Ne postoji primer upotrebe reči tasana
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
stariji trgovci gledali u nj da nisu znali da njega još jednako kod sebe drži, hrani, i neguje sada već ostarela hadžika Tašana. Ona evo dvadeset godina kako ne izlazi iz kuće, niti se pojavljuje u svet.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Komad Koštana izašao je u dva izdanja, u Beogradu 1902, u Karlovcima 1905. Od komada Tašana objavljeni su samo pojedini činovi, koji obećavaju dramu jake strasti i intenzivne poezije.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Obično počinju sa „tašun, tašun, tašana“, po čemu ih i nazivamo „tašunjaljke“, ali mogu da započnu i sa: „Tapši, tapši, tanana“.
2. TAŠUNjALjKE 1 Tašun, tašun, tašana I svilena marama. Ko tašuni ’leba da, Rodila mu šenica I vinova lozica. 2 Tašun, tašun, tanana I svilena
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
da njegova sudbina služi kao pomoćna, da je značajna samo po ulozi koju ima uz jedan drugi lik: njime, naime, hadžika Tašana iskupljuje svoj davnašnji greh.
Još kao mlada i lepa udovica, u priči je hadžika Tašana zgrešila sa nekim Manom Grkom, dakle posrnula je budući da je prekoračila zakon i red.
je, očigledno, poslužio za Tašanino izopštavanje, zapravo za njeno neobično progonstvo po „kulturnoj vertikali”. Tašana je osuđena da navek živi „dole”, u naličju svoje varoško-vranjske kulture.
Sofka nije zgrešila, kao Tašana u priči jednako kao i u drami; niti je poput nje kažnjena. I Nečista krv nije roman o grehu i kazni.
Pri tome je upropastio i sudbinu svoje ćerke. On nije kažnjen, nego je, više od toga, proklet. Kažnjena je hadžika Tašana u priči Paraputa zato što se kao udovica upustila u nedopuštene odnose sa nekim Manom, pa joj je na dvorenje i čuvanje
Ona - u drami Tašana - posle muževljeve smrti takođe ne sme menjati kućni razmeštaj predmeta: sve mora ostati kako je bilo dok je muž, svojom
Suština zabrane, onako kako je Tašana doživljava, svodi se na to da su u prostornim ograničenjima (ne sme se menjati mesto predmetima među kojima se junakinja
emocije, ali je u isti mah i teške moralne norme bespogovorno prihvatala, ona se na kraju pripovetke raspametila. Tašana, naprotiv, nije izdržala pritisak nametnutih joj zabrana, prekršila ih je upustivši se u intimne odnose s bliskim
Stanković, Borisav - TAŠANA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Borisav Stanković TAŠANA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Borisav Stanković TAŠANA Sadržaj PRVI ČIN 4 DRUGI ČIN 27 TREĆI ČIN 54 ČETVRTI ČIN 68 PETI ČIN 87 TAŠANA (KOMAD IZ VRANjSKOG ŽIVOTA S
Stanković TAŠANA Sadržaj PRVI ČIN 4 DRUGI ČIN 27 TREĆI ČIN 54 ČETVRTI ČIN 68 PETI ČIN 87 TAŠANA (KOMAD IZ VRANjSKOG ŽIVOTA S PEVANjEM) LICA: MIRON, nekadašnji drug Tašanin, a sada kaluđer, varoški sveštenik i
momak kod Tašane JOVAN, novi momak kod Tašane KOSTA RISTA III MOMAK } kafanski momci JEDAN OD TRGOVACA SELjAK-ČIVČIJA TAŠANA, bogata udovica KATA, mati Tašanina MARA, unuka Tašanina NAZA, vođ čočeka STANA, sluškinja Tašanina, ali vrsta
Sluškinje odlaze. Iz spavaće sobe izlazi Tašana. U najboljim godinama. Kao svaka, veoma rano udata, a jednako negovana, tek sada, posle muževljeve smrti, puna sazrele
Ide, ali usled te svoje nabrekle snage ne sme čvrsto da staje. Zato ide brižno, malaksalo. TAŠANA (s dosadom Stani, pokazujući na dvorište i graju): Šta je to tamo? Opet čivčije?
god dođu i donesu berićet, onda da im je samo što više da jedu i piju, i jednako traže: »daj kotliče, daj kotliče«. TAŠANA (ravnodušno): Neka ih. Je li dolazio ko? STANA Niko, snaške. TAŠANA Ni otac? STANA A, on?
TAŠANA (ravnodušno): Neka ih. Je li dolazio ko? STANA Niko, snaške. TAŠANA Ni otac? STANA A, on? Bio je, ali sa hadži-Ristom.
Naročito hadži Rista. Znaš da on ne propušta, a da svake subote ne dođe, ne obiđe i vidi tebe, decu. TAŠANA A majka nije dolazila? STANA Nije. Nije ni ona. TAŠANA Nikoga... STANA Nego hajde, snaške, hajde da se obučeš.
TAŠANA A majka nije dolazila? STANA Nije. Nije ni ona. TAŠANA Nikoga... STANA Nego hajde, snaške, hajde da se obučeš. Nemoj da si takva, i da te takvu sad ko zatekne.
TAŠANA Nikoga... STANA Nego hajde, snaške, hajde da se obučeš. Nemoj da si takva, i da te takvu sad ko zatekne. TAŠANA (odbija rukom): A, neka to. STANA (s navaljivanjem, čuđenjem): Kako, snaške? Red je.
Eno ja sam (pokazuje na dvorište, kujnu) već to sve spremila. I kad znaš, onda? TAŠANA (prekida je, s dosadom): Znam to, Stano, znam. Dobro, hajde donesi mi odelo. STANA (izlazi i donosi odelo).
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Biva da ponekad bane domaćica mu Tašana (od koje se čorbadži-Zamfir — iako je tri paše surgunisao — ipak pribojavao pomalo); tada čorbadžija brzo uzme na se
Ili obuče majkin venčani fustan od teške persijske svile, — koji već više ni sama Tašana ne nosi, jer je izišao iz mode — potrpa na sebe sve njene adiđare, pa se ogleda na velikom ogledalu i hoda po sobi...
Crna Tašano! Idi si pa se besi o onu krivu dafinu!... — viknu i udari u plač, a za njom odmah udari u plač i Tašana, majka Zonina, i sve ostale tetke, ujne i strine, koje se desile na okupu...
Hvalila ga je i ona i sve tetke i strine, a i majka joj Tašana, čiji je on najozbiljniji kandidat bio, jer je bio jedinac, jednini naslednik ogromnog imanja, a sem toga, primer
— U drugoj sobi, odmah do sobe Zamfirove, poređale se na minderlucima: domaćica Tašana, Taska i tetke Kaliopa i Uranija.
(Da bi se, dabogda, tako i usta dušmanima zapušila!...) — Zdravo, ti kako si, Doke? — prihvati joj Tašana, pa se tek pogleda s Taskom, Kaliopom i Uranijom, jer im svima dođe čudno već samo to što je banula u kuću, a još
— Što će si činim? K’smet! — veli Doka. — Damno te ne beše pri nas... — reče joj s neke visine Tašana. — Ama, imam si, ete, niku muku, — a ni sag vi ne bi došla! — E, što si imaš? — pita je Tašana.
— Ama, imam si, ete, niku muku, — a ni sag vi ne bi došla! — E, što si imaš? — pita je Tašana. — Sedi si na jedno kafe. — Nesam si došla za kafu, veće... — Vaske, mori! — prekide je domaćica. — Vaskeee!
— Ostavi tija reči!... — Što gu ne davate onomu na kojega je, ete, merak?... — Merak! — prekide je Tašana. — ’Ajde, kako zboriš ti pa to?!... Merak!... Zar dete će da ima merak?! — Koj si je dete? — Pa naše Zone...
— Za Manču našoga! Zašto gu ne davate kad se deca, ete, begendisuju? — Pogle gu što si zbori žena brljiva! — veli Tašana Taski. — Koj ti reče za begendisuvanje? — Zna si cela ma’ala i sav grad, — ta ja da ne znajem! — odgovara Doka.
— Ih, ih, ih, lele! Kakva sramota!... Crna, crna Tašana, kako će u svet da iskoči, — devojče gu stanula pobegulja!... GLAVA TRINAESTA U njoj je prva verzija o događaju
Filoksera ga poručala!... Zone tuj li je? — Tuj, ta što? — odgovara joj začuđeno Tašana. — Zdrava li je, živa li je? — pita tetka Taska, a ne može još nikako da se izduva.