Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се одмаче далеко, изађе из трња и пође чистином врљикама. Онај иза чатала узе га на око... Сви претрнусмо... Плану пушка, куршум фијукну, а Љубиша још брже потрча, те стиже до ограде.
— рече и узе да циља. — Удри, 'нако од прилике. Сви се издигосмо и заустависмо дах. Онде, где се два чатала везују, вире крајеви од врљика и пружају подесан заклон.
Ту је зликовац завукао главу и кроз врљике пружио пушку на Љубишу, који се привлачи од чатала до чатала. Видећи да онај мотри само на Љубишу, Радоња се исправи, положи око по пушци и окиде.
Ту је зликовац завукао главу и кроз врљике пружио пушку на Љубишу, који се привлачи од чатала до чатала. Видећи да онај мотри само на Љубишу, Радоња се исправи, положи око по пушци и окиде.
Љубиша уграби ту прилику, те му се примаче за пет шест корака, па се опет заклони у прелом чатала, а ми одовуд продужисмо исти маневар. Остаде још само десетак чатала између њега и Љубише. Ближе се није смело.
Остаде још само десетак чатала између њега и Љубише. Ближе се није смело. И зликовац виде да се мора гинути, па, да би сагледао Љубишу, поче да