Ne postoji primer upotrebe reči spustala
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ni čuli nisu šale Zavrzanove, koji je goru zasmejavao... Noć se spuštala lagano kao smrt... Harambaša viknu družini da se bogu pomoli. Presta šala i smeh.
Noć se polako spuštala na zemlju, duboka, tavna, vlažna noć pozne jeseni... On je osećao pustoš njenu u svojoj duši. Reče da upale žižak i da
A sad zbogom!... I, poljubivši oca i popu u ruku, zamače u lug s družinom. 23. KUKAVICA Noć se spuštala vrlo brzo, jer oblaci od zapada prekri liše nebo. Ovde-onde metne svetlica i potutnji: sprema se olujina.
— Zbogom, braćo! — Zbogom pošao! I Zeka ode... Veselje se nastavi. Pilo se, pevalo, pucalo i igralo. Noć se spuštala lagano. Starine, malo zagrejane, potražiše guslara. Povikaše sa sviju strana: — Zavrzan! Zavrzan!...
Susedi počeše dolaziti i stadoše spremati da okupaju pokojnika... Popa i Jova iziđoše napolje... Noć se lagano spuštala... 8. NATUŠTENO NEBO Sahraniše Aleksu. Sveta je bilo dosta na pogrebu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
je volela svoje piliće i guščiće, i svoju Milku koju joj je tata još kao junicu poklonio, a od čijeg je prodanog mleka spuštala krajcare i seksere u svoju lončarsku »šparkasu«. Pa opet, kako joj je milo bilo kad začu iz baba-Makrine bašte tamburu!
Davno su prošla i poslednja kola popinim sokakom, i prašina koja se bila digla visoko iznad kuća, spuštala se polako i slagala mirno dva pedlja debelo, a najesen će od nje jedno slavno blato da bude.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Poručiće mu dotle perikmahera. Avlija tog traktira bila je popločana crnim kamenom, a spuštala se u oluke, kao neka prevrnuta, blaga piramida.
je sva u bašti, pred jednim šumarkom – koji je pripadao Pavlu, na crtežu parcele, koju su mu dali, a koja se blago spuštala, kroz travu, prema varošici.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sela koja su ranije bila naročito po brežuljkastom zemljištu i u planinama spuštala su se sve više u dolinske ravni i postala veća. Stanovništvo je promenilo zanimanja i obrnulo se zemljoradnji.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Iznad jablanova više nije bilo sunca i nebo je bilo zeleno kao jabuka, a na reku se spuštala hladnoća puna svetlih mirisa biljki koje rastu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Putem, uz obalu, uz brda, koja su opet padala i spuštala se u mokre travuljine, kola su brzo stigla tri velika, crna čamca, što su dole, na reci, lagano odmicala.
Sa gustom šumom što se spuštala na njega, predvođena pojedinim, razbarušenim drvećem, koje je bacalo velike senke u travu, pri izlasku iz šume.
Stojeći gologlav, u tremu, on je mirisao noć koja se spuštala, kao pas kad njuši nekog, koji izdaleka prilazi. Na dnu vidika pušile su se ljubičaste ravni i uznemireni trščaci, pod
života, razmišljajući, vide u prošlosti, svetle, samo one čiste zvezde i srebrne, šumske putanje i trave, nad kojima se spuštala aprilska magla, sa obronaka brda, kojima se i sad bližio.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Seti se one nemoguće tišine što se u pola jedan spuštala nad uštirkani stolnjak, seti se zveckanja srebrnog pribora za jelo, svega.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Poetika nonsensa, bar ona što su je upražnjavali Kerol i Lir, do ovakvih se proizvoljnosti nikad nije spuštala. Kad se, međutim, sa stvarima poigra na stariji, poznatiji način, utisak je kudikamo puniji, lepši: Šutnu loptu
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kad nas vide, priđe nam i onda nas povede iza jednog šipraga da nam pokaže gde su Austrijanci. Pred nama se spuštala blaga padina. Tu su bile, čini mi se, neke livade, zatim jedan šljivar, koji nam je unekoliko zaklanjao vidik.
Meka i blaga noć kao kadiva, noć avgustovska, spuštala se lagano nad Mačvom. Odnekuda, sa pustih strnjika, naleti prepelica, zapućpuriče iznad naših glava, pa zastrašeno
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ali tihi, mokri zidovi, jedna modra dolina, koja se spuštala u more, pokriše me senkama i tišinom, tako da sam zaboravio sve poznato i gorko, i lagano ispravio se da vidim more.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
000 metara, koje je parna mašina spuštala u more i dizala iz njega. Jedan od kablova i ako tanak, mogao je izdržati teret od 7000 kilograma i bio je određen za
Kugla ne bi bila vezana kablom za brod; ona bi se sama sobom spuštala u dubinu i iz ove dizala ili na površinu mora, ili na koji se hoće morski sloj pod površinom.
Udaljavajući se postepeno od ostrva Fajal u pravcu plodišta, mreža se spuštala u sve veće dubine i iz ove, posle vučenja od po nekoliko sati po dnu mora, izvlačila na površinu vode, a odatle na
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
crvenom pantljikom naokolo opšiven komad sure čohe, koji je podizala kad je igrala, a kad bi pošla, opet bi ga spuštala. U ruci je nosila kao luk na tri ugla iskićen sav cvijećem.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sa tih ramena, prikačena o njih zlatnim agrafama, spuštala se, čak do članaka, srebrnasta, zatalasana haljina koja je imala na grudima dubok isečak, a iznad kukova bila vezana
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kroz iskidane, brze oblake povremeno i munjevito pojavljivao se Mesec i prosipao puno blede svetlosti koja se glatko spuštala čas dole na varoš da osvetli tamne krovove i šiljati zvonik, a čas gore na bregove oko nje da otkrije česte i guste
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Noć se spuštala, a njena tišina budila je osećanja koja je mogao izraziti samo svojom frulom. Kroz noć odjeknu zanosni zvuk frule usamlje
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
] nazirao je [. . . ] u dolini [. . . ]. Sa gustom šumom što se spuštala na njega, predvođena pojedinim, razbarušenim drvećem, koje je bacalo velike senke u travi, pri izlasku iz šume.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ura!“... „Jaoj, braćo!“ „Ne ostavljajte me!“... Na užas naš, vidik pred nama poče da se gubi. Od vrha Kajmakčalana spuštala se kao avet gusta magla. Sunce zamrači, teški oblaci nas obaviše i utonusmo u potpunu tamu i mrak.
Volimo život. Zar na ovome zemljinome šaru nema mesta za sve ljude?... Noć se spuštala lagano. Čini mi se, mnogo sporije nego drugih dana.
Saobraćajnica je dovoljno duboka. Podigao sam glavu, i oči mi zasenuše od bleštavog sjaja. Raketla se spuštala lagano, toliko sporo da je izgledalo kao da se i ne pomera. Ali negde u daljini opažam i crvenu svetlost.
Svaki peti stoji i gleda kroz otvor puškarnice. Raketla se spuštala brže. Čas svitne jače, pa zamre. Okolni predmeti podrhtavaju. Najednom utonusmo u mrak. Dragan zastade.
Ništa se nije čulo. Prema zvezdanom nebu ocrtavao se grudobran. Jedna zvezda naizmenično se dizala i spuštala iza bedema, baš onako kao što i ja dišem. Najednom krik. — Uskočiše!
Bojić, Milutin - PESME
Umrlog Boga mi bi vaskrs hteli. Ponoć je. Zadnja zvezda dogoreva. XI Sever je pleo granama opelo, Pobožno zima spuštala se s gora, Iz svoga sivo-plavetnoga dvora; I jablanju se grčila imela.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ispred njih hodaše Marija i njezina drugarica. Cirilo u putu svakoga časa okretaše k njima, dražeći ih Ivom. Spuštala se blaga letna noć, kad bijahu na dogledu sela.
I pred sobom u sunčevom žaru gledaše joj prikladno lice — umorno, razborito i istinsko. No na dušu spuštala se tuga i čisto slutijaše prelom koji će sigurno nadoći i nanovo ga satrti...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bilo je to negde iza Palanke. Spuštala se mračna jesenja noć puna vlage. Izvukli smo se bili iz naših rupčaga i uspravljeni udisali snažno.
U grudima mu nešto zakrklja. Disao je otvorenim ustima i pri svakom udisaju glava se negova dizala, a potom spuštala. — Jesi li umoran? — ote mi se, ali sam odmah uvideo kako sam besmisleno pitanje postavio. — Pa...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A kakvo je tek more bilo! Kapljica nije mogla da odvoji pogled od njegove plaveti, njegovog sjaja. Sve niže i niže spuštala se da ga izbliza osmotri, kad pod udarcem vetra poče padati oblak na kojem je bila.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Ispod karte Bosne i Hercegovine čulo se šumno struganje i čitava teritorija odizala se i spuštala u ritmu Stričeva disanja kao da to dolje, u podzemlju, šišti pritajen vulkan i sprema se da Bosnu baci u vazduh.