Употреба речи ћуталица у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Сава је био живи ђаво — весељак, и говорљив, и шаљивчина, а Никола више озбиљан и ћуталица. Обојица младића око својих 25—26 година, на најбољој снази. Обојицу су сви у оној околини волели и хвалили се с њима.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тако и он остави учитеља себи сама и његовој глави. Од то доба учитељ поста још већа ћуталица и још осамљенији. Једно вече писао је неком своме другу: „... Бош посла! У народу се не може ништа учинити.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Дотле се јело и помало говорило, а сад је настао разговор уз вино. Поп Спира је био прилична ћуталица и иначе, а кад је јео држао се оног златног Доситејевог правила: »Кад једеш-једи, а не разговарај ни с ким«.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Катица, ћуталица, завукла се у своје собе, а Ленка, — о њој нећу ни да говорим. Ленка, сенаторовица, није оцу долазила.

— Да не одемо невесели у гроб. Кречар није такав био као што се показивао на краковском путу, таква ћуталица. Онде га страх угушио; он је весељак, мада је оматорио.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

, стални гост „Буренцетов“, несвршени ђак геометарске школе, велика ћуталица и циција, чувајући сваку пару и држећи новац увезан у чвору једнога од четири ћошка своје, као нека шамија, велике и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности