Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Да му и сам за право, и сети се код сабље Чамчине враголије. — Па кад се будеш разговарао, а ти ако не разумеш, погледај на мене, па ћу ти ја растумачити.
Сад се Чамча извињава, да није крив, превидио је прави пут. Дођу чак у Замоск, па опет у Житомир. Сад канда се сетише Чамчине лакрдије, па се зарече господар Софра, да више слушати неће, него ће сам на путу калауз бити.