Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пред кућом за концерт, иако је било већ четврт после седам, уставише се једна господска кола. Ћирица скочи са својега седишта и отвори врата од кола С друге стране искочи један млад човек у белим рукавицама, пређе на
— високи фес (из Туниса) тутор — овлашћени старатељ ћата — писар ћилибар — жута и прозирна фосилна смола; јантар ћирица — слушче ћулбастија — одрезак меса печен на жару ћурче — кратак огртач без рукава, постављен крзном фамилијаз —
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
трговац у Београду ЉУБА, његова кћи СТАНИЈА, Нешина мати ВЕЛИМИР, његов син МИЛАН, чиновник ПИЈАДА ВУЧКО, ћирица ДЈЕЈСТВО ПРВО (Лепо намештена соба, о зиду виси један сат, једно портре и различне фигуре из древне митологије.
Ја да сам ишо у чколу, како су ме звали, ето Вучко господин; а ћирица, рђава посла. (Извади једну књигу из недара.) Ваља да се учи. (Почне читати.) 2.
ВУЧКО: Ја! Устај! Све устај, а кад ће бити „седи“? ЉУБА: Ти да ниси ћирица. Диж’ се, кад ти кажем! Ето бабе, па да преватиш аљине мајкине. ВУЧКО: Оће да дође? ЉУБА: А да но! Него одлази.
СТАНИЈА: Иди, иди, да се не гради штета. (НЕША одлази.) СТАНИЈА: А где су моје аљине? ЉУБА: Однеће ћирица у собу, не брини се, мајка. СТАНИЈА (гледи по соби): О вала богу, како је намештено! — А где су простирке?
Идем да перем судове, пак нек иде опет два гроша, бар се проводим фајн. (Одлази.) ЉУБА: Видиш мајка, ћирица, па се и њему допада театер. СТАНИЈА: Ама које је то чудо?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Племе црних слугу и скупих ћирица — Дрхти пред протестом што век овај носи, Свет савести глуве искривио лица Пред питањем кобним:“ Шта ћеш овде? Ко си?