Ne postoji primer upotrebe reči vukasinova
Ćosić, Dobrica - KORENI
Čitao ih je glasno. Sam. Đorđu i Simki samo ono što se na njih lično odnosilo. Nikome i nikad nije prepričavao Vukašinova pisma. Posle, kad su počela da stižu kraća i sve kraća... Samo je novac tražio. Da on To ne odlazi od mene?
snajka, posle naloži, idem. (Brbljam, samo brbljam. Večeras moram sve svršiti. Moja soba... Vukašinova soba. I sada je sigurno tako zovu.) Ne, ne! Ne treba lampa. Ja ću sad da se skinem i malo odmorim. Mnogo ti hvala...
pravo nasleđa, neće, zlotvor, jer se raspituje po Palanci i šalje Andru, učitelja, u Beograd da vidi da li je lepa ta Vukašinova frajla, pa ako je lepa, sve mu oprašta. Pokvarenoj duši Aćimovoj samo da je žena lepa, zna ga dobro dok je bio mlađi.
A on, Đorđe, rekao mu je: „U drugu nedelju biće Vukašinova svadba.“ Aćim ga je namršteno pogledao i ispio čašu vina. Simka i Milunka jednovremeno su ustale od stola, skupljajući
“ „I sud, i zakon, i pravda, sve sam to ja!“ „A šta ćeš da radiš ako je lepa Vukašinova frajla? Čujem da se raspituješ!“ Tada je Aćim ustao i bez reči izašao iz kuhinje.
— Tole, zasviraj radikalku! — seti se Aćim. Tola stade u sredinu i zasvira radikalsko oro. Prošle nedelje bila je Vukašinova svadba. Na njoj, svi odreda njegovi, Aćimovi, neprijatelji. Igrali su i veselili se njegovoj sramoti i propasti.
Čiji se čovek rađa? To što će Vukašinova žena roditi u Beogradu, nije njegovo. Ni ovo nije njegovo. Čini mu se da čuje: krov na kući krcka.
koračao i žurio da poznatog ne sretne, žurio da te oči od kojih beži što duže ostanu u njemu, da ne prestane da gori ta Vukašinova mržnja, jer je, sigurno, njegova, jer samo Tošićeva krv može da kaže „bradonja“.
Video je Vukašinova povijena leđa i glavu pognutu nad hartijama: miran, kao da se ništa ne događa. Još više se uzbudio i nije razabrao
Onda kad ga je molio da ide u Beograd i vidi da li je lepa Vukašinova zaručnica. Noćas mu je iščilela ona besmislena, inadžijska hrabrost kojom je mučio lude, sina i sebe. I mene.