Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' опет је превесело Вавек њему чарно око, Опет носи ведро чело Као младић он високо: Та он има красна сина, Па га гледа пун радости Па се сећа сви
Но сети се јучерања данка, Сети с' чуда, а сети се моме, Цела она беше преда мноме: Ведро чело, и ти лице бело, Чарно око, и ти, вито тело, Злато, сунце, да л' ћеш бити моје?
Ал' опета је весело Чарно њему вавек око, Опет носи ведро чело Као младић он високо. Јер он има красна сина, Гледећ кога пун радости
Стоји јадна од кама прилика, Лице бледо кâ у самртника, Око јој се чарно укочило, Она не да своје сунце мило, Сунце мило, али на западу, Помоз', Боже, њеном вељем јаду.