Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија. Али опет се нешто ипак изменило.
— Баш ћу вас нешто замолити, слатка госпоја Сидо, па ма се љутили на мене, — рекла би госпоја Перса, поп-Ћирина лепша половина, оној другој попадији, — све се канем да једаред дођем код вас на једно пола дана, па да ви мене лепо
мало ко свраћао, није чудо што је одмах по селу пукао глас да је дошао давно очекивани нови учитељ, а и Ержа, поп-Ћирина слушкиња, која је стајала баш у тај пар на вратима и пратила својим лојаним очима Лацка кишбирова, најмлађег и по
Боме, пишкоте му и неће спремати!... И како то да се само стрефи да је баш сад његова чреда, а не Ћирина!? Па га сад онај зграбио лепо, па право кући с њим! Ху, отровала би’ се, а држала сам к’о у воску!
Кућа поп-Ћирина била је нешто сиромашнија, у њој се, истина, мање богатства, али више укуса опажало. Сви уђоше у гостинску собу по
— Но, то ми се допада! — вели љутито поп Ћира, а попадија долива уље на пламен гнева поп-Ћирина, па наставља: — »Боље«, поручује ми она по Ержи, »нека пази она«, то јест ја да пазим, »нека причува она ону њену
— Боље вас нашли! — чу се поп-Ћирин глас дубоко из бунде, а кад се сиђе на леву страну из кола, појави се и поп-Ћирина глава, која се пушила к’о обарена шунка кад је извадиш из великог лонца. — О, каква срећа, каква срећа!
Кога ти ту све није било, и ко ти се ту није напио и наиграо тога дана! Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ извесно послана.