Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али кад су момци стали играти, а старци поред чаше вина заборавише на своје домаће бриге, калуђер се некако искраде из друштва и нестаде га у густом шљивару који је око
Попа довео свога нећака чак из Старе Србије. Њих двојица удесили, па поред чаше вина једнако певају неке стихире, а људи слушају, па се чуде откуда толика наука!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
пуну вина, и пошто отпије за једно два прста, рекне ми: „Прве године, кад идеш по нурији, само оволико пиј од сваке чаше којом те понуде, друге године оволико” и потом опет сркне мало вина. „Треће године можеш до пола чаше пити.
„Треће године можеш до пола чаше пити. Тек четврте и пете године можеш до дна чашу попити, и опет сви ће нуријаши сећати се твоји̓ први̓ година и сви
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Столови обојени црвеном бојом; а тако је обојен и келнерај. На келнерају: чаше, полићи, чокањи, оканице и полоканице, с вином и ракијом; шољице, шафољић са слатким од руже, у ком се врло често нађе
— Ево, господине, вино! — рече механџија и метву полоканицу на сто и три чаше. — Ама што сум го добио вино — цариградска форма! — похвали вино, па оде за други сто да нешто додаје.
— Имају ронци па они — је ли, учитељу? — рече Марко окренувши се учитељу и точећи вино у чаше. — Јест, јест, ронци! — потврђује учитељ. — Они то ваљда зароне, па ваде? — упита Максим.
— Ама где се ви тако оквасисте? — упита Сима. — Е, па... тамо ето... горе!... — рече Ђура и поче преливати преко чаше већ донесено вино.
— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше! — Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...
А три дана држасте оно бденије, а? Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну. Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше: — Хајд ову у здравље капетаново! Хајд у здравље капетаново... Наздравиде, поп-Перо!
— гракнуше гости. — Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу. Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино. Опет се јављају гласови да се иде. Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.
Келнер донесе још две чаше пива пред њих. Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече: — Ето,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде... И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” Страшна ова слика укочи га.
засели па му суде... И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” Страшна ова слика укочи га. — Хајде! — зове Маринко. — Чекни! .
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Дубоке ли су путем тим, Господе, твоје провале! Бусије с блеском краљевским, Златне ме чаше тровале. Сунцима твојим опијен, Сјајем небеских равница, Не знах за твоју замку, сен, Дно твојих гнусних тамница.
Тако опијени већ од прве чаше, У екстази звука и сјаја што плине — Пружићете бразду да свирепо мине Њивом, где још чами зимско зрно наше.
Док крупни свећњаци догорели гасну; Разбијене чаше испите; док модру Своју сен још бацаш на завесу јасну; Док још жиг твог тела видим на свом одру.
песку избрисаће наше Исти топли ветар, који нежно свима, Нечујан, отвара срце цветовима, Да нове светлости налије у чаше.
Увек незаситно, моје срце хоће И задњу кап чаше још неиспијене... Два су кобна врела човекове злоће: Љубав спрам божанства и љубав спрам жене.
ХИМНА ПОБЕДНИКА Победа ће прећи све путеве наше, И огледнути се у дну свију река; Умирућим дати кап из своје чаше, А новорођеним кап отровног млека.
А у твом су небу све молитве наше, О вечна предстражо и слави и плачу! Чиста Божја капљо из заветне чаше, Свето наше слово писано на мачу! („Американски Србобран“, 11.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио. Много сам мислио, много.
Попеску не хте јести. Он поче опет Wебер-ово Ауффордерунг зум Танзе.10 Ја устах и донех чашу воде. Попијем пола чаше. — Ах, опростите, ја нисам и за вас донео. Она ухвати моју до половине пуну чашу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А затим опет седне. И опет се мењају тањири, доносе чисте чаше и хладно, скоро наточено вино. И то тако траје све до медљане ракије ујутру, кад се господин попа искраде, да му не би
Донесу пред госте сатљик вина и холбу воде, па онај меша вино с водом, фртаљ чаше вина а три фртаља воде, па мало пијуцне а мало чита новине, пијуцне опет па опет чита даље новине.
Коштајте га само! Г. Пера узе и попи пола чаше, а поп Спира се наслонио на десну руку, а левом држи браду, па га гледа блажено и не трепће. — А, шта ја кажем?!
— Е, е — вели задовољно поп Спира — ал’ баш добро кад сте дошли. Сидо, ’ајде брже дај друге чисте чаше, и друго, хладније вино. А затим се окрете поп-Ћири да му одговори на питање колико је данас пало у тас.
Не ваља, ништа не ваља! Биће, што рекли наши стари, »крвопролитија« неког, биће, биће! Док се они тако разговарају, чаше се непрестано пуне и празне.
— ’Ај’те још по једну — наваљује поп Ћира. — Разговор, к’о што видим, к’о да малаксава. Донеше и вино и чисте чаше, и стадоше сипати.
И оно чега се писац бојао у прошлој Глави, у овој се и догодило. Јер наливајући чаше, гђа Перса на један мах пребледе и као окамењена посматраше гђу Сиду шта ради.
чудо да нисте понели са собом поред »шнуфтикле« и какву опирачу. — А, »шнуфтиклама« сте ви научили да бришете чаше; јест ако ћете баш да знате!
— Но, не знам шта би’ дала — говорила је гђа Перса, купећи шоље и чаше са стола после јаузне — да се нешто могу сад створити код поп-Спириних, па да онако из прикрајка гледам и слушам како
Тако је и с Јулом! Јер Јула је г. Перу само једаред боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се. И да је г.
боље посматрала, кад је, то јест, пила из велике чаше воду, па га онако, како већ то смерне девојке чине, преко чаше посматрала пијући полако, и допао јој се. И да је г.
Разговор је живо и неусиљено текао, чаше се сваки час и пуниле и празниле. Домаћин навалио па их једнако нуди, чешће поп-Ћиру, с којим је мање познат; кад се
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Баш вам хвала. Хоћете ли ме примити отсада за вашег друга, па то другарство још данас поред чаше вина са „пер ту” да инсталирамо? — Мени ће мило бити, ма одма’. Сад се помешају и други.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
напију наздрављају патриотске здравице, они сељаци у чистом белом рубљу, што пливају у благостању и што у земљи крију чаше са сликама краљевих синова да их изнесу у своје време, баш су дивне душе.
шкрипи и дрличе, а они држе здравице храброј, неустрашивој и непобедној војсци, најиздржљивијој на свету, и разбијају чаше и огледала све до сванућа кад зареде по улицама и под прозорима „праве серенаде“ оним женама чији су мужеви луди те се
Африка
Домаћини износе чаше са џином, после кога ми жеђ постаје још несноснија. Режим банана које тражим да ми узберу, читав грозд од ваљда
И опет: „Зе суи парти сие, мусје,“ најуљуднијим тоном. Он не поима контрастне атрибуте за исту ствар. Ако су две чаше, онда једна није мала а друга велика, већ је једна велика а друга само почиње да буде велика.
Црњански, Милош - Сеобе 2
То му се чинило она капља жучи, од које се чаше жучи преливају. Заћутао је, пред госпожом Хумл, и није театар помињао. Ни ту своју куму у театру.
Столове од мрамора, посуђе од мајолике, чаше од кристала. Исакович је у Срему важио за богаташа, а све што је имао, било је мање него што је, на хаљине, трошила,
то, што Исакович пита, али се зачуди пртљагу Исаковича, који је сад носио са собом пиштоље, и чак и прибор за јело, и чаше, кристалне. Капамаџија је све то загледао, уз светлост лојанице, и понављао: „Бого мој, колко чаша!
Међу многим свећама на столу, многе чаше, које су трепериле, звониле су, кад би се куцнуле, мелодиозно. А Вишњевски их је, истеравши хусаре, размештао.
Само свиње међу људима не виде, међу њима, никакву разлику. То, што је, Исакович, пио, из прве, и друге, чаше, обичан је, токајски, ординариус. Он га даје при вечери, у обичне дане.
Исакович се онда, први пут, насмеја пијаном човеку, и упита: Па, је ли нашао? А Вишњевски седе, одгурну све те чаше, па додаде, мирно, промукло: Јесте, али ту није добио; кад је дошао да је запроси, други је већ био, тог истог дана,
жељни да виде, ни како се ломе кости, деликвента, на точку, за неку крађу неколико рифова абе, или две-три кристалне чаше. Па ти деликвенти остају, са покрханим костима, ипак, и два дана, живи.
Теодосије - ЖИТИЈА
О, чаше твоје, господару, коју си нам служио, пуне меда љубави, што нам је горче од жучи спремала! О, ноћи у коју заспасмо, по
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— А гдје сте се смјестили? – Ту, близу... – Данас ће бити пакао... — казала је и погледом избројала чаше на белом столу. — Већ радите? – Трудим се . . . Онда су заћутали.
Друга монахиња стави на сто зделу са смоквама и флашу лозоваче са три мале различите чаше, а затим се врати до креденца и остаде тамо ћутећи, прекрштених руку. – Од чега живе? — упита човек Стоњанина.
Прегледао је плоче и ставио на грамофон »Црyинг тиме» Реја Чарлса. Утишао је звук и насуо две чаше армањака. Онда су се отворила једна врата и у дневну собу, кроз чије је отворене прозоре шумила ноћ, ушла је босонога
Није чуо кад је жена искључила грамофон. Опрала је чаше и истресла пепељару. Ушла је на прстима у дечју собу и видела их како спавају, покривени књигом бајки.
Келнер је истог часа замени: — Просим? — Флашу пива, са две чаше — рече Чиле. Поп је и даље гладио своју грудву све док се од ње не начини савршена лопта.
— уздахну жена. – Изгубићемо три дана док све ово не доведемо у ред! – казао је скупљајући разбацане чаше. — Три дана припрема и три дана док се хаос раскрчи — има ли то, уопште, икаквог смисла? И због чега?
часа када јој је ћопави келнер у запуштеном ресторану хотела »Европе« треснуо на сто две боце пива које није наручила. Чаше није донео. Очигледно, овде, у овој забитој варошици, пиво се пило право из флаше.
« Подрхтавао је дрвени олајисани патос, тресле се чаше на столовима, славећи моћ електичне енергије проведене чак и у хармонику тамнопутог певача, чији су прсти били окићени
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И у људском, и у зечјем роду, најрадије се играју они који још нису окусили талог из чаше животног искуства. Што важи за људске синове, важи и за кунићски род; поређења су двострана, разменљива.
Милићевић, Вук - Беспуће
и поздрављају; врата која се отварају и затварају са треском; момци што журно пролазе, њишући на послужавницима шоље и чаше воде; у вику наручивања и празно ударање кугла на билијару, мијеша се ватрено и гласно расправљање пензионараца о
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му, кад је вукао дилижанац преко
Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору — а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала? — Како нисам, опрала сам их! — брани се госпоја Каја. — Ниси, кад ти кажем — дрекну Јова — ето су од зејтина.
«, а она му отима и цичи: »Јово, ако ме волиш, не лупај фине чаше; то је презент од кума!« — »А, од »кума« велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!« дере се Јова, па врти главом.
Тако је често било, па тако и сад. Мораде се напослетку и полаженик умешати, да се домаћин остави шлифоване чаше. Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и терати домаћицу да одмах иде и да доведе Лату
Да се куцамо. А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом, а вели домаћину: — Море, прико, ти само накриви капу, па уживај! Колај работа за то!
преслишавају, они што се вечно туже на кашаљ, те зато једу жути шећер, кашљуцају и пију врућу замедљану ракију, по три чаше и лети и зими, и што вуку навише децу за уши или зулуфе, све дотле докле се жртва не исправи на палцима, те јадно дете
Ту долазе и људи који више воле дела него речи, више добро пиће него најбоље друштво; и више воле да гледају пуне чаше него да слушају празне разговоре.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па замало од рана ни трага. Брже, браћо, чаше напунимо, Напунимо оног вина жарка, Куцнимо се па онда папимо Та десници Краљевића Марка, Што удари силном
Та знаће се Марко убојица, Убојица, љута пијаница, Докле мачи, докле чаше звече, Докле сунца, докле винца тече. Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, Удри, побро, у сићане жице, Данас има, а
лоша срећа вреба, Зато брже лозовине амо, Да се њоме, браћо, оружамо, Да несрећу, како откуд муне, Дочекамо на те чаше пуне, Да с' куцнемо, чашама звекнемо, Шат немилу како одбијемо.
77. Ту ми попи каву црну, Поче играт билијара; Тад се малко кецу врну, Ту остави нешто пара; Испи две-три чаше рума, Па сад ето кући љума. 78.
“ Па се прича, кликће, поје А чаше се и не броје, Те с' одоше посмевати, Везанога заједати, И најгрђи који бише, Ругау се понајвише; Е па тако би
Певач дође међ другове. Весело је све, тамбурица свира, чаше се празне, коло се игра. Певач то гледа, гледа, и упита7: Кад оће опет венац браће, Оваки да се скупи, кад ће?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хоће да докучи мјесец. Самарџија уздахну и погледа ме преко чаше. — Па нека, има дјечак право. — Шта има право? — Па нек опроба.
Толики кумови, пријатељи и достови, а стари Раде отишао да с парипом славу слави и чаше испија. Пречи је њему дорат него ми сви.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И Димитрија, који до тада никад није пио, тад се опи, јер је вечерао заједно с Тодом и она му је налевала чаше. Па онда као луд, бесан од неке среће и радости трчао је, играо махнито, витлао се и сваког је часа трчкарао час ка
— И онда брзо однесе ствари: чаше, шоље, сахане код вас што ће требати за твој испит, а што ви нисте имали... И онда настаде трка, јурење, доношење
Цела улица замирише на пастрму. Кроз капиџике а по авлијама почну да промичу жене, зајапурене, носећи чаше, столице. Улицом по десет њих иду.
У соби тек што се сталожила прашина од чишћења после ручка. На сандуку, у старом послужавнику стоје поређане чаше, до њих велика чепрња вина, а у кујни тестија такође пуна вина, у коју смо изручили из свих судова што су нам биле
Па чак се већ зашло и у пиће. Ено: Јован Паламар засео насред куће. Избацио мангал и пећ — врућина му, поломио све чаше и привукао тенџеру и из ње пије. Госте не дочекује стојећи, већ они морају после да се краду и тако оду од њега.
Мајка, сирота, клецајући од среће, и њима, Циганима, даје, не из чаше, већ из стаклета, сву ракију, и нуди их, даје им меса, хлеба, а они што не поједу гурају у пазухе или појасеве.
Њихови чисти, дрхтави, топли гласови испунише собу. Не може се више. Забранише да се пећ ложи. Изнесоше сатлике, чаше и сву „срчу“. Почеше из котличета да пију. Котличе се ређа.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАГА: Хтела сам, ето, јошт јуче кувати, али нисам могла доспети да дођем. Лепо сам, ето, сложила јошт прекјучер у чаше. СОФИЈА: Јошт прекјучер? Е, секо, па то се већ покварило. МАГА: Шта говориш!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Док и њега у буџаку невоља не смути. Он је моли, она праска, судове разбија, Чаше лете од страоте, сва се кућа нија. Ако пође, она псује, ако стане, ружи, Мед јој горак, мало кафе, на свашта се тужи.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
у пени чипке свог жипона, Брбљавој прози своје реченице — Случајности се у сећање слежу Ко шећер на дно неопране чаше; Ситнице само чине равнотежу Том убрзању пролазности наше.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
да вам точи виски у чашу, док у тишини лепо чујете како му дрхте ручице, а сироти грлић удара као шлогиран о руб чаше. Добро, чекате шта ће даље бити.
Мислила сам да ће га ударити кап. Замислите сад његову ситуацију: код прве чаше — угледао змију! На беле мишеве је већ био навикао, мислим, и на мале Черкезе који витлају сабљицима у дну чаше, и на
На беле мишеве је већ био навикао, мислим, и на мале Черкезе који витлају сабљицима у дну чаше, и на то, али сад одједанпут последњи делиријум: беле змије!
Могу да замислим како му је сиромаху! Сигурно се угризао за руку да не експлодира од смеха због оне „целе чаше вина урачунате у пансион!“ Али ватромет свежих мисли још није завршен. Моја збирка увећава се за још један експонат.
Пребројите чаше — има их свега осам. Три су кристалне, преостале с венчања мога маторог и маман. Две су купљене као сувенири и са њих
у Београду нема ниједног хотела који почиње са А (на пример, „Анастазија“, „Астареа“ или „Асторија“) па да човек има чаше са сопственим монограмом! И када све то лепо завршите излажући се кијавици и хапсу, долази на тапет проблем пића.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Алај ме срце сланини вуче, само је деда држи под кључем.“ Код пете чаше дедица Триша пијано буљи очи: столица игра, врте се чаше, риба из лонца скочи, љуља се земља као да броди, купа
“ Код пете чаше дедица Триша пијано буљи очи: столица игра, врте се чаше, риба из лонца скочи, љуља се земља као да броди, купа се Месец у Јапри води.
прави, на њему плоче, па кад ли јуриш тенковски поче: тај ти је крчме рушио, тај ти је бурад бушио, тај ти је чаше сушио и љуту крџу пушио . . . Ево новине! Новине ево!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Угледах команданта дивизиона и његовог белца. Као да се од смрти отимам, скочио сам преко стола. Чаше се испретураше. За мном потрча ордонанс.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
89. Паде листак наранче Усред чаше јуначке. Да је знала наранча Да је чаша јуначка, Врхом би се повила, Па би чашу попила.
Кад увече о вечери било, Момак пије двадест и три чаше, А девојка двадест и четири. Кад ујутру бео дан освану, Момак лежи, ни главе не диже, А девојка ситан везак везе!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
тишина, немо чуђење и тих, бојажљив шапат; нестаде гневне ватре с узбуђених лица, јер са мирисом који се разливаше из чаше грднога крина као медена струја а коју људи лакомо сркаху дишући дубоко — уђе им мир у душе и гађе ње од крчме.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Нека, нека, да попијем, па ћу продужити. — Та наспите му пуну ћасу, кад нема чаше, па нек срче и нек' прича. — Е, тако се можемо погодити.
— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. Сркну двапут па дрекну: — Ух, пос' му његов, ко је ово?!.... Неколико њих стадоше се смејати.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
На десном зиду, од публике па до врата, мали етажер на три спрата и на њему шољице, чаше и још погдекоја ситница. На средини собе сто са куповним чаршавом и око њега столице.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
На келнерају беху поређане многе ствари. Ту беху чаше неког старог фазона, па изгледаху као она кандила у џамији, даље: чашице, флашице, »пиштољи«, чоканчићи за ракију,
Љубица прекиде играње. Сврши се и чардаш. После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес. Иде тако једно за другим.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Смедерево нам, опет, шаље брескве обрасле у нежне маље: кад допреш зубом до слатке каше, бресква се изручи, ко из чаше. Чим је приближиш до зуба, усне — ниси је ни начео, она пљусне. Зато је не гризи без потребе.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Но свуда беше таква месечина Да мишљах: пијем њу из сваке чаше. А кад над липама што мрачне стоје Крајичком изби месец, па се шири Пун, сјајан, мекан, ко колено твоје Из црне ти
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Мед за уста и хладна приоња, а камоли млада и ватрена! Слатка мама, но би на удицу: „Пиј шербета из чаше свечеве, ал' сјекиру чекај међу уши!
Зла под небом што су сваколика човјеку су прћија на земљу. Ти си млад јошт и невјешт, владико! Прве капље из чаше отрови најгрче су и најупорније. О да знадеш што те јоште чека!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка са великим послужавником, покривеним извезеним пешкиром, сиђе натраг у кујну, да по њему поређа чаше и шоље, којима ће се гости служити. У том Магда истрча из кујне и полете капији.
из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато. Ово је за спремање. Нека ми се Софка спреми како она хоће.
Тодора га је једнако служила, својом руком додавала чаше, мезе. Морао да јој допусти да му сама она скине колију. Почеше већ и да је пецкају.
Ефенди Мита, изван себе, поче у двориште да баца чаше, просипа вино. XИX Сутра сунце затече чочеке преобучене у бела одела и набељене, и то много, утрпано, да би се
Окуси, узми још! И Софка је, њој у хатар, узимала и јела. Али, више је пила него јела. Из велике, од пола литре чаше од старинског једва опраног и орибаног толико дебелог стакла, она је жедно пила вино помешано са водом.
Када Софку угледаше где к њима долази, сви, и најпијанији, као застидивши се, задржаше чаше у руци, а жене поустајаше уплашене.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
се плаше, Наше бесне страсти, с маскама што крију, С перверсним весељем крв живота пију — Расточено вино у бизарне чаше...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Златна стола нестане као и вјештица, а њихове златне чаше претворе се све у папке којекакијех стрвина. КОЗЛАК („ЧОВЈЕК С РЕПИЋЕМ“) У Дубровнику, па и у околици, неуки народ
Браћа га миловала, чаршија га вјеровала. Највише му мисао била од пшенице просуру ми правити, а од вина пуне чаше точити, цркви ходити, богу литургију служити, своје крсно име славити, своје пређе спомињати, да га бог спомене у
(При врху) 312 — Зашто се куће граде? (Јер неће да расту) 313 — Из какве је чаше најбоље пити? (Из пуне) 314 — Кад је црна капа бела? (Када на њу пада снег) 315 — Каква песка у мору највише има?
најбоље каквоће, од кога се пране поскурнице потплат — наплатак почашница — која се пева кад се испија пиће из чаше прга — јело од пржена сирна или јечма, које се готови као каша или качамак прео — преко претил (о), -ла, -ло —
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
него да ће умријети, зазове мужа цара, и сузе ронећи, на четири ока рече му: „Ево се приближила пошљедња ура моје чаше, и ја ћу умријети приђе но трећи кокоти запоју, и ја знам да се ти не можеш проћи да се не жениш, и била ти срећа!
а у води неначетој, од ђевојке самохране а на ватру самотвору, па нека за три јутра попије на ште срца из молитвене чаше, ондар ће ти оздравити и мене вјенчати.
те сварише у лонцу очи од змаја, срце од аждаје и змију крилатицу и дадоше да пије царев син за три јутра из молитвене чаше, те пребоље и оздрави.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Не би баш могла да се сетим. Ту сам од скора. Боље причекајте газдарицу, па питајте. Треба да расклоним чаше. (Прилази Милету) Мого би нешто једанпут и да наручиш! СТАВРА: Видиш да је човек заспо!
(Затамњење) ИИ СЛИКА (Кафана, после фајронта. Сви су отишли, светло је смањено. Иконија и Цмиља односе чаше и есцајг, преврћу столице на столове.) ИКОНИЈА (виче напоље, Анђелку): Анђелко, чесма ти је у дворишту!
АНЂЕЛКО: Ма мене и не занима! ЦМИЉА: А било ми је довде дошло и дозлогрдило! Да ти не причам! Судови, чаше, есцајг, сваки дан, табанај тамо, табанај овамо, штрапацирај се, пери, бриши, гланцај, служи бараберију, Трпи сваки
(Затамњење) ВИ СЛИКА (Кафана. Иконија послује око столова — склања чаше, чисти пепељаре. Цмиља, иза шанка, пере судове.) ИКОНИЈА: Дуго је и био на говорници, како је луд!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
А деда -Трифунове чаше и зарфове стамболијске! БУБЊАР СЕОСКИ (док се други свирачи намештају пред кујном, улази у кујну и завирује лево и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
смо смо сви имали заједно с учитељем; и сваки од ученика, који је вина хотео пити, имао је на обеду и вечери по две чаше пријатнејшега вкуса вина.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Овди нема ни дви чаше дропињака! — Има, крижа ми, готово пун бардак! — рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се. Сви прснуше у смијех.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Где је та кишна ноћ тишине, па нанула Ход кроз пусти ходник док не сташе? Куд неста давни звук од пада чаше?... Не само кости под земљом: и музика је трула.
Ако ме ништа не прене (крик живине, Корак, пад чаше ил кашаљ у дубини) Стојим све тако док ми се не учини Како сам овде затечен од давнине.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе се заметну на столици, шубару намаче на обрве, дланове остави на столу поред чаше и, жмиркајући, промумла кроз зубе: — Знам ја вас добро. Мислите Ђорђа. Катића да варате? — закикота се злобно.
Остали су се мало опирали, па се и они с пијаним лаконоћавањем извукоше напоље. Ика поможе келнеру да покупи чаше и приђе Ђорђу да наплати рачун. — Ноћас ништа не плаћам. — Имаш право: дан је за бројање пара. — Много сам пио...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Из Милиних руку мали' - Ма се раст'о бела света Место чаше од бермета Отрова би прогутали! Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни?
Под буром детињске страсти, Подобно мајскоме цвећу, они се свијаху дружно, Пијућ' из златне чаше невине љубавне сласти.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ерго бібамуѕ!, како то лепо рече блаженопочивши папа Мартин ИВ“. Испразнише чаше. Опат настави своја разматрања: „Расипничка раскош у којој наше папе живе, грамзивост за златом што га њихов блудни
Млади студент поцрвене у лицу и удари песницом о сто тако јако, да од тога чаше зазвечеше. „Е, то вам је прави језуита! Што друтима забрањује, самом себи дозвољава! Знам ја то!
Кад дође ред на јагњеће печење, нареди ујак да се са пећи скине крчаг, напуњен вином, и да се чаше напуне. Онда проговори: „Данашњи празник који је све чланове наше породице, расуте овде и онде, окупио око ове трпезе
У њему су биле изложене разне израђевине, углачане чаше, бокали и тањири; између тих предмета опази једну лепо углачану, правилну, тространу, стаклену призму.
“ „Разумем!“, рече она весело и даде донети шампањца. Када се њиме напунише чаше и разделише присутнима, она саопшти гостима да је то додадатак моме предавању.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А шегрти, испред дућана, задевају га: — Еј, Секула, попише ти бозу. — Секула, дај две чаше за маријаш. Он полако отвара очи, гледа око себе, трепће и изговара једну једину реч, гадну и непознату ван ове
где ми место није, да освањавам, да певам и да се смејем с њима, иако ми се и не пије и не смеје па често и да бацам чаше и флаше о патос кад се свира „Ђурђо, мори, Ђурђо“, или друга која позната севдалинка.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али на дон-Петрову кућу болест не наилази, и шипак је вјечан. Кад се домаћица запути у кухињу, високе чаше у креденцу одзивљу се танким циликом на ступање њених набухлих ногу, које као да су умијешане од прозорског кита.
— Вјерујем да ни све здравствене комисије не кушају од тога, је ли Петре? Извади из креденца оне високе чаше које су читаво вече својим циликањем призивале на се пажњу. — Из таквих је некада рода частила лисицу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица седе за сто, наслони пушку на постељу поред себе, па искапи прву чашу. Стадоше да се ређају чаше са препеченицом све чешће и чешће, а Ђурица постаде разговорнији и веселији.
И отвори се бесна, разуздана пијанка. Жене се изопијаше брзо, а побратими се једва држе на столицама. Чаше звече... смеј, кикотање ... нико и не помишља на опасност.
Лака ти земља била, Ђуро! — рече Митар. — Лака ти земља била! — поновише жандарми и искапише чаше. — Хвала ви, само ме сутра немојте мучити, добро гађајте!... — Не брини, за минут ће бити готово... Док тренеш...
У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше... али где је то, где то бива... весело, слатко, пријатно !... У глави нека тежина, али не мари! ... Да се још спава!..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
То рекавши узе чаше с вином, те испије обадвије, и намах се створи у слан камен. Послије три године добију њих двоје сина.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
КУЋА МРАКА ПИЈАНСТВО Не марим да пијем, ал' сам пијан често У граји, без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се јади и пороци збраше. Не марим да пијем.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Гурнуо ме је у столицу и налио ми пола чаше дивне браон течности која се пресијавала у свим другим бојама и имала укус нектара.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
је била брза и потпуна, а моји другови су ме затим носили у тријумфу у Фрицов салон, у близини Колеџа, где су дизали чаше у част ”Михајла Србина”.
а тамо смо посматрали генерале и маршале немачке царевине који су седели за одвојеним дугачким столом и испијали своје чаше вина по повратку 12 царске палате, где су одлазили сваки дан у посету старом цару Виљему. Имало се шта и видети!
Ћипико, Иво - Приповетке
'Ајмо ћа! Оба се узрујаше и дигоше са столшде. Диже се и жупник. —Пијте! — мири их, и точи вино у чаше. —Нека! — одговоре они у један глас, а и не гледају на чаше.
Диже се и жупник. —Пијте! — мири их, и точи вино у чаше. —Нека! — одговоре они у један глас, а и не гледају на чаше. Дум Андрији чисто је жао што их не може да разувјери и на своју предобије.
двоје, крај голог огњишта, редом отпијају, а кад он, хтевши наћи штогод суварака да наложи, затетура и проли вино из чаше, вели му: — Сине ти се људски напи! Остави то мало у скленици старој, да се угреје... дуга је ноћ...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
пројектовање: сребрни путири су пројектовани у биље, у божуре, а божури су пројектовани са своје стране, у причесне чаше управо зато што је у предању и обликовању које култура доноси ово биље, овај део околне природе, трансформисано у
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А после, кад је утолио зинулу халу за пићем, присетио се свога новога положаја и испијао чаше на искап, онако турски, у једном гутљају. — Зажелио сам се ракије. Богдана.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ПРЕДСЛОВИЈЕ Шта су ови наши списатељи наумили? (чује се глас у друштву, гди се карте деле, или чаше цеце, или се уз музику игра). Не даду нам ни данути, него књигу за књигом. Какво је опет ово чудо: Покондирена тиква!
Ком је мило нек се с женом туче, Нек се туче и за косе вуче. Нека гајде поред свирца јече, Пуне чаше при весељу звече. Не завидим, на част сваком своје, Моја је сва слава стихотворство моје. ПОЗОРИЈЕ 4.
Краков, Станислав - КРИЛА
По улицама су цветала женска тела замагљена као чаше у баровима. Пук је продирао дуж кејова, крај којих се низале поворке катарки као оголеле борове шуме.
— Јављају да се појавило од Дојрана петнаест непријатељских апарата. Над Солуном се чуле прве експлозије. Чаше се испревртале. по столу. Кнегиња је цикнула престрашено. Шеф, сав црвен, шапутао је нешто пилотима.
Неко је пао доле у партер, преврнуо сто, полупао чаше и угњечио српског тајног полицајца. На улазу се појавила чупава глава. — Гоод евенінг... — Му деар!...
Петровић, Растко - АФРИКА
Домаћини износе чаше са џином, после кога ми жеђ постаје још несноснија. Режим банана које тражим да ми узберу, читав грозд од ваљда
И опет: „Зе суи парти сие, мусје,“ најуљуднијим тоном. Он не поима контрастне атрибуте за исту ствар. Ако су две чаше, онда једна није мала а друга велика, већ је једна велика а друга само почиње да буде велика.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Како српско коло игра, Како српске мисли буди! А кум Јосим загрли ме: „Стари свате, весô буди!“ Песме јече, чаше звече, Руменији сви у лицу. Де, старојко, реци и ти Ма најкраћу здравичицу!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Вот сејчас мње удалос увидјећсја с мојим другом и остаљними братјами Сербами. Кафеџија принесе вино и неке огромне чаше. „Фикус“ се диже. — Пјом етот бокал в честј својево и нашаво друга и брата капетана Сергија Николајевича.
И капетан „Фикус“ заборавио како се то каже на руском. Да би им најзад објаснио, Пера је кинуо тако снажно, да је све чаше с вином претурио. Сви смо скочили да нам се вино не сручи на крило.
— Знаш, да ти стегнем тетиве. Залети се и Брана, али му се марама уплете око ногу, и он удари трбухом о сто. Чаше и флаше расуше се с треском. Вино прсну по нама. — Ура, ура! — повикаше Руси. — Једино те „шпасава“...
„Екс!“ — викну неко. Сергије сручи вино у уста као да сипа у неки вакуум, па потеже чашу о дрво. Кафеџија донесе нове чаше. — Плотун здесна! — виче Сима „Јаребица“. Кафеџија склопио руке и моли да се више не разбија.
— Поштеди му за данас „шифот“ — умирује важно „Фикус“ и налива вино у чаше. И опет „екс“. — Ах, браћец — пао „Фикус“ у занос — широкаја земља Русија... Фјодор поче да пева неку руску песму...
— Хајдемо!... Посилни!... Отвори ону моју паприкаш конзерву, и подгреј на баруту. Донеси чаше за вино, коњак. Земуница пространа и облепљена сликама голишавих жена, исечених из разних часописа.
Ја њој паре, а она мени слику. Али не жалим. Једва чекам кад ћу опет у Солун. — Размештајући чаше по столу: — Кад пођемо у Србију, други ће понети паре, а ја немам ништа више до те слике. Али... „Нек лаје, док траје.
Наскоро се вратио Радослав са две флаше црног вина и стави их на сто. — Позајмио сам овде. Дај оне винске чаше. — Не треба, не треба! Ми ћемо из чаша за воду — вели Бора. — Какве винске чаше! — чуди се Коста.
Дај оне винске чаше. — Не треба, не треба! Ми ћемо из чаша за воду — вели Бора. — Какве винске чаше! — чуди се Коста. Бора нали себи и Кости. — Штета што вас двојица не пијете!...
— загледа Коста флашу и нали вино у своју и Борину чашу. — Где смо стали? — пита Бора. — Тек код друге чаше — вели чисто с багателисањем Коста. — Е-хеј, полако! — саветује их ветеринар. — Журимо да испијемо што пре.
— он се окрете војницима: Нишанска тачка одело на зиду. Војници дигоше пушке. Радослав и Света узеше чаше. — Господо, насмејте се — говорио им је Коста. — Не пијете сирће, или крадено вино, него своје рођено. — Екс!
— Нека спусте пушке. — Кад видим дно чаше — одговара Бора. И преко воље испили су вино из великих чаша до дна. — Тако...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
СТРАЖЊА ПЕСМА ВИЛА Ој, путниче, Самртниче! Има више Ту гробова Од робова Љубве наше, Којим’ даше Слатке чаше Виле беле, Да с’ веселе! Душе лоше Не могоше Сласт поднети, Па умрети Морадоше.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
крви и мишића, И набрана уста још једном би хтела Да окусе младост разблудних младића, Да им срчу очи, док се чаше лију И удара задах ложнице и пића; Хтела би да руке још једном се вију И стежу мермерне голе мушке гњати, Да у
Ко распукло звоно плачу зоре ваше, Кô на пиру смрти разлупане чаше, Како пун је страве прошлих ноћи мук! Дани, уставите свој демонски трк!
О, тада бих певао вам химне, Јер бих знао да су моји преци Из биљура, не из чаше лимне, Пили живот и мрели у звеци!
драга, од љубави наше И кô тешки терет на очи ми пада Несвестица пуна и среће и јада, Кô пијанство после искапљене чаше. Вај, знај, мене такве нејасности плаше.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Из Милиних руку мали’ — Ма се растô бела света — Место чаше од бермета Отрова би прогутали. Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Трешања с пролећа ваља окусити неколико, а не само једну, »јер ће се у противном од једне чаше ракије опити« (СЕЗ, 13, 416). Од т. дрвета не ваља ложити ватру »због врућице« (ГЗМ, 6, 672).
Ћипико, Иво - Пауци
— вели Крило, и наздрави Илији. Залажу се и пију, и нуде чашом вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу.
„за слогу добрих у добру”, дјеца једнога народа двају племена и, у славу наше красне домовине, испијмо наше чаше наискап и запјевајмо „Липа наша домовино!” Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се.
Осјећај самилости и туге живљаше у њему и код чаше вина и у казалишту и у друштву запуштених жена, и свугдје гдје не осјећаше објаву правога, истинскога живота.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
крене, Пријатељи, сетите се мене У далекој, непознатој страни И у вашем пријатељском кругу Подигните напуњене чаше, Наздравите своме верном другу Из младости, из прошлости ваше А ветар ће поздрав ми донети Кроз дубраве и мрачне
Под буром детињске страсти, Подобно мајскоме цвећу, они се свијаху дружно, Пијући из златне чаше невине љубавне сласти.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Поред тањира племените господе дубровачке ставићеш наше највеће чаше за воду. Али воде - ни за живу главу.“ Са галерије одјекну музика оркестра.
Уживајмо зато весело у садашњици!“ Сви прихватише одушевљено овај предлог. Чаше се напунише, па испише на искап. Поноћ је одавно прошла, али друштво пијанчи даље и не мисли на одлазак.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
У нас вера тврда, У нас пуне чаше, Гостољубље наше Време не похрда. Мило моје село, Буди ми весело! Нема сиромака, А кад је за село, Село скочи
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Келнерај у углу ограђен и по његовим преградама поређана стакла, чаше и литрови. На средини таванице виси овећа лампа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Младић се мало затим опрости и оде. Госпа Нола испи чашу хладне воде. Као увек кад је узбуђена, госпа Нола, после чаше воде, отвори један прозор широм, и загледа се у даљину. — Тако, то добро чини.
Ми деца не дамо да Ержа остане код нас и да слуша, и изгурамо је из собе... Онда чујемо како звецкају чаше, како се тата и мама смеју, и лупају по поду као да играју или се вијају, и онда ништа више...
Мија, како је био бистар и поучлив, шта све није радио. Ишао редовно у школу; тишлерисао; прао чаше у некој каваници; чупао траву у порти и хранио попину живину, ишао у рибу са аласима.
Волео је само, уосталом као и његов отац, да се „једно његово зна”: чаша, боље две, три чаше пива недељом и празником, и дебела дипломатска цигара: „пушиш, пушиш, и не можеш да попушиш”.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Куцамо се чашама. — А ла вотре ѕаптé! — запе Живадин и накрену чашу. Енглескиња испи до пола чаше. Потпоручник Топлица заценуо се од смеха на Живадиново знање француског језика. — Ала се „риташ“ француски!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Давно нисам видео такво! — Како да види жито онај који у жене и у дно чаше гледа? — љутну се Старац, решен да више не разговара. Кружила му је главом једна давна свађа са Софронијем.
— Вечерас као да је неко овде био? На столу, посутом мрвама хлеба, стајала су два испражњена тањира, две испијене чаше млека, а на самој ивици кревета спавао је дечак.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Улази Митка. МИТКА (Марку): Чепрње! Котлове вина! Дизај теј чаше, туј срчу! СТОЈАН (на вратима; бесно, љубоморно Коштани): Циганка! Ко да више! (Одлази).
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мило цвијеће отуда ми маше, Његове чисте и свилене чаше Слатким напитком препуњене стоје. Један вијенац од њега ћу свити, И с молитвом га на гроб положити Свог мртвог
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
боље службе тражим; пак сам чуо за свате цареве, и пристô сам незван за сватови рад' комада љеба бијелога и рад' чаше црвенога вина“. Чувај добро дизген од кулаша, јер се кулаш јесте научио путовати с коњма царевијем“.
“ Механџија њему одговара: „Ид' одатле, црни Бугарине! Да с' донио бугарску копању, ако бих ти и усуо вина; за те нису чаше позлаћене!“ Погледа га Милош попријеко, удари га руком уз образе: колико га лако ударио, три му зуба у грло сасуо.
“ Мучно бјеше Краљевићу Марку, па дозива слугу Богосава, додаје му чашу и матару: „Точи вино, Богосаве слуго! Редом чаше око совре даји, немој кога прескочити, слуго!“ Па он оде низ бијелу кулу, те опрема Шарца од мејдана.
Грујо: како коме чашу додаваше, тако њему дослужује вином, а кад бабу чашу додаваше, тако чашу вином преслужује, са чаше се вино просипаше, посипаше свилу и кадиву.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
хвајда која, кад ни сам себе од смрти није кадар заклонити ни отети се, него ли и сам тако ка некоји понајхуђи од те чаше боји се и стрепи?