuturicu vina. Matorka moja! Zna ona šta valja umornu čoveku... Ustavi ralo, sine!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Kruška i udari u dlane. Pandur promoli glavu na vrata. — Kaži Marinku neka dođe. Marinko uđe, govoreći još s vrata: — Ja malo prisedoh da jednu, u tvome zdravljicu, popušim, čestiti efendija... A malo sam pijno i rakijice.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On potrča i babama i lekarima, i ne žaljaše ništa govoreći: „Našto mi, brate, i ruke kad očiju nemam?” Ali bolest osvajaše.
Boš posla! U narodu se ne može ništa učiniti. Zauzimajući se za njega, pišući i govoreći, upropastio sam svoju karijeru i spao na to da budem učitelj!... Ovdje su svi moji pokušaji jalovo ispali.
Ja dođoh do prozora i gledah je sa strane. Bože! Ona je to opazila. Baci jedanput-dvaput pogled na me ništa ne govoreći. Ja naslonih glavu na prozor.
Ja pođoh još dalje, ne govoreći joj ništa već smo bili nekoliko koraka u šumi. Noge nam upadahu do više članaka u neugažen sneg, ogromni hrastovi
Kad sam bio gotov, ona se lako pokloni: — Hvala! — Na malu. Opet zaćutasmo. Ona okrete levokrug i pođe natrag, ne govoreći ništa. — Vama je hladno? — rekoh ja. — Ne! — Rđavo? Ona sleže ramenima. — Da? — Da! — reče ona. — A šta vam je?
— prošaputa ona nekakim glasom kojim, valjda udavljenici govore. U taj par čuše se nečiji koraci niz stepene. Ne govoreći ništa pođem dalje i povučem je za ruku. Pored nas prođe jedan čovek, skide kapu i pokloni se.
Afrika
Na prstima od nogu prstenje. Na njoj je sve novo i ona korača veselo, govoreći sama za sebe, kao da je u kakvom baletu. Vuije mi dopušta da se divim, pod uslovom da je indigo materiju žena sama
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Počeo je, tajno – ne govoreći više ništa nikome – da sprema, za tu audijenciju, kurtku, nov trikorn, rukavice, čizme, raskošne, a počeo i da
Teodosije - ŽITIJA
radošću zbog ovoga, i nimalo ne odlažući, yđe k roditeljima, ukrade otpuštenje i zamoli po običaju molitvu i blagoslov, govoreći: — Gospodari moji, rekoše mi da u onoj gori — i pomenuo joj ime — ima mnogo zveri; ako nađem milost, vi ćete me
i pošto je vojvodu s blagorodnima ljubazno počastio, odmah napisa pismo protu Svete Gore, govoreći: „Pošto stvar nije obična kada se ovo traži, prosim i toplo molim tvoju prepodobnost, nemoj prezreti ove molbe.
A on mnogim suzama okropi zemlju i upućivaše blagorodne i pohvalne reči ka Bogu, govoreći: „Ispunio si želju srca mojega“, tako da se i starac zastide od mnogoga njegovog plača.
A ovaj videvši ih u takvoj krajnjoj gorčini srca, uteši srca njihova mnogim rečima, govoreći: — Ovo što se dogodilo sa mnom, Bogu se tako o meni svidelo, koji me je od oca mojega dovde proveo a da me vi niste
primivši odozgo bačenu rizu i čistotne vlasi sa pismom, i položivši ih pred sebe, oplakivahu živoga kao mrtvoga, govoreći: — O, nevolje od tebe, gospodaru, šta ovo učini nama, jer grči si nam sad posle nalaska nego kad pre toga od nas
grleći zlostavljane zbog njega, poče sve moliti od srca za one koji su ih uvredili da u miru i bez pakosti kući stignu, govoreći: — Bog nam je, reče, utočište i sila, i postade pomoćnik našavši nas u velikoj žalosti.
I odmah mu poslaše mnogobrojno zlato na potrebu carskome sinu, govoreći: — Da se svačim udovolji sin naš i da ni u kakvome dobru ne oskudeva!
Jer takav je otački običaj. Ovo govoreći, bezdnu milosti dubinom srca prizva i u molitvi verom uzdajući se u svete odmah bi oslobođen, pošto su neprijatelji
A sveti tajnim uzdasima prizivaše u pomoć Višnjega, govoreći: „Izbavi me, Bože, od neprijatelja mojih, i spasi me krvnika, jer evo, uloviše dušu moju.
Starac odmah pogledavši na svetog mladića, i kao s velikim gnevom stade ga grditi, govoreći: — Zar te nije iguman poslao onamo, a Ti svojevoljno činiš tvoje stvari?
Ovo govoreći skoči na njega, kao da će ga udariti. A ovaj obuzet velikim strahom, pobeže od njega, i iskočivši iz lađe u Lavru bežaše,
Iguman pak i bratija, hvaleći Boga, čuđahu se čudesu čudnome koje Bog učini s njim, i svi ga grljahu govoreći: „Mreža se pocepa i mi se izbavismo, pomoć je naša u imenu Gospodnjem.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Starovlah je živog duha, često iznalazačkog u kome ima kadšto lukavstva. Ovo mu lukavstvo služi, istinu govoreći, kako za zadovoljstvo tako i za korist. I pored sporosti on uopšte govori češće ali i bolje nego Šumadinac.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Stojeći na vrhovima prstiju, onako kao što ponekad stoje balerine, ona se zagrcavala govoreći da smo ludaci, da je ovo jedan sasvim šašav dan, ali da bi bilo idiotski izgubiti ma i jedan jedini trenutak od njega.
Bilo je hladno i zbog toga nije bilo komaraca. Rašida se smejala govoreći da se plašim. Nisam hteo da priznam, ali glasovi barskih ptica, promukli i otegnuti, dizali su mi kosu na glavi, a
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Izmučen nesanicom i grižom savesti, ne govoreći nikom ni reči, čuvajući se da se ne oda ni jednim pogledom, pokretom, dahom, on se jednako nadao da će se to desiti
Podmukle njegove reči činila je srdačnim, izvitoperena njegova laskanja običnim. Govoreći ceo dan gluposti, postajala je uveče mudra i pronicljiva, pred deverom.
Ostavivši svoje nanule kod vrata, one joj priđoše, ne govoreći ništa o sebi. Tako se onda i ona načini, kao da i ona odnekud ulazi, ne pričajući o sebi, krijući čak i oči.
Zato je, iznenada, na poslednjem delu puta, i postao mekši prema svojim vojnicima. Ne govoreći im ništa, on je gledao njin hod, njina lica, njinu gomilu kao prah što se digao putem, ali koji će se uskoro raspasti i
Oronuo od poniženja, pokleknuo od bolesti, sve je više slabio od žuči uzmućene i krvi što mu se prelivala u mozgu. Govoreći sam sa sobom, mrdajući samo brcima, on nije jahao udobno i razdragan lepim prolećem, kao oni što su prolazili pre
Kutovima očiju videla ga je i tada, i posmatrala, govoreći svojim damama i pratnji ma šta, beznačajno. Pokaza mu se uzvišena i netaknuta.
Despot ga pogleda blago, zastavši mu čelo glave, govoreći: „Otverstia vižu dveri smerti tvoje, Isakoviču, pri poslednjem izdihani! Žena tvoja s červmi istljeti budet.
sveštenika, njegove žute oči, sa malim, crnim tačkicama, dobiše neki grozničavi sjaj, koji na putu nisu imale. Govoreći drukčije nego svi njegovi oficiri, blagočestivo, kao pop, birao je tih dana ljude, koje je mislio da treba otpustiti
Prvih dana stizao je još do Oseka i Kovina, svojim lađama i svojim dželepima, žureći, ploveći i noću, ćutljiv, govoreći jedva koju reč, ali ga na gornjem Dunavu, u Beču i Budimu, gde je imao velikih naslaga izrađenih koža i oprema za konje,
Nekada toliko pitom da nije mogao da ubije ni muhu, niti da zakolje ovcu (govoreći da je greh proliti krv), bio je postao najlukaviji i najnemilosrdniji pljačkaš, koga su se, u oborima i na lađama
Len, len, toliko da je spavao pri hodu, Arkadije je, te noći, zbilja, ulazio u selo, na drugom kraju, govoreći, kroz nos, pokatkad, ponešto, svojoj krmači, koju je bio poterao još od Pečuja.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
sunca pomete devojka kuću, odnese sveće na raskršće, kud i njen momak prolazi, napravi od smeća na tri mjesta tri krsta govoreći: Kako se god ovo smeće melo i smelo, onako se i N. N. meo i smeo, doklen mene ne uzeo’...
“ U okolini Zadra kada mlada dođe u mladoženjinu kuću, svekrva baca na nju pšenicu govoreći: „Koliko pšenice, toliko ti, nevo, Bog dâ sretne djece!
Neke, opet, posle porođaja probuše vretenom košulju u kojoj su se porodile, govoreći: „Dokle beli da ne crveni“, a to znači da dok doje dete, da ne zatrudne.
Da bi olakšale porođaj, mnoge žene piju vodu koja je prošla kroz sito govoreći: „Kao što lako prolazi brašno kroz sito, tako lako i ja da rodim.
⁴¹ Pred polazak svaka povojničarka valja da detetu metne više glave jednu paru govoreći: „Da kupiš brata!“ Valja se, takođe, i da tada pljune u pravcu deteta i kaže: „Gadno“, „pu gade“ ili „posrala te
žena nema dovoljno mleka, ona obnese oko stoke malo soli i trave povratiča, pa zatim to izmeša u nekom jelu i pojede govoreći: „Jedem jelo lavski, mleko ide kravski!
“ U Poreču, porodilja zagazi u reku ili potok, pije vodu i sipa je u nedra govoreći: „Kako ova voda ide, tako i meni mleko.
U gornjoj Krajini detinji zub kvrcnu nečim gvozdenim (najbolje je čelikom) govoreći pri tom: „Oj, zubiću biseriću! kako ovo gvožđe stanjo, tako i ti i svi drugi!
onda ga odnesu u vodenicu i tutnu mu tri puta čelo o čekale, koje istrese žito iz mučnjaka u vodenični kamen, govoreći mu: „vidiš, Stojane (ili kako mu je ime), kao što tropa ovo čakalo, tako i ti da počneš da tropaš i da govoriš’“.
nedelju, pre sunca, dete metnu na lopatu, „pa ga tri puta obnesu oko kuće, jedni vukuć lopatu, a drugi držeći dete i govoreći: ’Baci leskovo, uzmi drenovo!“²³ Ritualno šibanje takođe je magijski lek u slučaju da dete ne može da prohoda.
od ukućana, koji je za ovo još ranije pripremio testiju ili đumče s vodom, zgrabi sud i počne za njima da turuve voda, govoreći: ’kutu voda brz da bide’.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Naročito mi se dopadalo ono mesto kada Princip puca govoreći sa papučice automobila: »Došao si Bosnu pohoditi, srpski ne znaš dobro govoriti, Evo Tebe naša gramatika, iz mojega
Matavulj, Simo - USKOK
Domaćin unese badnjak i nazva: — Dobar veče i čestit vi Badnji veče! Krstinja zasu žitom njega i badnjak, govoreći: — Daj bože i s tobom zajedno, Badnji veče i svaki blagi božji dan! Knez položi badnjak na ognjište.
Na to stari svat od doma dohvati pogaču, pa je slomi na glavi, govoreći: „Iz ovoga doma pošla u dobri čas, a u onaj uljegla u bolji čas! Da se polažu hljebom i vinom i svakim dobrim činom!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Strogo govoreći, književni ukus dečje publike jedva da i postoji; taj ukus je nerazvijen i kod najvećeg broja odraslih osoba, pa bi
tvorevina, kritičari su od početka postupali grubo i površno, sputani davno utvrđenim kategorijama i kriterijumima. Govoreći o potrebama, zahtevima, sklonostima i mogućnostima dečje čitalačke publike, oni su dečju pesmu svodili na uzgrednu
Napisah pismo uredniku. Kakav je to način, zašto mi podmećete ono što nisam napisao? Pravo govoreći, bilo mi je donekle i drago što su me, makar i zabunom, umešali u zečja posla; a s druge strane, ne volim da se kitim
Mnogo je starih, svudaprisutnih istina koje bi, ponekad, vredelo ponovo izreći; samo govoreći s decom, i o deci, savremeni pesnik je u mogućnosti da ih iskaže u relativno prikladnom obliku.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE U PRVOJ POLOVINI XIX VEKA NACIONALNO-KULTURNI ŽIVOT SRBA U UGARSKOJ Relativno govoreći, politički položaj srpskoga naroda u početku XIX veka bio je znatno povoljniji no u početku XVIII veka.
Vila je, usled slabog odziva, prestala izlaziti 1868. Uopšte govoreći, književni časopisi iz doba omladinskoga romantizma označavaju veliki napredak, i tek sa njima srpska književnost dolazi
Milićević, Vuk - Bespuće
On je dobro znao da ga mrze i da ga se boje; njemu je ta mržnja godila i on se njom ponosio, govoreći o njoj sa rijetkim zadovoljstvom, pri čemu se na njegovom licu javljao jedan čudnovat, zao osmijak.
I seljaci polako pijuckahu rakiju iz ovelikih čaša, ne govoreći ništa, sliježući ramenima od vremena na vrijeme. Mišljahu da usijeku koje drvo još toga jutra; neće valjda Manojlo biti
je inžinjer sišao k njima, sav crven, zaduvan, uzrujan i promukao, tužeći se na naše radnike, psujući ih i prijeteći im, govoreći kako je sasvim drukčiji češki radnik; i kad dođe na svoju vječnu omiljenu temu, Češku, njegovo se lice ponovo razvedri,
mozak i vodi ga vazda u jednom istom uskom krugu; meće mu svoje velike dlanove pred oči i zaklanja mu vidike, govoreći mu da ne gleda i vidi, da nema ničega za čim treba da se teži, ni ciljeva koji treba da se traže, ni puteva koji njime
Radičević, Branko - PESME
27. On je prati njenom domu Govoreći reč laganu, Tu će pitat junak momu, De se sutra da sastanu; A deklica vini, mani, Dok ne reče: „Kod Stephanі“.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
) JUSUF: Kad me pitaš, da ti i kažem. Otvoreno govoreći, stvar se nezgodno razvija. Čuo si da su navalili prosci. HASANAGA: Pa šta? To sam i očekivao.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
me u postelju i podmećući jorgan i jastuke da ne ozebem i pitajući me šta volim da mi se za sutra spremi, odlazila bi govoreći: — Spavaj, čedo, odmori se. Ne brini i ne uči toliko, teške bile te vaše nauke?! — Teške, nano!
nije za vas! Zatim uđe strini u sobu i, ne govoreći joj ni šta, sve sruči pred nju. Strina se zabezeknula, pa ga srdito gleda: — Lud li si? Šta će mi to, a?...
Mita je blago zadrža: — Neka, nano; bolje mi je ovako. Ali se ona ne zaustavi, već mu je čak i preko glave navuče, govoreći: — E, šta znaš, sinko! Nemoj opet da nazebeš. — Ali ga brzo ostavi i pojuri vratima na koja uđe snaha joj, Marika.
radi, kako da je teši, vraća se, ostavlja je i počne da ide po kujni, kući, ne znajući gde da se dene, jednako sâm sebi govoreći, kao tešeći okolne: — Ništa, ništa Nije.
I čak se ismevala, govoreći: — Ao, ko će mene da uzme?! A opet osećala je kako se ta njena preudaja približava, već se o njoj slobodno govori,
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
servijski, horvatski (kromje muža), slavonijski, sremski, bački i banatski osim Vla(h)a, jednim istim jezikom govore? Govoreći za narode koji u kraljevstvam i provincijam živu, razumevam koliko grčke crkve, toliko i latinske sledovatelje, ne
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— pa đevojku za ruku, govoreći: — Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela! A ona sila onog časa otide s velikom hukom.
Kad sokolovski car već vidi da ga nikako odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa mu ga dade govoreći: — Na ti — veli — to moje pero, pa kad ti bude velika nevolja, a ti iskreši vatru pa ga zapali, a ja ću ti onda doći s
Kad to začu car orlujski, stane ga odvraćati govoreći mu: — Prođi se ti, šuro, toga đavoljeg vraga, i ne idi tijem putem, nego ostani ovdje kod mene, bićeš svega zadovoljan.
A carev sin ne htede ići za njim, nego pođe da traži drugoga lova govoreći u sebi: — „Kad se vratim, naći ću ja tebe“. Potom hodajući dugo po planini, ne nađe ništa, pa se onda vrati u onu
Pošto iziđe pred cara zapita ga car ko je, otkuda je i kuda ide. A on se oseče na cara govoreći, da je on carev sin, i da niko nema vlasti pitati ga ko je, otkuda je i kuda ide.
Kad se ujutru carska kćer razbudi, vide svijeće promijenjene a astal u svemu prazan, onda stane vikati na sluškinje govoreći da su to one učinile. One se kleše, da to nijesu učinile, ali carska kći to ne vjerova.
Ostala pak velika gospoda i njini sinovi smijahu se i potprdivahu govoreći: — Ho! ho! jadan ti je, da on prebaci bedeme gradske, kad sinovi Muhamedovi ne mogu.
“ Onda on udari ularom po vodi govoreći: „Dura, babina kobila!“ A ona odmah postane kobila kao što je i bila i iziđe sa ždrebetom na obalu.
“ On onda udari o zemlju ularom govoreći: „Dura, babina kobila!“ A kobila postane kobila kao što je i bila i ujedanput se sa ždrebetom obri pred njim.
Kad dođe kući, baba mu iznese ručak, a kobilu odmah uvede u konjušnicu, pa sve žaračem, govoreći: — u lisice, kurvo! A ona joj odgovori: — Bila sam u lisicama, ali su lisice njemu prijatelji, pa me prokazaše.
“ On onda udari ularom o zemlju govoreći: „Dura, babina kobila!“ A kobila postane kobila kao što je i bila i ujedanput se sa ždrebetom obri pred njim.
Kad dođe kući, baba mu da ručak, a kobilu uvede u konjušnicu, pa sve žaračem, govoreći: — U kurjake, kurvo! A kobila joj odgovori: — Bila sam u kurjacima, ali su kurjaci njemu prijatelji pa me prokazaše.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Devojku nakit udaje. I kad se mudrice s najvećom vatrom o čemu prepiru, bogatica se zadovoljno za ćemer vata, u sebi govoreći: zlato je opet najpretežnije na svetu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
zviždali za tobom, i oni drugi što su pod ruku vodili ugojene žene, pa koristili priliku da se očešu za jedan pogled, govoreći — da, da, svakako ga kupi! — svojoj ženi koja je baš kazala da je veče prekrasno, svi oni.
“, a kroz tri dana se najozbilnije pripremao da izađe na demonstracije zbog okupacije Poljske, Jedva smo ga smirivali govoreći da je taj rat odavno završen, i da nema nikakve opasnosti za sirotu Poljsku, na šta je on odgovarao da je jutros čitao
), govoreći arhaičnim jezikom: — Pa zar ja tolike godine po tuđini mučio se i rintao i uzalud tražio užički kajmak, i sodu u vino,
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
VIDA: Bome, taj nije imao srca. GINA: Ni srca ni duše. TRIFUN: Iskreno govoreći, pokojnik je bio prava lopuža. AGATON: Lopuža, dabome, lopuža, bog nek mu dušu prosti!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Jesi li ranjen? Gledao nas je tupo, ne govoreći ništa, a vilice mu se tresle. Jedan ostade da ga opipa, a mi na ivici zaklona ustuknusmo pred mučnim i strašnim
Ćutimo i saplićemo se o neke predmete. Komandir se povede i dočeka na ruke. Ne govoreći ništa, izvadi električnu lampu, prinese je sasvim zemlji i osvetli, pa je od mah ugasi.
“ Opet se ponovi... Verujte, čula sam udare njenog srca. Bila je kao izbezumljena. Umirih je, govoreći kako je krik sovuljage, koji odjekuje od strane crkve. „Zašto baš od crkve?“ — zapita me.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ha, pa mi ćemo da omrknemo ovde, uzviknu ona, videvši da je sunce zašlo. Oni se uputiše niz brdo, govoreći o poslu koji ih sutra očekuje. V Tek je sunce izgrejalo, a dvorište se napuni đacima.
Otkud ti po ovakom vremenu?!... pa ga poljubi u ruku i ponudi da sedne. Stotinama pitanja i prekora upravi ona ocu, govoreći i pitajući brzo, ne znajući o čem će pre.
— Pazite samo, nastavlja on, gledajući je živo, sevajući vatrenim očima i govoreći brzo, uzbuđeno: u drugoj gimnaziji razboli mi se gazda. Znao sam, ako umre da nemam kud...
navlači se crn zastor oko njega, on se gubi, propada nekud i ne vidi ništa... I opet ide ulicom, govoreći glasno sam sa sobom i mašući rukama. Tako dođe do huma nad selom, ispe se na hum, pa stade tako obrnut suncu..
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Svi predstavismo gospodina Burmaza kako duva i huče u zasedanju, a sa čela mu liju graške znoja. Ne govoreći ništa jedan drugom, raziđosmo se. Za nekoliko minuta sva je varoš znala šta se sad zbiva u zasedanju.
Pa o tome ja, brate, i govorim, — reče Jovo i maši se džepa, te otud izvuče jedne novine, razvi ih i podnese kapetanu, govoreći: — Juče na stanici kupih broj, pa u putu uzeh da čitam i zaprepastih se... Jeste li vi ovo poslali?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Kako, nije ih malo, molim vas, i to... (Ulazi u sobu govoreći dalje.) PAVKA (ulazi za njom). XIII JEVREM, SRETA JEVREM (kad je gospa Marina pomenula glasače, trgne se iz
(Stavlja je u džep.) Meni mandat ne treba, a ne treba ni tebi, rekao bih. Onaj Jovica i onako mi dosadi govoreći mi kako bi on trebao da bude poslanik. JEVREM (prestravljen): Zar ti je govorio, boga ti?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
sa silavom i gunjom, saginjao se i, za čudo, sam svojom rukom, a ne nogom, nameštao je i doterivao asure, pokrovce, govoreći: — Tako... To ovde... Tako... Daj još... Sve donesi!...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A svijet je obezbožio, znaš, vidite, napustismo naše stare običaje pa i sreća ostavi nas“, to govoreći, značajno pogleda svoje drugove, koji svi bjehu ošišani, bez vlasulje, u širokim pantalam francuskim.
Serdar se diže te pogleda oko sebe; skide kapu pa se pobožno prekrsti, govoreći: „Smiluj se, Bože, meni grešnom!“ Zatijem, diže struku na glavu i momačkijem korakom stade se peti.
Bješe ćesarski soldat, u sivoj, dugoj kabanici. Soldat diže drhćuću ruku pak prstima tače slijepo oko, govoreći: „Dobri veče, pane!“ „A što radiš ti tu?“ „Ja pojdu do Cerna Hora. Ja sam deserter, pane!
Ali Jovan Vicković, Ćeklićki knez, šalčina viši no đakon, uđe govoreći: „Mogu ja, Ivo, i bez tvoje pjesme!“ „Možeš Ćekliću Mlečiću! Ama jeste Mlečići, božija vi vjera!
Sad turi čašicu u džep od dolame, pa se stade krstiti, govoreći: „Jest časnoga mi krsta! On je. On!“ „Ko to?“ „Ama gledajte!“ reče đakon kazujući rukom put prozora.
?“ reče Imbro, krupan prikladan čovjek od trideset godina. To govoreći stigao bješe i stao taman prema grlu Markove puške. Kao da ga je usud ustavio tu.
„Sjedi Ivo! Sjedi na besjedi!“ reče Vladika osmjehnuvši se. Ivo sjede govoreći: „Zaludu ću sjesti i besjediti, Gospodaru, kad te razveseliti ne mogu. Ja bih se zaplakao kad se tako nasmiješ!
Ko drugi n’ako anatemnjak može opjaniti ljudsko srce, da mu bratske, rođene bratske krvi trebuje da se njom ublaži?“ Govoreći to starac se bješe postepeno zagrijao, a pri pošljednjim riječima, diže se i ponosito ispravi svoj veličanstveni stas,
“ Svi potvrdiše da je tako. Ozrinić stade prebirati za kolanom, govoreći: „Baš bjeh i zaboravio, no se sad sjetih! Donio sam nešto, kao neka ikonica šta li je, te mu ostade kod nas...
Gost razumjede tu mimiku, pa potvrdi glavom govoreći: „No, snam, snam, jest.“ Toliko je i on znao srpski. U to ženske donesoše večeru. Jeli su i razgovarali se.
Dugo je to trajalo. Odjednom se diže i stade hodati za nekoliko po sobi, ne govoreći ništa. Janko ga ustavi, uze ga za obje ruke, pa gledajući ga, zjenica u zjenicu, izgovori mu nešto lagano,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pas koji laje ne ujeda. — Tko mnogo drobi, malo vredi. — Lonac ćeš poznati zvoneći, a čovjeka govoreći. — Lijepa riječ gvozdena vrata otvara. — Gora je rana od jezika, neg’ li od mača. — Ko hiti vrat lomi.
— Uhvatio kurjak kozu, koja je bila legla na kraju osim ostalijeh koza, pa pođe da je izjede, a ona mu se stane moliti govoreći da je sad mršava, nego da je ostavi do jeseni, dok utije, pa onda neka dođe i neka je izjede.
Moja kuća moja sloboda. — Lisica častila danju ježa pa ga uveče ustavljala na konak, ali on nikako nije šćeo ostati, govoreći: da je rad ići svojoj kući.
Na to Ciganin razmahne šakom, te dijete po glavi, govoreći: „Polako, vrag ti materi! Šta si navalio: zar hoćeš ti sam sve da pojedeš?“ Zabunio se kao Ciganin u luku.
— Kaluđer i đak došli kod nekake babe da svete vodicu. Kad kaluđer zaište svijeću, baba mu donese veliki sirac voska, govoreći da nema svijeće gotove, već neka je s đakom načini.
Kad đak ular donese, i baba vide šta oni hoće, ona istrgne kaluđeru vosak iz ruku govoreći: „Nećeš, boga mi! Ako je i Bogu, mnogo je!“ Anatemate đavola (i njegova imena)!
kaluđera da ručaju; kad se donese pred njih u jednoj činiji s čorbom riba rasječena na troje, onda iguman uzme glavu, govoreći: „Glava pred glavu“; drugi uzme srijedu govoreći: „Rebra sjeverova i grad carja velikoga“; a treći, kome valja da je
činiji s čorbom riba rasječena na troje, onda iguman uzme glavu, govoreći: „Glava pred glavu“; drugi uzme srijedu govoreći: „Rebra sjeverova i grad carja velikoga“; a treći, kome valja da je bilo ime Marko, uzme varku, govoreći: „Varka pred
uzme srijedu govoreći: „Rebra sjeverova i grad carja velikoga“; a treći, kome valja da je bilo ime Marko, uzme varku, govoreći: „Varka pred Marka“; četvrti pak videći da oni svu ribu uzeše, uzme činiju s čorbom vrućom, pa po njima svoj trojici
„Varka pred Marka“; četvrti pak videći da oni svu ribu uzeše, uzme činiju s čorbom vrućom, pa po njima svoj trojici govoreći: „Izlija sja na vas blagodat božija“. O ŽENAMA Vid’la voda svekrvinu košulju.
— Pripovijeda se kako je nekakva snaha uzela svekrvinu košulju da opere, pa je samo umočila, govoreći joj: — Viđi, vodo, svekrvinu košulju! Dan po dan, doći će i Đurđev dan!
tešeći je da će vreme brzo proći; a sama je trebala u iduću nedelju da se preuda, i već je sada brojala dane, govoreći za sebe: — Petak, subota, — daleko je nedelja! Za putnika dobro a za čobanina zlo.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad dijete naraste poveliko, ono navali da ide iz pećine u svijet. Međed ga stane od toga odvraćati govoreći mu da je on još mlad i nejak, a u svijetu ima zlijeh zvjerova koji se zovu ljudi, pak će ga ubiti.
ga stane biskati, a Međedović ustavši polagano, raspali svojijem buzdovanom Brka u glavu; a Brko prstom na ono mjesto govoreći đevojci: „Eto ovđe me nešto ujede”; a Međedović opet buzdovanom na drugo mjesto, a Brko opet prstom na ono mjesto:
evo me ćera Brko. Šta ću sad? kako ću prijeći pre- | ko ove vode?” A jedan od onijeh ljudi pruži mu lopatu govoreći: „Sjedi na lopatu da te prebacim.
meni drugo ne treba ništa.” Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: „Stani! hodi ovamo, kad baš to hoćeš. Zini.
Tek što legne, ali dolete dva gavrana te padnu na jedno drvo i počnu se razgovarati svojim jezikom govoreći: „Kad bi znao ovaj čoban, ovde gde leži ono crno šilježe ima u zemlji pun podrum srebra i zlata.
Ovaj je gospodar bio pošten čovek pa sve blago dade čobanu govoreći mu: „Evo sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi Bog dao Nego ti načini sebi kuću pa se ženi, te živi s otim blagom.
Najposle joj čovek reče: „Ako ti kažem, ja ću odmah umreti.” Ona opet ni za to ne mareći jednako navali govoreći da drukčije ne može biti nego da joj kaže. U tom dođu kući.
” Onda on udari ularom po vodi govoreći: „Dura babina kobila!” A ona odmah postane kobila kao što je i bila i iziđe sa ždrebetom na obalu.
” On onda udari ularom o zemlju govoreći: „Dura babina kobila!” a kobila postane kobila kao što je i bila i u jedan put se sa ždrebetom obri pred njim.
Kad dođe kući, baba mu iznese ručak, a kobilu odmah uvede u konjušnicu, pa sve žaračem govoreći: „U lisice kurvo!” A ona joj odgovori: „Bila sam u lisicama, ali su lisice njemu prijatelji, pa me prokazaše.
” On onda udari ularom o zemlju govoreći: „Dura babina kobila!” a kobila postane kobila kao što je i bila i u jedan put se sa ždrebetom obri pred njim.
Kad dođe kući, baba mu da ručak, a kobilu uvede u konjušnicu pa sve žaračem govoreći: „U kurjake kurvo!” A kobila joj odgovori: „Bila sam u kurjacima, ali su kurjaci njemu prijatelji pa me prokazaše.
Sveti Sava - SABRANA DELA
živi, odričući se svoje volje, koljući se nožem svojevoljnim, onome koji se zaklao nas radi ostavivši sve što je u svetu, govoreći jedan drugom: „Ko voli svet i što je u svetu, neprijateljem Božijim naziva se, jer svet ovaj prolazi, a onaj koji čini
“ (I Jn. 2, 15, 17) Zato ja grešni i leni, poslednji od svih, monah Sava, molim se padajući na kolena i vapim govoreći: U Hristu ljubljena i duhovna braćo moja i oci, upodobimo se prekrasnim ovim trgovcima koji kupiše sebi predivnu ovu
“, a vi treba da mu dajete oproštaj govoreći: „Bog neka ti oprosti, oče!“ No i vi treba od njega da molite dodavši: „Oprosti i ti nama, časni oče, jer sagrešismo i
pred svete dveri, znamenuje kadionicom lik časnog krsta i zajedno sa znamenjem uzašilje slavu Presvetoj Trojici, ovako govoreći da svi čuju: „Slava Svetoj, i jednosušnoj, nerazdeljivoj, životvornoj Trojici, i sada i uvek!
ne mete se, niti da ometa onu korist svetovnim razgovorima i praznoslovljima, osim samoga igumana ako bi šta prozborio, govoreći smerno. Ako li ko upita njega, takođe da odgovori, ako je moguće, kratko i sažetim rečima.
nekome često nešto od ovoga treba, on da se podigne malo, veoma učtivo i sa pobožnošću, i da zamoli od igumana ovako govoreći: „Blagoslovi, oče, potrebno mi je ovo!“ Ako on odobri, primi lepo traženo.
Svakome je poznato i ovo, a i od Jovana božastveno jevanđelje objašnjava ovako govoreći: „Svaki koji čini tajno, ne izlazi na svetlost, da se ne razobliče od svetlosti dela lukava“, (Jn.
igumane, rođacima i drugima svojim koji ne budu od potrebe manastiru, nemoj razdavati, ili pak sabirati i uzimati sebi govoreći: „Ako ne budem zatim iguman, da ovo imam!
Zapovedio bih da se daju rase šivene, ali videh da zavišću đavolom behu među njima mnoga roptanja, govoreći jedan drugom: „Tebi je bolje dato, a meni lošije.
„Mir vam“ govoreći, kao i Hristos svojim učenicima. (Lk. 24, 36) I pomislih: kada sa vama u manastiru provođah želevši sabrati vas ili
izabra blagorodnog i ljubljenog sina, Stefana Nemanju, zeta blagovenčanog kir Aleksija, cara grčkog, ovoga predade im govoreći: „Ovoga imajte umesto mene, koren dobri koji je izišao iz utrobe moje, i njega postavljam na presto Hristom darovane mi
u vladavini svojoj, i dobrog srca da bude prema svetu hrišćanskom, koji mu predade, Bogom napasanu od njega pastvu, govoreći mu: „Čedo moje ljubljeno, pasi Izrailj ovaj moj, i pazi na njega, vodeći ga kao jagnje Josif!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
To govoreći, ja i[h] ne osuđujem; toga se ni oni sami n[e] odriču. No tebi kažem da je prava svetinja da mlađi starijega sluša, da
” Nisam nimalo sumnjavao upodobiti sebe apostolu, govoreći: „Ko će me odlučiti od ljubavi Hristove? Evo, kakovu silu imaju prve nauke s kojima se mlado srce napoji i napuni!
Istom, spremajući se da pođem k mom daskalu, al’ eto ti dva velika đaka iz moje stare škole uđoše u kuću govoreći da moj prežnji magister zakteva sa mnom razgovoriti se, i da nama[h] pođem ne kasneći niti odlažući, jer, inače, njima
Apostol Pavel javno uči da episkop, prezviter i dijakon mora biti oženjen i tome pridodaje uzrok, govoreći: „Ko nije kadar svojim domom i familijom upravljati, kako će on biti vredan cerkvom i narodom upravljaš?
Dajte, deco, piti!” Pak se onda okrene k gospođi doma, govoreći: „Kako ja vidim, ja sam vas s mojom besedom u neveselje doveo; ne zamerite mi, nije to moje namerenije bilo.
Nuto moga posla! Za čast i goštenje činim ljude nevesele!” Onda gospoža doma ustane, celuje vladiki desnicu, govoreći: „Milostivi naš i sveti gostu, ne častimo mi vaše preosveštenstvo toliko koliko nas vi častite s otačes|kom besedom!
svetim bračnim sojuzom mnoge parove sojedinjavajući, i nji[h] kao čada svoja bogapodobnim glasom blagoslivljajući i govoreći: ˋRastite se, deco moja, i plodite se i napunjajte otečestvo s dobrodeteljni i bogoljubni žitelji; podajte svetu slovesna
i blagopolučan oni bogat koji sirote mladiće roda svoga, kad vidi da imadu dar i sklonjenije k nauci, na nauku daje, govoreći im: ˋIdite, deco moja, učite se; bog vam črez mene k tome pomoć daje.
A da ti pravo rečem, govoreći čisto[s]rdečno i bez svakoga pristrastija i licemerja svrh ovih stvari, može ko pomisliti da novine nekakve mudrujem.
Ovo govoreći, ne protivim se da i neženati mogu na ova dostojinstva doći, ako su dobrodeteljni i dostojni”. Janja kulundžija: „Gospodi
Pamtiš li jošte šta si odsudio lekaru i terziji? Možeš li sad razumeti šta ja mislim govoreći da su se sami kaluđeri davno i predavno istrebili.
Dajem misliti kakav se tu kalabaluk, vika i smej učinio. Malenica psuje i ruži Janju, govoreći, koji mu vrag reče baš u vreme takoga smeja piti!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Šta si došâ ovdi? — A jeste li vi vratri? — Jesmo! Bukovičanin brzo skide kapu, pa poteče da im ljubi ruke, govoreći: — Ja, onaj, čuk, da vam triba konjušar, pa, onaj, kao rekok, da pođem do u manistir, kao velju: mogâ bi ja...
Odatle otide na česmu, gdje sjede i zakloni lice rukama, govoreći: — Bože i sveti Vrane, oprostite mi moje nepodopštine! (Ovu riječ bješe naučio u manastiru.
koja zimuje po Kotarima i po Primorju, a ljeti se stanuje po bosanskim planinama i dopire čak do srpske granice. Govoreći o jatacima sudija nastavi: — Šve na Radeka! Šve na Radeka, a druga galijota šine kraja na njegovo konto! — veli on.
počeo tražiti utjehe u čašici, „što jest grih, ali jopet nije takav da se ne može otkajati“, kao što on reče Bakonji, govoreći o pokojnom Piriji. Vidjeli smo kako je bivalo noću u glavnoj ćeliji, ali ni u drugima ne bješe redovno stanje.
I opet se povede riječ o Bukaru. Diviše mu se, uznosiše ga mimo ljude. Bakonja opet poče zabavljati strica, govoreći naizust njegovu dugačku pjesmu, koju je vra na mahove ispravljao.
Kovčeg se punio, ali posta nevidljiv radoznalijem očima. Govoreći o tome s drugovima, Bakonja je prilično smanjivao primljene svote, a kad je dug bio gotovo utjeran, on je pred njima prćio
Zašta si ubija dite? — pita Brne, jedva došav k sebi. Ali Pivalica kanda ne ču to, no nastavi kao u nekoj groznici, govoreći brzo: — Pa ’nda sam bija svu drugu godinu bolešljiv. Pija sam puno, opija se svaki dan.
susret takijem načinom, kao da će ga ščepati za gušu, a kad Bakonja ustuknu, Srdar udari u grohotan smijeh i zagrli ga govoreći: — Ej, ludo dite, zar da se fra-Jakov za take stvari ljuti! I misliš li ti zbilja da ja za to nisam odavna znâ?
— Ti kô iz šale dobaci, a vjere mi, ti bi daleko prebacio. To govoreći, Stojan svuče ječermu, stegnu se pasom, pa postupajući tri puta, pade za kamenom i prebaci za jednu ped.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“, razvika se on. „Budala - ništa drugo! Nisam li ti, Hipokrate već govorio da u njegovoj glavi nije sve u redu?“ To govoreći, pokaza rukom prema vrtu, raširi svih pet prstiju svoje desnice, stavi je pred svoje čelo i učini njom pokret koji u
Klejtomahos usitni glasom, poče da zamuckuje i, govoreći u isprekidanim rečenicama, promeni ton svoga govora toliko, da je ovaj više ličio na pripremu za povlačenje nego za
Njegove oči se zasvetliše, on vide vitezove u spremi za rat i naslika ga pred sobom u živim bojama, govoreći glasno preda se: „Don Ramiro doći će, sav zaduvan, meni. „Ej, Mardohaju! Treba mi nov konj za jahanje“.
Tako ću i sada, govoreći o razvitku života na Zemlji, ostati u toj ulozi referenta, kao takav, poći u posetu velikim prirodnjacima da iz njihovih
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
eto ta sitnica, tako neznatna, o toj povratnoj karti, koju je začudo propustio da predvidi pokojni dobrotvor (a pravo govoreći, nije smeo da propusti kad je već neki bečki dobrotvor; i nije ni pravi dobrotvor već zlotvor kad je tako nešto mogao
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
nam se tuđa volja nameće: da li nas je neko formalno prisilio da kažemo „crno” kad on kaže „crno” ili je to postigao govoreći naumice „bijelo” da bismo mi rekli „crno” — samo je tehnički modalitet, puki diverziv u igri sila, ukršteni
Ali, ozbiljno govoreći, zar je to baš nemoguće? Ne. Nevjerovatno koliko god hoćete, ali nemoguće nije! A što hipoteza izgleda nevjerovatna,
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Nekome bih se, može biti, i dao. — Gle jako! A kome li to? — Evo ti puške, ako hoćeš, pa da vidiš kome. Ne govoreći ni reči, ne razmišljajući ni trenutka, Stanka preskakuta s kamena na kamen preko vode, priđe mu i uze pušku, koju on
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: — Stani! Hodi ovamo, kad baš to xoćeš. Zini.
Ovaj je gospodar bio pošten čovek, pa sve blago dade čobanu govoreći mu: — Evo, sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi bog dao.
Onda on udari ularom po vodi govoreći: „Dura, babina kobila!“ a ona odmah postane kobila kao što je i bila i iziđe sa ždrebetom na obalu.
On onda udari ularom o zemlju govoreći: „Dura, babina kobila!“ a kobila postane kobila kao što je i bila i ujedanput se sa ždrebetom obri pred njim.
Kad dođe kući, baba mu iznese ručak, a kobilu odmah uvede u konjušnicu, pa sve žaračem govoreći: — U lisice, kurvo! A ona joj odgovori: — Bila sam u lisicama, ali su lisice njemu prijatelji, pa me prokazaše.
On onda udari ularom o zemlju govoreći: „Dura, babina kobila!“ a kobila postane kobila kao što je i bila i ujedanput se sa ždrebetom obri pred njim.
Kad dođe kući, baba mu da ručak, a kobilu uvede u konjušnicu, pa sve žaračem govoreći: — u kurjake, kurvo! A kobila joj odgovori: — Bila sam u kurjacima, ali su kurjaci njemu prijatelji, pa me prokazaše.
Ali on jednako ostane na svome govoreći: — Daj ti meni koga ja hoću, tako je pogođeno. Baba, ne imajući kud kamo, da mu gubavoga konja, a on se onda s njom
A carev sin ne htedne ići za njim, nego pođe da traži drugoga lova govoreći u sebi: „Kad se vratim, naći ćy ja tebe“. Potom hodajući dugo po planini, ne nađe ništa, pa se onda vrati u onu
— pa đevojku za ruku govoreći: — Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela! A ona sila onog časa otide s velikom hukom.
Kad sokolovski car već vidi da ga nikako odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa mu dade govoreći: — Na ti — veli — to moje pero, pa kad ti bude velika nevolja, a ti iskreši vatru pa ga zapali, a ja ćy ti onda doći s
Kad to začu car orlujski, stane ga odvraćati govoreći mu: — Prođi se ti, šuro, toga đavoljeg vraga, i ne idi tijem putem, nego ostani ovdje kod mene, bićeš svega zadovoljan.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Posle osam godina imao sam priliku da pročitam jedno svoje pismo upućeno majci. U njemu sam je hrabrio govoreći kako ću joj jednog dana pisati i potpisati se - ”student u Prinstonu”.
” Govoreći o mnogobrojnoj Fredovoj deci, Džim je završio umovanje, poredeći Freda sa stablom kukuruza koje je počelo da vene, ali na
Bilharc ne bi nikada išao sa mnom, govoreći da u takvim šetnjama nema šta pametno da se vidi. Jednog podneva, za vreme pauze, pođe mi za rukom da ga dovedem do
i željan da se priključim odbrani štapa, jedan brucoš druge godine po imenu Frenk Henri, zgrabio me je i povukao natrag govoreći da nemam šta da tražim ovde jer sam sudijsku liniju prešao suviše kasno.
prvenstveno zato što me je ova oluja sprečila da se istog dana upuštam u veliki rizik spuštanja i veslanja do Lucerna. Govoreći o preteranom samopouzdanju mladosti, gostioničar dodade da svako ima svog anđela čuvara, a pijan i mlad no dva, da ga
prvenstveno zato što me je ova oluja sprečila da se istog dana upuštam u veliki rizik spuštanja i veslanja do Lucerna. Govoreći o preteranom samopouzdanju mladosti, gostioničar dodade da svako ima svog anđela čuvara, a pijan i mlad no dva, da ga
Kasnije sam saznao da je to pisao Maksvel. Govoreći o pozivu profesora prirodnih nauka, pisac je kazao da se od njih očekuje ”da uspostave kontakt studenata sa dva glavna
Intuitivno sam osetio da ima nešto neobično da nam saopšti. Tako je i bilo. Govoreći o doktoru Hajnrihu Hercu, njegovom ranijem studentu a sada profesoru fizike na Tehničkoj školi u Karlsrueu, Helmholc je
Prelazeći sada sa analogije kretanja materije na kretanje elektriciteta, mogli bismo, govoreći figurativno, konstatovati da će oscilatorno kretanje elektriciteta koji se prenosi od jednog kraja provodne žice na
Delovanje je život u najširem smislu reči. Smrt je hladna, život je topao i ružno je zloupotrebiti jezik govoreći o ”hladnim činjenicama nauke.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— A ti si se plašila. Ha, sad si već moja!... Nema već razloga da se otimaš. . ženo moja! — i, govoreći, vuče je k sebi. Antica se čudi njegovu zanosu: ona ga poznaje kao mlakonju.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Zato se, naravno, vreme u priči i računa prema događajima u Jusufovom životu. Govoreći o granicama priče, posegli smo u jednom trenutku i za poređenjem sa okvirima na slikarskom platnu.
Načelno i paradoksalno govoreći: sva je dijahronija sažeta i živa u sinhroniji, i sva je sinhronija projektovana po dužini cele dijahronije.
sistemskih potencija („praznih mesta“) i njihovo ostvarenje, „popunjavanje“ u individualnim pesništvima, i jeste, pravo govoreći, unutarnje razviće jedne nacionalne poezije.
Teško je sada govoriti o mogućim posledicama. Ja se sam ne osećam pozvanim da o tome govorim, kao što sam – istinu govoreći – malo bio pozvan da donosim sud o tako velikome broju književnih teorija, pa sam zato izneo samo jedno svoje viđenje,
Nas samih sa svojom prethodnicom. Govoreći, u pomenutom eseju „Balkanska kultura“, o starom svetu za kojim vajka Borisav Stanković, nakon tolikih bespogovornih
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Pa ja, bre, mislim da govorim s pametnim čovekom. ČEDA: Pa tako i ja mislim govoreći s vama, ali, vidite, prevarili smo se obojica. VASA: Još kako smo se prevarili!
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Preplašeno dete odmah zatraži da spava, te ga majka položi iza ognjišta, pa ni reči ne govoreći ispeče mužu kavu, jednu i drugu, i postavi mu sovru da večera. Ali se utom nešto priseti: — Pićeš malo rakije?
— Skidaj pušku da se junački ubijemo! On gotovo nesvesno skide pušku i tupo me zagleda, ne govoreći ni reči. — Udri! — viknuh mu i podigoh svoju pušku; podiže i on. — Udri, bre, junače!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Na prstima od nogu prstenje. Na njoj je sve novo i ona korača veselo, govoreći sama za sebe, kao da je u kakvom baletu. Vuije mi dopušta da se divim, pod uslovom da je indigo materiju žena sama
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
E nema nigde našega popa Jove. Taj je ginuo za sirotinju. Sad nema takvih popova... — Govoreći ovo, jednako je opravljao kola. Upitam ga odakle je.
Ako me pitate gde su i šta je sad sa ličnostima, koje sam spominjao, govoreći o šumatovačkoj bitci, mogu vam kazati ovo: šumatovački junaci, oni divni neustrašivi seljaci, razišli su se po selima
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U neko doba noći začuo sam nečije korake. Pozvao sam ih polako. Dvojica pritrčaše i, ne govoreći ništa, baciše me na nosila. Stisnuo sam zube, jer bi se jaukom odali. Oni su odmicali žurno.
Komandir uspori hod, govoreći mi: — Ovakvih laguma na mome odseku ima deset. Unekoliko smo zaštićeni... Sada još samo da vam pokažem zemunicu moga
U zemunici komandirovoj posilni zapali lampu i zatvori vrata. Komandir, ne govoreći ništa, otpasa revolver i stavi na sto.
Tada sam je pustio, zakopčao šinjel, i pošli smo dalje. Prešli smo most Izera, ne govoreći nijednu reč. Ali ova nema šetnja, jače nego išta, ispoljila je naše unutrašnje treptaje, koji su nam gušili svaku reč.
Njena glava bila je na mojim grudima. Moje su ruke klizile preko njenih ramena. Ona se grčevito pripijala uza me, govoreći: — Vi ste razrešeni časne reči... Tako ja hoću, hoću. Dragiša, shégі, primite me.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Šapčanina, sve do Branka samog, u nekim njegovim nedovršenim i tek posle njegove smrti štampanim rukopisima pa, pravo govoreći, i dalje, mnogo dalje, sve do dana današnjeg.
” Zatim, govoreći već o Trlajićevu bavljenju u Rusiji, još i ovo: „Od tuda [dakle, iz Rusije] je pisao na protu Nikolu Popovića, da mu se
oda ona Mušickoga postala je ovako: u manastiru Šišatovcu jedanput (1816) za ručkom Mušicki je vikao na naše hajduke govoreći, ne samo da hajdukuju po Turskoj, nego i da prelaze preko Save u Srijem, da sramote narod svoj itd.
” N. Radonić je očevidno dobro znao pesmu o vojvodi Šipoderu, jer govoreći o tome šta je „siroma’ čovek”, on je u svome članku O sirotinji — Javor 1875; preštampano u Radonićevoj knjizi Molska
Bojić, Milutin - PESME
Jesi li sita krvi što spasava? Ti ćutiš. Vetar kosti razvejava. (1912) VERA Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri Vašoj neka vam bude. — I otvoriše im se oči. (Matej IX, 29, 30) Glas je Gospodnji nad vodom. Bog slave grmi.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Razumete li vi šta je to strogost? ANĐA i MARICA (povlače se u sobu). JEROTIJE (šeta uzbuđeno govoreći sam sa sobom). ANĐA (i za njom Marica dolaze noseći jedna kačket, a druga pištolj): Ama, kaži, čoveče, šta će ti pištolj?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
šuška, čisti, pribira kamenje i parčad ćeramida palih, prebačenih sa susednih zidova, uvek naglas gunđajući, sama sebi govoreći, kao svađajući se, zbog tog sa strane i, kako se njoj činilo, namerno ubačenog kamenja.
Sve trebalo da se rasproda. I onda, tako se govorilo, baba krišom, ne govoreći nikome, sama, samo s jednim rođakom, i, kako pričaju, preobučena u muško odelo prešla granicu, otišla u svoje rodno
Kako će se svršiti? Celog dana bi iz rodbine dolazili (pošto se odavno to slutilo, znalo) i pogruženo, ne govoreći ništa, nemo se dolazilo i odlazilo...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
saviju na zemlju, pritisnu kamenom, i ispod njih ‹se› bolesnik tri puta provlači; posle toga bolesnik strukove noceče, govoreći: »U tri struka posekoh tri groznice: kad se ova tri struka podmladila, onda se i groznica povratila« (ŽSS, 279).
izvadi pa se naopako baci na mesto gde krava leži, govoreći: kakav b., takvo vime; kako se u toru b. preokrenuo, tako se u kravi mleko preokrenulo (Karadžić, 1, 1899, 207).
Ili: uzme parče voštane sveće, malo soli, ječma ili zobi, pa ode kakvoj mladoj vrbi i tri puta je obiđe govoreći: »Dadoh konju zob, volu so, i venčah groznicu za vrbicu«.
, zapali sveću i tri puta oko v. obnese govoreći: »Venčah svoju boleticu za vrbi (ŽSS, 314). Ponegde se »venčavanje« groznice za v. vrši uveče (SEZ, 17, 542).
stabla, govoreći pri tom: »tebi, d., moj lijen i drijem, a meni zdravlje i plijen« (Vrčević, Pomanje, 28). Ali se d., ponegde, upotrebljuje
Mlada koja ne želi da ima dece neka uzme m. u krpu i baci u bunar govoreći: »Kad ovaj mak ponikao, onda ja rodila« (ib., 192 id). Koga pojure veštice, on u bežanju treba da iza sebe prosipa m.
Na Svetog Andriju zaveže devojka u krpicu Tri zrna p. i metne pod jastuk, govoreći basmu, pa će u snu videti suđenika (ZNŽOJS, 7, 189).
U Samoboru poneki sejač seje ovako: prekrsti se, i baci jednu šaku semena iza sebe, govoreći: ovo šicama! Pa onda baci drugu šaku opet iza sebe, i kaže: ovo miševima!
može biti spasonosna. Pod njom leči se groznica. Bolesnik zapali na njoj sveću od Svetoga Marinja, i govoreći basmu traži od t. (odnosno od vila koje su na njoj) da sa njega skine groznicu; onda otkine tri t.
Sofrić). Ima izvesnu ulogu u domaćem kultu. Na Božić ujutru uzme jedan mladić š. i ide oko kuće govoreći: »Dobro jutro, dome! Mir božji i Hristos se rodi!« (u Boki, SEZ, 20, 313). Na badnjidanskoj trpezi mora biti i š.
i stavi ga »na jedan veliki busen sa dosta trave«, a sutradan ujutru, pošto ocedi sir, baci busen i venac u reku govoreći: »Kao što ova voda teče, tako nam teklo i mleko u ovoj godini« (SEZ, 83, 1971, 189).
bila bela, »seme se uvek stavlja u belu torbu, a u seme obareno jaje«; po završenoj setvi žena baci uvis praznu torbu — govoreći: »Da Bog dâ da kudelja bude ovako visoka!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ne bih! — ponovi. — Željna sam znati što bi sad uradilo ono ludo dijete: bih li se oko njega kinjila kao negda? . . I, govoreći, guši se od smijeha. — A ja te, pored Božice, bijah odbacio s uma, ali, čuj!
Ljubi li te ovako nestrpljivo tvoj Marko? — I, govoreći plaho, rasijano, nasrće na nju. — Je li nam lijepo?... Što veliš? Maša ne odgovara, otupila je velika, neiskazana slast.
Cirilo se prvi brzo oslobodi i poče s njime zbijati šale. Živo se prepiraše s družinom, govoreći o njem, a zatim bi prsnuo u obijestan smijeh.
— Da iziđemo! — predloži Ivo. — Sada! Kamo?... Čekaj da vidim je li kavana otvorena, — govoreći, carinski činovnik diže se i pođe na doksat. Vraćajući se, odmah reče: — Ne vidi se svjetlosti!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Njegovo ogorčenje je raslo. Bio je ismejan i poražen. Privijao je melem na svoje otvorene rane, govoreći kako ta prljava svetina ništa bolje i ne zaslužuje nego da je čarolijama i đavoljim veštinama zavode belosvetski mangupi
Poklecali su pred njim i izrugivali mu se govoreći: 'Zdravo, kralju jevrejski.'“ Zatim Marka: „Vojnici ga odvedoše u unutrašnjost palate u takozvani pretorij, te sazvaše
pridružio bih se ostalima, te smo se valjali od smeha, dok nas ne bi Makarije izjurio iz crkve, psujući na sav glas i govoreći kako smo gomila bezbožnika i đavoljih najamnika koji ismevaju božji dom.
Pokojni Prohor je često upirao prstom na Dadaru, govoreći kako se sam pakao ugnezdio u njegovom telu da bi po Vratimlju sejao smrtne grehe preljube i bludničenja.
Molio sam ga da se ispenje na osmatračnicu u kube najvećeg tornja i da odatle izbroji razbojnike. On se uzjogunio, govoreći da je bolestan toliko da ga noge uopšte ne drže. Žalio se na vrtoglavicu, na grčeve u trbuhu i probade u krstima.
Jer šta je vredelo što sam se bunio govoreći kako nam ta rupčaga u steni uopšte nije potrebna, da umesto nje možemo napraviti prostu krovinjaru na četiri soje, kad
Utanačismo da taj dan bude Mitrovdan, dan velikomučenika Dimitrija. Grbo je pristao ne trepnuvši, govoreći kako će to biti dan strašnoga konjanika Dimitrija pod kojim će sagoreti u krvavoj peni dva luda đogata.
Čim prozbori dve reči, odmah mu pokajnički pristupiše, poljubiše mu skute govoreći kako su bili od mene zavedeni. Posuše se pepelom, udariše u post, stadoše po ustima vavoljiti očenaše i vjeruju dok im
Možda se smrzao. Umro od gladi. Hteo je da se uzdigne iznad sviju nas. Prezreo nas je govoreći da smo ništarije i ljigavci. Zašto mi da ga spasavamo? — mislili su kaluđeri.
Pred početak rada okupio sam u Kuli sve glavare sela. Oni su po običaju stali da zanovetaju i da kukumavče govoreći kako su ludi mršavi i slabi, da su mnogi stradali od boleština i loše ishrane tokom zime i proleća.
Stanković, Borisav - TAŠANA
BEGOVI Aman, bre! NAZA (skuplja bakšiš, prilazi kradom kafedžiji i daje mu novac, tiho govoreći): Ovo plaćam za Saroša. REŠID BEG (Sarošu): Efendum, bre! DžAFER BEG (grleći Saroša): Kardaš, bre!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Istinu govoreći, čitaonicu je Kostica zavoleo okolišno: kad je osetio da mu i u muškom i u ženskom društvu smeta babičin zapis.
To je bio čas pred noć, čas kad se u mnogim ljudima, pa i u gospa Noli, po knjiški govoreći, menja ritam. Crno u zenicama joj se suzi u dve oštrice, i pogled nekuda utekne.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Istinu govoreći, trbu mu nije vrlo opterećen bio, ali novi Don Kišot, koji je najviše zato u svet pošao da čuda čini, i ne uzme ovo na
iz vrođene mu skromnosti bez sumnje, njima odgovori: da je to za njega velika čest, koju on, bez pohljepstvija k sebi govoreći, ne zaslužuje, i da on rečenog roba k sebi primiti, niti nemiloserdno na teške poslove njega osuditi želi, budući da bi
Ovaj filozof predstavio je sebi jednog magarca, ili, školski govoreći, preobratio je svoje suščestvo u magarca, između dva plasta sena stojeća, i bio je tvrdo uveren da ovakav magarac ne
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I zar vam, posle ovih poslednjih reči, ne izgleda kao da je mlada gospođa digla nogu do samoga vašeg nosa, govoreći vam: „Ja imam nove pipe!
Iskupili bi se nas pet i šest i stali u krug, a jedan bi odbrojavao, govoreći ove nerazumljive reči: Igis, Ipik, Ušur, Topidušur, Sojle, Manojle itd.
Ali pismo nisam poslao. Rešio sam se da odem na čas i, kao pravi Špartanac, da mirno, bez uzbuđenja, ne govoreći ni reči — poginem. I tako je i bilo: poginuo sam, a reči nisam izustio.
“ ali je to fraza, koju žene kažu sa onoliko isto iskrenosti sa koliko vam se trgovac kune govoreći vam: „Verujte mi, toliko mene to košta!“ Na kraju krajeva, ako ste istrajni, vi morate uspeti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Luka izvadi banknotu i baci je na tezgu, govoreći osorno: — Kusur... I ne gledajući Luku, trgovac nabusito odbaci banku. — Nemam sitno.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kraljevom zatočniku, kad ne skinuvši tešku kabanicu polazi da preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača govoreći: „Kojoj ovci svoje runo smeta, onđe nije ni ovce ni runa“.
cvili (prevrće glasom). I kukaće do suđena dača, tj. do smrti. 66 U riječi pali pod Udbinu, tj. govoreći (razgovarajući se) došli su pod Udbinu. I bez rane i bez mrtve glave, tj. da niko od njih nije ni ranjen ni ubijen.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Istinu govoreći, Marica baš nije ni bila tako debela. Bio je to zdrav okrugao djevojčurak, plave kose i modrih očiju, nasmijana i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ne trebuješ govoreći ti: »Tko će mi dati krila kano golubinja«, kade si i sama golubica gospodinova, kojino je svagdar s tobom.
On je iskazao za nju jer će se na nebu u jedno dobi ukazati jedna neka čudna zvezda, ovako govoreći mu: »Zasjati će zvezda od Jakova i tadar će se dignuti čovek od Izrailja, te će iseći knezove moavske i poplenit će sve
Opet na svoga im voća zlo viknuše. Na to i Mojsej rasrdi se što mu dotužiše govoreći: »Otkud ja znam dati vama vode kad je u zemlji nejma!« — i šiknu štapom u jednu kamenitu liticu.
i video je jednoga angela, gde stoji u suncu, koji je iz glasa, koliko ga je grlo podnelo, toliko jako je podviknuo, govoreći svim pticam što god ih ispod neba leti: »Zberite se — reče — svi ujedno pak pohitajte i dođite na večeru velikoga
Na snu se caru ukaziva govoreći mu da se odstane toga posla što je naumio. »Nije, reče, to lepo ni ugodno, onu, što se je nedavno i doskora u carstvu
To govoreći mu: »Ako uzbude i Teofana pravo sveta, a ona će tu biti prisvojena ujedno sa svim svecima.« POVEST SVETAGO ANDREJE JURO
Zato učenikom i kaza se da im sav strah snimi sa srdca i obraduje ih, ka da bi se ovako iskazivao po celoj naturi mu govoreći: »Ja sam taj koji no svašto mogu i kadar sam uposlovati kano Bog, premeštati i odbijati svako zlo i stravu zgoniti sa
I društvo mu razgali ne mrziti na njega, ni mu što zavideti. BESOVI HRISTU GOVORE I tada viknuše besovi iz ljudi govoreći: »Što je nama i tebi, Isuse, sine božiji, — viču ti ljuti razbojnici kod puta, ti dušegubni lovci kod zapete njihove
Stadoše oni na red pred mučeničasku ikonu i počeše im se rugati s podsmehom govoreći: — Aha, baš uzalud ćemo mi gladni čuvati vama ovde ovo mesto vaše, čatući vam i pojući, svaki dan tu služeći, a
Dovede i toga, te dade igumnu crkovni novi okrut i putir s diskosom, govoreći to jer zakteva patrijarh sutradan, na mučenike, doći u manastir služiti mu svetu leturgiju.
I te reči mi k njojzi izgovarajući, dočuh poizdaleka dođe mi neki glas govoreći: »Ako pređeš Jordan, tamo će ti dobar otpočinak biti.« Kako ja taj glas dočuh, sverovah se jer se meni to kazuje.
Tako po bedenu moleći suzno se moljaše govoreći: »Smilostivi se na nas grešnih rabeh tvojih, vladiko gospode Isuse Hriste, Bože naš!