Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
дође санак ми никако, Сад се тамо, сад амо премећи, Ал' никако тужан мира стећи, Срце пламти, глава страшно гори — Часи, часи, ала сте ми спори!
ми никако, Сад се тамо, сад амо премећи, Ал' никако тужан мира стећи, Срце пламти, глава страшно гори — Часи, часи, ала сте ми спори!
Ја ту стојим, око душе моје Слатки часи умиљато с роје, Око пламти, срце јаче бије Који часак да споменем прије?!
Гледи доле, гледи, гледи, Па не може да с' нагледи. Црне хаље, седи власи, Какви ли је гоне часи? Слуге гледе, Боже, ко је?
Миле с' сети куле и чардака, Плану срце, маче с' нога лака, Он се вину кули уза стубе — Несу часи да се лудо губе...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У словну славу јасните се, фруле! БРУЈЕВИ РОЅА ЦАНІНА Сјани ми, сјани, дивља ружице: ово су часи распуклих сања. Узалуд тржем прозукле жице у вражјем колу около пања.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Свуда пустош и досада Царује и влада, Нити срце штогод жели, Нит' се чему нада. Расејано поглед блуди, Тромо иду часи. Из даљине звоно гуди, Разлежу се гласи — Одјекују на далеко... Мора да је умро неко.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
бију, принцезе ромејске стукну, неће да се венчају с нама, сине, не гини, прошло је време јунаштву, почињу позни часи, погледај месец како мркне! Овцама нема чобана! Бешчинија!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И они страсни дуги часи, С незнане бољке кад се страда, Кад чиста суза око кваси Због непознатих туђих јада? Тај племенити бол сад ћути, А
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тада се часи среће, бола згрћу, За тужан живот и жаљење веће. И бисер дробни на крилима ноћи Са јасних звезда падаше полако,
ЛУТАЊЕ И Раширили су ноћ и часи њени У својој плавој дворници звездáној Задовољства мисли што нам душе плени Источну раскош, у тој ноћи саној, По
ЈЕСЕН НА ТЕРАСИ Улицама струје октобарски даси, Хладан ветар креће скелет голих грана, И долазе тужни, нелагодни часи, Кад спомене плаве препокрива слáна, Док у јесен ову на хладној тераси Вене цвеће прошлих и садашњих дана.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам. Из кута бије сахат стари, И глухи часи неосјетно теку. На пољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим.
О мили часи, како сте далеко! Ви драга лица, ишчезла сте давно! Пуста је соба... моје срце тавно... И без вас више ја среће не
Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране. Ово су часи великијех дјела Широм ораних, замагљених њива Виде се јаки родитељи села.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ти су резови сигнализовани великим словом: (1) Ти си И ноћ И све чини И сви часи (2) Часи који су били Или који ће тек бити (3) Часи који су могли бити Или ће моћи бити (4) Или били само сневани
Ти су резови сигнализовани великим словом: (1) Ти си И ноћ И све чини И сви часи (2) Часи који су били Или који ће тек бити (3) Часи који су могли бити Или ће моћи бити (4) Или били само сневани Или биће
сигнализовани великим словом: (1) Ти си И ноћ И све чини И сви часи (2) Часи који су били Или који ће тек бити (3) Часи који су могли бити Или ће моћи бити (4) Или били само сневани Или биће тек сневани (5) Тај час један једини И
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ХАЏИЈА: Хајд’ напред само! Овакви часи груди надимљу, А крв ће њима терет лакшати Што ми на теме баца судбина! (Главаш с Хаџијом одлази.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Не дај мени своје руке, — Малена си, невина си... Мени дођу страшни часи, Дан ми смркне, свет с’ угаси. Па из пакла муне сумња, А кад она на што сине — Страхота је онда видет’ Љубав,
? Зар ти ниси увек била Мелем цвеће мојих рана, Зар ми ниси и сад нада, Надо моја — закопана! Кад су били часи златни, Кад времена беху срећна, Ја сам имô много вере, — Ал’ зар вера није вечна Зар је вера што у јаду Изневери
Драги часи, — мили загрљаји — Речи песме, — уздисаји, нади, Љубав, вера — а вера се сјаји — Кад’јоница младости их кади.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А Морава предаје се горке судбе слутњи; Већ и Петки јављају се силна грома гласи, Београду ударају грозна рока часи. Сузе, ах, лије И прси бије Сербија.
Ћипико, Иво - Пауци
Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли? — Жури, синко, пред оца, не часи ни часа... Да бог те био срећан сусрет! ... Али... и Смиљана зајеца... Ради жена дода кабаницу и са стопе пође.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Вас већ није, Кроз пуста поља блудим сам Јесења магла земљу крије, Ах, како ми је - то ја знам! Тромо и мирно теку часи, Младост се губи, гине све, Суморна јесен живот гаси, И живот, младост, све то мре.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам. Из кута бије сахат стари, и глухи часи неосјетно теку. Напољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим.
О мили часи, како сте далеко! Ви, драга лица, ишчезла стеко'... сте давно! Пуста је соба... моје срце тавно... И без вас више
УГЉАРИ Све један по један, уморан и бедан, Излазе из гротла, у прљавој раси, Што су за њих дуги у подземљу часи Откали од праха угља... Сваки, жедан, Прима пуно ведро што му пружа или Жена или сестра.
Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране. Ово су часи великијех дјела: Широм ораних, замагљених њива Виде се јаки родитељи села.
1911. ТРУБАДУР Моје је небо, моје зоре плаве, Мој пурпур ружа и глас из гнијезда, Мој шум ријеке кад се часи јаве С повратком тихим вечерњих звијезда... У мени гори једна света ватра, И моје срце све грли и љуби...