Ne postoji primer upotrebe reči nasej
Obradović, Dositej - BASNE
No da dođemo k našej basni. Lav ovde predstavlja nepravedna i silovita čoveka kome ništa nije pravo ni pametno što njemu nije na korist.
Kad se za malu plaću pristojna iziskuje služba, za veliku pravedno je iziskivati veliku. Ovo napominjem junosti našej, navlastito onoj koja se vospitava na službu opštestva, budi crkovnu ili graždansku, nek se izrana počinje upoznavati s
Ovi učeni i za svoje usrednjejše otečestvu i svoj naciji našej dobroželanije dostohvalni muž premudro u rečenoj knjižici dokazuje: šta su praznici, kako su postali, kako valja da se
k rimskoj govorim cerkvi, no iz čiste ljubovi k bogu, Tvorcu mojemu, k svetoj evangelskoj istini i k predragoj naciji našej.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Bez sumnjenija, ovo slatko i blagorodno svojstvo, tako neodložno i prirodno srcu i duši našej, ljubov, mora za nešto večno opredeljeno biti, jer bi počti zaludu bilo kad bi samo za tako skoro iščezajeme predmete
S[a] slavnim u naciji našej generalom Mikašinovićem i s njegovom gospođom (s kojima sam i jedno putešestvije u Horvatsku i Slavoniju k toplim
na kojega nadeždu polagajući, obeštao sam se na leto istorije neki[h] znameniti[h] ljudi izdati, za predstaviti naciji našej u primeru slavni[h] i veliki[h] lica onu istu nauku koju sam u „Naravoučenijam“ izjašnjavao.
Pritom, uzdam se da će ovo jošte poslužiti za vozbuditi bogoljubive i dobra srca ljude u naciji našej, ako kad vide koga siromaška i oskudna, kako što sam i sâm bio, koji uprav nauku želi, traži i k njojzi kao žedan jelen
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
otečestvo ljubim, Da se slatko o kućici svojej srećan trudim, Da ja rod svoj ljubezni strasno obožavam, I Mađarom, našej braći, serpski da mađaram. Gligorije Trlajić JA SAM HTEO JUGOVIĆE...
prvence, I budući tajno neko čuvstvo meni kaže Kao što se Bog s prirodom u stvaranju slaže Tako da je, vseljubezna, i u našej vlasti Samo sušte sozdateljstvo črez ljubovi slasti; Mi smo dosta jedno drugom, dosta za potomstvo, U nami sva
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Pri svoj mojoj filozofiji morao sam opet magarac ostati, to jest morao sam se sorazmerno našej magarećoj prirodi uplašiti; ali moj gospodar, koji je na mojim leđima sedio, pomisli da sam se ućudio, pa ti lati