Ne postoji primer upotrebe reči slem
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Bolje da su nam brade osmudili no s ovim što nam rekoše: dobrodošli! Bolje i guja da pljune u lice! Bolje i šlem s više rupa nego u svirali! Ako smo od ovog uzimali pričest, dosta smo milosti Božje i imali!
Kad bi makar preživeli mogli posle bitke skuvati u šlemu šačicu pasulja, jadikuje vojnik, puška mu visi o grani, šlem se presijava u blistanju vetra, vojniče, pljuni u šake, uzmi ašov, zamani, i kopaj svoju blisku budućnost, duboku pola
Zavičaj će (gini!) u sunčani dan duboko u glini da ti nađe stan. Sloboda će (truni!) da nagradi trud: šlem da ti napuni kao noćni sud. 8. Posle pedeset godina (cvetanja ili mrenja? godina teških čamotinja?
Ko pre pedeset godina, svako pronađe svoj grad, svoj krevet pun životinja, ovoj šlem, svoj nož, svoj sat. Jedan poruku nosi važnu (pre veka kralj ga poslao), drugi okreće vola na ražnju svak nastavlja
pretrčavaju kroz onu pšenicu - Kroz onaj šumarak jašu dva po dva - Ne zna se da l zapad svetluca gušće od severa šlem do šlema puška do puške sja - Topovi su im napunjeni snegom - Hoće li nam iko pomoći danas ako Boga zna - More
VEČE Sunce se gasi. Švalja pali lampu. Sunce se gasi, bitka je izgubljena, ranjeni junak ispušta mač i šlem. Ranjeni junak ispušta mač i šlem, a švalja uzima iglu i naprstak.
Sunce se gasi, bitka je izgubljena, ranjeni junak ispušta mač i šlem. Ranjeni junak ispušta mač i šlem, a švalja uzima iglu i naprstak.
Da dočekam svu tu silnu vojsku, imam đulad: koštice trešanja, da dočekam topovsku paljbu, imam šlem na glavi: ljusku od jajeta! PRAZNIK U DONjEM GRADU 1. Šta je ovo? Pijaca ili crkva?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Lice je u tog starca bilo, kad je bilo mirno, lepo. Božič je imao čvrsto čelo, široko, svetlo, koje se kao neki šlem nadnosilo nad guste, crne, obrve. Bio je srednjeg rasta, ali se držao pravo i svaki čas je ramena ispravljao, ponosito.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
istog časa da im čovek da da ponesu puškomitraljez ili nešto slično, a možda bi ljosnuli čak i samo kad bi stavili šlem na glavu! Oni protiv rata?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
vreme po kućnim satovima večnosti, sagni se pod ponoćnim zvonjavama bistrim i teškim kao da ti zvezde padaju na šlem, u šumi velikih ruža posedi s majstorima neka ti nežnim dletom promene lik. Onda u planine!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ne znam gde sam... Po čemu da se orijentišem? Kad bih video lobanju, ili lopatu... kesu talira, ili mač i šlem... Da bar imate lepezu, ili cveće u naručju... Ne znam ko sam, ne znam šta treba da govorim!
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako se desi da su nepoznati, po isteku sedam dana od njihovog dolaska ovde da se oblače u plaštanicu i u monaški šlem. Neka mu se prema mogućnostima zapovedi služba i da se nadgleda da li ih sa smernošću i trpljenjem obavlja.
Krakov, Stanislav - KRILA
Oba radosno se smeju i misle na zagrljaj takve jedne kurtizanke sa zlatnim zubima. Jedan nemarno držani šlem pade, i zveknu o kamen. — Ode ti glava. Nikola. Nikola učini prezriv pokret usnama. Raščupani brkovi mu se pokretoše.
Nikola. Nikola učini prezriv pokret usnama. Raščupani brkovi mu se pokretoše. Nemarno se naže, podiže šlem, i obrisa prašinu rukavom.
Poneko je od njih još sačuvao šlem na glavi, i devojčice su gledale u njima muškost i istoriju. Mršavi starac, Turčin, kome je generalski automobil
Posle je jagnje pregorelo, vatra se ugasila, a kuvara su našli mrtvog i osmuđenog u pepelu. Nije voleo da nosi šlem jer mu je žuljio glavu. Posle je opet grmelo, sekire su opet udarale, a lišće kao suze padalo po zemlji.
— Razumem, razumem. Ali se oči šire i nešto se uvlači u njih. — Razumem, razumem. Spustio je slušalicu. Skinuo je šlem sa glave, provukao rukom kroz svoje bele kose, i okrete se najzad malome potporučniku kraj sebe. — Koga ćemo prvog?
Dva nova i sjajna stajala su spremna u zvrci motora i čarobnim obrtima elisa. Kapetan Vosel je namicao kožni šlem na glavu. Pod kombinezonom se gužvalo novo odelo i ježile medalje. Govorio je da treba biti koketan u smrti.
Po bradi i kosi mu je bilo zemlje. Spustio je revolver, istresao zemlju iz vlasi, i setivši se da šlem čuva od parčadi, stavi ga sebi na glavu. Nije se ubio, ali je i sutradan tu odluku zapisao u notes.
Na prevoju nagli talas vetra zgrabi čelični šlem sa Duškove glave i baci ga daleko u jarugu. Iz magle se ukazao transport promrzlih ranjenika.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jest... Ali, mislim, nema gluplje smrti nego kad te pogodi zalutali kuršum negde u dalekoj pozadini. Skinuo sam šlem sa glave i držim ga ispred lica, i svakog časa očekujem kad ću čuti: dan!...
Tu su, dakle. Na nekih stotinu metara: Ali šta je sa kaplarom? Da bih se uverio da li nas osmatraju, skinem svoj šlem, pa ga lagano odignem. Zamalo da mi kuršum probije ruku. A-u!... Sad smo prikovani za zemlju, jer nas drže pod okom.
Razleže se jauk i naših i bugarskih ranjenika. Jedan od mojih vojnika dohvati se za glavu, šlem mu pade, on zari lice u zemlju, a prstima je kretao po glavi i razmazivao parče mozga... Vlajko uzdahnu.
Svi govore, ali niko nikoga ne razume. „Fikus“ privodi najzad Sergija Nikolajeviča stolu. Ordonans Rus prihvati njegov šlem i korbač. Sergije izvi vratom i otkopča jaku na bluzi. Onda pogleda „Fikusa“.
A oni pod takvim prilikama žive stalno. Uostalom, ako šta bude, on me može uvek odmeniti. Stavio sam na glavu šlem i pozdravio sam se sa svima. — Pazi na maglu! — dobaci neko kad sam pošao...
Iako je bilo sveže, znoj je kapao sa moga čela. Skidoh šlem. — Je li daleko odavde jurišna četa? — Nije ni blizu. Ali odavde imate saobraćajnicu do tamo. Sigurno je.
Zavideo sam ovoj mački na sreći i spokojstvu. Ali začuo sam nečije korake. Pridigao sam se i stavio šlem na glavu... Na vratima se ukaza visoka i vitka prilika, svetlih očiju i tankih brkova.
Na vrh motke nabili su džak ispunjen slamom. Povrh njega napravili su gužvu od krpa, da liči na glavu, a odozgo stavili šlem. Jedan je polako dizao motku, i šlem se pomaljao izvan rova.
Povrh njega napravili su gužvu od krpa, da liči na glavu, a odozgo stavili šlem. Jedan je polako dizao motku, i šlem se pomaljao izvan rova. Okolo šlema prštala je zemlja od kuršuma iz bugarskih rovova. — Šta radite? — pita ih Stanko.
Ali tako kako ste. — Sa sve šlem — upade jedan. Komandir se nasmeja. — Vala, ako ti je zgodno, stavi i cokule na glavu. Vojnici se nasmejaše.
— To ste dobro učinili... Samo, trebalo bi da smo sa njima. Hajdemo tamo! — Komandir stavi šlem i opasa revolver. Na izlazu iz svoje zemunice zastade. — Milojko, ti ćeš ostati... Sad, ako je suđeno.
Onda baci šlem na krevet, protrlja čelo i skrušeno sede. U zemunici je vladala grobna tišina, kao da među nama leži mrtvac.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Po epoletama vidimo da je kapetan. Na njegove grudi stavili su probušeni šlem. Glava u leša bila je krvava. Prinesemo ruku šlemu u znak pozdrava i poterasmo konje dalje.
On nas i ne pogleda. Valjda mu je dosta i njegovih muka. Luka pri prelazu potoka skide šlem sa glave i zamoči ga u vodu, pa ga onako mokrog stavi na glavu.
I sam se naprežem, hteo bih da mu unekoliko olakšam teret, što me još više zamara. Šlem se na mojoj glavi gotovo usijao. Ispred sebe čujem gde gruvaju nečiji topovi. Tamo je sigurno ta baterija.
Gospoda mu milog! — udari se komandir po čelu, da mu se šlem obesi o vrat. — Vidiš li šta si uradio. Očajan i zbunjen sjahao sam i stajao pognute glave.
Njegova rana bila je u početku dosta teška. Naprsla mu je lobanja na nekoliko mesta. Šlem ga je spasao od sigurne smrti. Ali, hvala Bogu, ima nekoliko dana kako se oseća dobro.
Ostavio sam komandira da razmešta topove, a ja pođoh u divizion. Noć je bila sveža, te skidoh šlem da malo odahnem. Na frontu je vladala tišina.
Potrčali smo na suprotnu stranu. Za mnom je jurila jedna zaprega, vukući top. Ali od užasa, čini mi se, izdiže se šlem na mojoj glavi. Nama u susret jurio je onaj komandir, dajući nam izdaleka znak rukom: Nalevokrug!
Kapetan Đuknić, koji je za sve vreme bio hladan i pribran, obuzet sada krajnjim očajanjem, tresnu šlem o zemlju, uhvati se za glavu i, slomljen, sede na jedan kamen. Groznije stanje ne može biti.
Lekar je bio moj poznanik. Veli da mi je lobanja naprsla na nekoliko mesta... Sitnica! Šlem mi je spasao život. U selu Ostrovu čuo sam šta je dalje bilo. Mene je izneo kapetan Milisav i stavio mi prvi zavoj.
Petrović, Rastko - PESME
glavu u vodu, dugo ostadoh nem, Zamočih ruke nadute, i ne pogledah u dom: Svežina jedina tada postade brižni šlem, Protivu dana koji poda mnom i sada čeka Kao zamorna duboka reka.