Ne postoji primer upotrebe reči mladozenjina
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
"Budi, snaho, sobom dobra, /to su darovi", zahtev je koji mladoženjina porodica ponavlja u svadbenim pesmama, a on se, s druge strane, usklađuje s uverenjem siromašne neveste: "ako budu roda
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ugrabi, prva će se udati, LMS, 122, 112). Kad se pojave prvi momci — vesnici da je venčanje svršeno, mladoženjina majka iznosi pred njih j.
Grančice od m. zabadaju se u česnicu (ZNŽOJS, 20, 36). Prilikom svadbe, ako je mladina ili mladoženjina kuća u žalosti, nosila se u Risnu mesto barjaka grana m. (Vuk Pjesme, l, str. 10, i TRĐ, NNŽ, 3, 53).
se u domaćem kultu javlja ponekad tamo gde je kod pravoslavnih bosiljak. Kod katolika u Bosni i Hercegovini mladoženjina majka dočekuje mladence na pragu i škropi ih blagoslovenom vodom i ruzmarinom (TRĐ, NNŽ, 3, 72).
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
đe — gde đeveri (nekoga) — uzima za devera đeveri (djeveri) — svedoci pri dvoboju đever uz đevojku — neko od mladoženjina roda (najčešće brat, a ređe i neko van roda) koji prati devojku na dan svadbe đegođi — đegođ (gdjegod), negde (đegođi