Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ала су немилостиви ти људи, ти ближњи наши! Ја сам ћутала, а лице сам покрила мојим малим рукама, па ништа нисам видела, само сам чула тупу јеку ашова и мотика...
а кад би га рана заболела, шкрипнуо би зуб’ма, а моју добру тетку, која је уз његову сиромашну постељицу брижно ћутала, потресао је свакада бол њезинога брата, кога свом снагом љубљаше.
Није викала, није кукала... Беше то нем бол који је дубоко корена ухватио. И ја сам немо ћутала, и моје мале груди стегоше големи јади, и ја не умедох проговорити... сузе су говориле...
Кад је изјутрта дошао, моја добра тетка лежала је мртва на својој јадној постељици. Срце ми се стегло, ћутала сам, не могући ни речи проговорити, ни сузу пустити... Осећала сам сав терет моје усамљености.
Даље ме не питај!... Јадну мајку је срце заболело, али је ћутала, нити је за живот главе о томе смела што проговоритит.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мати скочи. Докопа је за руку и упршти погледом у њу. — Откуд знаш? Она је ћутала. — Откуд знаш, питам те! — Не питај ме, нано! Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! — Говори!
!... Шта ти је, лудо једна?... Што ћу ти оваки?... Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... Она је ћутала. Он пружи руку и ухвати је за њену руку. Гледаше, па се окрете смејати. — Богами, јеси луда! Па ја нећу умрети!...
Ми не хтедосмо без тебе то чинити. Реци кога ћемо?... Старица је ћутала. — Ја велим нека буде Станко! Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. — Нека буде! — И ја мислим! — рече Петра.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Такав! — рече некако збуњено, узимајући наново вез. — Какав год ви хоћете. А какав ви хоћете? Опет је ћутала. Ја сам готово шапутао: — Кажите какав хоћете! Ништа не одговори.
Ана је врло мало јела за вечером. Ћутала је, тужила се да јој није добро. Ја сам се усиљавао да забављам гђицу Ведел.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— За Љубу... Поп поче да се шали: — Како за Љубу? Она, од стида, ћутала. Он почео и даље да се шали. — Па добро, добро Назо. Па, је ли те Љуба воли? Воли ли те он?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
је он грубо одгурнуо онда, кад је поштопото и на силу хтела да сазна у чему је ствар око које се мучи, она је мрачно ћутала.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је као омађијана. Стајала је задихана. Ћутала је и смешила се. Исакович то више није видео, јер јој је био окренуо леђа и пришао прозору, који је био у решеткама.
Тако јој и Трифун каза. Занела га је, каже. Пустиће Зековича, а онда ће, за њим, и она. Ако буде ћутала. Није јој рекао да јој убише мужа, док није легла.
То вече, госпожа Кумрија, у колима, док су се возили, кроз летње вече и прашине, остаде замишљена и ћутала је. Исаковичи су имали много кумова и пријатеља у Митровици па је Павле морао да пази, да коју од тих кућа не
Божич није ни сањао, шта се његовој жени спрема. А Божичка је, о оном што се десило, као гроб ћутала. Већ при идућој посети, њу је госпожа Монтенуово, после обиласка у Енгелу – болесне деце сербских официра, којима је
Ана је ћутала. То је било први пут, после неколико година, непомућеног брака, да му је жена окренула леђа, пред свима, а да је сад
Та млада мати, прворотка, слутила је, одмах, да том детету дугог живота нема. Ћутала је, није то ни Петру рекла, остала је дуго, тако, загледана у таваницу и Сунце, које је било, у дрвеној грађи
Варвара је приметила, на детету, главу, која је расла брже од тела, била је уплашена, ужаснута, али је ћутала. И Петар је био запазио то, али је и он крио, од жене, слутњу, која га је била обузела.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Зар ти мислиш да ћемо ми пјевати у овако лоше освијетљеној дворани?! Једино је планина злослутно ћутала. Њезиним тамним стазама већ се шуњао и кукурузима се при- мицао мрки медо.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био сам сигуран да их читаво Караново чује. Мама је ћутала избегавајући да ме погледа. - Твој муж је изјавио да ме се стидиш! - рекох. - Тата је такође рекао да ме се стиди.
Сада ми се није ишло, иако сам знао да би очи свих девојака биле упрте у мене. Рашида је ћутала. Држала ме је за руку, гледала према дрвећу којим је била заклоњена њена кућа и ћутала.
Рашида је ћутала. Држала ме је за руку, гледала према дрвећу којим је била заклоњена њена кућа и ћутала. У млаком, златном ваздуху, мирисном као мед, њена су уста била полуотворена и руменкасто свежа као прве трешње.
) нагонима када су у питању мање рибе и о свадбеним ноћима штука. Ћутала је и климала главом очигледно заборављајући сетерку, која јој се увијала око колена.
- Какав дан? - у узбуђењу прескочих два гроба одједном, а онда стадох. Рашида је ћутала окренувши главу од мене. Покушах да јој се приближим, али она опет окрете главу.
Било је хладно и без мириса и ја га бацих. Рашида је и даље ћутала. - И ти још не знаш какав дан? - откравила се на крају, затим рекла да је то једна значајна годишњица.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Брзо се споразумеше. Допаде му се девојка, јер беше млада, висока, здрава и јер је упорно ћутала, својим великим, модрим очима. Венчао их је, успут, у Броду, журећи послом, у кући једног свога пријатеља, Грка.
Тако она са девером није говорила. Њему то све није рекла. Пред њим, уопште није била таква. Пред њим, пре свега, ћутала је, исплакана, са једним тајанственим осмехом. Кад је говорила са њим, говорила је сасвим друге ствари.
Није се зачудила ни кад послуга поче да је занемарује, ни кад јој девер поче од куће да бежи. Ћутала је упорно, проводећи дан за даном код прозора, над водом.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Свих тих дугих ноћи, док смо по ко зна који пут распредали причу о Европи, Вера је само ћутала и пушила. Последње вече августа ухватила ме је за руку и први пут затражила да је сам отпратим до куће.
Хтеде да каже: »То што једете у бившој грофовској коњушници није никакав разлог да се понашате као коњи!« Али, не. Ћутала је. — Какав је фазан? — упита жена. — Сјајан! — одговори. Сада је стајао наслоњен уз стуб покрај колица са колачима.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— И-их, убила га света Петка! Разочарано се обазре на остављену долину. Доље у дубини, малена као играчка, ћутала је остављена кућа. Нигдје ни жујове ни сељака.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Месече, што се лудиш? месече, што си слеп? Тај венац би тек био на мојој дики леп. — На месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела?
Тај путир сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела? И мирни месец ћути над мирних гробови', а ја га, душо, питам о нашој
љубави; о твојој души, душо, о вери њезиној, а месец се осмену, у злоби вечитој; — на месец сам ти пружô, а ти си ћутала, ох, душо моја, душо, јеси л' га видела?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Једна се жена на свету поправила, па дигле, видиш, ларму. СОФИЈА: Али муж ниједан. Ја сам трпила, ја сам ћутала и гутала, пак ти нисам могла угодити. Почела сам мало оштрије, то исто! Кажи, како да ти угодим?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Могуће, могуће... Али пси нису лајали, а планина је језовито ћутала. А звоно се и даље јогунасто клатило, и ја отворих очи. Звони... звони...
Али хаубица је ћутала. Са тешком слутњом очекивали смо сутрашњи дан. Људска кланица наставила је даљи рад тачно у седам часова, двадесет
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Каја је ћутала и уздисала. — Ах, што не причекасмо бар за један месец! После два месеца дође у А... нови капетан. Он беше млад, леп
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Да се смеју као трешња пуна деце. Од њих је кућа већа од неба.“ Дуго је гласно мислио, а она је, збуњена, ћутала и гледала у фуруну зажарену при дну.
„Што ниси вечерао? „Најео сам се тебе за цео живот“, придигао се и загледао јој се у лице. Ћутала је. Никад му није била тако лепа: лице, очи, стас, груди.
Милунка сутра нек иде Методију да га моли. Све ћу им дати само да тебе пусте да преноћиш под гробницом.“ Ћутала је. Ђорђе полако подиже главу са кафанског стола и шапну: „Знала је. И није веровала.
Тола се смејао женама. „Предсказују време.“ Она је ћутала, виле јој се окретале у рукама, па је навиљке често испуштала и растурала.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Па, куда ћеш? — забрину се Мајка свих река. Мала својеглавица је ћутала. Судбина реке је да тече у долину, у море, али њу привлаче снежни планински врхунци и ружа сунца у модринама неба,
Ко да побегне од такве страже? Замрља од туге, мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље кукуруза. Мајка свих река већ поверова да јој је најмлађа кћи заборавила своју
За тренутак му се учини да све око њега шумори, шушти, певуши, поздрављајући га. Једино је стена ћутала. »Можда ме није чула?« — помисли талас и поново назва стени добар дан, али се стена и не маче.
Понекад му се чинило да се и сам камени, чекајући да му се она осмехне или да му пружи руку, али стена је ћутала. Глатко и као кост бело било је њено лице. Зар је и могла приметити да стари? — Пољуби ме!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али, ето, оне сам ноћи седео узалуд: земља је ћутала, трава није дисала, тамњан није горео; све је било немо, црно, непомично, мртво.
Ни звука, ни најслабијег даха ветра, ни лелујања алпијске траве. У притајеном вечном размишљању ћутала су и ледена поља и снегови, бескрајни камени ланци планина што су штрчали као изломљени и разбацани, као намрштени,
А жена је ћутала, каткад само подизала очи и гледала га, као да је хтела да каже: јаој, не мучи ме даље, доста, ох доста, није ми ни до
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
у четири следећа примера обрати пажња на оштро рашчлањавање коме су реченице подвргнуте: (1) „Пред њим, / пре свега, / ћутала је, /исплакана, / са једним тајанственим осмехом”; (2) „Било јој је равнодушно да ли ће то, / на неки начин, / дознати
Слично се може поступити и са првом наведеном реченицом. Код Црњанског она гласи: „Пред њим, пре свега, ћутала је, исплакана, са једним тајанственим осмехом”. ствениМ осмехом”.
ствениМ осмехом”. Са напред враћеним детерминасивима (рачуна се опет од прирока „ћутала”) изгледала би овако: „Пред њим је, пре свега, са једним тајанственим осмехом исплакана ћутала.
се опет од прирока „ћутала”) изгледала би овако: „Пред њим је, пре свега, са једним тајанственим осмехом исплакана ћутала.
289 Нека нам као пример послужи реченица: „Девојчица је упорно ћутала”. У њој се двема паузама, зарезима обележеним, може издвојити одредба за начин: „Девојчица је, упорно, ћутала”.
У њој се двема паузама, зарезима обележеним, може издвојити одредба за начин: „Девојчица је, упорно, ћутала”. Тако, у суштини, и поступа Црњански када замисливу реченицу (1) поступком издвајања рашчлањује као реченицу (2), па
Ако је просто издвајање први, издвајање с променом реда речи био би други корак. На пример: „Девојчица је ћутала, упорно”. Код Црњанског је, видели смо, чест такав поступак постпонирања детерминатива.
Њих једноставно подразумевамо. Следећи корак води ка стварноме осамостаљивању реченичног члана: „Девојчица је ћутала. Упорно”. Последњи се случај се у нашој данашњој лингвистици назива парцелација реченице, тј. њено комадање.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Све што је ван шанца узело је неки ук, па само пали и грми у шуму на коси. Само је пешадија у шанцу још ћутала не опаливши ни метка.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXВІ Са истока поче плавит’, А нас двоје на прозору, Прохтело се нама тако Дочекати рујну зору. Ћутала су наша уста, Само ј’ мисô к мисли текла, — Тек у неке она шапну: „Ја би теби нешто рекла.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тома је рекао да га чекам у „Цафé Модерне“. Устао сам. Сви навалише на мене да останем. Само је Одета ћутала и гледала ме замишљено. Извињавао сам се како ме чека један мој пријатељ који је данас допутовао.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Шта они да се мешају, као улагују му се, кад овамо на дну срца, потајно надају се да ће је он одбити, не узети. Ћутала је. Заклопила се над разбојем са рукама на челу. Рамена и врат јој видело се како се тресу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Паланка је ћутала као преплашен мишињак. Крвава и тајанствена романтика прешла је меру. Истовремено с вешћу о ужасном догађају на салашу
увис, и одједаред би прекинула недовршену реченицу као да је с последњом речју ударила у плафон, и онда би подуже ћутала. У таквом једном моменту госпа Нола устаде да донесе послужење.
— Човечну своју трпељивост није госпа Нола изгубила, али је с хумором отишао добар део благости. Ћутала је, често гутала речи, а то њеној природи није добро чинило. Живот јој је дошао туп.
Доказала је, како би рекли философи, да може да буде и супротно од онога што јесте: ћутала је, жмурила је, страдала је, показала право људско срце. И тако заслужила да се опет врати у оно што јесте.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Када сам јој изјавио љубав, она је најпре оборила поглед, поруменела, зажмурила и дуго ћутала. Најзад је дигла главу и рекла: — То сте ми сад казали, па никад више!
Када сам јој једном стиснуо руку, она је најпре оборила поглед, поцрвенела, зажмурила и дуго ћутала. Најзад је дигла главу и рекла: — То сте сад учинили, па никад више!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— избрецнух се без разлога на чиновника обвезничког реда... Он само махну главом, окрете ми леђа и оде. Деца су ћутала и пратила сваки мој покрет.
Увиђала су деца да нешто није у реду, те су ћутала, бојећи се да ме не наљуте. Рекох им да се не удаљују. А ја обиђох неколико канцеларија наших, распитујући се ко је
Је ли тако? Она двојица ћутала су и посматрала га замишљено. — Дај карту!... Ово је Црна река... Она скреће. А у углу који прави налази се
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дуго и збуњено стајала је на једном месту. Онда полете као стрела. — Реци ми како да дођем до принцезе? Али, риба је ћутала, а и ветар се око куле утишао. Шта сада? Дечак пређе руком преко чела. Ах, да!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ето, сад видиш да те волим. Луња је ћутала, умирена, тиха и срећна, а кад Јованче устаде и крену, она га предано помилова по рукаву.