Ne postoji primer upotrebe reči komsija
Jakšić, Đura - PROZA
“ Majstor naže staklence, pa se okrete mome ocu, nazdravi mu i pruži staklo, pa reče: „Spasibog, brate i komšija!... Ali vremena prolaze, a svakim danom sve crnja i gora dolaze!... Pre nas gaziše nemci a sad i Nemci i Madžari...
— Ne sumnjam, prijatelj-Radovane, — reče Nikola, ne sumnjam, nego baš znam ko je!... Eno, moj prvi komšija, Marko Ćosić, video ga je juče, dok smo se mi ovde na zavetini gostili, da mi se, nesrećnik, šunjao oko kuće...
Obradović, Dositej - BASNE
Bedni kurjak stane kurjački drečati, a lisac k njemu: „Kako si svirao, komšija, tako sad igraj! Naravoučenije Ovo isto biva ljudma kojih um nije prosvešten čistom naukom, koji živu u gluposti i
A zmija mu odgovori: „Sve je to zaludu, moj komšija! Dok god ti gledaš grob sina tvoga, a ja moj odsečen rep, pravi mir među nama ne može biti.
Blažene neporočne naravi onih božjih ljudi gdi komšija sveto sredstvo znači! Zao i pakostan onom je najgori kom je najbliži; napolje takoga iz grada i sela, da ljude ne truje!
Kolika zla strada od kojih bi sasvim svobodan mogao biti da je dovoljno pametan i pravedan? Ruga se komšija komšiji, selo selu, vilajet vilajetu, i svi narodi jedan drugomu. A zašto? Za slepo samoljubije.
Naš dobri komšija Stojko, on sam kaže i čistoserdečno priznaje da niti je ostrouman, niti za osobita vredan dela, ništa manje trudoljubivij
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
To je isto i otac moj vidno i gdekoji naš komšija, koji su nam mlogo pomagali, kad smo red uvodili dokazujući narodu. Počnemo se starati najpre kmetove i kućne
A mi samo noću dođemo, i nakupi se komšija te sedimo; a kako zora, a mi opet u šumu, u zbeg. — Kako Fočić u Šabac dođe, hteo je i tamo knezove seći, no njegov
Sad naš komšija i paroh, pop Panta, skoči s konja i starca sveže. Ovu sam puščicu gledao u popa Pante; malo je duža od jednog aršina,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ima nešto baštine i mala, petla i radi kao mrav sa svojom Stojom, pa ima svega dosta u kući. Na pakost njegovu prvi je komšija gazda-Raki, i dosad se već nekoliko puta svađao i sudio s njim po opštini, sve oko potre, pa eto i sad mu se nekako
Dok ga dostiže neki Milosav, komšija Milunov, čovek dobričina i razgovoran. Poznade ga u mraku, pa reče: — O, Srejo! Ti li si? Čekaj, zajedno ćemo!
Kad već zađe u selo — sustiže ga Vitomir, njegov prvi komšija. — A zar se vrati, Tiosave? — upita ga. — Ta vratih se — odgovori Tiosav zlovoljno. — Pa kamo ti vosak?
Za godinu-dve dana izučio je zanat »boltadžijski« i postao kalfa i već je umeo bolje od sviju njegovih komšija dovikivati: »'Odi da pazarimo! 'Odi lepa ruva, snašo, prijatelju, strina, brale, ujna, sejo, teto!...
kontumanac — mesto gde probave neko vreme putnici koji su pod sumnjom da mogu preneti neku zaraznu bolest konšija — komšija, sused konjštak — grba (nastala usled bolesti) košara — staja za stoku napravljena od plota olepljenog blatom i
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
svatove (jer kad se slučajno opije — a to je redovno slučaj kod njega — tera svakoga da peva pesmu: »A-a-a, dragi brate komšija, ako ’oćeš veseo biti, a ti moraš s nama piti«, pa sipa za vrat vino; a i inače je nesnosan), — onda zlo i naopako, da
Krao je gde šta stigne, i po kući i po komšiluku. Ako je verovati tužbama komšija, nasrtao je i na živinu, davio komšijske piliće i vrebao golubiće, a konabio mlade golupčiće kao kakav stari penzioner.
— obrecnu se Jula na nj. — Pa zar ja divanim što zlo!? Velim: da vam malo pomognem. Ako ja k’o prvi komšija neću, a da ko će!? »Drvo se na drvo naslanja, kažu paori, a komšinica na komšiju!
— E, da!? A otkud to sad, gospodar-komšija?! A zašto kao da ne možete razgovarati?! K’o i dosad, dragi komšija i kolega. — Ta...
— E, da!? A otkud to sad, gospodar-komšija?! A zašto kao da ne možete razgovarati?! K’o i dosad, dragi komšija i kolega. — Ta...
Dakako! — veli pop Spira i ostavi štap. — O familijarnim stvarima želio bi’ da se razgovorim s vama, gospodar-komšija, o familijarnim... ako, ako, to jest, nemate što protiv toga. — Molim vas, izvol’te samo! — veli pop Spira.
— Ta da! Ima ona dosta unterhaltunga i kod svoje kuće. Fala bogu, onaj vam i ne izbiva iz kuće. A zbilja, gospodar-komšija, a otkad ste vi to postali hauzmajstor pa izdajete kvartire? — zapita pop Spira. — Jest, al’ bar dolazi danjom...
— E, e! Ama to će kanda da izađe na debelo, gospodar-komšija! — planu pop Spira, koji izgleda da je sad shvatio domašaj pop-Ćirinih zajedljivih reči.
Stoga čak i komšija komšiji peđe dolazi, naročito ako nisu jedan uz drugoga, nego preko puta jedan od drugog. Izgleda kao da se uspavao,
— Ta verujemo, verujemo, slatka prijo, — odgovara pop Spira — ta kad je još komšija komšiju prevario! Posle zvaničnog dela, pošto je ugovoreno koga dana da bude prsten, nastade veselje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Morao je, međutim, da pazi da se ne pokaže ceo i da ne pobudi radoznalost nekih komšija. Uveče se ponovila dreka posetilaca, muzika, vika, igra, koja je dopirala kroz zidove, do njega.
Kad bi se probudio iz tih, i sličnih, snova, Isakovič je imao i dalje, preko celog dana, da se, na doksatu, krije od komšija, pa da preleće pogledom, od jutra do mraka, preko krovova. Vijena je dimila ispod njega iz dimnjaka. Dani su prolazili.
Ispod njega bila su polja, varošica, a iznad njega, šumarci požuteli i posečeno drveće i panjevi, u travi. Nije bilo komšija, nigde, u blizini.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Poslednja dva dana, zajmio je kod svojih komšija u logoru konjicu i puštao je na svoj puk, sa isukanim sabljama, pobesnelim konjima, tako da se zemlja tresla od kopita.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U svadbenim običajima koji izvode mladenci da bi dobili sinove, važnu ulogu igra malo muško dete (komšija ili rođak mladoženje). Kod nas je od tih običaja najpoznatiji uzimanje nakončeta na svadbi.
²⁶ BABINE Babine su stari običaj koji se sastoji u obrednom obilasku i čuvanju deteta i porodilje od strane rođaka i komšija prvih dana po detetovom rođenju. Još je Fortis u svom klasičnom delu iz 18.
svadba i smrt, nisu samo privatna stvar pojedinca i njegove porodice, već i šire društvene zajednice, brojnih rođaka, komšija i prijatelja, a često i celog sela. Solidarnost, slogu i uzajamno pomaganje dinaraca precizno je opisao J.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Šta da radim? Iziđem pred kuću na ulicu zaraslu u travu, kad tamo pored mog klisa stoji naš komšija Rale, ozbiljan čovek. sudija okružnog suda. Došao i on svojima u goste iz Beograda. – Šta to radiš? — pita.
Sada je bio tu — gotovo njihov sugrađanin, komšija, njihova svojina. Mnogi već te prve večeri pređoše sa njim na ti! No, već posle dva dana počeše da kolaju čaršijske
Sremac, Stevan - PROZA
S ponosom je prolazio naš Jova pored komšija, koji, kako se njemu činjaše, pucahu od zavisti, jer su već juče znali da ima pečenicu, a sada videli i ćurana.
Jovan okide. Ja strašno li je zapraštio stari kremenjak, jedina zaostavština od dede po materi! — Pali, komšija! — viknu zadovoljno Jovan onome u drugu avliju svome komšiji, s kojim se slabo i poznavao.
— More, ti se ne šališ, — veli mu Paja. — Zove me ovaj moj komšija na ručak — veli Jova zadovoljno čisteći kremenjak. — E, moj komšija, mislim se ja, da ti znaš kakav je delikates moja
— Zove me ovaj moj komšija na ručak — veli Jova zadovoljno čisteći kremenjak. — E, moj komšija, mislim se ja, da ti znaš kakav je delikates moja pečenica, ne bi me zvao, nego bi i sam došao da ga čalabrcneš malo.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kad izbiše do na kraj kolone, sa jednog čupavog konjička zakriješta nekakva baba u žutoj aladži (marami): — Hej ti, komšija, jesi li nabavio kafe za musafire? — Idi bestraga zajedno s kavom!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Danas bila nedelja, a mene jedva otrgli sa svadbe. Komšija Trajko ženi sina prvenca. Kuća mu odmah do naše. Majka i otac otišli tamo na večeru, a mene doveli, da nije sama
koja je bila tako spora, mučna, a i što se tu, u novoj mahali, morao da drži na visini, da se ne pokaže siromah, zbog komšija koji su bili većinom siroti, seljaci, skori doseljenici; a i zbog braće, da mu se ne bi svetili kad bi čuli kako se on
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Poslije nekog vremena otide onaj isti đavo te uđe u kćer drugoga, većeg cara, koji je bio komšija s ovijem. Udare svud po carstvu tražiti joj lijeka, a kad ne nađu, onda razberu kako je ovoga cara kći bila tako
— O kako ga ne bih viđeo, on je moj prvi komšija. — Pa kako je, bogati, kako živi? — Vala bogu! Zdravo je, ali se bogme dosta muči bez ašluka.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Keve mi! Po Suletu, u Beogradu je pre rata živeo neki Antun, kome je komšija prebio nogu iz ljubomore. Pošto je bio šantav, prodavao je svilu na Slaviji. Zvali su ga šantavi Antun.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Tvoj iskreni Pabić.“ No, gospodin baron Golić? MARIJA: Vi vidite da je to pismo mene radi pisano. Pabić je moj komšija, i čovek pošten, kome je vrlo nepravo što je ovaj sa mnom učinio. JELICA: Gott! Gospodin baron! BATIĆ: Lep baron!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Za tim se razgovor čuje. To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
da s mirom ode a on se diže na kolena i hvata gusle i kazuje dve reči: kuka i motika i viče po susedstvu: buna i komšija se odmah buni zar i poslednjeg dana u vojsku sve dalje ječi: buna buna buna!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Pa i opet on ostaje i nadalje dobar komšija i pošten čovek. Onaj kuka, a ćir Đorđe veli: »Sam si dođe; zar sam ga s limon zvao?!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Da ne da bog onoliko muka koliko se može trpeti. — Krpež i trpež po svijeta drže. — Trpen spasen. — Najpreči su komšija i košulja. — Nužda zakon menja. — Potreba zakona nema. — Svak je sebi najpreči. O DUGU — Dug je zao drug.
“ Mitar je naš, ne mari! — Rekla domaćica, kad je došao komšija Mitar pa večeru, pa ne hćela ništa više pristavit’ nego na namjernu, pa tako više puta rekla đe op čuje, te on jednom
(Rđa) 319 — Ko ima prste bez nokata? (Rukavica) 320 — Koja je batina najteža? (Prosjačka) 321 — Koja kuća nema pi komšija ni ulice, a puna je sveta? (Lađa na moru) 322 — Koja sveća više gori: voštana ili lojana?
3 Evo, naš prvi komšija, Stevan, bogat čovek, bogatu i čast doneo: debela brava-crnoga gavrana, sebi na glas, svatovima na čast, domaćinu na
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo, te uđe u kćer drugoga većeg cara, koji je bio komšija s ovim. Udare svud po carstvu tražiti joj lijeka, a kad ne nađu, onda razberu, kako je i ovoga cara kći bila tako
a nijesi li viđeo tamo moga Muju, koji je umro prije nekoliko mjeseci?“ — „O! kako ga ne bi viđeo! on je moj prvi komšija.“ — „Pa kako je, Boga ti! Kako živi?“ — „Vala Bogu!
Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo te uđe u kćer drugoga većega cara, koji je bio komšija s ovijem. Udare svud po carstvu tražiti joj lijeka, a kad ne nađu, onda razberu kako je i ovoga cara kći bila tako
a nijesi li viđeo tamo moga Muju, koji je umrъo prije nekoliko mjeseci?“ — „O! kako ga ne bi viđeo! on je moj prvi komšija.“ — „Pa kako je, Boga ti! Kako živi?“ — „Vala Bogu!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
mome majstoru i trgovcu bio je jošt jedan momak iz Čakova, imenem Nika Putin, dve ili tri godine stariji od mene, moj komšija, s kojim sam zajedno u školu hodio. Ovi posle ručka bio je na tavanu, za razbijati pamuk.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kroz brestove i dudove, u nisko nebo, kuće pružaju crne kljunove, dimeći modro. Seljak, komšija mrtvih Prerovaca, gologlav i razdrljenih grudi, iziđe iz kuće noseći u rukama živog, šarenog petla.
— Đorđe više ne može da sluša. Sav je obamro u malaksalosti i nema snage da iziđe iz groba, drugom namenjenog. Komšija ga uhvati za mišice i izvuče na gomilicu zemlje. — Takvo je vreme došlo, Đorđe. A tebe pustiše. I vreme je.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Za tim se razgovor čuje. To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje... ...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Pa on beše pravi, pravcati abderićanin!“ „Dobro sam ga poznavao!“ „Bio sam mu prvi komšija“. „Čim se posle toga vrate kući, ispričaće nadaleko i naširoko šta se o meni govori u Ateni, Megari i drugde, i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Vodio sam volove, gospodin predsednik, sve do šumu, a kad kod šumu, a tam’ vidim baš kako stoji komšija moj Sreta, znaš, gospodin predsednik, što mu se žena preklane na dud obesila, daleko i od men’ i od teb’, i Bog da te
Zdravo, kažem ja, komšija Sreto, kako si, bre Sreto, šta radiš, jesi zdravo, i kako si? Zdravo, kaže Sreta, a ti kako si, šta radiš, i svi tvoji
Zdravo, kaže Sreta, a ti kako si, šta radiš, i svi tvoji Cigani kako su na domu? Zdravo, kažem, komšija Sreto, svi su zdravo na domu; pa baš eto tu, gospodin predsednik, izvadim moju kesu, cigaru tutun da zapalim.
Ehe, počešem se za vrat pa kažem: Imaš, kažem, komšija Sreto, jednu cigaru da mi daš, usta da zasladim? Imam, kaže on, komšija, duvan, ali ni list papir nemam, baš sam papir
Imam, kaže on, komšija, duvan, ali ni list papir nemam, baš sam papir od tebe ’teo da tražim. Evo, kažem ja, komšija, papir, ama vatre nemam,
Imam, kaže on, komšija, duvan, ali ni list papir nemam, baš sam papir od tebe ’teo da tražim. Evo, kažem ja, komšija, papir, ama vatre nemam, a ti, veli, kako sa vatrom stojiš?
“ „Kakav zec? Otkud zec?“ pita zaprepašćeni predsednik. „Zec, gospodin predsednik“, kaže Boka, „od što ga je komšija Sreta pogađ’o, a sam zaboravio, pravo da ti kažem, da je pušku dvocevku o svoj ramen nosio.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Hoću ja, ali na lisice. Satre mi, prokletinja, kokoši, pa hoću danas da je čekam. — Evo ti, brate — reče mu komšija, iznevši pocrnelu od čađi pušku — pun je još od lanjskoga Božića, samo naspi novoga baruta u valju, a evo ti i nove
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo te uđe u kćer drugoga, većega cara, koji je bio komšija s ovijem. Udare svud po carstvu tražiti joj lijeka, a kad ne nađu, onda razberu kako je i ovoga cara kći bila tako
Jednoga mu dana neko donese pitu na pešćeš, a to opazi jedan njegov komšija, pa će kadiji kojega srete: — Efendija, pronese se pita. — Pa šta je meni stalo? — Ama, eno se u tvoja vrata unese!
— O, kako ga ne bih viđeo! On je moj prvi komšija. — Pa kako je, boga ti, kako živi? — Hvala bogu, zdravo je, ali se, bogme, dosta muči bez ašluka.
Hodža, da se obrani, potegne sjekiru, udari psa u glavu, a pas otegne repinu. Komšija ode kadiji, pa mu se potuži. Odmah dovedu Nasrudina, te mu reče kadija: — Što nisi držalicom udario psa, već sjekirom?
nađe uvrijeđen, te brže-bolje kod kadije žaleći se: — Aman, efendija, jutros me rezili na putu ni kriva ni dužna moj komšija, i reče mi jednu riječ što mi još do danas niko živ nije rekao, nego sudi mi za carski hljeb.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Šta više, kolonisti su uživali da govore po malo srpskim jezikom. Jedni druge su zvali komšija. Srbi uopšte koriste tu reč kada govore prijateljski o Nemcima.
Oni su uzvraćali komplimente tako što bi Nikolu oslovljavali sa „komšija“. Jednog dana me je pozvao i rekao: „Dođi da vidiš mog komšiju!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Letimice upitaše za svoje i odmakoše žurno, samo da što pre stignu kući. Tako ne primetiše da je komšija bio predljiv i vrcao s ono par beseda. Napokon prispeše. Sunce je već zašlo. Predvečernji lahor piri.
Kapa mu i sada kao i uvijek sasma pokriva lijevo oko. „To ti oko i ne služi!” rekao mu je jednom ozbiljno komšija i nadodao; „Metni ga pod kvočku, može se iz njega štogođ izleći!
I misli na nju, čisto od srca je zaželi. A Pavao, suveznik, komšija?... On je zamamio.... Da zamamio! „Ali“, pomisli, „belaj bi ga znao, ne bi ni meni tuđa žena bila na odmet...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kad su Turci najžešće naletali i skakali šancu, kao čopor tigrova, ja čuh gde jedan od mojih komšija reče svome drugu: »ded ti onoga barjaktara, a ja ću ovoga« (barjaktari su iskakali napred; puške grunuše, a moj
reče svome drugu: »ded ti onoga barjaktara, a ja ću ovoga« (barjaktari su iskakali napred; puške grunuše, a moj komšija uzviknu: »Oh, kako ga podvatih! drž' se Ture!...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Već kada bi bilo vreme da se diže, počeli sa ulice da se čuju koraci komšija koji idu da otvore dućane, k njemu, u sobu počela bi tiho, ali svaki čas da ulazi mati.
Kao obično, kazuje mu ko je toga dana dolazio od komšija, rodbine. Mladen je slušao radosno, siguran, bez one strepnje koju ima kad čovek učini što nije trebalo, pa mu se kaže
A po čaršiji kao obično. I posle dolaženje, odlaženje mušterija, komšija, njihovih slugu, da iz dućana kod Mladena što uzmu na poslugu.
Na njima izvaljeni, raskopčani, po nekoliko komšija sede. Puše. Svi piju hladnu vodu iz testija što stoje do njih. Hlade se. Mladen, kao uvek, u dućanu je.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Petar ih ustavlja, a komšija Pavao, pijan, kome se već davno zamiču oči za Cvijetom, ljutit što ga Radivoj preteče, hvata je rukom, da je istrgne iz
i nije nikome od stida kazivala što joj se dogodi sa svekrom. —Ko će to vjerovati? — veli jedan od komšija. —Što ne bi vjerovao? — javi se jedan vremešan čovjek. — Nađe se svega kod ljudi: i dobra i zla!
—žuri Pavao. —De ti, prvi si počeo ... . —Ta znamo na kojoj ste, — veli jedan od komšija, radoznao da čuje još jednom. —Biće ono sa maćuhom? —Ha, ha, sa maćuhom, a dakako! — jedva dočeka Pavle.
— I jest preko broja dosta! — odgovori Vojkanov komšija ne vadeći lule iz usta. Ilija odavna premišlja da vjenča Radu sa Božicom.
U suton, na guvnu, posavjetova se sa najboljim svojim komšijom. Komšija veli: — Prodaće ti je, ako advokata ne nađeš. Iliji žao krave, njegova je, dao je lani steonu Vojkanu, na po, dobra
Jedan dječak, komšija, pocrnjeo, aljkav, kupi balegu ispod konja; zagleda se u jednu, još živu: puši se iz nje i osjeća oštri vonj.
Hoće naš pop!... — reče Marko, Mašin čovjek. —Uživa svoje pravo! — javiše se neki od komšija i razilaze se svojim kućama.
—De, Rade, pomozi! — veli mu komšija Ante. Rade pogleda ljude kao u čudu, baci sa sebe kabanicu i ugazivši jednom nogom u jarugu odupre leđima; ljudi
Ilić, Vojislav J. - PESME
Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne. Zatim se razgovor čuje. To se komšija Panta, sigurno, iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
on, taj svet, za drugo ništa i ne zna, već samo zna i pamti ono što je nekad bilo: kako je deda, kaluđer, bio naš komšija, pa s tobom odrastao, posle te tražio, prosio, pa kako te tatko ne dade za njega a on, tobož zbog toga, otide u svet.
Znaš, Stanko, sinko... (Trza se.) Oh, ja sam opet zaboravila, opet te zovem kao nekad, kao kad si bio dete, naš komšija... MIRON Ako, ako, ne ljutim se. Čak mi je milo. Nego posle? KATA Pa ne znam, sinko.
TAŠANA Bože, dedo! ali, ne »dedo«, ne »Mirone«, već nekadanji Stanko, druže, komšija, zar si ti toliko nesrećan? Zar ti je toliko teško?
« Pa odkuda on nije, i ako druge vere, a ono baš bližnji; komšija nam je bio, tu se rodio, odrastao. HADžI RISTA i OSTALI (kao perući sa sebe): Ne znamo mi to, ne znamo.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U neke, bude ustupljena opštini, a opština odmah nađe kupca. Javio se Savi, kao budući komšija, činovnik Pantelija Rajić — tako se kazao.
— Žena odmrdnu ramenima nekoliko puta, i zamisli se. Nije u taj mah mislila na činovnika, nego na krompirište: da ga komšija nekako ne smota. — Ama i bolje je bilo bez komšiluka...
A policiski pisar, prvi komšija Rakin, takođe ne može da se seti Tacita. „Ho, živa muka! a da se pitaš: zašto?” Gradić ostade bez naročitog ugleda
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
“ Gosti su, razume se, kao što je i red, utešili sa nekoliko reči ojađene roditelje. Tako, na primer, naš komšija, inače bakalin, rekao je: „Malo je nestašan, ali to ne mari.
— Ima lepu platu, ima posilnog i ima oficirsku čast. Komanduje, svira mu muzika i ide na parade. — A rat? — uzvikuje komšija bakalin sa izvesnim urođenim osećanjem odvratnosti prema ratovima.
— Ne mora se bar mučiti da svrši škole. — Da, ali kakav činovnik, ima svakojakih struka i nisu sve jednake! — upada komšija bakalin. — Eto, na primer, carinik, a, to čast i poštovanje. To je struka za moj račun.
a ministar, brate, niti mora znati brijati niti mora paziti hoće li koga poseći, jer, i ako poseče, nije kriv. Komšija bakalin, koji je dosad govorio samo o tuđim predlozima, tek sad stiže da iznese svoje sopstveno mišljenje: — Ja bih
Šta će, kako će, nego 'ajd' da pozove svoga komšiju habena. Veli mu: „Učini mi toliko, komšija haben, pomozi mi da okopamo vinograd!
Veli mu: „Učini mi toliko, komšija haben, pomozi mi da okopamo vinograd!“ Na ben, kao dobar komšija, pristane i onda zapnu na rad zajedno, i to je onda іch habe gegraben.
Prema tome, svaki pomoćni glagol na nemačkom jeziku jeste komšija. — Pa dobro, Sretene, kaži ti meni — veli mu profesor — koga ćeš ti da zovneš u pomoć kad ne znaš lekciju?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— U jazavčevu jazbinu da se uvučem, tamo bi sigurno Lunju našao — uvjeravao je ostale dječake Stric, njezin komšija. — Vidio bi je gdje sjedi i bulji u kuma jazu onim svojim garavim očurdama.