Ne postoji primer upotrebe reči predjasnji
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Slabo se razgovaraju a počesto pogledaju jedan drugoga ispod očiju. Kao da ih je stid što su onako završili svoj pređašnji sastanak na Ivanjdan. Pa i kmet Purko nešto okleva. Otkad su ljudi došli, a on još ne izlazi iz kuće.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Anev idrotos će pono uden: ko neći da probira, neći da profitira, kaže elinsko mudros! POZORIJE 9. KIR DIMA, PREĐAŠNjI JANjA: O, kala iltete, kir Dimo! DIMA (tihim glasom, lagano): Dulos sas!... Pos pigeni i dulja? JANjA: A’hara!
Sad da mu derem crkotine! Nek mu dere njegov otac. Ja, bogme, neću, makar on pukô! POZORIJE 7. PREĐAŠNjI, KATICA KATICA: Ovaj se s vami razgovara, gospodin Mišić, a ne zna da ga je moj otac vikao. (Petru.
Što je više ovakovi prečaga, vi znate, to je prijatniji roman. No, dosta ovoga, evo vam gospođe mamice. POZORIJE 8. PREĐAŠNjI i JUCA JUCA: Šta mislite, šta je moj starac učinio? KATICA: Žalosna, da nije samo štete?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tu, na tom prenoćištu u Karpatima, imao je, prvi put, i jedan nov san, koji je bio još lepši, još zanosniji, nego pređašnji.
Teodosije - ŽITIJA
opet mu sveti nasamo govoraše, ublažavajući ga i moleći da se sa većom ljubavlju nego ranije ka njima vrati, spominjući mu pređašnji prijem sa ljubavlju i njegovo spasenje od smrti od onih što traže dušu njegovu, i pobratimstvo, a poučavaše ga da ne
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Nikad mi nije ni na kraj pameti palo, a ništa lakše... (Zvoni.) Zbilja, nikad mi nije ni na pamet palo. II ANA, PREĐAŠNjI ANA (mlada lepuškasta devojka, uđe). RINA (pokazuje na sto): Skupite ovo.
ANA: Molim! (Dotle je sve skupila na služavnik i ode.) III PREĐAŠNjI, bez ANE RINA: Eto, je l' tako? NOVAKOVIĆ (ljubi je): Kako si ti pažljiva i odlučna! RINA: Nego!
MILE: Šta ću, šta mogu, otimam se koliko mogu, ali život je tako komplikovan. IX ANTA, PREĐAŠNjI ANTA (ulazi): Nema ga, eto ti, nema ga!
Požuri, molim te! (Ostavlja slušalicu.) Evo ga ide! XI SPASOJE, PREĐAŠNjI SPASOJE (novopečeni bogataš): Dobar dan želim! (Ljubi ruku Rini.) Izvinite, kucao sam dva puta.
XII ANA, ANTA ANA (dolazi): Molim! ANTA: Ana, donesite čašu sveže vode. ANA: Molim! (Ode.) XIII RINA, SPASOJE, PREĐAŠNjI ANTA (Spasoju): Sedi, molim te, jer stvar moram da ti saopštim pažljivo i izdaleka.
XIV NOVAKOVIĆ, PREĐAŠNjI NOVAKOVIĆ (ulazi uzbuđen): Zaboga, zaboga! RINA (pohita mu u susret): Ti znaš? NOVAKOVIĆ: Sad na putu, sreo sam se
? XV LjUBOMIR PROTIĆ, PREĐAŠNjI LjUBOMIR (donosi nekoliko brojeva raznih novina. On je bled i vrlo zbunjen): šta je ovo; šta je ovo, zaboga?! (Seti se.
SPASOJE: Kao da ne postoji. SVI (odobravaju). XVI ANA, PREĐAŠNjI ANA (donosi vizitkartu i predaje Novakoviću). SVI (prestravljeni): On? NOVAKOVIĆ: On!
) XVII PAVLE, PREĐAŠNjI PAVLE (ulazi i pogleda po svima): Dobar dan! SVI (niko mu ne odgovara, niko ne okreće glavu. Ostaju u stavu u kome
VUKICA: I sad ja da ispaštam zato što ona nije postigla svoj ideal! II ANTA, PREĐAŠNjI ANTA: Dobar dan! Dobar dan, gospođice Vukice! VUKICA: Dobar dan!
SPASOJE: Ja to onako uz reč. ANTA: Nemoj ni uz reč, brate! IV AGNIJA, PREĐAŠNjI AGNIJA (mladalački obučena i našminkana, matora devojka. Ona donosi lep buket cveća): Dobar dan želim!
Ostavi taj razgovor, molim te, razgovaraćemo drugi put o tome. Vukice, Vukice! VI VUKICA, PREĐAŠNjI SPASOJE (kad Vukica naiđe): Gde si, dete, zaboga? VUKICA: Dobar dan želim, tetka! AGNIJA: Dobar dan! Slatko moje!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sutradan, kako osvanu, a putnici se počnu oblačiti. Krečar i Čamča, kao pređašnji dan, u „trajdrotu”, i brzo se obukli, no kod gospodara Sofre malo duže traje — — — — —. ....
Matavulj, Simo - USKOK
— A sve li znaš, jadove, đavo te znavao! — reče Pero Purov. Brkonja Rako nastavi svoj pređašnji govor, kao da nije ni bilo tih dugačkih umetaka: — No se tuže, kneže, na namete i na praviteljstvo, koje je, vele,
ne brinu, jer smo mi ginuli za svoju vjeru četiri stotine godina, a naš vladika da je za nas dobar, kao što bjehu i pređašnji od njegove kuće: Sava, Vasilije i Danilo! Oštro, oštro im otpisaše, čuvaše im obraz, kao i oni našemu!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Ali i umu ljudi, brate. OTAC: E, šta ćeš. UGLED 3. DEVOJKA (stupi), PREĐAŠNjI DEVOJKA: Jedno je momče ovde, kaže da neki strani ljudi žele nas posjetiti. OTAC: To će biti onaj.
Ja sam se ljutila, no vidim da ima pravo, jer se ovako više čuva. UGLED 5. OTAC (stupi), PREĐAŠNjI OTAC: Sluga sam ponizan, gospodo moja, meni je drago da sam tu sreću polućčio.
PROVODADžIJA: Vidićete i znam da ćete mi blagodariti. UGLED 8. MATI S DEVOJKOM, PREĐAŠNjI DEVOJKA (pristupi provodadžiji, pa ga poljubi u ruku). PROVODADžIJA: Živa bila, snao!
MLADOŽENjA: Samo jedan. DEVOJKA: Evo mi ide neko. MLADOŽENjA: Ah, kakvi ste! UGLED Z. PROVODADžIJA, PREĐAŠNjI PROVODADžIJA (mladoženji): A, ovde ste; ja znam, to jest, gdi vas treba tražiti.
Zato da gledam posao. (Počne opet svoj protokol pregledati i koješta upisivati.) UGLED 2. ŽENA, PREĐAŠNjI ŽENA: Šta mi pomaže sediti u kujni kad mije sve ovde pamet? (Mužu.) Kaži mi, molim te, zašto si tako neveseo?
MUŽ: Idi dovraga! ŽENA: To bi ti želio, ali ja neću, znaš more, ja neću! UGLED 3. PROVODADžIJA, PREĐAŠNjI PROVODADžIJA: Sluga sam, sluga; kako ste? Kako se, to jest, naodite? MUŽ: Vrlo dobro, kao što ste mi obricali.
ŽENA: Samo probaj, pak ćeš viditi šta će biti. Sram da te bude! UGLED 4. OTAC, PREĐAŠNjI OTAC: Šta je to, deco, vi kao da se svađate, jao, jao! MUŽ (ocu): Gdi su novci? ŽENA (mužu): Gdi je kapa?
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Žutilov je pošten čovek. 2. MILČIKA vodi EDENA, nakićena madžarskom kokardom, PREĐAŠNjI MILČIKA: Gospodo moja, ja se nadam da će vam biti po volji ovaj gost. EDEN (pokazujući kokardu): Láѕd, édeѕ attuám.
ŠERBULIĆ (Smrdiću): Ja da znam da jednu kaplju krvi vlaške imam — i tu bi pustio da isteče. 3. LEPRŠIĆ, PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ: Živilo Slavjanstvo! ŠERBULIĆ: Iljen! LEPRŠIĆ: Kakvo „iljen u slavjanskom carstvu?
Sad nam nije do toga (Peva.) Ustaj, ustaj, Srbine.... (Pri koncu svake strofe viču ostali.) Živio!... 4. NANČIKA, PREĐAŠNjI NANČIKA (pokloni se): Gospoda se vesele, kako mi se vidi. LEPRŠIĆ.
GAVRILOVIĆ: Skender je turski. LEPRŠIĆ: Ništa zato, i fes je turski, al je opet naša narodna nošnja. 5. ZELENIĆKA, PREĐAŠNjI ŠERBULIĆ: A, evo gospođe Zelenićke, i ona će znati što kazati.
ŠERBULIĆ: Ostavite se, molim vas, vi ne znate šta je to. 3. LEPRŠIĆ (s velikom kokardom srpskom), PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ (peva): Na noge, Srblji braćo, Sloboda zove! ŠERBULIĆ: Žalosna nam sloboda! LEPRŠIĆ: Šta, i vi ste Srbin?
LEPRŠIĆ: I to je istina. 4. ŽUTILOV (s madžarskom kokardom), PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ: A šta je to? Ha, ha, ha! ŠERBULIĆ: Zar je to rodoljubije? LEPRŠIĆ: Gospodin Žutilović! Srbin! Ha, ha, ha!
LEPRŠIĆ. (pridevajući kokardu): Čekajte dok bude dušanovo carstvo, pak ćete viditi. 5. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI SMRDIĆ: Evo i gospodina Gavrilovića. GAVRILOVIĆ: Dobar dan želim. ŠERBULIĆ: Jeste li i vi čuli da dolazi.
ŽUTILOV: To je konzervativac. ŠERBULIĆ: Tim bolje. 6. NAĐ PAL, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Jo napot, Pali pajtaš! NAĐ: Sluga, gospodo. Kako ste? ŠERBULIĆ: Evo se razgovaramo kako luduju naši Srblji.
MILČIKA (gledi na pendžer): Jao, mami! Eno je sokakom, sigurno će k nama. NANČIKA: Nek ide k vragu! 2. EDEN, PREĐAŠNjI EDEN: Ideš anjam... NANČIKA (na njega): Eređ pokolba! EDEN (pobegne).
MILČIKA: dobra devojka. NANČIKA: Što mu drago. (Kucanje na vrata.) Hsrajn! z. ZELENIĆKA PREĐAŠNjI ZELENIĆKA: „Slobodno“, slatke moje, ili „izvolte, zapovedajte“, to je lepše nego „herajn“.
ZELENIĆKA: Ovako stoje šančevi. prvi, drugi, treći. 4. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI GAVRILOVIĆ: Sluga sam ponizan. NANČIKA: Službenica.
ZELENIĆKA: Zašto svaka ne oseća što je nacionalni ponos. 5. LEPRŠIĆ, PREĐAŠNjI LEPRŠIĆ (peva): Ura, eto ploda, Došo nam je vojvoda!
Radičević, Branko - PESME
di u nji srce kuca, Već micati se njena usta vidi, I opet ne sme da je zagrli, Jer on se boji da je opet natrag U pređašnji ne baci san, sad ona Otvara oko, pa se gore diže, Zabunjena unaokolo gledi, Sa njome što je, kanda ne zna, bilo.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Zato sam docnije i mogo avansirati. No pod priklad, evo komandanta! 4. MAKSIM I PREĐAŠNjI MAKSIM (Sofiji): Sediš, sediš! SOFIJA (ustane): A da šta ću zaboga? MAKSIM: Lezi te odmori tvoje kosti.
JEVREM: Ne boj se, ti si žena; a žene imaju opasnije oružije nego što su topovi i raketle. 5. MAKSIM, PREĐAŠNjI MAKSIM: Šta si imala kupovati ono meso? SOFIJA: Treba za večeru. MAKSIM: A gdi je od podne? SOFIJA: Pojelo se sve.
MAKSIM: Idi od mene! SOFIJA: Zar se ti srdiš? MAKSIM: Idi, kad ti kažem, dok si čitava! 6. MAGA, PREĐAŠNjI MAGA (nebrižljivo obučena i neočešljana, u papučama; kad ide, vuče noge i reči razvlači): Pomozi bog, braco!
Mi sirote po vas dan klancamo, čas ovamo, čas onamo, eto, spado s nogu. 7. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, plače vam dete. MAGA: Eto sad ću. (Leposava odlazi.) MAGA: Što sam došla?
A ovako mora prokisnuti. MAGA: O, teško si ga meni, šta ću sad da radim? 8. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI LEPOSAVA: Strina, ajdete, zacenilo se dete od plača. MAGA: Eto me odma. (Leposava odlazi.
SOFIJA: Ćuti, boga ti; ko te čuje, mislio bi, bogzna šta se tu troši! MAKSIM: Nego nije! 9. SVETOZAR, PREĐAŠNjI SVETOZAR: Pomozi vam Bog! SOFIJA: Bog ti dobro dao, Svetozare! Odkud te sreće? SVETOZAR: Eto se i ja zakanio malo.
SOFIJA: Može biti da bi bolje bilo, da smo se pređe upoznali. No sad je izlišno reči o tom trošiti. 10. LEPOSAVA, PREĐAŠNjI SOFIJA: Prepravi se, Leposava, da idemo na bal. MAKSIM: Jesi li ti poludila, more ženo?
Moja ne viče po kući, ali opet mora da bude sve po njenoj volji. 12. SOFIJA (s espapom), PREĐAŠNjI MAKSIM: Evo je; no, jesi li kupila? SOFIJA: Jesam, i vrlo jevtino, Makso; ne bi se nadala.
Smrt ili život, o tom niko ne vodi brigu. — K oružiju, neprijatelj se približuje! 2. MAKSIM, PREĐAŠNjI JEVREM: No, kako je bilo na balu, Makso? MAKSIM: Pitaj tu, što je tako lepo učiš.
MAKSIM: Ti i ne znaš, šta je dobra žena, kad tako govoriš. 4. KUM, PREĐAŠNjI MAKSIM: Odi, kume, ti to bolje razumeš. Odi, kume mučeniče, kao i sam što sam ti!
Ali da ne mislite da govorim u vetar, pokazaću se sasvim umiljat. (Viče): Soko, o Soko! 5. SOFIJA, PREĐAŠNjI. SOFIJA: Evo me, Makso, šta me zoveš?
Ali zato ne treba ni on da je gazi i drži za roba, nego da je smatra, kao što je bog uredio. 6. SVETOZAR, PREĐAŠNjI MAKSIM: Odite, Svetozare, vi ste mlad čovek, neoženjen, da čujete, kakva je dobra žena.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Zašto mi ne daš da sam i ja jedanput zlobna, da se i ja kao moje drugarice mogu osvetiti? POZORIJE 5. SRETA, PREĐAŠNjI SRETA (malo nakvašen): Dobro veče želim, milostivi gospodine. TRIFIĆ: Bog ti dobro dao, Sreto, šta mi ti dobro nosiš?
Skorpije i zmije što ste vi! (Udari je.) SULTANA: Jao, ubi me, ne dajte, zaboga, jao! POZORIJE 2. TRIFIĆ, PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Koj vrag, kakva je to vika? SULTANA (udari Stevana pesnicom): Orjatski rode!
POZORJE 4. PERSIDA, PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Devojko, gledaj dobro ovu ženu. PERSIDA: (Ista naša gospođa). TRIFIĆ: Sad kaži: gdi ti je gospođa?
SULTANA (pipa se po leđi): Ah! POZORJE 5. PELA (s valom preko šešira, stupi), PREĐAŠNjI TRIFIĆ: Odi, sunce moje, oće majstor Sretinica silom da ti preotme mesto. PELA: Milostivi gospodine. TRIFIĆ: Šta je?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Zato baci te lakrdije, pa gledaj preslicu, ako misliš da budeš čestita i srećna. 3. BATIĆ, PREĐAŠNjI MARKO; Baš kako valja! Jes čuo, Batiću, ja sam tebi Jelicu obećao, i ona je tvoja.
4. MITA, PREĐAŠNjI MITA: Baron Golić svoju preporuku šilje i želi Gospodinu Marku Vujuću, kao najotmjenijem u ovom mestu licu, svoju
JELICA: Kad smo primili vizitu, sad ne bi bilo galant da mu absagujemo. (Kucanje na vrati.) Herajn! 5. ALEKSA, PREĐAŠNjI ALEKSA (pokloni se): Ja molim za izvinenije što sam se tako nepoznat usudio mojim prisustvijem dosađivati vam.
No, naravno, na španskom i francuskom jeziku. JELICA: Ah, francuski jezik, nikad ga neću naučiti! 7. MARKO, PREĐAŠNjI MARKO: No, jeste li pretresli sve vaše rumane?
No zasada dosta, evo mi bedintera. 9. PREĐAŠNjI, MITA MITA: Gospodin baron, jedno pismo na vas i veksla. ALEKSA (Jelici): Ja ću morati na jedno magnovenije
ALEKSA: Pst! Promeni farbu. 10. JELICA (nosi na služavniku vina i na tanjiru pite), PREĐAŠNjI MITA: (Ah, kanda te je bog naučio!
Zaista, vi ćete ukrašavati baštu života mojega cvjetom beskonečnog blaženstva. JELICA: Ah! Gott! 11. MARKO, PREĐAŠNjI MARKO: Gospodin baron, ja ne mogu dovoljno da vam blagodarim što ste mi otvorili oči. ALEKSA: Kako, gospodine?
JELICA: Ah, tatice, ja ću plakati. ALEKSA: Ništa je to, ne brinite se. MARKO: Svaki svoje zna. 12. MITA, PREĐAŠNjI MITA: Gospodin baron, nikako neće da mi vovjeri vekslu. ALEKSA: Kako to?
MARKO: Vraška devojko, i s tim tvojim knjigama! 2. MITA, PREĐAŠNjI MITA: Gospodin baron su ovde svoju šnupntiklu zaboravili. JELICA: Šnupntiklu?! MITA: Što prosti kažu „šnuftihla“.
Pri tom druge potrebe, baronove stvari, arhiva itd., pak eto ti po miliona, ako nije i više što. 3. ALEKSA, PREĐAŠNjI JELICA: A, gospodin baron, proces na vas. ALEKSA: Zašto, gospodična?
ALEKSA: Dakle, ja imam čest maj kompliment učiniti. (Pođe, no udari na Jelicu.) 5. JELICA, malo zatim MARIJA, PREĐAŠNjI JELICA: Gospodin baron, jedna devojka pita za Aleksu Nikića. ALEKSA: Pak šta se to mene tiče?
Jošt je to ostalo što mi učiniti možeš. Aleksa, Aleksa, svega si me rastavio; sad me možeš i česti lišiti. 6. MITA, PREĐAŠNjI MITA (za sebe): Kog vraga, našla ga je.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: More ću da ih uvrstam ja, ne brini ti to! POJAVA II DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (pri njenoj pojavi svi zaćute, razmenjuju samo poglede i daju jedno drugom znak da se pred njom ne govori.
DANICA (pošto ih je sve poslužila, odlazi). POJAVA III PREĐAŠNjI, bez DANICE MIĆA (pošto je Danica otišla i on je ispratio pogledom): Odista, lepuškasta devojčica, to se mora
Uostalom, kad budem imao prilike ja ću vam stvar objasniti. Videćete, stvar je vrlo jednostavna. POJAVA V PORODICA, PREĐAŠNjI AGATON (ispred ostalih): A, a... kafa! Dockan malo, ali možemo i ovako s nogu!
'Ajde, Simka, da pođemo. Ostanite zbogom. SIMKA: Zbogom! AGATON i SIMKA (odu). POJAVA H PREĐAŠNjI, bez AGATONA i SIMKE SARKA (pošto su otišli): Ama, vi; ovi nešto šuškali, šuškali, pa odjedanput odoše?
PROKA: Pravo kaže čovek. TRIFUN: I neće me preteći, vala! Useliću se ja pre njega! Odoh ja! (Ode.) POJAVA XII PREĐAŠNjI, bez TRIFUNA GINA: Pa to će ceo svet da se useli? SARKA: Čudo nećeš i ti, prijatelj-Mićo? MIĆA: Ama, ko kaže da neću?
AGATON: Pa ako, Simka, gorelo je nedelju dana, pa šta će mu više. MIĆA: Dabome!... POJAVA VI GINA, PREĐAŠNjI SIMKA (pri pojavi Gininoj): Baš ovaj čas kažem prijatelj-Mići: ova naša prija-Gina zavukla se u sobu pa po ceo dan
AGATON: Ima, ima takvih zakona! POJAVA VII TANASIJE, VIDA, PREĐAŠNjI VIDA (trgne se): Ju, da nije ovo kakav dogovor? Da se mi vratimo ako smetamo?
I najzad, svi drugi kako tako, al' da je pita čovek, ovu Sarku šta će ona ovde? POJAVA VIII SARKA, PREĐAŠNjI SARKA (obučena): Baš, rekoh, da iziđem, da se vidim s kim. Osušila mi se usta u sobi.
A svet prolazi, prolazi, prolazi... Kažem vam, pravo uživanje. POJAVA IX TRIFUN, PREĐAŠNjI TRIFUN (pojavljuje se na stepenicama): Je l' to neki zbor? (Silazeći.
TRIFUN: Ako, bolje je da smo svi zajedno. AGATON: Bolje, videćemo da l' će biti bolje! POJAVA H PROKA, PREĐAŠNjI PROKA (dolazi spolja): Jeste li svi tu? SIMKA, GINA, TANASIJE, MIĆA: Šta je? PROKA: Ne valja! GINA: Šta ne valja?
000 dinara, pa ti toliko odredio. POJAVA II SARKA, PREĐAŠNjI SARKA (obučena u upadljivo crvenu ili šarenu haljinu, pod šeširom okićenim cvećem ili pantljikama): Dobar dan,
Al' tako vaspitan čovek pa poštuje tugu! POJAVA III AGATON, PREĐAŠNjI AGATON (dolazi spolja). SVI (opkoljavaju ga radoznalo, upravljajući mu jednovremeno pitanja): Dakle? Jesi li bio?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
saopšti Gojku da ni on nema stana, nego će morati stanovati u jednom sobičku, što je podignut u dvorištu školskom. Pređašnji je učitelj, reče mu ona, primao naknadu u deset dinara mesečno za stan i baštu.
— To je za one iz prvog razreda, a mi ’vako... krpiguza, jarca, vina i tako... — Je li vas učio pređašnji gospodin koju igru? — Jok, on samo u školi...
je li ovo onaj isti, pređašnji čovek ? Ne, nije, nije... Ovo je sve drugo... drugi izraz, ponašanje, ton govora, sve, sve drugo.
Da li je tako ?«... I ona ponovi u pameti njegov pređašnji razgovor, razmisli se o nekim izrazima, pa joj se sad ceo razgovor učini drukčiji, sasvim drukčiji. »A ko zna?...
zelen i bled, razrogačenih očiju od straha, noge i ruke mu drhću, a na licu mu se, pored preplašenosti, jasno čita pređašnji izraz teškoga umora i gorkoga stradanja... On stajaše, ne mogući ni reči prozboriti.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA: Uh, saksije u kujnu!... Neko kuca. Izvol'te! II SIMA SOKIĆ PREĐAŠNjI SIMA (ulazi na srednja vrata): Dobar dan želim. PAVKA: Dobar dan. SIMA: Je li gospodin kod kuće? DANICA: Nije!
PAVKA: Ima na ulici, ali nema ovde. A kazao mu je Jevrem da metne i ovde, pa eto... IV JEVREM, PREĐAŠNjI JEVREM (ulazi zabrinut, puni mu džepovi novina. Čim uđe, daje znak Pavki da ukloni Danicu, a ona da ostane).
DANICA (razgleda dnevne vesti i čita naslove u sebi). VI IVKOVIĆ, PREĐAŠNjI IVKOVIĆ (pošto je kucao): Izvinite! DANICA (hitno ustaje). JEVREM: A ti si, gospodine Ivkoviću? Izvoli!
JEVREM: Ja velim... a to što kažeš... ako sam baš i zavezan malo... to onako... XIV DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (iz desne sobe): Majka hoće nešto da razgovara sa gospa-Marinom što ja ne treba da čujem, pa mi kazala da ja
DANICA (radosno): Da izađem u hodnik? JEVREM: Dabome, da izađeš! DANICA (veselo otrči). XV PREĐAŠNjI, bez DANICE JEVREM (šeta zabrinuto i nastavlja red misli koje je Danica svojim dolaskom prekinula): A nije da kažeš da
JEVREM (zabrinuto): Samo... ovaj... XVI PAVKA, PREĐAŠNjI PAVKA (izlazi iz sobe): Jevreme... da te pripitam. JEVREM: Nemoj, molim te, da me pitaš, jer nisam ni za kakvo
JEVREM (uzbuđeno hoda i govori nešto sam sebi, mlatarajući rukama). XIX SPIRA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI SPIRINICA (za njom Spira): E, e, e, e, pa, zete, svetlo ti oko! SPIRA: Ama, ostavi, boga ti, kakvo svetlo oko!
Idi, Spiro, tamo u sobu pa im tako reci: posle izbora možemo razgovarati! XXI MLADEN, PREĐAŠNjI MLADEN (donosi jednu hartijicu): Dade mi ovo ceduljče gospodin Sreta. JEVREM: Sreta? Je l' baš on ti dade?
Neka je sa srećom, Jevreme! JEVREM: Daj bože, Spiro, brate! (Potresen grli ga.) XXII PAVKA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI PAVKA (dolazi iz sobe, za njom Marina i Spirinica. Marina odmah žurno odlazi na zadnja vrata.
PAVKA: Bože, pa dve radosti odjedanput! XXIII DANICA, MLADEN, PREĐAŠNjI DANICA (nailazi na vrata, za njom Mladen). PAVKA: 'Ajd' ovamo, pa poljubi ocu ruku! (Danica ljubi ruku Jevremu.
JEVREM: Čekajte, brate, čekajte prvo da postavimo svaku stvar na svoje mesto. XXIV ŽANDARM, PREĐAŠNjI ŽANDARM (ulazi sa dna): Poslao me, gazda-Jevreme, gospodin načelnik da dođeš do njega, ima gospodin načelnik važan
Bolje skloni mi se ispred očiju. DANICA: Dobro, skloniću se! (Odlazi u sobu.) III SPIRA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI SPIRA (za njim Spirinica): Dobar dan, svajo! PAVKA: O, baš dobro... SPIRINICA: A znaš šta smo rešili ja i Spira?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Spolja uđe Guba, obučen kao luda, ili pajac, ili đavo). Druga scena Guba i pređašnji GUBA: Dobar večer, dragi moji gospodari koji jeste u ovaj dom sabrani.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
— osvojiti predupominanije — prethodna napomena, uvod, predgovor preduspevati — napredovati prežde — pre prežnji — pređašnji prezviter — sveštenik prezritelan — prezriv preizradan — izvrstan, naročit preimuštestvo — preimućstvo, nadmoćnost
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Obesim li sredinu tog štapića baš na ono mesto gde je visio pređašnji teret, ravnoteža se neće poremetiti. Obešeni štapić, simetrično opterećen, zauzeće vodoravan položaj, a i sama
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I sad joj se onaj pređašnji život činjaše sjajniji od sunca i lepši od svega na svetu... Da joj je samo još jednom da stane u društvo svojih
Naživelo se, nastrahovalo se, namučilo se...« I sad mu dođe na pamet ono vreme, kad je ostavljao pređašnji slobodni život, kad se odvajao od društva i ognjišta, pa se uputio pod zakrilje ovoga Vuja, po čijoj naredbi htede danas
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ANKIN GLAS (spolja): Evo! ŽIVKA: Eto, i to se zove mlađe! Bar da je kao što treba kad ga čovek plaća. II PREĐAŠNjI, ANKA ANKA (unosi kafu i služi): Izvol'te! ŽIVKA: Moram triput da molim za jednu kafu.
Tebi tvoje ne gine. SAVKA: Ako je samo za tri meseca... ŽIVKA: Ni jedan dan više!... IV PREĐAŠNjI, RAKA, ANKA RAKA (gimnazista, ulazi bez knjiga i bez kape, sav podrpan). ANKA (ulazi za njim i nosi knjige i kapu).
(Na vratima.) Rako! Rako! ČEDA: Šta će vam? ŽIVKA: Da kupi novine. Crkoh od radoznalosti! Rako! Rako! XI PREĐAŠNjI, MOMAK iz MINISTARSTVA MOMAK: Dobar dan, gospođo! ŽIVKA (pretrne): Iju! Dobar dan!
Pa gde je sad ta Dara? Rako! Rako! ČEDA (na levim vratima): Daro! Daro!.. XII PREĐAŠNjI, RAKA RAKA (na srednjim vratima): Šta me zoveš? ŽIVKA: Jesi li kupio novine? A jest, boga mi, ni sam ti ni dala.
ŽIVKA: Pa tako je to, dabome, kad čovek jedanput u godini nosi cilinder. I ko će sad da mu se seti gde je! XIII PREĐAŠNjI, ANKA ANKA (dolazi): Izvol'te! ŽIVKA: Znate li vi, Anka, gde je cilinder gospodinov?
(Izgura ga.) Žurite, molim vas, žurite! XVI PREĐAŠNjI, bez MOMKA ŽIVKA (Čedi, pošto je momak otišao): Ti znaš nešto? ČEDA: Ne znam ali... dabome! Kriza... cilinder...
ŽIVKA: Pa već ti, znam ja tebe. Ko dirne njega, kao da te je u oko dirnuo. DARA: Pa jeste! XVIII PREĐAŠNjI, PERA PERA (na zadnja vrata): Izvinite, ja... ŽIVKA (skoči kao oparena): Šta je, zaboga, ima li nečeg novog?
ŽIVKA: Pravo kažeš! Desetka herc... velika radost. Boga mi, kćerko... ako je po kartama... XX PREĐAŠNjI, ANKA ANKA (dolazi sa jednom devojčicom, koja nosi haljinu uvijenu u beo čaršav): Krojačica poslala haljinu...
ŽIVKA: Da znaš da nam nosi dobar glas! Nije meni badava oko tako najedanput zaigralo. XXII PREĐAŠNjI, ČEDA ŽIVKA (Tek što se Čeda javio na vratima): Govori! ČEDA: Čekajte, zaboga!...
ŽIVKA: Pa da, ne liči. Al' tako je to kad nije vaspitan da bude u ministarskoj kući. XXIII PREĐAŠNjI, RAKA RAKA (uleti): Mama, znaš šta je novo? Tata je postao ministar. ŽIVKA (ljubi ga): E, a ko ti je kazao, čedo.
Ama stanite ovamo, nemojte mi smetati! XXIV PREĐAŠNjI, POPOVIĆ POPOVIĆ (pojavljuje se na vratima pod cilindrom). ŽIVKA (grli ga): Ministre moj!
Ubio ga bog, da ga ubije, i kad ga rodih ovako prokleta! POPOVIĆ: No, no, Živka, uzdrži se, zaboga! XXV PREĐAŠNjI, PERA PERA (uđe, i kad spazi Popovića, zbuni se): Izvinite... ja, ovaj...
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Kako ono reče? Aha! Komi fo!... (Viče.) Evicken, Evice! POZORIJE 4. EVICA, PREĐAŠNjI EVICA: Evo me, majko! FEMA: Opet ona „majko“; čuješ, devojko, nemoj me jediti! Kakva majka?
EVICA: To je Jovan. MITAR: Jovan, pak šta se tako naružio?... Jovane! POZORIJE 10. JOVAN (uniformirat), PREĐAŠNjI JOVAN: Evo me, majstor Mitre. MITAR: O, časni te krst potro; koji te đavo nagrdi?
POZORIJE 8. FEMA (nosi burmuticu i sat), PREĐAŠNjI FEMA: Gospodin vilozof, vi ste moji, i ja sam vaša. Ovo je prezident što vam nosim Istina, moglo bi i drugo biti nego
FEMA: To nije istina. MITAR: Nije istina? (Viče.) Jovane, Jovane! POZORIJE 10. JOVAN, PREĐAŠNjI MITAR: Govori otkuda ti ovaj sat i burmutica? JOVAN: Ja ne smem da kažem.
Ej, Femo, ej, Femo! Teško tebi, teško tebi! RUŽIČIĆ: Gore tebje Izraile! POZORIJE 11. EVICA, VASILIJE, PREĐAŠNjI EVICA: Ah, ujo, dobro kad smo vas našli, molim, vas, vi nam pomozite.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ćut’... Neko dolazi!... ČETVRTA SCENA Stana, udovica vojvode Đukića, sa svojom pastorkom Spasenijom, i pređašnji. Isto mesto. STANA: Pomozi bog, deco! GLAVAŠ: dobro ti, bako, bog dao!
Jer znadi, dušo, tvoje maćehe Pređašnji muž je bio... Kuliza! SPASENIJA: Kuliza?... GLAVAŠ: Jeste, on Koga se grozom narod spominje!
PETA SCENA Na istom mestu. Vuk napred, a za njim Isak, Đenadije, Stojan, Ana i Boško dolaze. Pređašnji. RADAK: Dobro mi došô, Vuče, brate moj! VUK: Bolje našao!
Baš nikoja druga do ona!... DRUGI TURČIN: Eno je đe dolazi! DRUGA SCENA Pređašnji. Stana dolazi. STANA: Pomozi bog, ljudi čestiti, Što carskog pašu verno služite!
TREĆI TURČIN: Jemin Alah, a od malena patim oda zla pogleda... (Uklanja se ustranu.) DRUGA SCENA Pređašnji. Glavaš dolazi. Radak, Vuk i Isak ostaju na vratima. GLAVAŠ: Pomoz bog, Turci!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Al’ evo ide knez!... DRUGA POJAVA Knez Đurđe, Šulović, Mićić, kapetan Đuraško, vojvode, serdari, kapetani i pređašnji. VL. VAVILA: Dobro nam došao, gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Bolje našao! Blagoslovi, oče! VL.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
A šta bi ona htela! I ja sam ličio na petla kad sam tebe uzeo, pa šta ti fali? II GOSPODIN VIĆA, PREĐAŠNjI VIĆA (dolazi iz kancelarije sa telegramom u ruci): Dobar dan, želim! JEROTIJE: A ti si, gospodin-Vićo.
Nemoj, molim te, ti! MARICA: Kako god hoćeš, meni je svejedno! V JEROTIJE, PREĐAŠNjI ANĐA (čim se pojavi Jerotije na desnim vratima): Htela bih, Jerotije... JEROTIJE (značajno prst na usta): Pst!
ŽIKA: Jeste! XIII JOSA, PREĐAŠNjI JOSA (unosi jednu posetnicu i daje je Vići). JEROTIJE: Šta je? VIĆA: Aleksa. JEROTIJE: Gle, gle, ja nemam
A vreme prolazi i svaki je trenutak izgubljen za otadžbinu. XIV ALEKSA, PREĐAŠNjI JEROTIJE, VIĆA, MILISAV (jednovremeno kad Aleksa uđe): Šta je? ALEKSA (poverljivo): Tu je!
ŽIKA: Nije, dobro je vino bilo, nego mnogo, mnogo, brate. III MILADIN, PREĐAŠNjI MILADIN (ulazi, ponizno gužvajući šubaru u ruci). ŽIKA (mrzovoljno): Šta je? MILADIN: Došao sam, gospodine!
Vidim nema, pa mi ga žao! ŽIKA: E, pa tako ti je to! Kad imaš srce... ne možeš da imaš gaće. V MILADIN, PREĐAŠNjI MILADIN (donosi ukvašenu krpu): Evo, gospodin-Žiko! (Da mu je, pa nastvlja.
Oni se praktikanti opet tuku! Idi, tako ti boga, Milisave, pa im ti malo vojnički podvikni! VII TASA, PREĐAŠNjI TASA (utrči i skuplja bačene stvari): Molim te, gospodine Žiko, da mi oprostiš!
Ne volim rokove, upamti to! 'Ajde marš! TASA (odlazi sa sakupljenim aktima). VIII MILADIN, PREĐAŠNjI ŽIKA (počne da radi, ia tresne akta): Neka ide dođavola i ova Kaja! Šta me se tiču tuđa deca! I onako mi pršte glava!
IX KAPETAN JEROTIJE, PREĐAŠNjI JEROTIJE (ulazi spolja pod kapom): Je l' nije tu gospodin Vića? MILOSAV: Nije! JEROTIJE: Dabome da nije, kad uvrtio
MILADIN: Razumem, gospodin-Žiko! (Ode.) H PREĐAŠNjI, bez MILADINA JEROTIJE (Milisavu): A jesu li tu u fioci spisi što su nađeni kod onoga? MILISAV: Ovde su.
MILISAV: Jok! Prvo, kapetan nije ni stigao na lice mesta... XII MILADIN, PREĐAŠNjI MILADIN uvlači se lagano u kancelariju). ŽIKA: (i ne obraćajući pažnju na Miladina): A Vića?
ŽIKA: Pa ko je prvi ušao? MILISAV: Sobarica. ŽIKA: A onaj? XIV VIĆA, PREĐAŠNjI MILISAV: Ah, eto gospodin-Viće, pa nek ti on kaže. VIĆA: Šta to?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kada su ti dogledi dovoljno jaki, ne vidi se kroz njih ama baš ništa od onoga što su pređašnji posmatrači Marsa sagledali. To, što su oni mislili da vide, bile su samo optičke varke. XXXIV RAKSA.