Ne postoji primer upotrebe reči subasi
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Hadžija i panduri subašini spavahu oko vatre. Marinko probudi jednog pandura, reče mu da javi subaši da je našao onog čoveka i doveo ga.
Ivan najedanput stade, okrete se Marinku i pogleda mu pravo u oči. — Ali, ja sam subaši obećao da ću ga izmiriti s njima!... Ja od sramote ne smem čoveka u oči pogledati!... — Ti smeš!...
— Jer da imaš obraza, ti bi se danas zvao Muja ili Alija, a ne bi poganio srpsko ime. Marinko se okrete subaši: — Eto ga, efendija!... Čuj šta ti u oči govori!... — Nemoj ti tu njega plesti! — reče Aleksa. — Ja ovo tebi govorim.
— zapita ga glas spolja. — Dajte mi vode! Ne dobi nikakva odgovora... Mislio je da je onaj otišao da javi subaši za to... Ali ništa... Prođe mnogo vremena, prođe... večnost... a njemu niko da bi reči, a džaba ti vode...