Ne postoji primer upotrebe reči prosapta
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Anđa ustade i donese iz vajata nekake zamotuljke. Izvadi iz jednog dva-tri leteća kuršuma. Huknu na njih, prošapta nešto, pa ih metnu na vatralj i gurnu u vatru.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kad ja dođoh danas pa zapitah, rekoše mi da te se nisu ni sećali!... Jesi li gledan? — Jesam!... — prošapta siromah. — Sad ću ti doneti ručka malo... — I vode... vode... — šaptao je Aleksa. — Dobro, dobro...
i opet pogleda nada se. A zvezde trepte mirno, lenivo... On oseti nešto teško na duši. Neki glas prošapta mu: — Ti ne smeš vršiti dela božja! On daje život, on ga i uzima... Ali drugi glas zagrme: — Ja sam pravda božja!
— Ja idem malo do kuće, pa ću opet doći — reče on. I taman pođe vratama, a Aleksa mahnu rukom. — Još malo... — prošapta Aleksa. Lice mu beše žuto kao vosak. Popa zastade... Oči bolesnikove gledahu ga netrenimice...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona otvori još jednom oči. Pokaza svojom žutom rukom na dijete pokraj sebe, dohvati onda popovu ruku i poljubi je; prošapta: „Blagoslovi me... i oprosti!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Utom zaurla pop-Ćirin pas, ne trpeći, kao i svi u njegovom rodu, muziku. — Za gazdom! — prošapta gđa Spirinica. Jula rado i veselo posluša mámu, i otvori širom prozor, a Šaca se privuče polako, a Jula mu pruži
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Kud sam pošao?“ prošapta sebi, umorno. Činilo mu se da zaista gleda niz ulicu, ali temišvarsku. Međutim, pogladivši svoje brke, koje je bio
Pošto je Isakovič, u nedoumici, sedeo pored nje, kao skamenjen, ona mu, drsko, prošapta: Serce, što si tako lijen? Tek onda, tek onda, Isakovič skoči, kao da ga je oparila, pa je gurnu, čizmom, kao da, u
Ućuta, neko vreme, pa zatim, tiho, kao da nekog drži na krilu, prošapta, da je ona bila postala, otkad se udade, i u Rosiju spremala, tom starom čoveku, sasvim tuđa. Ali, eto, bio je tu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Te vrele noći, dok su ležali goli na plahtama što su mirisale na bosiljak, stjuardesa iznenada prošapta: – Eli, Eli, lama azavtani! – Napreduješ... — reče mladi čovek zevnuvši. JESEN Vreme je da se pakujem.
Matavulj, Simo - USKOK
— Mole se ljudi bogu! Sad je ićindija! — reče vođ, pa kao da i njega taj prizor navede na pobožnost, prekrsti se i prošapta: „Pomozi nam, bože i sveti Đurđu i sveti Aranđele!“ Nikšići su dugo klanjali, pa posjedaše i zapališe lule.
Sremac, Stevan - PROZA
— A koliko ima od one »Ruske krune« do ove naše kafane? — Ne znam gde je »Ruska kruna«! — prošapta Marjan, i preblede. — Ali ja znam!
— Pa kako ste to oboleli, vaše sijatelstvo, majkin prinče? — Pao sam! — prošapta Marjan, jer je znao da posle tih titula sleduju batine. — A gde si to pao, blago meni? — Na trotoaru. — E, ’oće to.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— A Stana?... — upita začuđeno moja majka. Majka ti se zbuni, pocrvene. I, onako malena, ona se još više zguri i prošapta: — Ne znam, ’adžike. Znaš ti nju, ode tek na neku stranu, pa je tamo i Bog zaboravi.
— Ići ću u „Rašku“, da tamo čuvam vinograd. Njoj glava klonu, kosirče iz ruku ispade. — Ako! Idi! — pokorno prošapta i umuknu, oduprevši se rukama o zemlju, da ne padne. Pitah mater, ona mi odobri. — Idi — reče.
— počeh da ga tešim. Ali on kao da se brzo pokaja za tu svoju malodušnost i ućuta. Opet obori glavu i samo što prošapta: — Ne bojim se ja. — I strepeći da ko od njegovih ne naiđe, pokazujući na vrata, brzo dodade: — Ne žalim sebe, ali oni.
Kostić, Laza - PESME
—” U Samsonovim grudma nema dâ. „Rad izdaje? Rad kakve?” prošapta. „Rad kakve? Gle, još pita! Ha-ha-ha!” I ode čuvar jasno kikoćuć, zatvoriše se vrata, škrinu ključ, iz tamnice se grdan
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ja sam ti glavom Ježević Boca, oružan s trista šiljastih koca.“ „Trista kolaca, ubojnih sprava!“ — prošapta dečak, leden. — „Ovo je, Borka, tvrđava prava, valja mi biti meden!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On se približi Ljubici, naže se malo k njoj i prošapta joj: — Sutra ću vam doneti brilijantsku granu... Sva gori kao vatra. Hoćete ?... Da dođem, a?...
— Stojane, daj mi vode da se operem, prošapta ona, videvši Stojana kako je gleda nemarno. — A onaj ode, bratiću, još čupaviji i gori; zaboravi da se umije, reče
On samo gledaše, začuđen, šta se to događa i očekivaše nešto strašno... Ona se približi još više, pogleda ga i prošapta mu nekoliko reči... pa se odmače i stade ga posmatrati...
— I vi baš hoćete... ne gnušate se mene?... Ne prezirete me ?... prošapta ona i pokuša da razvuče usne u osmeh, ali se one iskriviše i zadrhtaše, odajući veliki bol što je pritiskao dušu...
Da li to njene grudi tako burno dišu na njegovim grudima ?... Je li se to zbilja već svršilo ?... On se naže njenom uhu i prošapta: — Hoćemo li po Uskrsu odmah... je li?...
— Eto, moja!... moja!... je li?... Doveka! — Tvoja!... prošapta Ljubica i uzdahnu gorko, izvijajući se polagano iz njegovih ruku, kojima je beše obavio i stegao kao kleštima.
Ljubica pretrnu i zastade... Gojko beše već pozeleneo od straha. — Baš smo pogrešili!... prošapta Ljubica strašljivo, obrćući glavu izlasku. — Pa... da se vratimo!
Ej što nisam ja mlađi, pa da vidiš čuda!... Sve bi je ’vako pesnicom, pa za vrat... — Kud je otišla? prošapta Gojko kao iz groba, gledajući i sad nesvesno i drhćući delim telom sve jače.
svakoga ti đavola zna!... — Nađi mi staro odelo... treba za sutra, opet prošapta Gojko, gledajući u tavan. — Za sutra? Pa ja ću doći kroz jedan sat. Dobro najposle...
ili upravo ne znam ni ja. Tamo je sve ravnica, nema planina. A što pitaš ? — Hoćeš li da ga ubiješ ?!... prošapta ona nekim piskavim, zagušenim glasom, otvarajući oči sve više i gledajući preneražena seljaka pravo u oči, kao da ga
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
pitam ga šapatom. — Ja. — Šta je? — Slave ti reci joj nek pripeva Milicu za me. — Je l' Đokinu? — Ja, prošapta on i odmače se. — E, pa kad neće s tobom da se pogode, sa mnom, valjad', 'oće, viknuh ja glasno.
« Naiđe na njega neka plašnja, on se uzvera, ujede se za usnu i prošapta: — O, Bože, šta da se radi?... Tamo u »Trbonjinoj pivnici« čujaše se svirka i galama; on beše gotov da pođe u to
Ovaj priđe i saže se ka bolesniku... — Kakvo je ovo društvo?... Otkud naši ovde... i ti? – prošapta on. — Ženi se Stojković... naš drug, sećaš se,- odgovori oficir glasno i osvrte se.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Malome se učini kao da gleda nekoga vračara. „Neću više nikad!“ prošapta u strahu. I ostaloj djeci prionu strah. Čovjek, videći to i naslutivši i uzrok tome stade se slatko smijati.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Aguštin i još njeki sveti oci o smrti, a kad hoćaše doći ono što bi, možda, i on razumio, tada mu se primače kuvar i prošapta: — Ajdemo, dite moje, jer ne možemo dangubiti. Triba nam očistiti ribu i umisiti kakvo posno tisto!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Snagu ćuja da mu dam, kad postane čovek, kučića se ne plaši, a Srbija je velika. — I zato se ti mučiš? — prošapta kroz cvokot Đorđe, posumnja da li je Tola čuo i reče glasno: — Da ti nije mene, pocrkala bi ti od gladi.
— Šta ti je noćas? — prošapta i smalaksalo se prekrsti. Da se brzo ne izmače i ne pođe da izvrši njegovu naredbu, on bi je udario po ustima.
— Ne pogani mladost, vojniče! — dvaput ponovi. Aćim vide Nikolu, ne pomače se, prošapta: — Udri, sinko. Nikola se izduži između njega i vojnika. — Ja sam jači — reče mirno.
Iza jasenova, pun mesec raskrvari se na plotu. — Treba da se raduješ! — ljutito reče Aćim. — Pa radujem se — gotovo prošapta Đorđe. Obojica gledaju raskrvavljen mesec.
Njemu se učini da čuje Đorđeve korake, pa napregnu svu snagu i iščupa se. „Nisi me ni pomilovao. I ti si čovek!“ prošapta za njim ispražnjena, sa rukama ispruženim za pobeglim zagrljajem, a pomrčina se još više smrači.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posle smo ućutali i opet slušali i trpeli ono jezivo urlanje sa grada. A nešto docnije neko prošapta: — Kao da je kiša stala.
Ali prekor ne pomože. I odlučan i ubeđen, uzimajući krivi štap iza vrata, on, polazeći, prošapta značajno uplašenoj staroj, koja ga je gnevno vukla za rukav: — Ali sasvim je sigurno Danas su mnogi građani čuli
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Đurica! — začu se otud glas, koji ga potrese svega, jer poznade čiji je. — Ča-Vujo, ja sam... — prošapta on, dršćući kao u groznici, i nasloni lice na rešetku.
— Da se odmetnem ? — prošapta on kao za sebe. — Ali i tamo me čeka kuršum. — A ti čekaj tu, pa trpi. Ako izdaš, čeka te konopac ili otrov; ako ne
— Pa... kad nije drukče, ono... neka bude tako! — prošapta Đurica zbunjeno. — Neću tako, no kaži odsečno, da znam! — Pa vidiš, valjad’, da pristajem... moram! — Dakle, sigurno?
A on je gledaše punim žudnje pogledom, i očekivaše odgovor ne dišući. — Kako ti kažeš... — prošapta ona i pogleda ga milo, svojim velikim i sjajnim očima.
— Što nije svakad ovako ? — prošapta Stanka, grčeći se i pribijajući se uz Đuricu, navlačeći sve više tanku oštru ponjavu.
— Šta je to? — zapita ona poluglasno, osvrćući se oko sebe. — Pst, ne govori! — prošapta Đurica, pa se podiže na noge. Perje kukuruzno zašušta i zatim se ču tiho zviždanje, koje najviše podsećaše na pištanje
— Stale, tako ti svega što ti je najmilije na ovom svetu, je l’ istina što si mi pre kazala? — prošapta on nad njom, a u očima mu zasja velika neizmerna žudnja. — Šta? — reče ona začuđeno. — Znaš... da si teška...
— Što ti nije milo ? — reče on čudeći se. — Zar smo mi za to... i našto će nam deca, kud ćemo ih ? — Kako, bolan — prošapta on, bacajući pogled na Pantovca, čije se grudi odizahu kao mehovi.
— A posle.... šta ćeš posle?... Da nađeš drugu, je li... — prošapta ona tiho, ne dišući, kao da sad tek očekuje pravi odgovor, od koga joj zavisi sve.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
prebaci je preko sebe, a dugačak nož zadjenu za pojas, pa nas oštro, sijekući očima pogleda i uznemireno, drhćući prošapta: — Djeco, crna je noć na zemlju pala. Svak sebi! Tražite konak! ZULUM SIMEUNA BAKA Jesen se je poodavno odomaćila.
— Bog dobro dao, oci naši du'ovni! — odazvaše se svi i poskakaše na noge. — Rakijo majko! — prošapta neko u mraku. — Ama, vi se nešto zagovorili o Simeunu i o starim kaluđerima, pa čusmo... Ne da nam se spavati...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Kao hoteći da mu pomogne a i kao izvinjavajući sebe, nehotice, iznenada, kad on dođe, poljubi je u ruku, prošapta ona: — Pa kako si mi, sinko? Iznenađujući se, ravnodušno odgovorio je: — Dobro, nane!
— Poljubi me! Nikad u životu tako gorko, bolno kao tad što prošapta Mladen, videći kako ona ne sme da se oprosti, ali uzdržavajući se da ni brat ni snaha to ne čuju. Ona pade pred njim.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Zasmeja se nestašnica, Nasmeja se i on blago, I prošapta, ljubeći je: „Pa, najposle, što mu drago.“ 1887. PLAČ AFRODITE NAD ADONIDOM O zvezde na visini. Čujete l' moju tugu?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Pa što ga onda tužiš, kad te je tako lepo molio — prošapta gospa Nola nekako tužno. — Zato što je i karata igrao, tamo u apsu. — Gospa Nola premesti hladnu krpu na slepe oči.
Zatvori i on oči, prošapta „laku noć”, a već krljanje se nikako nije ni prekidalo. Bolničar opipa bilo i reče tiho Pavlu: — Najviše još jedan sat.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Obećaj da ćeš poštedeti život mog sina, i ja ću naći takvog čoveka... — prošapta majka, a Smrt se grohotom nasmeja. — Recimo da ga nađeš šta ćeš mu dati? Blaga nisi ni imala. Više ni lepote nemaš.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Što ti trebam?— prošapta Zona tiho i pažljivo. Vaska je razumela. Izmače se još malo i stade stražariti i paziti. — Zone!
!... — Pa, ete, dete si, — veli joj tiho Taska — ako u tej godine nećeš, a ti kada ćeš?! — Bilo je! — prošapta Zona, pa se zavali i pade licem na šiljte od minderluka.
— Što je ovoj?! — kliknu Mane začuđeno kad razvi maramu. — Šeftelija ?!... — Šeftelija! — prošapta ženica i ustuknu poplašeno dva-tri koraka ustranu. — Šeftelija?!... — prošapta Mane i zaljulja se od neočekivane sreće.
— Šeftelija ?!... — Šeftelija! — prošapta ženica i ustuknu poplašeno dva-tri koraka ustranu. — Šeftelija?!... — prošapta Mane i zaljulja se od neočekivane sreće. — Ee! — tvrdi Vaska. — I... Zone ti, ete, dade ovuj šefteliju?