Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И ослобођеној од смрти, без уза За све око себе — сад нови пут сија: Кад познамо чари покајничких суза, Тад постане љубав једна религија.
Африка
Тицало се друштво Вихиби чији су чланови чинили праве покоље у селима. Они су само људским месом спремали чари и отрове, и било са ким да улазе у разговор, питали су га: „Имаш ли људског меса?
Рађање није закон, умирање није закон. Кад не би било злих очију, повреда фетиша, и других чари, човек никада не би умро.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ђурђе је описивао, загледан у Марију Терезију, са једно педесет корака, њене телесне чари. Хвалио их је тако, да је могло да му се деси – да га је ко чуо – да прође као Јоан Божич.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
брзо понављање једног истог тона три грације (Аглаја — сјај, Еуфросина — веселост, Талија — обиље) — богиње чари, лепоте и љупкости код старих Грка и Римљана Ћеф (арап. ћеиф) — добро расположење, радост, весеље ћурдија (тур.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тврдоглаво, као омађијан, он јој је једнако описивао њене телесне чари, којих више није било, тако да је плакала. То што беше болесна, не само да га доцније није одбијало, већ га је још
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Свеједно: језик вам већ открива део својих неисцрпних чари, омамљујућих могућности. Језик почиње срећно да вас служи.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али после, ујутру, кад се пробудим, отресем тих ноћних мађија и чари; дижем се незадовољан, натмурен и зловољан. Увиђао сам да ово не може остати тајна.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Дању, ноћу походи га, с њим долази Валадила, да и она види де ће вечни санак да одснива. Гледао је вајаоче пуну чари, пуну мила, све му рука лакше куца, све му лице блеђе бива.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тамо је позна, јесења вршидба. Ко није чуо, ко не зна за чари знојне и уморне вршидбе?... Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно.
И опет јутро, и опет његове чари!... Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад. Тресу се и купе шљиве.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тешко ми је, сада, рећи чиме ме је, онда, Београд опчињавао, као што не знам како су, и куда, те чари у међувремену ишчезле. Биће да се богатство налазило у мени.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ал̓ авај! песма залуд покушава Да врати чари старинскога доба; Дубоким санком прошлост ова спава, И поређани стоје гроб до гроба.
ме увек сети На вилину косу што у зраку лети Кад пред топлим сунцем стукне зима тавна; На иконе кротке, стародревне чари, Што благослов нуде из оквира стари̓, На пространа поља месечином плавна.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
тајанствено смешећи се, мислећи да се зато крију што ће Симка сада Софки, трљајући је и купајући је, давати мађије, чари за мужа. А међутим, Софкиним одласком, жене и де— војке као да се сасвим ослободиле.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
оно што је прошло; Ал’ походиће нас дах среће нам стари, И то што је тужно и с натегом дошло Имаће опет ненадмашне чари; Осетићемо мирис љубичица Старих, и љубав, и наду пролећа, Па ма и млада а увела лица, — Ми, по милости божјој,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
своје косе је расплела: Пале су власи к' тужни таласи, Потопиле јој врат и недра цела; Црње нег' нојца, оне крију чари Беле нег' ова месечина бела!
Он то у цвећу, месецу, магли, Осећа сласти тужаљке њене; Његова душа то жудно нагли Ал' у том часу чари тајанства Зар открит' тајне пригушене?
оно што је прошло; Ал' походиће нас дах среће нам стари, И то што је тужно и с натегом дошло Имаће опет ненадмашне чари.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он није жалио новаца, а она је тако расипала чари и милоште, да је на брзо утрвен пут њихову пријатељству. Пило се и веселило свако вече... Смркло се.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
се губи свело лишће с грана, Песма тица и ведрина ствари: Прилази ми ход јесењих дана, И дах тужан обамрлих чари. И док земља мирно прима цвеће, Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте.
Већ се губи свело лишће с грана. Песма тица и ведрина ствари, Осећа се ход јесењих дана И дах тужан обамрлих чари. И док земља мирно прима цвеће Као ваздух умрле цвркуте, Моја мис'о лагано се креће Кроз гробове у мртве минуте.
Ал' није. Ја знам сви ти дани стари, И жеље, њена туга и лепота, И нежне везе осмеха и чари Немају више за мене живота. Немају више живота ни за њу Сва њена љубав и моја страдања: Дремеж и сутон и ноћу и дању.
За муке, грехе, невољу, мене, Они су знанци одавно стари; У друштву с њима гаси се, вене Понос и полет, младост и чари. Болесне, бледе, поспале тако Нада и вера, и бол утрн'о; У мраку овом види се пак'о, Човек у њему, живот у црно.
Апатија и клонулост — речи ствари; А досада преко свега мили, тиска, Тежња среће видна, празна — нигде чари, Нигде ичег да се жали, да се иска.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” У православној цркви нема музичких инструмената. Они који су имали среће да слушају руске хорове, знају снагу и чари таквог певања. Српски хорови нису ништа мање вреднији.
” У православној цркви нема музичких инструмената. Они који су имали среће да слушају руске хорове, знају снагу и чари таквог певања. Српски хорови нису ништа мање вреднији.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Матјечи, на гори што пати, Док те у дубини преуређују звезде, Које не видиш, ал видиш звезданост Пресвислу у води без чари што занос Твог срца троши за хридине трезне. Моја те љубав претвори у нешто Што се не може волети.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тицало се друштво Вихиби чији су чланови чинили праве покоље у селима. Они су само људским месом спремали чари и отрове, и било са ким да улазе у разговор, питали су га: „Имаш ли људског меса?
Рађање није закон, умирање није закон. Кад не би било злих очију, повреда фетиша, и других чари, човек никада не би умро.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пуне три године тукао сам се, а ево ме и сада. У овом међувремену осетио сам чари живота, и као да ми је нека копрена скинута са очију...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
размаци међу њима зјапе чамотињом сиротињства, онај који је отворио нову епоху српског песништва и младићком чари свога ведрога генија обасјао њену туробну сивину, родно се прекасно.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зима је царски вео пољем плела. Река се мрзне, али покушава, Све чари које даље југу броде И раскош зиме да у себи сточи.
Јер све беше исто: дрвета и сени И небо и земља и лептири њени. А кад сутра зора расу своје чари, Ја поздравих сунце и небеса плава Кô мртваца старог који васкрсава.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Имао је осећања за чари далеког и туђег, привлачиле су га развалине које говоре о давним временима, обрађивао је древне легенде с разних
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Хоће, ништа мање, него уз сам бок господару. Још ако она лепојка употреби своје омамљиве чари и почне ситно да преде на крилу свога усахлога човека.
Само не знам да ли ће Андрија знати да опише госпи лепоте и чари овога места. Мали је сигурно уплашен страшним причама о Саборишту и, стрепећи да му неко чупаво чудовиште не заскочи
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
цвећем, плавом небу ближе; Где заносно славуј о љубави збори; Где поточић тихо жубори, жубори, Сневајући рајске чари и милину, Загледô се пастир у даљну даљину.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Место са својом војском, она је одлучила да са својом ненадмашном лепотом изврши главни напад. Те њене чари биле су неодољивије него сви пешаци Сирије и сви коњаници Арабије!
Збогом Клеопатро, ти савршена и хармонична збирко свих женских чари и свих женских мана. Радо бих још причао о теби, о твоме бегству из Рима после смрти Цезарове, о твојој пребујној
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И живи од пабирчења осмеха Као од два-три зрна пшенице: Не нађе у тајни греха Чари, па бескраја не нађе у звуку меденице. Спрема се да умре.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но зачас згасну све чари пламне, И снова витез сред своје тамне Песничке собе сам бдије. 1 У дивном мају, кад сваки Цветô је ружин чар,
37 У недељном оделу Кроз шуму филистри јуре, Кличу, кô јарад скачу, И славе чари натуре. Жмиркавим очима мотре Како све цвета лепо; Врабаца песму сишу Дугим ушима слепо.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у мањој мери, раде и веома даровити песници, а то значи да су општа места и за ствараоце и за слушаоце имала посебне чари и да су понављана и због тога.
Али ипак зато не треба потцењивати сва наша поређења. У њиховој краткоћи и једноставности има — каткад — посебних чари и снаге. То нарочито вреди за словенску антитезу (о којој смо већ говорили) и за алегорију.