Ne postoji primer upotrebe reči kulasu
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
u avliju i vidješe — prvo što vidješe bješe najdeblji dio fratrov, jer kulaš obrnuo sapi vratima, a fratar se povio na kulašu, pa s nategom izvlači desnu nogu iz uzenđije.
— O Isuse slatki, o Divice pričista! Srića da je vra-Brne na vreme doznâ sve! — reče Barica. Bakonja složi ruke na kulašu, pa pogledavši pobjednički oca i majku, reče: — Moj dobri ćaćo, i moja dobra majo, ništa stric za to ne zna.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On je takav kad zadrema na kulašu, jer je „zlu nauku“ da pospava svagda oko podne naučio po planini ovce čuvajući. On je takav kad vodi onaj duhoviti
putem putujući, — zlu nauku Miloš naučio kod ovaca u Šari planini: pospavati svagda oko podne — on zadrema na konju kulašu.
Kako dizgen oslabi kulašu, diže glavu, ode kroz svatove, obaljuje konje i junake, dokle dođe konjma carevijem; kako dođe, s njima u red stade.
“ Kad se prenu Miloš Vojinović, te sagleda caru oči čarne, kulaš ide s konjma carevijem; on pokupi dizgene kulašu, pa išćera njega iz svatova, udara ga oštrom bakračlijom: po tri koplja uprijeko skače, po četiri nebu u
“ Pobježe mu Nestopoljče Janko; stiže njega Miloš na kulašu, udari ga među pleći žive, četiri se puta premetnuo: „Drž' se dobro, Nestopoljče Janko!
Tolike ti jabuke rodile u pitomu Nestopolju tvome!“ Bježi jadno momče Prijepoljče; dostiže ga Miloš na kulašu, te i njega kucnu šestopercem, sedam se je luta premetnulo: „Drž' se dobro, momče Prijepoljče!
Pusti koplje Miloš Vojinović, te prikova bijelo Latinče, prikova ga za leđanska vrata, pak mu rusu odsiječe glavu, kulašu je baci u zobnicu; pa uvati njegova dorata, odvede ga caru čestitome: „Eto, care, zatočnika glave!
“ Pa on ode u polje leđansko. Kada dođe do dobrijeh konja, on provodi svojega kulaša, pa kulašu svome progovara: „Čekaj mene u sedlo, kulašu!
Kada dođe do dobrijeh konja, on provodi svojega kulaša, pa kulašu svome progovara: „Čekaj mene u sedlo, kulašu!“ A on prođe s one druge strane, zaigra se preko polja ravna, i preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena
druge strane, zaigra se preko polja ravna, i preskoči tri konja viteza i na njima tri plamena mača, ustavi se na svojem kulašu; pa on uze tri konja viteza, odvede ih srpskom car-Stjepanu.
udario, iz bojna ga sedla izbacio; pak poteže koplje ubojito, pribode ga u zelenu travu, pak mu sve tri odsiječe glave, kulašu ih baci u zobnicu.
Prvijem se čašam’ obrediše, al’ eto ti Ličkog Mustaj-bega, s njim poredo od Orašca Tala na kulašu konju velikome (zavrgô se drenovom batinom, u batini hiljada klinaca); svaki vodi po tridest Turaka; na selam ih Osman