Ne postoji primer upotrebe reči hadzika
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
stariji trgovci gledali u nj da nisu znali da njega još jednako kod sebe drži, hrani, i neguje sada već ostarela hadžika Tašana. Ona evo dvadeset godina kako ne izlazi iz kuće, niti se pojavljuje u svet.
Onda se zna da će tada stara hadžika izići. I onako, stara, stenjući, silazeći niz kuće, početi da ga umiruje. — O, majčice moja.
XVII Majka mu, nekada u svoje doba prva, čuvena lepotica, a posle hadžika, koja je s ocem mu čak i na Sveti Grob išla, pre vremena umrla zbog njega što ga rodila takvog.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
iziskivao da njegova sudbina služi kao pomoćna, da je značajna samo po ulozi koju ima uz jedan drugi lik: njime, naime, hadžika Tašana iskupljuje svoj davnašnji greh.
Još kao mlada i lepa udovica, u priči je hadžika Tašana zgrešila sa nekim Manom Grkom, dakle posrnula je budući da je prekoračila zakon i red.
Pri tome je upropastio i sudbinu svoje ćerke. On nije kažnjen, nego je, više od toga, proklet. Kažnjena je hadžika Tašana u priči Paraputa zato što se kao udovica upustila u nedopuštene odnose sa nekim Manom, pa joj je na dvorenje i
Kad hadžika u Uveloj ruži - s neskrivenom namerom da na unuka utiče, usmerava ga - počne, veli pripovedač, da „izvodi poreklo naše
Stanković, Borisav - TAŠANA
Iz kuće silazi sluškinja noseći velike teške ćilimove, da ih rastrese i ispraši. JOVAN (sluškinji): Je li ustala hadžika? SLUŠKINjA (i ne gledajući ga): Pa ti znaš kada ona ustaje. Znaš da je odavno već ustala i sada sprema Paraputi jelo.
žiž! hoće Paraputa da izgori!« A niko ne sme da mu priđe. Niko da ga umiri, dok se ona, hadžika, gore ne probudi i ne siđe, i samo ona sme da mu priđe i da ga umiri.
mu otimam, jer hoće da je jede; od svake bare da ga sklanjam, jer neće ovu čistu vodu, sa češme ili iz testijice što mu hadžika donese pa još i lišćem zapuši da bi bila što svežija, već hoće baš da pije (pokazuje nogom baru) ovaj brljak i šušnjak.
A hadžika, kad vidi, samo mene grdi. A ne zna kako je meni kad pođem da ga od bare istrgnem a on iskolači one mrtve oči na mene i
) SLUŠKINjA (uplašeno): Pa zašto, bre, to izlomi? Znaš li da hadžika to godinama zaliva i gleda kako joj raste i napreduje? MITA (švićkajući se po listovima tom granom): Ja!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I baš kad su se one tako čudile što im nema nikoga, čuše spolja neki glas. — Hadžika, ete, dom li je? — pita nepoznati glas spolja. — Dom si je. Ama hadžija, ete, spije — čuje se Vaskin glas.