Употреба речи чега у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Кад ме је видео, потекоше му сузе низ лице. Сиромах отац! Ко зна о чему је мислио, чега ли се сећао? Да л’ мојих ил’ својих мука?

Те се, ето, подиже читава хајка, те ако га дочепају, несрећника... Е, е, шта учини човек!... — А због чега, зашто га је убио?... Деде приповедај, здравља ти!... — Шта ти имам приповедати!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Не реци ништа чега се можеш после застидити, не учини ништа о чем се можеш раскајавати. „Рίψας λόγον τις ουκ αναιρείται πάλιν: Баци ли

” „Безвремено и касно, добра косовицо," — реку јој — „сад слободно поваздан пој, немаш се већ чега бојати." Наравоученије „Пαθών δε νήπιος έγνω: Кад пострада манит, онда зна,” вели Исиод.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

- Петар и Милоје, - око чега? - око тога ко ће испред кога! Крв се са кнежева рашири у народ и, дубље него мачем из облака, расцепи се, расколи

БИТКА НА ЦЕРУ - Боље да звезде бројиш него њих - Излазе из воде из траве из грмља - Од чега ли их толике направише има их тушта и тма - Какви ли су им оно коњи - Штајерци - Ено претрчавају кроз ону пшеницу

Нема тог ђулета које би му могло нашкодити, а камоли га разорити! Што не може ђуле, моћи ће семенка! Семенка чега? Семенка мразовца, семенка чичка, семенка водоплава!

з. Не питај ме од чега је мање, од чега је и црње и горе! Сам ћеш знати какво зрно жање, када видиш да са козом оре!

з. Не питај ме од чега је мање, од чега је и црње и горе! Сам ћеш знати какво зрно жање, када видиш да са козом оре!

Па око чега браћа да се скупе? Око свеће? У свећи нема фитиља! Око лонца? У лонцу нема супе! А осим супе немамо другог разлог

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Утом изађе Прозоровски, с нама се поздрави, седе и пита нас: откуда смо и кто смо, и дља чега смо њему дошли. — Кажемо: да смо Срби и од Београда с Врачара дошли, и зашто с прошенијем и полномошчијем идемо у

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

ручаница — доба ручања (око 10 часова), ужина маса — имање банкротираног трговца или презадуженог сопственика, од чега има да се наплаћују потраживања поверилаца межганик — папула од пасуља мерџан — огрлица од корала мелангеѕ —

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он. Стоку, колико ко чега има... све! Он је све знао. Крушка га је познавао. Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се. И Крушка њега није волео.

Учинићу те најчеститијим човјеком!... Хоћеш духана?... Ево! Дај дуванкесу!... Тако!... Треба ли ти пара?... Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!... Ево!... Нај!... Беше скочио.

Ево, ја ћу питати Севића за девојку. — Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?... Чега би се ја стидео?... И чим би он мене застидео?... — Ничим, вала! — рече Маринко.

Тако и ја!... Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!... Него, шта веле, вјере ти?... Ради чега то они неће? — Неће, брате, што си Турчин! — Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...

Што журиш? — Само пожури!... Све ми се нешто слути... Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли... Пожури, побратиме!...

Тешко, боже, Младену, казати се не може! Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!... Али му не бива друго! Он затресе главом и процеди кроз зубе: — Та... добро је... — Нада ли се гостима?.

И кренуше се. Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво. Крушка је тешио Лазара: — Не брини! Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи. Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... Кад стигоше кући, они затекоше лом.

Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... — Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?... Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...

Прође много времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... Чудно ли човек жуди за оним чега нема! Али он стеже срце. — Нећеш, Турчине!... Нећеш ми речце измамити!...

Исток се почео руменити... Хајдуци се спустише на росну траву. — Јесте уморни? — упита Станко. — Нисмо. — А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!...

Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. Међутим, борба се била из дана у дан.

И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... И занесе се старац хвалећи Јелицу... Он причаше о њој најлепше.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца. Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко. А ипак ми је, и опет ми је тешко!

Јао! да онда неко дође да му каже да нисам знао „алекције”! Не знам чега сам се тако бојао, напослетку баш и да ме ћуши једанпут, па шта?

Скоро ће и нова, па где ћеш је? А тек се он издрачи на њу: — Јеси ли ти гладна, или ти је чега мало? Новци су у твојим рукама, па кад ти нестане, а ти кажи! А у мој се посао не плећи! Покуњи се мати па ћути.

Томе је свему крив Јоца који нас је, кад нам је био у гостима, узео на око, па после и теби којешта надробио, из чега си ти начинио читаву оптужбу, од које се ја само браним. Приповетка је свршена. Веруј!

Учини ми се да сам пирамида и да она не може да ме прегледа. — Зар с вама кад идем да се бојим чега? — рече она с некаком детињском равнодушношћу. — Та ви сте тако јаки!

Успут почех причати јој што сам могао индиферентније ствари, само да не бих дошао на оно чега сам се тако бојао, јер ми је тако мило, тако пријатно и опет тако опасно.

А шта је, истина, њојзи учинила сирота Ана? А шта сам, као бајаги, опет ја учинио Ани и шта ћу јој то урадити, чега се као плашим? Ја видим, и ти видш да ја нећу бити с њом срећан — па чист рачун.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Због песме, ни због чега другог! — говорила би госпођа Ћириница кад год би се повела реч о томе. — Ништа друго, слатка моја.

У авлији се указа путнику диван призор. Права идила; дивна идила сеоског газдинства! Ах, чега ти ту све није било! Један спахилук, једно богатство, па не знаш где пре да се зауставиш оком и погледом!

па би се шетао по селу, певуцао »Седам шори, седам дика моји’« и погледом унесрећавао све девојке и лево и десно, са чега је навукао на себе не малу мрзост и опасност од паорских момака.

И оно чега се писац бојао у прошлој Глави, у овој се и догодило. Јер наливајући чаше, гђа Перса на један мах пребледе и као окамењ

Е, мој Аћиме, мој Аћиме! Боље да седиш код куће, па да чуваш кућу, кад ти је бог дао доста од чега ћеш да живиш, него што кочијашиш којекуд по белим свету.

Хе, хе! А шта би ми к’о фалило!? Не дâ се баш ни Нића свакој шуши! Него убила ме ова моја сиротиња, па ми није ни до чега!

! А од кога, наопако! — Од поп-Спире. — Јао, наопако му звонило! А через чега? — Через младожење! Отимају се о њега; и један и други има у кући на удају... па через господина Пере, учитеља.

Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење. Њено здравље, па бујна плава коса, па њени румени образи, румени као брескве дуранцлије (и доцније кад год

— ’Оћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично? — Можеш; мада ми није ни до чега. ГЛАВА ОСАМНАЕСТА Из ње ће читаоци видети какве тешкоће има да савлада човек који мора хитно а у невреме да путује.

— вели Пера Тоцилов, једући. — Људи су, треба да се венчаду; нису марва, на прилику, па да брез венчања живиду... Од чега би, на прилику, ето господа попе живили да немаду ето тако пониког да венчаду. Што кажу: Рука руку мије!..

А дабоме, кад не знате зашто је све то. Мени у Рожданику то пише да ћу ја страдати, и то баш ни од чега другога него баш од оте воде, па черес тога ја и данданас мало лијем воду.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Тек кад порастао, пао у очи самоме газди. Не због чега другога, већ због те његове чудне лепоте. Нарочито биле су му очи лепе.

Такав је увек. Нити га ко зна од, чега живи, где станује. Само онако испружене главе, гегајући, не гледајући у никога, иде, вуче се тако по чаршији

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

? — Врло добро. — Шта судиш о њему? — О њему много се може судити. Чега ради питаш? Ваљда због трговине? — Не, због женидбе. Рад је моју Соку узети. — Па добро, што хоћеш да рекнем о њему?

И она би радо за вас пошла. — Ја не браним; само, опростите ми, морам искрено казати, како стоји са оним без чега се у садашњем свету слабо ко жени? — Разумете мираз? — Погодили сте.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

баш у оном тренутку, кад је завршавао своје топло и лепо писмо вереници, шаљући јој на хиљаде пољубаца, после чега је мислио да ревносно продужи читање за последње, одавно, управо годинама одлагане дипломске испите.

и отишао на улицу, али не да се тамо што распита или сазна, него просто да види: има ли у атмосфери тога Београда чега год што он не очекује и што не одговара његовим чудним предосећањима.

потајну радост што није тамо у оној опасности, али кад му је први пут синула мисао да се не посумња у батерији, после чега никако мира није ни имао; па оно одушевљење и дочеци и поздрави на свим а станицама куда је санитетски воз пролазио,

— Да на њега. — Ви му се, дакле, просто подсмевате, пред једним његовом добрим другом? — И чега ту има страшног? Ја ћу вам говорити просто и отворено, као и ви мени.

— Не, не вреди, не вреди тако, брани се — викао је Алексије кога је њен смех дражио до беснила. — Од чега, мили? Па шта то? Мили, полако да не чује мама!

Ту у овим жилама кључа неко наследно убојиштво ту је нешто давно посејано и то је оно главно из чега се ова крв састоји основица овога бића, и онда шта бих ја ту имао да се обуздавам?

Африка

га је на самрти питала ла ли ће је заборавити, обећао да неће никада (разговор који цитира на бретонском је) и због чега се, каже, уистину неће никада ни женити и поред хвалисавости, китњастости, евентуалне лажи, има много искрености и

и сад себи говорио: „Гледај, гледај пажљиво ово, јер ћеш, не зна се зашто, доцније у животу говорити: То је нешто због чега је вредело живети!“ Оставили смо ерхипелаг Лос, продужили кроз вече.

На гробовима луди празне флаше од џина, на гробовима жена ноћни судови — симболи њиног спола, и оно без чега не могу ни на другоме свету. Два младића који знају понешто француски хтели би пошто-пото да посетим баш њихов дом.

комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је

пред нама као на каквом бескрајном екрану, показујући нам из каквих је све лепота сачињено оно што се зове живот; и чега ће нестати у оном што се зове смрт. Ни са једним нисам везивао своју мисао.

Стављамо им огрлице око грла; оне нас гледају озбиљно и остају зачуђене да је то све због чега су имале да дођу. Неспоразум је очевидан, и сад смо сасвим у незгоди шта ћемо са тим растуженим девојчицама.

Морао је учинити у своме завичају нешто што није дозвољено и због чега су му родитељи морали рећи да може отићи. Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих

И да ми то није рекао, ја бих знао да је врло тешко да му се тако шта догађало, јер иако не сазнамо увек због чега је једна ствар изузетна, ми смо увек И од првог тренутка свесни те изузетности. Ујутру кување, умивање, полазак.

ја сам виђао сличне мрље по телу, и ове су ми изгледале толико природне, Толико безначајне, да чак нисам ни питао од чега долазе. Покрет руке овога младића да се заштити урезао ми се у сећање, и док ручамо питам Н–а шта је имао да значи.

Видите овога младића овде; те мрље око носа и на плећима не могу бити друго но то.“ — „Зна ли он од чега болује?“ — „Разуме се. Питајте га. Само га то ни најмање не узнемирава.

Волим њихов јединствени дах тела и уља којим се мажу, амбре и трава, што све одише као неко дивље воће, чега сам се толико гадио после посете конакријским девојкама.

Све је угасито и тамно на њима, све је од једне боље грађе но она од које смо сачињени; то није само пут, већ и оно од чега је дрво, чврсто и мрачно, и метал.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Коло се тресло и смех се орио. Тек доцније, дозволише Павлу да одведе своју младу жену. А Ђурђу се десило нешто чега се, после, сећао, целог живота.

Несаница је мучи! Хода као луда по кући. Где је био, тако дуго? Што се није јављао? Нико је није видео, кад је дошла! Чега се боји? Божича? Она се Божича не боји! Зашто је такав према њој? Опет се понаша као коњушари.

Али у њеном ходу, њеном љуљању, било је нечег, лаког, чега дотле није било. Исакович је гледао, за њом, све док се није, у сумрачју капије, у лазарету, претворила у сенку.

подгуркују и смеју, Трифун их погледа мучки и рече им да су балавадија и да пазе да им се смех не претвори у плач, чега на свету, доста, бива. Тражи, каже, кад је већ до овог дошло, да га оставе насамо, са Павлом. Хоће са њим да разговара.

Како је била лепа и добра и скромна. И како су се њих двоје, ни око чега, свадили. Једног дана, у Темишвару, била је уобразила да је исмева код јетрви, због неких, широких, рукава.

Дан се тамо завршио у тучи. Као у крчми. Она ништа није крива и нема чега да се стиди. Она је, каже, успела да побегне, неоштећена, на време, из те кућерине, али хоће, да му каже, да тамо не

Кад би, затим, почела да му нешто шапуће – чега после, ујутру, није могао да се сети – почела би да бива исто онако стидљива, а страсна, као кад су се узели.

у Чонграду, Чанаду, Араду, Заранду, терали, него, и из укрепљених места у Поморишју и Потисју и Бачкој, исељавали. Чега су се бојали у Европи? У просвећеној царевини, која има суд и судије? Викали су: Судије су наши гониоци!

Прича, а даје мало доказа. Шта хоће он у Кијеву? Куда циља? Откуд, на основу чега, то дизање високо, носа, то хвалисање сирмијских хусара? И целог тог нашег, многохваљеног, национа?

Ђурђе, који је мрзео Аустрију, због много чега, али јој је пребацивао само то, да се у њој све ради писмено, у акту, био је онај, који је највише трчкао, мољакао,

Да може, побегао би од њих, у Сибирију. Али не може. Долазе, да му леђа греју, у сну. Није знао шта га чега кад их је правио. Петру је Бог узео сина, Петар се са Богом рвао. А њему?

Некакве су мађије на њему, каже, јер наксутра је понедељак, а дан Светог Трофима – као наручен. Чега све нема – рече Трифун – у Росији!

Теодосије - ЖИТИЈА

Ана, јеп је Бог закључа као у старини Лију Јаковљеву, да она која је ппе пађала не роди више на време, због чега ју је вређао и корео муж.

А ја ћу га, написавши му, одвратити од такве помисли, само ако ми учиниш братску љубав и оставиш мене у ономе ради чега сам дошао. А он: — Не, господару мој, не почињи такве молбе ка мени, твоме рабу, што ми није лако учинити. .

И много друго у манастиру учини што није могуће набројити, због чега га зваху другим ктитором. Када је све ово тако свршио, написа писмо родитељима и браћи овако: „Вашим милосрдним

Богомудри Сава био је много дана приман од цара као мио гост, и када је све рекао цару о мана стиру ради чега је послан, цар му је сву молбу испунио и обећао да ће му дати ако што још буде хтео молити.

Овај подиже и Каина на Авеља и учини прво убиство руком, због чега се назва човекоубица од искона. Овај учини непријатељство Исава против Јакова брата његова због очева благослова.

Јер колико смо од сличних нам људи, то јест од светих гресима нашим удаљени (због чега њих достојно и прославимо, а према могућностима и подражавајмо делима), толико се непрестаном Божјем промислу за нас,

Примамо све свете саборе светих отаца скуп љених по временима и местима ради утврђења божаствене православне вере, и чега се они свети оци одрекоше, одричемо се и ми, и које они проклеше, проклињемо их и ми.

у своме рукотвореном манастиру, свети добро поучаваше игумана и братију слатким духовним речима, на што и због чега изиђоше из света да се подвизавају, и говораше да треба трпети што је за Бога, макар и тешко било, и молећи

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Ако би се увреда ипак догодила, „падне глава“, чак и због најбезначајнијих ствари. Не треба ни ради чега живот ономе човеку који остане без образа. Песма вели: „Сваки је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.

Он је био под непосреднијим утицајем турско-арбанашке владавине притиска насиља, због чега се више везује за централни него за динарски тип.

Честе су запаре и загушљив и тежак ваздух око баруштина и махом плитких, баровитих језера, услед чега често оболе северни сточари и у масама липсава њихова ситна стока.

Куће су управо празне, тако је мало чега у њима. Главно су: огњиште, „стомнарник“ са „стомнама“ (судовима за воду) и „ножва“ (наћве).

У кући много чега нема. Падну у очи „ношви“ (наћве) и „тин“ (бутин за бућкање масла). Запуштени су и људи и жене. Неки од ових сељака

У почетку су долазили појединачно или у малим групама, због чега су врло често бивали понемчени или поталијањени; али убрзо затим, боље уједињени, почели су добивати поуздања у себе и

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

ногу или било шта На њих је ред да гризу Игра се наставља живо Све док има руку Све док има ногу Све док има било чега СЕМЕНА Неко посеје неког Посеје га у својој глави Земљу добро утаба Чека да семе никне Семе му главу

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНТА: Стрпите се мало, молим вас. Одмах ћемо целу ствар извести на чисто. Да видимо најпре на основу чега ви тврдите да сте удовица?

СПАСОЈЕ: Али како? Одакле? Је ли устао из гроба!! Је ли васкрсао? Је ли побегао; с чега је пао: с дрвета, с Месеца или са Марса? НОВАКОВИЋ: Кажу да је допутовао.

НОВАКОВИЋ (збуни се): Ја не знам. (Анти.) На основу чега ви то тако говорите? АНТА: На основу Савете Томић. СПАСОЈЕ: Ето ти га сад, каква ти је сад та Савета Томић?

питање: како може један човек кога смо ми пре три године поштено и срдачно сахранили, како може тај и на основу чега...? XВ ЉУБОМИР ПРОТИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЉУБОМИР (доноси неколико бројева разних новина.

Не видим на основу чега ви толико апострофирате моју жену и на основу чега јој се обраћате? ПАВЛЕ: На основу тога што сам жив.

Не видим на основу чега ви толико апострофирате моју жену и на основу чега јој се обраћате? ПАВЛЕ: На основу тога што сам жив. СПАСОЈЕ: То треба, господине, доказати!

СПАСОЈЕ: Хоће ли доћи? АНТА: Доћи ће још данас пре подне. СПАСОЈЕ: Али му ниси говорио ради чега га зовем? АНТА: Боже, сачувај.

СПАСОЈЕ: Да, то је оно што би у овом случају и требало, и ради чега сам хтео са вама да разговарам. ЂАКОВИЋ: Молим!

АГНИЈА: И није то само госпођа Драга. Јаој, када би ти знао шта се све говори и због те свадбе и због много чега другог. СПАСОЈЕ: Рекао сам ти једанпут за свагда, не тиче ме се шта свет говори.

МАРИЋ (још увек узбуђен): А ви сте очекивали да ћу се ја бранити? Од чега? Од кога? Од вас, моралних бедника! АНТА (Новаковићу): Ето сад опет, сад смо сви бедници!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ћутање синагоге погоди ме као ударац песнице у желудац и, не знам због чега, зевнух. Истегнут као струна према клупама Новак рече да неко, коме је досадно, може изаћи, а друштво из разреда

- Је ли то било оно због чега си ме данас на скели зауставила? - упитао сам, а она се окренула мени и уштинула ме. - Да то ниси био ти који је мене

Једна светла метална лопта насупрот другој и ти на једној од њих, или између њих, мали као мрав, а ипак јачи од било чега. Обухватим шаком Рашидин длан.

Али су по изразу, облику лица и усана на свог оца, због чега не могу да их волим, мада обећавам мами да хоћу и говорим и самоме себи: хоћу, хоћу!

Мама се још није била вратила из продавнице. Четвртком, петком и суботом, ја имам предавања поподне због чега је и она молила да је пребаце у поподневну смену.

На прилазу једне, од улице зракасто поређаних око трга који је неко из вица, чега ли, назвао Погача - видех Атамана како се приближава својим гегавим ходом вукући Миту Попару.

Учинило ми се да говори о детету, али он рече како су се били тек венчали, оно је дошло после. Не знам због чега, али револуцију је увек звао оно.

како сам сигуран да ће она на неки начин прославити Караново, али она се насмеја одговоривши да слава није нешто око чега би вредело лупати главу. - Ти, верујем, не мислиш тако? - подиже према мени своје модре очи и насмеши се.

- Желим да данас дођеш кући на ручак! - рекла је а ја упитао којој кући и у том питању било је нешто чега није требало да буде.

Имао је растављене зубе и успевао је да пљувачку одбаци нека три метра од себе због чега смо му сви завидели. Хеј! - повукао ме је за рукав. Тек тада сам га приметио. - Да ти не гори нешто?

- а у томе „иди” било је нешто тамно и жубораво, готово налик на тугу. Наједном ме је, не знам због чега, било стид. - Ако треба да идем, ићи ћемо заједно! - рекао сам и тако смо пошли по Рашиду.

Неколико парцела даље, назирао се још један љубавни пар. Девојка је била виша, или се попела на неки камен, због чега се чинило да је виша. Младића нисам могао добро да видим.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ступи ближе Чамчи. — Молим, јесте ли путници? — Јесмо. — Откуда? — Из вароши У. — Како вам је име? — А због чега сте ради то знати? — Не зовете ли се Исаил Чамчић?? — Тако се зовем. Све то забележи.

— Ваљда не дâ да кћи на нашу веру пређе? — Не дâ. — А ја би’ то хтео. — Од чега је опет то? — То је ред, једна вера у кући! — Хоћеш ли пристати на то да она не прими нашу веру?

која је својим утицајем код краља, Јевреје у Вавилону спасла од покоља који је припремао краљев војвода Хаман, због чега је пао у немилост и обешен етикеција, етикета (фр.

Црњански, Милош - Сеобе 1

да га чека, преваривши је при растанку и осрамотивши је пред целим светом, бојећи се њених суза, дреке и несвестице, чега ипак, при растанку, мора да буде.

При томе, пре увек плашљив, беше сад потпуно самопоуздан. Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало. Између ова четири жута зида смео је да чини што хоће.

хладним ваздухом, са великим долинама и тамним шумама под собом, Вук Исакович се тако, изнемогао, мучио да се сети ма чега у своме животу што би га утешило у том чудноватом замору и слутњи своје смрти, што га беше обузела.

из шуме у супротну обалу, није се видело ништа, сем дрвећа и, над њим, дубоке, велике празнине, у којој нису знали чега има.

Одмах затим трзао се у мислима, мислећи да нема чега да се боји, ни ако остане жива, и њена смрт му тада, на крају тог, тако дугог, чекања да је добије, изгледаше толико

вечеру што беше захладнело, па се, мучећи свој мозак свим оним што је калуђерима рекао и што му они беху рекли, а чега се више нимало није сећао, радовао својој снахи.

Смрт госпоже Дафине и њен живот беху у том насељу, при крају лета, свакодневни разговор. Знало се од чега је умрла и то се сматрало као казна за Исаковичеве грехе и обести.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Кад гости навале на кума да каже оно чега ради су се искупили, он устане, скине капу, преврне детињу капицу наопако и метне је насред софре тражећи да сви прво

(Вук, бр. 3118) — Није коме је речено, већ коме је суђено. (Вук, бр. 3649) — Чега се чоек највише боји, оно ће му на главу доћи. (Вук, бр. 6087) — Чоек налаже, а Бог располаже.

Теоријски је значајно утврдити и то од чега зависи одржање, односно измена овог система. Узорак Узорак чине 200 родитеља српске националности, оба пола

Драгичевић, Т., „Народне празновјерице“, ГЗМ, 19—20, Ѕарајево 1907-1908. Драгичевић, Т., „Чега се чува жена у Боѕни док је трудна“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896 Дробњаковић, Б.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

тајне мирисом сена запахнуте, за себарске жене, за урамљену у нетачна сећања ноћ љубави и ноћ порођаја, за оно од чега им крај огњишта свекрва угљевље гаси, и одбраја.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

али даме поново бирају и овај пут су то заиста даме, па више нико не може бити сасвим сигуран, као некад, због чега је изабран.

да смо били смешни, онако занесени, свако са веома високим мишљењем о себи, без иједног доказа да смо изузетни, без чега вам свет не верује на реч.

– Од чега живе? — упита човек Стоњанина. – Носе млијеко доље у Стон — рече овај. - Перу робу и плету погребне вијенце...

Ко зна због чега, сви су говорили шапатом. Аутомобил смо оставили стотинак метара ниже, у једној мрачној уличици, јер колима се овамо

да је свет свакако потпуно полудео када узима озбиљно ове смешне направе натерујући разумне људе да их ко зна због чега прескачу или се вешају о њих.

— упитах. — Како је он? – Како? Ђавоље! — рече старац. — Погинуо прошле недеље... – Од чега? – Од куршума — рече старац. – Па, ко га уби? – Швабо, а да ко ће! Био је јануар 1972.

што мекше кревете, кремове од којих се брже тамни, што укусније рибе, вино, лед, цене, љубав, мирисе, музику, све чега се могу дочепати у свом кратком животу: осетити непцима, кожом, ноздрвама, желуцем, опипати прстима...

која је за њих постала прескупа — позориште (последња путујућа дружина гостовала је овде 1923), све оно, дакле, чега су неправедно лишени, а без чега је живот монотон и сив.

— позориште (последња путујућа дружина гостовала је овде 1923), све оно, дакле, чега су неправедно лишени, а без чега је живот монотон и сив.

га смртно, и њега и остале и још неке друге, палићеш један за другим све мостове иза себе, ни сама не знајући због чега то чиниш, и више никада нећеш припадати ни тамо ни овамо, нигде... Хеј, шта је то с тобом, мала?

– Чекај, а кафа? – рекла је девојка која није носила грудњак. – После ... – После чега? – После овога... Пробудио се око пола седам увече и у први мах није знао где се налази.

Усијани камен под стопалима, зујање мува, досада и прашњави облак усред кога тутњи стадо оваца — то је било све чега се мутно сећао.

Матавуљ, Симо - УСКОК

стране; доста је широк, али је сувише стрменит, а пошто га је вијековима вода локала, поста кршевит и пун рупчага, са чега је остао у памети многим јевропским путницима и често бивао описан.

Вјеруј да ја у својој земљи нијесам учинио ништа срамотно, са чега би љага остала на мени, са чега не бих био достојан живјети са слободнијем јунацима!

Вјеруј да ја у својој земљи нијесам учинио ништа срамотно, са чега би љага остала на мени, са чега не бих био достојан живјети са слободнијем јунацима!

па оно осјећање свога достојанства, она присебност и духовитост, оно складно држање и склад у сваком покрету, од чега обично ни трага нема у осталијех јевропских сељака, а због чега му се сви које је те ноћи видио приказиваху као њеки

оно складно држање и склад у сваком покрету, од чега обично ни трага нема у осталијех јевропских сељака, а због чега му се сви које је те ноћи видио приказиваху као њеки шпањски гранди! Највише га занимаше Милица.

То ће ти најбоље умјети испричати брат владичин, Саво Марков, кад се с њим састанеш! — Па од чега живи владика? — А манастир има своје земље, шуме и стоке.

да се убијце убијају, да свака кућа даје порезе на годину по шездесет динара, а то је тридесет ћесарских крајцара, од чега би се набављала џебана, плаћао владика и судије! Одредише да се тај новац купи о Малом госпођину дне.

Овога пута с обје стране нијесу се мијешали ни главари, ни старији људи, него само ми момчадија! — А због чега се бисте? — Ето, да је њихов сердар Ђико рекао да су се они боље поднијели на дебелом Бријегу но ми! — Па зато!?

Сам бог зна колико се пута, тобоже, топио и увијек, чудом њеким, спасавао и шта све по свијету није видио, чега се ни у сну не привиђа! Млађи су га радо слушали и хватали у лажи.

И тако Иво уз владику би цијелог рата на Приморју, служећи га усрдно, а и стављајући „главу у торбу“, као војник, без чега не би никад стекао угледа међу Црногорцима! У мађупници се није готовило.

Сви те поздрављају и руку ти љубе. — Од бога и њима свјема здравље — поврну владика. — А је ли чега нова у тијем крајевима? Како је здравље у народу? Каква бјеше љетина? Је ли ко умро од старијих?

А ти, Јанко, баш ни бијеле!? — Баш нити му се говори, нити му је до чега! — додаде Стане Сердарева, која га дотле пажљиво посматраше. — Велики је и теби дерт на срцу, дијете!?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Најважније је ослободити се тупоумне применљивости која унизује све чега се дотакне. Почеци Неки аутори су склони да у делу Панчатантра, написаном у ВИ веку пре Христа, виде прву дечју

његова дивна способност сликања руског пејзажа, изворни доживљај природе, љубав према животињама —јесте оно због чега волимо овог врсног лиричара, осећајући га и као дечјег песника.

Надахнут писац зна да милоштом и љупкошћу озрачи све чега се дотакне, а онима осталима се чини да ће им сама реч зека унети у песму оно чега немају у души - разиграност,

да милоштом и љупкошћу озрачи све чега се дотакне, а онима осталима се чини да ће им сама реч зека унети у песму оно чега немају у души - разиграност, духовитост и дражесну привлачност.

опет, младо женско тражи себи ђавола, ту ће се најзад и најзадње најменичко блејало досјетити о ком је ђаволу ријеч и чега му се ваља подухватити.

Циклус песама На слово, на слово настао је из игре која полази од свега и ни од чега, од једне случајно фиксиране тачке у срцу ништавила, да би се, следећи неиспитане и неумитне законе асоцирања, поново

” Окапао сам, ноћима, да оправдам поверење, да заслужим пријатељство. Радо сам учествовао у ономе до чега је држао, чак и кад мени самом до тога није било нарочито стало.

ИИ Овај песник је нов по нечему што се у песничком коришћењу језика одавно не сматра значајним, чега се бољи укус и слух клоне: он је страсник пуне вербалне сонорности и савршено подударних рима.

Оно што ме је прилично зачудило и онерасположило при прегледу тих радова — оно због чега вам се у ствари и обраћам — јесте јака политичка обојеност, жестока идеолошка усмереност доброг дела ваших умотворина.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Шта, умерен? Нисте ли ми једно парче из руке истргли? О, ако дође до чега, све ћу редом исказати. СМРДИЋ: Ја се могу заклети да нисам ни руку метнуо.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

све је то било више писменост но књижевност у правом смислу речи, и ако се данас броји у књижевност то је у недостатку чега другог, и зато што је то тако досада примљено.

Само једна песма, песма о Хасанагиници, преведена је на стране језике тридесет пута, од чега тринаест пута само на француски. Око 1830. године српска народна поезија ужива европски глас.

На тај начин он је делимично признао оно против чега се толико борио: да народни језик није сасвим довољан, да се морају чинити позајмице из развијенијих језика и да

песмама и патриотском листу Велика Србија Каћански има да захвали за свој глас жарка родољубива песника, због чега је у старости и носио име »Стари Бард«. СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША ЖИВОТ.

као год они за нас жиром угојене свиње, набављали, за кратко време кудикамо иза њи’ у свачем оном изостати од чега овако притиснути и скучени потребе имати не смемо и не можемо.« Из дана у дан то се све више потврђивало.

»седој прошлости«, и јаче но иједан српски песник осетио високу поетску меланхолију мртвих ствари, тужну чистоту онога чега нема више и што живот не може да прља и људи да скрнаве.

особине овог модерног човека и Европљанина утолико више одударају од баналности у мислима и празнине осећања чега се и сувише виђало у српској поезији.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

а питаћемо се онда и за наредника, »Лепога Мику« названог, а такођер и за ту твоју »тетку« које да ми се каже од чега она живи?« Потписан: Јован Максић, указни поштар. И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.

Дало му се на жао ради многога чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило. Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Са коња је јунак сајахао, Мучно гледи — да л' му жића жао? Да ли жића, да л' другога чега И од жића јоште милијега?

23. И тад смисли детић врли Да се чега бољег маши, Кад млађано што огрли, Да се нема шта да плаши, Те улице све прокаса, На ту Лизу док набаса. 24.

89. Све тавније и све тише, Све умукло и поспало, Само ветрић што уздише; На несан се њему дало: Да л' се чега милог сећа? Умаче л' му кака срећа? 90.

из далека, Носи гласе; он и слуша — Све тужнија њему душа, Све се теже јад обара, Трза срце из недара; Ал' са чега и са кога? О, не питај, тако т' Бога!

Зар те пушке већ не бију, Зар ти мачи крв не лију, А стрмен је та висока, Зар јуначка не зна скока, Чега с' плаши, чега с' боји? Само брже, ето згоде!

те пушке већ не бију, Зар ти мачи крв не лију, А стрмен је та висока, Зар јуначка не зна скока, Чега с' плаши, чега с' боји? Само брже, ето згоде!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

женско тражи себи ђавола, ту ће се чак и најзадње најменичко блејало једног дана досјетити о ком је ђаволу ријеч и чега му се ваља подухватити. Добијеш тако најменика који је био на ситу и решету, па ти га сад поправљај како знаш.

— Чујеш, Раде, па не мора то баш бити нека ту, домаћа Маријана. Бог зна због чега то човјек тугује, па кроз пјесму олакшава души. — Хм, тугује. Шта има да тугује?

Паде светац међу њих однекле одозго, из раскошне орахове крошње! Како, због чега — питај бога! Ко ће проникнути у тајанствене путеве чак и оних прастарих смирених богоугодника којима се одвајкада зна

и кваре строге маме, пољари, жандарми, попови и разни други од којих се мораш крити и бјежати а да ни сам не знаш због чега.

ко би знао чега. Чујем суздржано кликтање рођака, а сав сам, у ствари, обузет узбуђеним шапатом с непознатим дјечаком, који је некад

Од чега би другог, вреднијег, и било. Љутио се само на немарног небеског колегу калајџију што је по тако лијепој бакарној купол

— Мани, синко, лончиће — одмахује Перајица, а све му се нешто приплакало, ни сам не зна због чега: због ћића Вука, Грмеча или онога проклетог плавог кумићевог лончића.

се нагне над упола размотано дијете, гледа његов округао носић, малецну стиснуту песницу и чуди се: — Гле ти само из чега ће израсти пуноправан грађанин, из ове играчке.

— А око чега је запело, бако? — Ајме, ћери, јадна ти сам и жалосна, то ти од чуда не могу ни казати, помислићеш да је бака сишла с

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Али, да знаш, ово ћу да му упамтим! Биће још неких пазара, затребаће му и моји грошеви! Имаће он и мене због чега да погледа! Могу ја и иза букве, и у трње, а не увек у најгушћи метеж! Може и мени да се заглави нож!

Зашто да оставим своје дете? Зато што је тако рекао Хасанага? А због чега је тако рекао? Да је бар имао разлога, разлога макар каквог, разлога макар ко око прста конца...

Можда је теби спас у рукама. Ако можеш, помози, душу ћеш себи олакшати! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: А од чега, претпоставимо, да је олакшавам? Је ли ово твој Хасанага учинио, или ја? Шта ош од мене?

Поготову тамо, где нико није успео. Кажем ти, ако вратиш Хасанагиницу, од много чега ћеш бити миран и сигуран. ХАСАНАГА: Шта би ти тео?

Младожења на својој свадби нема никаква посла? Чудна ствар... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Не знам због чега отежемо! Шта си сад запео? Досад је могло да буде готово!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ишла је и она брзо са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уза зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме. Моја вас је мати радо имала.

Ти отвори брзо врата, још брже их затвори за собом као бојећи се чега. Па одмах, уза зид, држећи у крилу повијено детенце седе ти сува, бледа и испијена.

А и ја заћутах. И мене као да беше обузео онај страх, зебња, трепет од чега су сви по кући стрепили. Јер цела кућа, још од капије, од калдрме испод лозинака до камених степеница, па горе, у кући

јело, вино; ничим да није оскудан; да је од ње што више услужен, удворен, — олакшала, ублажила губитак имања, куће, чега се ње ради морао да одрече. И заиста, она је то чинила.

Само онај зелени лист на устима ме чудно и неугодно дираше ... А иначе ништа није било чега сам се ја толико плашио. Ни запевка, ни нарицање. Жене су јеле, мушки пушили и ћутали.

Кројили су јој лепо, чак некад и скупо одело. Само су једнако мотрили на њих две. Не ради другог чега, већ једино из бојазни да оне, идући по комшилуку, мешајући се са осталим комшијским, варошким женама, не покажу се

Не би она ни дала да јој се Аница преудаје и тако учини грех, обесвети покојника, да се не мора, да има од чега да живи. Од куће и она два винограда не би ни човек могао да живи, а камо ли жена.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Али најмлађи рече: — Ја ћу да отворим врата, — па скочи и врата отвори. Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и

Пошто младић исприча староме и девојци шта је снивао, и ради чега је толико пута превалио, стари му даде кћер и благослови их, те се вјенчају. Ако су живи, и данас им је добро.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Хм! Хм! Да сама иде на бал, смем ли је пустити, а каква је, она би то и учинила. Еј, проклета ти душа била, до чега ме под старост доведе! 11. КУМ (ступи), МАКСИМ КУМ: Помози Бог, кума Максо. МАКСИМ: Бог ти добро дао, куме.

ШАЉИВАЦ: Па ништа, господине. Кад ви толико оцева имате, немате се чега бојати. Ако је један отац плако онда кад сте књигу издали, други ће плакати кад ушчита критику.

Па ако се од тога не помогне, онда покажите ваше художество. ПУТНИК: Ја би управо и волио кад би се он од чега другог излечио; јер, ако је мој лек и известан, опет се болесник после тога некако чудно осећа.

А кад би хтела говорити, шта би нам којешта могла открити! Ти би нам најбоље казала, како доктори лече, од чега је гдикоји муж умро. (Одлази.) ПОЗОРИЈЕ 2. ДАМЈАН (ступа) Шта је мој комша онако подозрително изгледао?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СТЕВАН: Каква лимунада, кад удара из ње вино као из бурета. Показаће њојзи Срета од чега се укрутила, не брини се ти. ПЕРСИДА: Да је наша госпођа пала том Срети у шаке, знам да би се одавно укрочала.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Како да лежај ти прострем Па да одболујеш мало? Хоћеш ли лишће ил кострет, До чега ли ти је стало? Но како да лог ти стерем Када се скриваш у тмуше? Виновник моје си душе, А тајиш ми твоје мере.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

сам четири дана и четири ноћи тајно снимао на веома старом магнетофону марке „Грундиг ТК-46“ Анчин монолог, од чега је најмање три четвртине приче било испричано кроз уста пуна кикирикија, а остатак уз обавезно грицкање семенки.

мислим, ако вам поклонимо нешто, то јест овде ми је у ташни, само се негде затурило... Боже, чега све нема унутра! А, ево је! То сам вам донела на поклон! Јесте, то је она фотографија из фиоке — стари Фокнер, лично!

Криза не знам ни ја чега смењује кризу не знам ни ја кога! Провалишка! Када смо учили оно о разуђености обале, стално су нам истицали сироте

Уживајте у томе како им се тресу руке, како фолирају да им није ни до чега, а у ствари не умеју да откопчају. Не откривајте им систем, нека се муче — ионако ћете све после платити по хиљаду

— Како? — Е, па драга децо — рећи ће — јесте ли се лепо одморили? Од чега да се одморимо, ког ђавола, сем од ње? — Сада треба озбиљно запети!

Репризу ћу оставити вама. Уосталом, не може свако бити шашав до краја живота. Ја ту, наравно, немам чега да се плашим, ми смо талентовано блесава фамилија! Толико сам се била распричала да сам сасвим заборавила на Мишелина.

Знате ли кад би ме уватили? Никада! Затим, могло би се рећи да волим своју породицу, наравно с оградама. Око чега су ограде? Мислим, кад сви устану на леву ногу, не бих се могла заклети да их баш претерано обожавам.

“ И ту га тако страшно замрзим да не бисте веровали колико! Начисто ми се огади. Богами! Због чега? Најпре због тога што очигледно нема укуса, јер ме не воли. Па, да!

Кувао је сам себи кофијановић и пио је потпуно расејано, као да му није ни до чега. Никад нисмо проговорили више од десетак речи из једног цуга.

Пуца од здравља и витке линије, јер и није имао због чега да пази на линију, пошто су му ионако одузели тачкице за клопу.

А као стојите са сексом? — С чим? — Са сексом! — понови он. — Углавном, апстинирам... — Због чега, ако смем да знам? — Да вам право кажем, докторе, не знам шта људи уопште налазе у тим смешним покретима?

То би био чист луксуз! Размишљање ме потпуно исцрпљује, па се бацам наглавачке у бункер и отварам славину, после чега гајбу поплављују радио-глупости из транђе, пардон, транзистора!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

!) ухваћен је чудан баја због опасна прекршаја, ухваћен је један пуж. „А због чега, да ли знате?“ ви питате. Тај пребрзо друмом вози, саобраћај сав угрози клизећи на једној нози.

Код чича-Трише, у млину старом, планула свађа с највећим жаром. Како, због чега, јесу ли луди? Читај их редом па онда суди.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

“ Понова сам ухватио себе да бих желео да стварам ко зна шта и ко зна због чега. Треба ли да сам охол због тога или застиђен?

— Ускоро ће бити месечине? — Већ је расветљено иза планина. Ви долазите због риба? — Не. Не бих умео да кажем због чега сам дошао. — Седите ли добро? — Изврсно. — Обишли сте Пипа? Он за мало да није умро. — Откуда знате да сам био?

Свакако да је страшно доцкан. Неко долази иза куће носећи нешто тамно и велико, с чега се распростире мирис топле паре. — Донела си? — Ето. Боље би било лупати на врата.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Не знам да ли се може рећи и да он постоји, да га има. Ако делује, не мора да буде да га има. Оно чега има, то је створено, то је део твари, творења, стварности.

је био Дух и Свет Можда не постоји ни једно ни друго али непостојање није никакво зло једино треба да се зна чега и кога нема и шта нам значи немање то Нестварност не може да буде побеђена стварањем.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПРОКА (пргаво): Ама, шта сте се ту закачили за покојников нос, као да је то главно. Гледајте ви од чега живимо, а оставите се носа. (Агатону.

АГАТОН: И још кад би знали чега ти све ту нема? Све су собе препуне скупоцених ствари, све чисто сребро... ПРОКА: И све то чува некаква тетка.

ПРОКА: И све то чува некаква тетка. СИМКА: Баш срамота! Што кажу, фамилија смо, а не знамо ни чега има, ни... ТАНАСИЈЕ: Море, што не знамо чега има, ни пô јада, него не знамо чак ни каква изгледа кућа.

СИМКА: Баш срамота! Што кажу, фамилија смо, а не знамо ни чега има, ни... ТАНАСИЈЕ: Море, што не знамо чега има, ни пô јада, него не знамо чак ни каква изгледа кућа.

СИМКА: Ти се, Гино, канда заплака кад виде тај сервис? ВИДА: Боже мој, чега ти ту нема и све то да чува туђин, некаква тетка. МИЋА: И њена сестричина.

МИЋА: Па мени, уосталом, та соба и припада. САРКА: Можеш тамо, само ако се не бојиш. МИЋА: Чега да се бојим? САРКА: Па, велим, да ти се нешто не јави покојник ноћу у сну. МИЋА: Нека ми се јави.

ПРОКА: Јесте, не кажем да није, ал' јуче смо ми били друкчи! ТРИФУН: Да ми је само знати на основу чега смо се надали, кад смо сви знали да је покојник прави поганац. Нисмо ничему ни требали да се надамо.

МИЋА: А после, право да вам кажем, ја морам да се оженим, јер од чега ћу иначе да живим? АГАТОН: Право кажеш! Па добро, је л' ти то само тако планираш, или си већ нешто удесио са девојком?

На основу чега си ти нешто друго, и ко ти је дао права да се испрсаваш пред нама? ТРИФУН: Јесте, то хоћемо да нам се објасни.

(Сви пуштају кофере на земљу.) АГАТОН: Па шта, ког ђавола, да вам објасним? ПРОКА: Да нам објасниш, на основу чега се ти правиш газда овде? АГАТОН: Мислите ли ви да је то тако лако објаснити? ПРОКА: Па није, дабоме!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А рудни возар Марјан није обрисао коњу очи, од чега овај може да ослепи... Живуљу отпао зврчак од мамуза, и може коњу трбух да пробије...

И за непуно пола часа сви се сручише на обалу, одакле су јутрос пошли. Усплахирени људи питају се зашто?... Због чега? На оној обали је сада велики метеж и неред.

И тада наједном нестаде оног тешког стања, које ме мучило већ дуже време, а ни сам нисам знао од чега је долазило. Из оне шуме десно почеше да излазе Аустријанци и кроз импровизовану саобраћајницу да ускачу у ровове.

— А... ја! — наредник као да се једва присети. — Она је, овај... болесна и лежи. — Ене, а од чега? — Александар се унесе у лице нареднику. — Не знам... глава је боли и лежи... — Слушај...

— Па према ситуацији... — Наше је да ценимо ситуацију, а не твоје — рече мало строжим гласом, после чега сам могао само да кажем: „ра-зумем“.

Мрак је био увелико, када смо кренули још даље уназад. На маршу људи оживе, ако ни због чега другог, оно због осећања спокојства и сазнања да је пред нама ипак живот.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

«... Глава јој беше обрасла густом црном косом, а лице веома развијено, кошчато, због чега не силажаше са њега сталан израз грубости, али он ипак не уништаваше општи утисак примамљивости.

С тога се обрте Гојковој деци, па их стаде нешто запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, откуд се приближаваху гости.

Шта је то, од чега се плаши, не сме да зна, не сме да мисли о томе, али јој се то извило пред очима, па јој потреса сваки живац.

Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан. Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.

Нестало и страха и зебње, и она се већ почиње чудити чега се то досада плашила. — Чуо сам, онај лудак, Богосав... шта је радио и кажу чак вам претио мојим именом.

Како да се не сећа! Зар би се могло то заборавити? Па шта би му остало за утеху из целог живота, чега би се имао сећати да није тога лепог доба, детињства...

журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега нису имали; она их је и неговала, као добра мати, прала их, чистила, а благо сунце повијало их и сушило свој зрацима...

Сад се и сама смејала својој пређашњој бојазни и страху, и питала се : чега се имала бојати? Ето, већ више од месец дана човек долази, и осим задовољства и пријатељства она не осети ништа друго

Па ето, дође и тај дан! Истина, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама... јест има још нешто, јамачно има...

је пазила на децу И крстила се побожно, онако женски: знајући само да се тако ваља, не размишљајући нимало ради чега то чини. И сад одједном стаде јој наликовати овај тренутак на један часак из вена детињства. Јест, сећа се тако живо...

Предахну од уморна хода и загледа се у даљину... Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се... И снага је издаде... Она стаде узверено гледати око себе...

Кад се Гојко стиша, Веља га стаде запиткивати, те на тај начин сазнаде како је текла цела ствар и ради чега се све започело. Беше му нарочито криво, што је Гојко, послушавши његов савет, допао овакве беде.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Откуд знам! ЈЕЛИСАВЕТА: Да опет, будала, негде нешто не забрља? ГИНА: Да ми је знати због чега ли је пуцало! ВАСИЛИЈЕ: Ви се нисте нимало уплашили? СИМКА: Ја сам, господине, из официрске породице!...

БЛАГОЈЕ: Ко да га увуче? СИМКА: Бојим се да Гина има разлога да се плаши... БЛАГОЈЕ: Чега да се плаши? ГИНА (враћајући се из куће): Свакога и ти примаш у кућу, сачувај Боже!

За мене је риба веће чудо него лађа! И ластавица је веће чудо него авион! СОФИЈА: Не прави се представа ни из чега! ВАСИЛИЈЕ: Сваку реквизиту мораш дубоко да простудираш! СОФИЈА: Студирам колко стигнем, и колко могу!

ГИНА: У то се не бих заклела! СИМКА (Филипу): Због чега ми се мешате у живот цео дан? ја вам за то не дајем никаквог повода! ФИЛИП: Где се ја налазим? БЛАГОЈЕ: Мене питаш?

Пажљиво их прати.) ГИНА: Шта гледаш тамо? БЛАГОЈЕ: Да ли је опет наилазио Дробац? ГИНА: Због чега да наилази? БЛАГОЈЕ: Ево му трагова... Да ми је знати шта још тражи овуда!... Јеси све спалила? ГИНА: Спалила сам!

СИМКА: Господине Василије! МИЛУН: Шта да ти помогнем? СИМКА: Господине Василије! Не знам због чега не чују! (Улази у кућу) ГИНА: Да ми јавиш како је, да га поздравиш, да му нешто дотуриш у затвор!

ГИНА: Шта да умесим? БЛАГОЈЕ: Шта било... питу од јабука! ГИНА: А кад да развијем коре? И од чега? Од пепела? И где ми је време за питу? Лудог човека! (Утрчава у кућу) БЛАГОЈЕ: И понеси човеку флашу љуте!

ДАРА: Да ти отворено кажем, то је оно што ме највише и плаши! ГИНА: Због чега? ДАРА: Знаш да је Дропца немогуће одвојити од жртве, кад је се дочепа!

) СОФИЈА: Што сте ме препали! ДРОБАЦ: Пливаш и по ноћи? СОФИЈА: Ко сте ви? ДРОБАЦ: Није те стра? СОФИЈА: Чега да ме буде страх? ДРОБАЦ: Ко зна ко море из овог мрака да наиђе. СОФИЈА: Па шта ако и наиђе?

ДРОБАЦ: Ја? СОФИЈА: Зар не би? ДРОБАЦ: Би. Узели би. СОФИЈА: Ето видите! И због чега онда да се плашим? ДРОБАЦ: А мене се не плашиш? СОФИЈА: Зашто да вас се плашим, немате рогове!

ни ваш у гњиду из које је измиљела! СОФИЈА: Треба што пре да побегнеш! ДРОБАЦ: Од чега? СОФИЈА: Од свега! Прво од те жиле! ДРОБАЦ: Не могу ни од рођеног трага да побјегнем! А ђе и да бјежим...

ТРЕЋА ГРАЂАНКА: И то у кревету! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Чуди ме да Домазет није пуцао! ПРВА ГРАЂАНКА: Из чега да пуца го човек? ДРУГА ГРАЂАНКА: Немој ти да ми кажеш да не знаш!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Све оно што видех драго, тужно, племенито, због чега, где све, и шта све, жарко, не изљубих? Вратих Ти се! Па зар да копним, болујем, мрем, у смрти, куда си брдовита се

Већини није било повратка, били су на бојишту, без одсуства, од почетка, па им није више било стало ни до чега. У згодном тренутку пунили су болнице, са превијалишта. Радило се по оном нашем: гледамо се немо, ал’ се разумемо.

Сав овај увод био је, уосталом, потребан само зато да бих преко много чега могао прећи ћутке. Остају противности које се не могу прећи иронично. Те се неће решити брзо.

И сва та деца пролазе тихо, са спуштеним рукама. Не поигравају. Сва су увијена у нешто црно и шарено, преплетено, са чега висе конци. Мислио сам да им одем и у Парламенат, да им се насмејем. Нашто то? Ето гледам им децу. И све видим.

можда ће мало разведрити париско сликарство, које има у себи само једну опасност, а то је да постане играчком, од чега се највише и боји. Цртежи његови утицали су, опет, као чудо.

Не видим место, сакривено у пристаништу; црно је као ужасна земља, и све, већ шест дана, мокро. Чега год се такнем, све је ледено и влажно.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Док си био у свету, љутио си се због људи па си побегао од њих у пустињу, а сад се, ето, и у пустињи љутиш, због чега? Због разбијеног крчага!...

— Па шта си га онда тражио? — питаше газда, чудећи се све више. — Ја сам доиста тражио оно чега нема на свету — одговори мудри слуга уздахнувши — али као што нема магарца с пауновим репом, тако нема ни ружна живота

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

! — Плати ми да те превезем тамо на другу обалу, па иди види чега тамо има. Ја ти говорим што сам од других чуо. Нити сам ја тамо био, нити знам све то поуздано.

Ја сам с нестрпљењем очекивао да чујем тај знаменити чланак и да, у исто време, сазнам око чега се води та важна и очајна борба између министра финансија и министра грађевина.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Но већ и цуре се умирише. А чега да се плаше, кад нема ништа страшно! Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља од правог ћенара,

То је он звао »статистиком«. Чега ти ту није било!... Професори су, терајући шалу, причали, да те скале обележавају и број доње одеће, која се »у

И то с друге стране«... затим поћута: »А што сам баш помислио с друге стране... Зар се ја чега бојим? Ах, да, јес' богме...« И ту му се опет као стеже нешто у грудима, као кад се човек сети нечега врло неповољног.

А због чега?... Да ли је тај прекор стога, што он намишља да прекине све везе с друговима своје тихе самоће, или му те неме зидине

На истоку све руменије. Мало још, па се просуше по небу први млазеви сунчаних зракова, од чега се обоји цела околина, и по небу засја чисто, нежно, бескрајно плаветнило. Помоли се сунце. Кмет се прену и диже људе.

Незгодно нам је што смо један од другог много удаљени, те се сваки осећа усамљен, услед чега се страх увећава. Ова неизвесност, ово непрестано очекивање да плане на тебе ватра иза сваког трна и врзине горе је,

Спавао је мало, те устаде зловољан и нерасположен. На доручку му отац опази да нешто није све у реду, због чега нађе за потребно да му добро припрети. — Море, ти ми нешто онако... како да кажем... нешто сумњиво изгледаш...

и ако се сећа да немачке државе у другој половини средњих векова није добро ни разгледао, ипак не зна од чега би се поименце могао највише плашити, На пример... шта би га могли запитати? Крсташке ратове... Како би му то испало?

Није ни чудо, ако се у тако забачену крају нађе по нешто чега нема код осталог света. У другим селима, кажу, ретки су истински побожни људи, а у нашем селу било их је доста.

И Христа би за новац продао... Оно што се мало пре заустави чича Пери под грлом, сад одједном јурну у главу, од чега му мозак стаде да ври, под теменом му поче нешто да кљуца, а на очи наиђе нека суморна магла.

— Ама, здравља ти, Кајо, зар сте обоје тако слепи, да не видите са чега је то? — узвикну попадија и пљесну длановима.

А ради чега је тета волела своје »мало маче ?«... Можда стога, што је сама она била последње дете очево, па није запамтила мале

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

МАРИНА: Можете се ви још и одрећи! ЈЕВРЕМ: Шта кажеш? Да се одречем? Ама, кој' да се одрече? Зашто да се одречем? Чега да се одречем? МАРИНА: Да се одречете фамилије у корист вашег зета!

ДАНИЦА: Та остав'те се, забога, ваших објашњења. Кажите ми јасно и разговетно: шта је то било, кад је било и поводом чега? Уосталом, реците ми: где је отац? СПИРА: Отишао је послом у варош. ДАНИЦА: А мајка? СПИРИНИЦА: И она је у послу.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Не смеш ни за живу главу ступити у полемику с њим ни око чега, јер ће те засути и затрпати масом цитата, да ћеш се покајати одмах.

Неко је време купио вересију по околним селима за неке фирме тамо у окружној вароши, па и то не знам због чега батали.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ЗИДАРИ 278 СПОР 280 КАРАЂОРЂЕ ПО ДРУГИ ПУТ МЕЂУ СРБИМА 283 КАРАЂОРЂЕ И БЕТОВЕН 285 СРБИ 287 СТРАХ ОД ПРОМАЈЕ 289 ЗБОГ ЧЕГА НЕ ВОЛИМ ПРАЗНИКЕ 291 УЛИЦА БАБА-ВИШЊИНА 292 ОГРАДА НА КРАЈУ БЕОГРАДА 293 СТАРИНСКА ПЕСМА 295 ВИСОРАВАН 297 ТРЕНУТАК

Кад се селе, понесу гусле и икону на дну ковчега, И мисле да су важни, мада није јасно због чега. Свети Сава им је пастир и учитељ у чудесима; Горде се својим поразима, патњама и удесима!

ЗБОГ ЧЕГА НЕ ВОЛИМ ПРАЗНИКЕ Ти вашари, кад се сељаци у варошицу сјаве, Дани ослобођења Уба, Кнића, Вишњице, Параде и сабори,

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Мистерија јегуље Ако наука и поезија могу имати чега заједничког, оне ће га неоспорно наћи у роману и мистеријама живота јегуље.

доста обилан и поуздан материјал за проблем јегуље; подаци су одмах преношени на велику карту Атлантског Океана, из чега се имала јасна слика онога што се у то време могло сазнати о питању које се имало у виду.

Приспевши на та дубока места, до којих је месецима путовала журно и без одмора, као да је свесна ради чега ту долази, гоњена неодољивим нагоном за одржање расе, јегуља је дотле поступно прилагођена животним приликама што је

Али шта бива са јегуљом кад се изврши мрестење, кад се она одужила своме нагону, због чега је и предузела своје предуго путовање преко океана? Како изгледа завршна фаза романа јегуље?

се да је то у вези са сексуалним одабирањем, али према чему се врши то одабирање кад у тај мах још нема ни трага од чега год сексуалног код њих?

местимично проширавање и сужавање, њено разграњавање по океану све до сусрета са Лабрадорском хладном Струјом, после чега се Голфска Струја јако расплињује, губи своју брзину и нестаје је.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК МИЋУНОВИЋ Будили се ти тако проричеш, мишљаху ли у свијет за кога? ВОЈВОДА ДРАШКО Нема тога ко с' не боји чега, да ничега ано свога хлада. Они страха другога немаху до од жбирах и до од шпијунах; од њих свако у Млетке дркташе.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега. Ко зна чега? Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног? Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?

субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.

Чак је била и задовољна што је с тим на чисто. Јер после тога није имало ништа што би је бунило, од чега би презала. За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна.

је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност напрћеном доњом усном, због чега јој је увек око крајева уста била као мала сенка.

код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки...

| — Магдо! — заносећи се поче Мита — Магдо, Магдице! (Први пут што је тако ослови, због чега Магди ноге поклецнуше од радости.) Наша Софка хоће да нам иде! Ето, хвала милостивом Богу, дочекасмо и то.

И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач. Арса међутим истрча да широм отвори капију И да тамо на њој дочека новог пријатеља.

Али Софка му мимиком одрече да није то чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку. Он, сав срећан што није оно, досети се.

није ништа наређивала, него, као да га није ни познавала, тако би га гледала неким разблудним, помућеним погледом, од чега би се Арси чисто коса дизала и кожа од кичме по леђима јежила.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Често би у „екстазу“ пао, То јест у лудило, мислећи на Бога И спасење душе. — Зар је било тога? — И много још чега. Требало би знати Читав један речник!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Пребира опет у памети неће ли се сјетити чега што би Стану одало. А-ја! ни томе трага! Опет зна да је мајка јој ту, да је снаха ту, а жене су бистра погледа у тијем

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

1 Пословице су и по сажетом облику и по устаљеној употреби врло сличне говорним изразима, због чега се са њима често и мешају.

— Раја одговара: — Слабо ага: да се могу издуванити, лако бих се изљебио. На кадијину примедбу: Од чега је донета цванцика мрсна, Раја одговара: — Од крметине.

функцију, нарочито у повезивању битних елемената и примарних видова са оним вишим пречишћеним и оплемењеним, — без чега и не би било оне високе лепоте и уметничке вредности наше народне књижевности.

— Тешко луду и у рају. — Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити. — Чега се мудар стиди, тим се луд поноси. — Паметан мисли што говори, а луд говори оно што мисли.

— Залуду је начина, када није зачина. — Убогу шавцу и игла се криви. — Најгоре су празне јасле. — Чега није, ни цар не ије. — Јунака нема од глади. — Глад очију нема. — Глад је највећи господар.

Па завуче руку за собом у бисаге као да извади нешто да му да; али мјесто чарапа или чега другога, извади из бисага буздован на синџиру, па онако изненада потегне Турчина њим у главу, те га онесвијести и

Народу се то додија, па оду светом Димитрију, који је у њега служио, и замоле га да упита Тројана чега се он боји. „Само се бојим сунца, — одговори Тројан, — и никога више под небом“.

(Месец) 271 — Цијелу ноћ број, а не можеш избројати? (Звезде) В) ЗАГОНЕТКЕ-ПИТАЛИЦЕ 1 272 — Без чега не може млинар млети? (Без лупњаве) 273 — Где чизмар почне најпре чизму да шије?

(У рукавице) 336 — У шта се ексер најпрво удари кад се кућа гради? (У главу) 337 — Чега има највише у брду? (Жица у разбоју за ткање) 338 — Чим је торањ покривен?

(Светлост) 418 — Ко све језике на свету зна? (Одјек) 419 — Ко увече има последњу реч? (Одјек) 420 — Од чега нема сенке? (Од воде) 421 — Шта гору ломи без руку, а лишће једе без зуба? (Олуја) 422 — Шта може по зиду трчати?

Тада се јави црквењак. Он најпре дође и запали свећице, а потом повуче за звонце, иза чега уђу два ђака са чирацима и клањају се Исусу; за њима је поп с књигом, који „стане као читати“.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

му за што су дошли; а он им из ковчега одговори: „Како ћу вас ја из ковчега намирити, кад нити видим вас ни онога око чега се свађате? Него ме изнесите на бријег па ћу вас онда намирити.

Кад Премудри изиђе из ковчега и узме у руке од ђавола оно око чега су се посвађали као да види шта је и шта које вриједи, он прекрсти штаком, а ђаволи се одмах разбјегну куд који, те

У овој ће књизи бити гдјекоје ствари из рјечника у ред намјештене и многијем којечим новијем чега у рјечнику нема, састављене и потпуњене. У Бечу о Сретенију 1852. Вук Стеф. Караџић. 2.

“ Али најмлађи рече: „Ја ћу да отворим врата“ па скочи и врата отвори. Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: „Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то

је добро, снашо, што ти мени обричеш, али нема гвожђа; него не знаш ли од вашијех ђетића какав скопак од мотике или од чега другога.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ И тако уставши, у ћелије ваше пођите, оставивши свако састајање и сујетан одговор, празнословља и смех безбожни, од чега се догађа да се запада у непристојан говор, укор и осуду, јер од тога се ум раслабљује и заборавља шта је добро.

Због чега ризницу ових свих добара остављате, глави и ка нижем и ка једној тековини трчите? Треба, дакле, они који су глави тако

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

СТАВРА: Дај Боже да има! ЦМИЉА: Што дај Боже? СТАВРА: За нас би добро било ако има! ЦМИЉА: Не знам због чега добро! СТАВРА: Лакше је кад се зна да постоји и нека друкчија памет! ЦМИЉА: Ја кад на то помислим, сва се најежим!

СКИТНИЦА: Ишо сам лане, али се нико не сећа. ИКОНИЈА: Лане? Баш сте се рано сетили! И сад на основу чега да је нађете? После толико година, еј! СКИТНИЦА: Шта ћу, путујем, распитујем се.

Рођен си да засветлиш, ко неко тамо ваше величанство! ПРОСЈАК: Понекад засја и оно од чега се не надаш! ГОСПАВА: Не знам ко ће, ако ти нећеш! ПРОСЈАК: Ти прво погледај себе, па онда друге!

ИКОНИЈА: Не греши душе, севап је! Да није некад сарана, парастос, четресница, ил задушнице, од чега би се наранио? А не зна се шта носи дан, шта ноћ! Ни ко ће коме да затреба! Не знам шта је онај елебак поправљо!

подригују, пљуцкају коске, бришу масне прсте о тапацирунг, чачкају зубе ноктима, шибицама, причају где иду, од чега болују, читају наглас рецепте, упуте, налазе, плазе језик, мере температуру, показују резове од разних операција...

ИКОНИЈА: Мустра, дошо са робије. А не би ме чудило ни да је некога клепио... ЦМИЉА: Због чега с робије? ИКОНИЈА: Обио јесенас самопослугу „Сава”, на Вождовцу, одрапили му годину ипо!

Однели га зајдно са говорницом! СТАВРА: Зглајзо, било је и преко радија. И то због вербализма. ИКОНИЈА: Због чега? СТАВРА: Због вербализма. Кажу, говори, а не спроводи. Биће сутра у новинама опширно.

ИКОНИЈА: Друг Вилотијевић! МИЛЕ: Мој, због чега мој? Шта тим оћеш да кажеш? СТАВРА: Сам си се фалио да ти је школски друг! МИЛЕ: Онај фракционаш и вербалиста?

СТАВРА: Бога ми, не видим! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Па је л мислите да сам ја можда луд? Да можда видим нешто чега и нема? Мислите шокиран, па у том шоку пошизио? СТАВРА: Шокиран, сигурно, јеси, али ја не мислим да си пошизио.

ТАНАСКО: Бога Па ти ми мога! први пут сад имаш своју рођену муку! Призови се! Први пут сада имаш нешто од чега можеш нешто љуцки да учиниш! Разумеш? Не разумеш? Тражиш, тражиш, а када нађеш ти у кукњаву!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

слова — врсте говора частица — честица, делић чатити — читати ч(е)ловек — човек человекољубан — човечан чеса — чега чеса либо — чега год чесност — часност, честитост чест — част, поштовање честан — частан чиновно — како треба

частица — честица, делић чатити — читати ч(е)ловек — човек человекољубан — човечан чеса — чега чеса либо — чега год чесност — часност, честитост чест — част, поштовање честан — частан чиновно — како треба чирак — свећњак

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Стипан припали цигарету фратру па се поизмаче. Јерковићи разумјеше сад да је близу час у коме ће се излећи оно око чега се све обртало, те умукоше и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на чело, као да прибере мисли.

Такође научи одговарати јутрењу и мису. Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најученији фратар у Б., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци.

Чимавица, пошто је четири дана лежао гдје и прије, одједном навали да га премјесте. Он не хтје казати од чега се препао, но кад га ко запита о томе, он набури, а на лицу му се читаху страшне приче.

Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге... А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније доба на рочиште ка господину.

Помамија би се! — Ма, да шта ћу ја, синко? Мени триба двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега не могу и’ извадити... Шта да ти даље говорим, кад сâм знаш! — Ја ти не могу помоћи! — рече Бакоња сјетно.

Па, послије, чу како јој другарице припијевају „дијака Бокоњицу“, због чега их је она изгрдила. Сад се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што није био слободнији пред њом, и зарече се да

жарија и палија — рече кнез у заносу, прихваћајући понуђену му букару, па настави: — Али ја сам и сâм ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар. А чисто ми не бисте вировали да вам то станем приповидати!

— Како би било да учинимо нику шалу? — рече Срдар. — Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре? — И ја сам о томе размишљâ али се бојим да му не пане капља.

па макар његови парохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома. Четири дана непрекидно трајаше гозба.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

НА НЕКОЈ ПАДИНИ Песмо, ти си жедна, а протиче вода. Бол је твоје пиће (оно: чега нема). Из несреће: ко из кокосовог плода Срчеш тужну храну што те за свет спрема.

(Ишчупаће ми са тим стаблом Најдражи мирис мог олтара.) Све што је било — чега неста — Што оде у дим, прах и пару: Ја знам да некуд тражи места. О тако и тај мирис, боја...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Касније се пита: Зашто ми је рука мокра? Рука гужва браду, све мокрија. Мокра је и брада. Мокри су и дукати. од чега су му уста слава? Отужно му је.

само окрзнули лист на левој нози, добро се сећа, Вукашин га је уплашено гледао, и рука му је дрхтала, он је знао због чега и смешкао се мислећи: „Има јаку браду, на мене.“ Вукашин је мушким гласом рекао: „Не треба ноћу сам да идеш.

Моли их очима. — Причај! — изазива Аћим. — Ја се женим — посумња да су чули, чега се стидим? па понови гласније: — Женим се! — Само то?

Свеједно јој у шта се заривају и од чега одскачу његове ситне песнице. И тек после, кад се уплашио, уморио или постидео, одједном је умукао и престао да је

одстојању, ушао за оцем; замирисала је пшеница и триња од жижака; мали човек са фесом седео је за тезгом, не зна због чега је морао да му пољуби руку, и ћутао је до краја те кратке и пословне посете.

Заборавио је и ту ноћ и тај разговор пред одлазак. Поред мајке и села, који никада и ни због чега нису поштовали Луку Дошљака, како је могао и смео он да га поштује? Каје се сада. Бог га због тога Вукашином кажњава.

Из ината се не диже буна. А шта би ти, Аћиме, радио кад бих ја овом народу рекао због чега се мртваци црне по снегу?... — Ти си, брадоња, за ову несрећу крив! — замахну војник кундаком.

Зебу му руке и осећа да су мокре и лепљиве. Зна због чега, па потера коња галопом преко пола покривеног снегом. ...

Није се ни поздравио са Зором. Кући није могао да се врати без онога због чега је и побегао, па је наставио да трага за женом која ће да му роди сина. Више није хтео девојку.

Није разумела дављеничко мумлање. С лампом пође у своју собу. Без љутње, смирено. Нема више због чега да се плаши. У мраку он остаје сам. У мраку и он је мрак. Све је мрак. Да је убије? И туђе у њој? Туђе?

Ноге га несигурно држе, не мисли због чега, намиче резу на врата, клонуло прилази кревету и седа до ње. Она се не покреће. Гледа јој лице.

Празно је било и у њему. Данима је носио ту празнину и желео да је затрпа оним чега се највише бојао. Мртвац је подизао свој тешки камен: она је рекла да је до мене кривица што немамо деце. Она зна.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Од врапчевога кљуна? Њеног длана? Чега ли. Зачуђена, она је стави у лонац земље и зали. Јесу ли дани, или је као пена у брзој реци, летело време?

— Ко зна шта је у тим причама тачно? — супротстави се један од најстаријих чланова Савета, који се много чега у свом дугом животу наслушао. — То што звери иду за њом, не значи зло!

— Да ти помогнем, мајко? — Дечак скиде врећу с њених леђа и пребаци је на своја, зачуђен. Врећа је била лагана. Од чега се старица повијала? Дечак пође низ стазу, старица за њим.

Људи су га с осмехом сусретали, уверени да на свему чега се реч Златоустог дотакне, још Дуго након тога, трепери неки радосни, златни сјај. Ко зна: можда је тако и било?

Ретко је ко у ну и залазио. Али кад након дугог боловања умре дечаков отац, сеоски старешина дође да их упита од чега ће сада живети. Мајка занеме. Затим објасни да и она помало резбари. Неће пасти селу на терет.

Дечак се окрете лево, па десно: нигде никога. Да се није птица јавила? Можда звезда? — Ко си ти? И чега да те ослободим? — дечак се трже. Испред њега била је ливада поплављена месечином као сребрном водом.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Сећа се да је и он журио, али се више не сећа због чега. Памти да му је све било лако и да је однекуд био сигуран како ће увек остати млад, и змај. А журба је била у њему.

Можда и зато никада не учини оно због чега сваког дана стигне у троугласти парк под кестеновима: никако да претрчи, док горе зелене бакље (или црвене, њега то не

је наклоност, свакако, постојала: не једном је промицао кроз опасности и промакао, неозлеђен; не једном би му се све чега би се машио наочиглед примало. Умео је са људима, умео са марвом, чак и са временом.

Ако их неким случајем има, Вук би одмах дошао. Даље је гуслар Мушицком требало да исприча све чега це цећа из свога живота а Мушицки, молио је Караџић, нека то забележи и пошаље Вуку.

То је, по веровању житеља, било оно због чега је Пиринчана остајала непромењена док су деценије промицале а зла витлала.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

део ноћи у разговору, да им је то време изгледало сувише кратко и да при томе заборавише абдерићане и разлог због чега позваше Хипократа“.

Ту је шетајући се по њој горе доле, учио своје ђаке, због чега је та његова школа названа „перипатетичком“. У њој је написао своја дела о спознању света.

Овде, Дакле, имамо пред собом случај тоталног помрачења Месеца, због чега сам Месечеву плочу обојио црном бојом. Но пре но што је ушао у Земљину сенку, Месец је био потпуно осветљен, а то ће

Сада нам је јасно због чега му је то пошло за руком: што је у епициклима била сачувана, но прикривена, здрава језгра Аристарховог хелоицентричког

У свом нормалном положају, та полуга је висила између та два балвана, својим дужим краком надоле, због чега су ти балвани морали бити тако дугачки.

Одговорише јој да Исак седи по вас дан у својој замраченој и забрављеној соби, а ником неће да каже због чега. Њутн је снопић сунчане светлости који је продирао у његову собу пропустио и кроз своју призму и ухватио га на један

се креће униформно по периферији круга има, у сваком свом положају, убрзање, наперено стално према центру круга, због чега га је назвао центрипеталним убрзањем.

Једна зрела јабука паде са дрвета пред његове ноге. Обична једна појава, но не за једног Њутна. „Услед чега је ова јабука пала?“ запита се он.

Њутн се још дуго мучио да нађе разлог због чега његов рачун не даде жељени резултат. Кад га не нађе, рече самом себи: „Ја сам, то видим, почетник, шегрт, у

Ту силу која дејствује између тела васионе назва Њутн гравитацијом, због чега се овај, сада саопштени закон зове Њутнов закон гравитације.

иза објављивања својих „Принципија“ озбиљно оболео, но нисам могао тачно да дознам каква је то болест била и услед чега је дошла“. Хемфре се обазре по соби.

Њутн му пружи руку. „Изволите и ви сести“, рече му он. „Знам због чега сте дошли: због трећег издања мојих „Принципија“.“ „Да, Сер, баш због тога.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— А синоћ си имао напад? — Јест, и то је због чега сам те звао. Дошао си баш кад треба. Па пошто седосмо он отпоче овако: — Болестан сам ти; тешко спавам, сваки час

— Несретни Никола, зар још има? И ја испружих руке као да бих покушао спречити нешто од чега сам стрепио. — Тај гроб а напрезао се он да говори мирно — осрамотила је моја сестра.

Ни на кога се нисам бацао, нисам био рђав, пакостан, ником зла ни сам желио. Никад. А ето до чега сам доспео. Сад је свака рђа боља од мене.

довољно до краја, командант очува своје добро, увек ведро расположење, све док се једнога дана не догоди нешто због чега умало не доби излив жучи или овом сличан напад.

и да испитам онај предачки остатак, оно осећање што сам наследио, оно мистично што у мени вечно тиња, а против чега се рационално вечно буни.

као сведок који ће причати својим друговима о свему што је преживео и видео после њих, а што није одобравао и због чега је исмеван од савременика.

И тако гледам себе, сав живот — умирање од страха. А зашто? А шта сам? Из чега сам? Где ћу? Боже, ништа сам био, знам; идем понова тамо, остаје слика, једино, једино слика остаје човека.

каткад само подизала очи и гледала га, као да је хтела да каже: јаој, не мучи ме даље, доста, ох доста, није ми ни до чега.

реке, него се тај исти немир сместа претворио у нешто одлучно до раздраганости, до прелома, нешто тако одлучно после чега се улази у нов живот.

што овај свет оставише без једног слова, па ме узнемирују, муче, исмевају ме и прете како бих се окануо онога против чега су оне и против чега се буне.

без једног слова, па ме узнемирују, муче, исмевају ме и прете како бих се окануо онога против чега су оне и против чега се буне.

Али се она дрхтавица сад пренесе и на мене и сметен, побркан, луд од оне близине очију, од чега ли, ја једва што промуцах неколико фраза, после којих се и ми брзо растависмо. А мало доцније био сам на улици.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

У тај сам се салон склањао кад би ми било због чега постало неиздрживо у кући. Скутрио бих се у углу, иза наслоњача с навлаком, и дуго ћубио тако, у полумраку.

Упитао сам дадиљу, шапатом, несвјесно је вабећи да заголица у мени пробуђену језољубиву жицу: — Баба, има ли чега у овој соби? Она је схватила. — Има — рекла је тихо. А ја сам јој висио с усана. — А чега има? — дахнух још тише.

Она је схватила. — Има — рекла је тихо. А ја сам јој висио с усана. — А чега има? — дахнух још тише. — Има — настави баба повинујући се мојој жељи чак и у падежу који је био постављен у питању.

Било је у томе нешто топло, нешто кућевно, нешто перманентно предбожићно. Нешто чега у хотелској соби никад нема. Три мусава дјечачића врзла су се по том вашару, опуштених гаћица, с вјечитим слинама под

„живот“, „мој живот” оцртавала се она усијана репатица која нас извлачи из тјескоба средине и мами обећањем ко зна чега.

је истог поријекла и моја инстинктивна неповјерљивост према свему што сличи на мистификацију, на остентирање нечег чега стварно нема, на намјерну особеност. Оригиналност још никад није никла из страха од баналности.

Изгледа да је у породици постојала једна жица маније за преносивим тушевима. Питам се од чега су се ти људи имали да тако страсно перу. Овај бакин туш био је у ковчежићу.

свједочења и мојих мука, и трудили се да ме подсјете, да разбуде моје успавано памћење, да из њега ишчепркају и оно чега у њему никад није било.

— Одједном ми паде на ум, готово видно отиснуто, као састављено из штампарских слова: „ Од чега све људи живе?” Помислих од чега ли живи, чиме ли је испуњен овај старац поред мене? Чиме се интимно храни?

” Помислих од чега ли живи, чиме ли је испуњен овај старац поред мене? Чиме се интимно храни? Испуња ли га још оно исто што га је

Увјерење је један осјећај. А на подручју осјећаја, тих спонтаних ирационалних унутрашњих факата, ко зна од чега све зависних и ко зна каквим све психичким, физиолошким, метеоролошким и небројеним другим моментима инфлуенсираних,

И, чудно, понеки пут то осјетим као пријекор, а понеки пут готово као комплимент. А ко би га знао од чега то зависи!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки изглед

А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара. Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.

не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе знала су и деца од чега Вујо живи.

А овако ни због чега!... Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... — Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито пустио да

— Но ако си ме зовнуо због чега другога, то ми кажи. Вујо нађе за добро да спусти тон. — Тако, соколе, аверим ! А јест, имам још нешто.

Ја оно оданде ударих низ реку, не знајући да ћу на њих наићи — одговори он, ударивши гласом на оно оданде, услед чега Станка намах поцрвене. — Чујеш, болан...

Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе. Само не могаше да савлада ону велику узбуђеност, не могаше да стиша

— Каких двеста, кад је Ђорђе казао власти че тири стотине и двадесет! — Тако они увек раде. Кад би се нашло од чега да се наплати, они кажу дупло и више.

Хо-хо-хо... — одговори Вујо. — Ама ти се шалиш, а ја те од истине питам — рече Ђурица, па им исприча ради чега су дошли. — Ваљано, побро! Дај сватове! — скочи Пантовац, па стаде да се обрће по соби, као да некога тражи.

»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно! Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе ? — Јок, брате, није!...

»А ја досад нисам на то мислио, а видиш како је то јасно! Због чега се ја мучим и пропадам, због чега упропашћујем толики свет, зар због себе ? — Јок, брате, није!... Каква ми је вајда од тога. Него све због њих...

Не остаде им више од стотине корака до реке. Наједаред Пантовац погледа у лево, па, видевши оно, чега се највише сад бојао, повика: — Лези ! Лези !

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Али најмлађи рече: — Ја ћу да отворим врата, — па скочи и врата отвори. Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: — Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и

Срећа га послужи те га цар брже пусти преда се, и он му све лијепо исприча ради чега је дошао. Цар га намјести у један хан, и рече му да ту чека док га он опет зовне.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Немам снаге да се борим са временом, Да одбраним, да сачувам, не дам своје, Него гледам чега имам, шта је било: И све више, ништа више није моје.

Па куд идем, да ли идем, је л' опсена? Ко ме рони, кога носим, пре и сада? За мном стоји чега немам, а преда мном: Мртва прошлост са животом покривена.

Пуст живот гледам к'о владар без круне.. Дошло се довде, али не знам како; Не знам због чега дан слободе спава; Не знам да л' живи зора и мој пак'о, Та стара зора и поднебља плава, Где сам волео, а где сам и

Миран сам: ни трун срџбе или чега Што прави смешним немоћне и јадне; Смрт, вечно жива, будућност је свега — Свег што рођењем у колевку падне.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Следеће вечери изводио сам свој експеримент пред члановима Краљевског института, после чега се лорд Рејли (Лорд Раyлеигх) обратио присутнима и његове љубазне речи су биле први подстрек за све моје подухвате.

Хертз) таласа у том бежичном предајнику представља сасвим занемарљиву компоненту у односу на укупну енергију, због чега је фактор пригушења врло мали и велика количина електрицитета се акумулира у издигнутом капацитивном терминалу.

Истина је следећа. У ваздуху се потенцијал повећава око 50 волти по стопи у вертикалном правцу, због чега настаје напонска разлика од двадесет или чак четрдесет хиљада волти између горњег и доњег краја антене.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање

У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање

Осећао сам да немам права да молим за помоћ јер се нисам сасвим посветио послу ради чега сам дошао у Праг. И док сам размишљао о Ригеровом савету да се оканем национализма и оставим га искуснијим људима, а

и Франклина, Американце које познајем, помогло ми је да освојим симпатије чиновника - испитивача у Касл Гардену без чега бих био вероватно враћен назад и њено име било је дубоко урезано у моје памћење.

Одмах сам га познао иако је доста изгубио од своје надмености и грубости, чега се добро сећам када ме је грубо подигао са седишта оног незаборавног путовања из Будимпеште у Беч.

Одмах сам га познао иако је доста изгубио од своје надмености и грубости, чега се добро сећам када ме је грубо подигао са седишта оног незаборавног путовања из Будимпеште у Беч.

Шкоти и Срби имају много чега заједничког и одувек сам веровао да су и једни и други припадали истом племену. Чуо сам да су се шкотски и српски

Физички је био доста деформисан; црвене косе са тешко оштећеним видом због чега је морао носити наочаре са изузетно дебелим сочивима, Хелмхолц је увек био меког срца према малом Кенигу, делимично и

године. Али желео сам да живим јер сам имао малу ћерку коју је требало одгојити. Ово је, у ствари, било једино због чега сам желео да живим. Све друго изгубило је за мене интерес, или ми је било сувише далеко да бих га домашио.

Када се сетим мојих преговора са Америчком телефонском и телеграфском компанијом, не сећам се било чега осим преговора са правницима. Преговори са Сименсом и Халскеом остали су ми у сећању по разговорима само са експертима.

позива тако да нас то осећање може одржати у свету који највише цени не правога истраживача чисте науке у физици, ради чега смо и основали ово удружење, већ и оног који науку користи за задовољење првенствено практичних потреба човечанства.

Ћипико, Иво - Приповетке

година, а остали испоредише се на тргу испред цркве, очекујући да их ко унајми за чешање и купљење маслина, ради чега су и дошли.

—Останимо! — неки ће од мушких. —Онда ћемо, брате, изгубити и сутрашњи дан... —Ради чега? Може нас когод освитком звати. —Знам ја шта је... Ако увече не нађеш радње и нема ништа! — Ко вели?

Бог никога не запушта, неће ни тебе! —Од чега умује? — Цвета каза као за се. —Познајеш га: радиша као нико у селу.

поља, и сјећа се труда и зноја док га је обрадио; и гледа пред собом огладњелу стоку што на голети скапава — нема чега да , се маши.. .и смрче му се у души.

„Шта јој је?” помисли, и падну му на памет проповједникове ријечи љубави и мира. „Зашто се срди на ме? С чега ме криви?” И њена нехај чисто га стресе, и, у тим мислима идући кући, кињи га некакова сумња и нешто неодређено...

—Вратићемо се скупа —Остаћу још који дан; нећу празнуж руку горе, — стид ме...Тако је и оно двоје гворило... —Чега те стид? .. . Чему си исилазио?...

—Чега се плашиш? —Убићеш ме! —Не бој се... Пиј! Арнаут се приже, и, док журно пије, његово се горње тело у брзој води оцрт

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Отуда приметан култ талента и вербалнога бљеска који помаже да се готово ни из чега сачини чудесно језичко здање. У ствари, само је привидно нагласак на томе чудесном језичкоме здању; оно је важно само

гледано на чисто културној, па ако хоћете и књижевној равни, мислим да је то што данас називамо речју Косово, и због чега се окупљамо у овој просторији Удружења српских писаца, плод једне доста дуге, кратковиде колико и опаке сепарације,

Његова поезија код нас заузима књижевноисторијско место правог парнасовства, иза чега је следио парнасосимболизам и симболизам у Ракићевој, Дучићевој и Дисовој поезији.

Ова игра је, штавише, доста често служила за означавање завршетка строфе или целе песме, дакле као поентирање, до чега је иначе Дучићу нарочито било стало, и о чему је и писао у својим огледима о српским песницима.

И код једне и код друге доста брзо опажамо да је подједнако важно оно чему се стреми као и оно од чега се бежи, али без изгледа на успех. По томе су оне у себи антитетичне.

кратковеких, дневних готово несугласица, Зоран Мишић је тада усред полемичке јарости свесно и упорно образлагао због чега неминовно, нужно мора доћи до измене језика српске поезије.

Просто модернизам. Модернизам у више наврата, од Војислава Илића (праносиоца) до близу нашег времена, после чега следи постмодернизам.

Оно до чега сам био дорастао јесте да он њих учим. И учио сам од тренутка кад сам се с њиховим радовима први пут сусретао.

Зато је и важно истицати и утувити (народски речено) без чега права књижевност никада није могла и без чега не вреди.

Зато је и важно истицати и утувити (народски речено) без чега права књижевност никада није могла и без чега не вреди.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА: Ја те ништа не разумем. Откако си министарка, ти све неким званичним језиком говориш. Од чега си га разрешила? ЖИВКА: Рекла сам му да од данас није више твој муж. Ето ти, је л' разумеш сад? ДАРА: Како?!...

2 Ја не прелазим границу савета које сам дужан дати вам, ако ви још увек на њих полажете. Ако у тим саветима има чега неугодног за вас, ја сам увек готов да ретерирам. Ви сте желели да вас упознам са правилима отмености...

Видиш; жену можеш увек да добијеш, а класу, богме, не, а сваки паметан човек гледа да шчепа најпре оно до чега се теже долази. Зар не? Па онда ти си, брате, и практичан човек, ти се нећеш заносити теоријама.

ЖИВКА: А ти, Саво? САВА (он је корпулентан и са великим трбухом): Мене не питај, испи ме секирација. ЖИВКА: А због чега? САВА: Због неправде. Целога живота коље ме неправда. ЖИВКА (Пери Каленићу): А... (збуни се) ви...? (Васи.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Белог? Мислим да је у тој форми најважније изналажење нових могућности и одбацивање ,глатког писања', чега је иначе тако много било у руској књижевности XИX века.

Али, разуме се, фолклорне слике и садржаји, колико их има, укључени су у мотивациону мрежу романа, од чега им значење зависи.

има о померању и дотицају својих телесних делова (динамика „угибања и увијања” која условљава и дотицање плећки), чега иначе на разним местима у роману има прилично много. „Али одједном се трже”, додаје аутор.

117 Од почетка тачно, запажање је касније проширивано, и послужило је за осветљавање улоге геста и мимике, али не - из чега они и долазе - самога тела.

Писац ту походи своју варош. И, што је некад било у вароши а чега више нема, то је опет „топла”, „лепо намештена”, „утуткана соба”.

Она наслућује да се може десити нешто, што се од ње скрива а што не предосећа и чега се не прибојава само мајка него, исто тако, и шира родбина.

нас да његов пријатељ из детињства Мита, коме он долази у посету, умире; али до краја приповетке остаје нејасно од чега болује.

Стога је структурно оптерећење почетка и краја романа по правилу врло велико, из чега непосредно проистиче и њихов особит композициони значај.

без смисла ... је ли могуће да је све то једна бездана празнина?”264 Сада је унеколико јасније чега ради је на почетку сцене уз помоћ језичких тропа био ушао у собу онај комад природе а приближила се „плава брда и

Наводимо целовит комад текста с подвученим понављањима: „Између ова четири жута зида, све оно чега се напољу бојао, није ни постојало. Између ова четири жута зида, смео је да чини што хоће.

не налази на продубљавању њихових неједнаких индивидуалних психологија, будући да се већ и по карактеру разликују, из чега би по правилима романескног жанра могао да настане динамичнији или драматичнији напон (заплет) и разрешење (расплет).

преимућство: тиме се усмерава и усредсређује јунаков, па с њиме и наш читалачки поглед, тако да видимо и оно преко чега иначе расејано око обично прелеће. Милош Црњански се радо и често овим поступком служи.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

са два реденика око паса и брзометком У руци, поп чињаше слику невиђенога горскога витеза, викла да се никад и ни од чега не страши. Кула бејаше пуна.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

243 ДУХОВСКА ПЕСМА 245 ЛЕПТИРИЦА 246 БАБИН САВЕТ 248 ПОД ЧЕРГОМ 250 КО ОКО ЧЕГА 251 НЕБАЛАДА 252 ЧУДАН САН 254 ПОКВАРЕНА РОМАНЦА 256 ОНОМ СЛОНУ У БЕЧКОМ ПОЗОРИШТУ 258 ПЕСМА О ПИЋУ 261 ЂАВОЛСКА

Бело чело — чисто херувимство, Месечина поврх света храма, Свилна коса, и сенка јој златна, А дȁ болан од чега је сама?

Прелазећи од руке до руке Све то јачи богодани мачи. То је оно чега с’ подлост жаца: Светлих жртав’, сјајних образаца, То је пропаст пустих пудљиваца, У коју их лудост њина баца.

“ А богаташ пир пирује — Презире га, не слуша га. „Глад ме мори, дај ми чега; Невоља ми преголема!“ А богаташ свега има — Ал’ милости само нема.

“ Гага сина ћуши Па му рече: „Рâно, Кад већ у сну крадеш, Кради што ваљано!“ КО ОКО ЧЕГА „Око свеће лептир леће, Љубав њему не да мира, А кад јутро освануло, Нит’ је свеће ни лептира.

“ И трпет’ је знао, трпео је дуго. (То ј’ заглавље прво. Сад долази друго). ИИ Бог би знао од чега, ал’ се лав разболô. Госа проговара: „Па зар тако, лоло!

Ма та белоћа није од људи, Из њиних душа, из њиних груди, Нит’ нам се пружа од другог чега Већ баш од снега. Ти вешто умеш завејат’ путе, Зато се много уздамо у те: Кад пакост, злоба пође да лута, Ох,

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Занет окретањем неба што меље наше кости Док мудраци протурају лажи о будућности Видиш ли оно чега нема то да браниш? А нема љубави, доказ је ова обала и ова вода.

То чему се молите је Жалосни Славуј. Љубав никада није завршена. Чега има људског у патњи? О чуј Дан одјекује. Непокретне звезде стоје.

Оне су успешни престанак јаве, ал не сан кад се изјасне сунца за ноћ, већ нешто треће, неутешни због чега јесмо. Извод из чудесне басне сна.

Ипак ништа није изгубљено, јер празнина је то чега нема. Али има нешто око његове главе што је чиста лепота и непревазиђена врлина, а слично је празнини.

Ватро безболна, о жестино даха Оног чега нема, примедбо мог праха, Што приста на себе, али наде пун, Због које је сваки свршетак непотпун, Одсевом циља

нечим другим одликују трају у туђем времену Птица која сама чини јато из ње излеће Узмите шаку свежег пепела или било чега што је прошло и видећете да је то још увек ватра или да то може бити ПАТЕТИКА ВАТРЕ (1956) ДВА

слави Једно је време у срцу друго у глави Бујну невидљивост са свих страна чује Ми знамо да је од прошлости веће Све чега нема и што бити неће И да свет овај празно одјекује СВЕСТ О ЗАБОРАВУ Нада је луксуз.

Петровић, Растко - АФРИКА

га је на самрти питала ла ли ће је заборавити, обећао да неће никада (разговор који цитира на бретонском је) и због чега се, каже, уистину неће никада ни женити и поред хвалисавости, китњастости, евентуалне лажи, има много искрености и

и сад себи говорио: „Гледај, гледај пажљиво ово, јер ћеш, не зна се зашто, доцније у животу говорити: То је нешто због чега је вредело живети!“ Оставили смо ерхипелаг Лос, продужили кроз вече.

На гробовима луди празне флаше од џина, на гробовима жена ноћни судови — симболи њиног спола, и оно без чега не могу ни на другоме свету. Два младића који знају понешто француски хтели би пошто-пото да посетим баш њихов дом.

комараца и мушица це–це; да урођеници једу нешто што личи на старе дебеле лојане свеће, неке смесе начињене од свега чега се ми гнушамо; да је оно што ми волимо овде често сумњиве чистоће; да се овде вода не сме пити; воћка јести ако је

пред нама као на каквом бескрајном екрану, показујући нам из каквих је све лепота сачињено оно што се зове живот; и чега ће нестати у оном што се зове смрт. Ни са једним нисам везивао своју мисао.

Стављамо им огрлице око грла; оне нас гледају озбиљно и остају зачуђене да је то све због чега су имале да дођу. Неспоразум је очевидан, и сад смо сасвим у незгоди шта ћемо са тим растуженим девојчицама.

Морао је учинити у своме завичају нешто што није дозвољено и због чега су му родитељи морали рећи да може отићи. Отад га је сувише пекло афричко сунце, сувише квасиле афричке кише, од којих

И да ми то није рекао, ја бих знао да је врло тешко да му се тако шта догађало, јер иако не сазнамо увек због чега је једна ствар изузетна, ми смо увек И од првог тренутка свесни те изузетности. Ујутру кување, умивање, полазак.

ја сам виђао сличне мрље по телу, и ове су ми изгледале толико природне, Толико безначајне, да чак нисам ни питао од чега долазе. Покрет руке овога младића да се заштити урезао ми се у сећање, и док ручамо питам Н–а шта је имао да значи.

Видите овога младића овде; те мрље око носа и на плећима не могу бити друго но то.“ — „Зна ли он од чега болује?“ — „Разуме се. Питајте га. Само га то ни најмање не узнемирава.

Волим њихов јединствени дах тела и уља којим се мажу, амбре и трава, што све одише као неко дивље воће, чега сам се толико гадио после посете конакријским девојкама.

Све је угасито и тамно на њима, све је од једне боље грађе но она од које смо сачињени; то није само пут, већ и оно од чега је дрво, чврсто и мрачно, и метал.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ко те пита, ко ли хаје, Кол’ко ј’ на дну мртвих снова, Кол’ко с’ у њој утопило Жеља, нада и бродова! ЛИ Од чега си, Боже, срце знао створит’?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Питао сам се: зашто?... због чега? Прилазећи зборном месту, чујемо уз пут од коморџија да је Дринска дивизија разлупана на Кајмакчалану.

Наредба за смрт и не треба да буде опширнија. Вратио сам се утучен... Седим и размишљам, услед чега потиче ово моје тмурно расположење... Хтео бих да забавим пажњу ма чиме, само да не мислим више.

Дошао је и лекар. Превио ме је и нешто ушприцао, од чега сам одмах заспао. Био је дан, када сам се пробудио. Тада сам сазнао да су Бугари побегли са Сиве Стене, јер су им

Сенке постају све веће. Мрак. У неко доба паде ми на памет да пратим једнога у правцу реке да види има ли чега тамо. Аја! — присети се Влајко. — Нисам ти објаснио како тече река на месту где смо прешли. Видиш ли?

језицима, измешани са пискавим звуцима трубе и потмулим ударцима добоша, сливали су се у општи, раздрагани шум, од чега су лице и очи сијали. На челу другог батаљона јахао је официр, чијег су коња искитили цвећем.

— Ви сте нешто нерасположени? — Не! — Знам и разлог због чега... Ми смо овде на усамљеном месту и ви ме се плашите. Можемо ићи. — Ја то нисам казала. Остаћемо овде. — Хајдемо!

“ — питала је Полета. Ја слагах да си болестан. Лулу се наједном уозбиљи. Почеле су да се распитују од чега, је ли тешко. Објаснио сам им да си добио маларични напад, лака температура... тако нешто. „Паувре Драгіцха...

Отржу ме сада од девојке коју волим и терају ме силом на бојиште да погинем... Аман, људи!... Има ли чега трагичнијег и болнијег?...

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

лагана; Листак зелен листао, За вишњицом пристао: Меће на њу одећу, Ткану још о пролећу; Цветак бељан цватио, А чега се латио?

Кад спазило Цвет-девојче, Момче главу подигнуло И на њу се осмехнуло. Није лако погодити Чега више у осмејку, Ил’ жалости ил’ весеља.

Максимовић — „да је П. П. Шапчанин н много доцније био предмет Змајеве нарочите пажње. Ево из чега то закључујем. 1883.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ђурашко!... КАП. ЂУРАШКО: То баш и јесте Чега се плаше оне главурде У којима се ђаво укопô, Те их на пркос злобно наводи.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Свега ме упропастио. Скини ми га с врата, тако ти царске службе! Нас је, сељаке, кажем вам, овај славни суд од млого чега ослободио.

Само, молимо, по реду и закону! Судац: ... која се зове Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска, на основу чега је горња осуда и изречена. Јеси ли сад задовољан, Давиде? Давид: 'Вала славном суду! Ја сам задовољан осудом.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Па добро, кћери, јеси ли размислила озбиљно: шта је један апотекарски помоћник, од чега ћете да живите? МАРИЦА: То немој ти да бринеш. АНЂА: Да ко ће?

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

живота и подвига славних људи, њима ће бити даровани светитељски венци, и они ће постати узор моралног живљења, чега у тој мери и у тако систематичној доследност нема код других народа.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

понижена, да је то вређало, но, као увек, била благодарна, јер она, баба, једном засвагда учинила је нешто за њу због чега ће је целог живота поштовати и до гроба јој бити благодарна.

А Младен се, опет, бринуо да се не деси да у кући чега нестане и да уклони тај трепет, страх, укоченост, да баба му, мајка, цела кућа, буду као пре док је оца било.

И био спреман. Чак се надао да ће њен отац доћи да га, пре но што је удаду, пита, саветује се. Али не ради чега другог, већ питајући га за савет, у исто време да га замоли да, ако им приликом свадбе нестане било новаца, било

Млађи брат, уређујући у магази понова купљен еспап, гласно је отуда довикивао и говорио колико је од чега довучено, а он би то овамо пажљиво, помно бележио. Уто дође ч̓а Марко. Видео га је кроз излог.

Она је више на томе него мати му радила. Ко зна због чега. Више као из ината, као пакости, јада, да га види ожењена, да види какав ће, као младожења, стидљив, срећан изгледати.

је ваљда и била онолика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ЖСС, 133 ид; ГЗМ, б, 1894, 386. Упор. римске палилије, од чега можда и реч лиле? В. такође и Еуген Фехрле, Дие култіѕцхе Кеуѕцххеіт ім Алтертум, 213). 2.

»намерио би«: укочила би му се рука или нога, или би се и цео укочио, или би се ма од чега разболео (Ст. Дим.). Дрво, и кад само падне, на огањ се не меће (Ст. Дим.).

Неки, међутим, мисле да од свих трава »једна јединцата« д. није лек баш ни од чега (ЗНЖОЈС, б, 129). ДИВИЗМА Кöнигскерзе (вербаѕцум). Дивизма, јагорчац, лопух, медвед-ухо, краљевско срце (Шулек).

Због чега је д. мали и као здробљен, причају се ове етиолошке скаске. Од њега је узето дрво за Исусов ДУД . ДУД Маулбеербаум

Ако би човек, док та бела змија спава, полако убрао и., скувао је и воду попио, свака би му травка казала од чега је лек (ЗНЖОЈС, 1. с.).

, 146). Једна врста јабуке зове се петровача. У околини Смедерева забележен је етион због чега се ј. пре Петровдана не једу: тога дана »затресе свети Петар у рају јабуке«, и деца се скупе да купе ј.

ЈАСИКА Еѕпе (популуѕ тремула). Јасика, трепетљика; (јагњеда). У етиолошким скаскама које се интересују због чега јасика увек трепери, јасика је проклето дрво.

метнуо у уста, разумео би говор животиња; ко би јој појео срце и отишао на ливаду, свака би му травка казивала од чега је лек (ЗНЖОЈС, 1, 10). Жена која поједе црва из л. дрвета или пупа, зачеће (ЖСС, 188). О постанку л.

Колико је, међутим, јако уверење у њену спасоносну снагу, види се и из веровања да од уједа зелембаћа, од чега иначе не помаже ништа, једино може помоћи девојачко млеко (дакле, нема помоћи, јер девојачког млека нема — то је

У старом дубу, као и у бресту, живи ала, и зато га бије гром; само на дуб може вештица да испљује попивену крв (од чега на њему остају »корубине«, које се деци мећу у амајлије ради заштите); (због његове демонске природе?

Ћипико, Иво - Пауци

Немој тако, брате! — А да што ћете ви од мене? Пуна кућа нејачади... али, фала богу, имате се од чега наплатити, одговори Војкан умиљато. — Знам да могу, али мени те жао!

Опрезно, тек је натукнуо због чега је дошао и казао им да настајни четвртак, нефаљено, прије ручаних доба, дођу у варош, — а доћи ће за своју корист.

— и обујми је око паса. —Де, ти! —Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане. Не знам ради чега брани нам закон и поп оно што нам је најмилије?

Радивој иде први, а њено дијете узастопце за њим. ...Те ноћи прелџије у Петровој кући нагађају ради чега Цвијета одбјегну од Радивоја.

жагор људских гласова Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и одвраћају га од главнога, ради чега је дошао; и залуду сили се да их од себе одагне и све мисли усредсреди у једну.

са себе док је Марко у кући био, јер у новац што је одређен за газду неће да дира, а путем из вароши одлучио је још из чега поштогођ избити. — Што бијаше, Раде, у вароши код господара? —упита мати забринута, док је Марко из куће изишао.

А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру. Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.

Гуши се... Натеже се свом снагом да се извуче на ливаду, на суво... А близу је краја. Пружа руке да се чега дохвати... Зној га од муке пробио, викао би, али не може уста да отвори...

— повика из Ненада, као иза сна, и пожури. — Опрости, — упита га Иво, кад га стиже, — ко у Бечу живеш, од чега? — Паметно питање !— насмија се он усиљено. — Ваља да живем; живем к'о и други, с дана на дан... — Мог'о би друкчије.

— опази порезни пристав. — Да гледа у море и — пије, к'о и ја, — насмија се царинарски чиновник, чудећи се ради чега се правдају. — Што треба да ради? — настави Иво.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Недељне службе обављају се у празној цркви. Прохор је лукав. Тачно погађа оно око чега се и Макрије двоуми: да ли манастир да претвори у стециште кужних и убогаљених, или ће то остати храм одакле се

Додао је да то на жалост није истина, јер би се ваљда било чега у вези с тим сећао. Вила се потрудила да избрише сва сећања на себе и на ту ноћ. У томе и јесте њена моћ.

месног оружара, којем је ћерку лечио од жутице на гај начин што ју је по цичи зими терао да трчи нага око куће, после чега је јадна девојка умрла од назеба. Изгледа да су му због тога одсекли и нос.

Онда би им се придружио и мој учитељ, тапшао ме по рамену својом ручердом, после чега ми је неколико дана трнуло, и подржао би их у општој смејурији и спрдачини.

чујем његово кркљаво дисање и зацењивање, као да га гледам док пљује големе, округле, балаве лопте испљувака, после чега вавољи у устима некакав замишљени залогај, гледајући широм отворених очију у таваницу.

од дугог загледања, такви већ одустају, и можда им само понекад дође на памет да повире према старцу, после чега мрзовољно одмахну руком као да кажу: нема од тога ништа, тај неће.

Ни паса, ни мачака, ни кокошки, ни најситније животиње, само они воде некакав живот, не знам ни сам како и од чега. Нисмо затекли ни прегршт живота.

сасвим тачно јер половина бачви и каца за воду беше празно), те сено је на измаку („И шта кад Брзан падне под Кулу, од чега ће стока живети, ваљда од камења?

Четвртасто Богданово лице, црвено од умора или од стида, или од страха, или ко зна од чега већ све не, надуло се као да ће сваки час пући, ћела му се усијала од зноја, дебела жила на челу му набрекла као

У Прохоровом распећу открио сам и много чега другог. Христова глава је лепа, мужевна. Има мало повијен, орловски нос (као онај у Ариљу).

Да ли услед вешања, или од чега другог, или просто што није била већа, Прохорова травчица се једва помаљала из ћубе ретких коврџавих длака.

чијим је врховима било разноврсних сечива — српова, коса, будака, мотика, косијера, трнокопа, кривих брадви, кукача, и чега све не. Тридесет коњаника оставио је у резерви.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Што сам тужан тако? Шта ми тишти груди? Увенула младост, ил' одбегли мај? Куд ми сетни поглед у даљине блуди? И чега се тиче горки уздах тај? Буни ли ми душу та природа снежна, Ил' младости моје усномена нежна? О, путници ждрали!

Сви чекају само да затутње звона И топовске паљбе са Неве и Дона. Па дневни журнали... Чега нема туна! И народна права, потребе и буна. Па порез, па прирез, па различне трице, Да ти срце плаче и црвени лице.

1889. СРБИН У РАЈУ Умре један Србин, не зна се од чега, Али Господ прими у насеља њега, И рече му Господ: „О љубазни сине! Доспео си, ево, у рајске висине.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Сада ћу Вам прочитати његову прву страницу, па ћете видети куда и због чега путујемо. „Свакога дана, између излаза и залаза Сунца, видимо над нама или плаветнило небеског свода или облаке.

И то кретање Сунца је привидно и последица обилажења Земље око Сунца, због чега га земаљски посматрач виђа постепено у разним правцима према осталим звездама.

Будућност је постала опет траженом робом, иначе ови силни астролози не би имали од чега да живе.“ - „Но, па Ви сте малочас рекли да се из звезда може читати будућност.“ - „Сигурно!

“ - „А како стоји са тобожњим кретањем наше Земље?“ - „Многи говоре о томе, Питагорејци, да се Земља обрће, услед чега настаје смена дана и ноћи, а неки да се она и у простору помера.

А имају и чега да се нагледају. Оне су, заиста, особито лепе и грациозне. Погледајте само како су својим меким столама обавиле тако

Но, сада је време да се сетимо ради чега смо амо дошли, и да пођемо у Музеум. То је, у исти мах, и Универзитет и Академија наука.

Он је нашао да се оба пресека небеског екватора и Сунчеве путање, еклиптике, померају полагано дуж ове, због чега и небески полови описују по небеском своду кругове око пола еклиптике.

Да ли је духовни отац те реформе био Ератостен или Архимед, око чега се историчари још препиру, то је за нас свеједно.

Тако Вам ја често и овде залутам у прошлост, и тада ми се намеће питање: због чега на овом благословеном земљишту, које је хиљаду година било центар грчке културе, није могла да цвате наука.

ину светој цркви непријатељску науку, и заклињем се да у будуће нећу, ни усмено, ни писмено, ништа више тврдити због чега би на мене могла пасти сумња јеретичког дела... Тако ми Бог помогао и свето еванђеље које додирујем својим рукама.

Кажу: небо је часовник дана, месеца и године. Но за тај часовник потребни су само Сунце и Месец. Због чега би се онда кретале њих пет планета у својим засебним сферама и чему би служила цела осма сфера са небом некретница?

“ - „То си и заслужио!“ просикта његова жена. „Нисам ли ти говорила да се не примаш тог бедног званија! Од чега да живимо? Од ваздуха? А морамо већ и да помишљамо на опрему и удомљење наше Регине. Да ли си икад на то помислио?

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Стојан Новаковић) подстиче школске управитеље и педагоге на бригу о лектири погодној за образовање деце у школама, из чега се нагло развија и књижевност за децу.

). Узор му је био Бранко Радичевић. Певао је највише о Фрушкој гори због чега је називан „фрушкогорским славујем“. У његовој лирици животни оптимизам преплиће се са меланхолијом и слутњом смрти, а

Станковић, Борисав - ТАШАНА

КАТА (прилази уплашено): Ама како: »луда, мртва«, »да ништа не видиш?« Шта ти имаш да гледаш овде, и од чега да страхујеш?! Шта је то, кћери? ТАШАНА (окреће се од матере): Ништа. Остави ме. Не знаш ти. Сви ви тако.

Ох, излудећу од страха. КАТА (сасвим преплашена од Ташанина изгледа, појури вратима): Како страх? Од чега те страх? Ама шта је то? (Виче): Стано! Улази Стана. СТАНА Ево ме.

све учинио што је требало да ја учиним, да постанем овде први, највећи, зато ваљда што сад немам шта да желим, и због чега себе да гоним — почињем осећати ову не малаксалост, већ старост. ТАШАНА А, не, дедо! Откуда ти стар?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Је ли ти чега мало?” — „Шта ти је, Коста? ја у шали, а ти... — „И за шалу треба памети.”— „Ма, лепо ја теби говорим да је Риста

Уздигоше се тако у њој један разум и једно достојанство, који су били прави украс. Нола је осећала да чува нешто од чега зависи сад и њен живот и живот њена оца. Дође после годину дана међу њих једна мала, као лептир лака девојчица.

— Све је изгледало добро, и све се свршило рђаво. То је оно чега се бојим и ја. Не може човек да зна како је то, и зашто.

Можда је безброј коренака? Није. Једва далеко негде нађе човек други, који се такође лако извали. Од чега живе, и цветају, и миришу, и красе свет читави плаштови и зидови оног зеленила и цвећа — то остаје загонетка!

Гранчице расту такорећи на очиглед. А кад потрага човек, око чега се обавијају, шта грле: то је сув телеграфски дирек, хладан неки зидић, гвоздени жичани преплет.

Рибали су дакле момци, и то сапуњавицом у које је Марко сипао нешто што је нарочито поручивао, и од чега се даске стезале и постајале глатке као стакло.

Последњи цвет на уморним Влаовићима — уметност. Од чега живи уметност? из чега се рађа уметност?... Сељани, наравно, нису имали много смисла за уметност и њене проблеме, али

Последњи цвет на уморним Влаовићима — уметност. Од чега живи уметност? из чега се рађа уметност?... Сељани, наравно, нису имали много смисла за уметност и њене проблеме, али музика је музика.

Све „житејско” је у толикој мери ишчезло било из потреба Јосифових, да се просто није знало како и од чега живи. Лекса га служи срдачно. Свим силама је запела да спасе брата и Влаовића. Заварава га да једе.

Кад дечко поцрвени и збуни се, ори се смеј маторих. Искушења се степенују, док дечко више не црвени, после чега матори опет ударају у смеј, само увек другим и другим смејом. Но, у школи, Мија све бољи и бољи.

Власник је био Горњоварошанин Сава Бајић, шустер по занату, некада крпа, а после пођонар, до чега је много држао увек, а најенергичније откад је подигао своју кућу. Енергично је одбијао да „удара флеке”.

Мирко је сутрадан прешао у комшилук, усудио се да уђе у кујну и преда саксију лепог цвећа, од чега се Савина жена врло нерадо растала. — Заметнуће се ваљда неко пријатељство — тешио је Сава жену.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Но и овде, љубезне моје читатељке, нека вас извини нежни вашег тела состав; због чега се тако плашите да при највећој другога нужди на чувство и чувствителност заборављате.

заст.) — пошто, нашта, после чега ПОЧЕСТ — част, почаст ПОЧИВАТЕЛНА — почивка, пауза ПОЧИТАЈЕМИ — поштовани ПОЧИТАНИЈЕ — поштовање, углед ПОЧИТАТЕЉ

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

све школске протоколе, где је најзад утврдио несумњиви факат да сам ја први разред гимназије учио пуне три године, из чега се да извести јасан закључак: да сам се морао родити 1864. године. Хвала г.

но што ће се погача преломити, на њу се стављају разни предмети и ставља пред дете, те се пусти да се само маши, и оно чега се маши, тако се тумачи, биће му позив у животу.

Ако ви ни при тим речима не приметите бутоне у њеним ушима и не задивите се, ради чега се цео овај разговор и води, онда, разуме се, она ће наставити: — Можда би то било претерано — ја не знам — ја нисам

Разуме се да смо ми деца, уосталом као и људи, хотећи да видимо чега то има у уметниковој души, раздрли му груди и ишчупали душу.

и, уопште, извео крвопролиће достојно једног крволочног пивара Сантера или немилосрдног глумца Коло Дербоа, после чега је, разуме се, настало у истим сразмерама сузопролиће.

владу, — Давид Мешулам изнесе један случај међународнога значаја, при коме је један наш поданик тешко страдао, ради чега морамо, угледа нашега ради, прибавити сатисфакцију.

раздељком на среди и одвела лично у школу, где сам пред многобројним гостима декламовао нешто родољубиво из лире, због чега ме је прота пољубио у чело, окружни начелник помиловао, а отац се заплакао.

Уосталом, ја ни дан-данас не разумем чега у свима овим мојим одговорима има смешнога и чему се управо председавајући професор тада онако слатко смејао?

— Ту је Северни ледени пол. Ту је вечита зима, никад ништа не цвета, све је изумрло, а и ако има чега, то је закржљало. То су, уосталом, неиспитани простори.

Кад пак ова згуснута партија оде дуж цеви, онда ће на том месту настати разређивање ваздуха, после чега ће непрекидним дувањем опет настати згушњавање.

цигарете; има их који одмерено пуше, а има их који не испуштају цигарету из зуба; има их који често мењају дуван, због чега их мучи тежак кашаљ, а има их који су кадгод пушили па, увиђајући да им шкоди, напустили дуван да би повратили апетит.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Штавише, он можда верује да сам ја примирен. Уосталом, прошли смо ону шумицу, сад нема више чега да се плашимо. А ево га и село. Добих вољу да се разговарам са командиром. — Господине капет...

Сад се нема куд. Ова лабилна повезаност за све ове људе изазивала је осећање несигурности, из чега је произилазио страх. Примицали смо се лагано и обазриво друму.

Официри су се сакупљали и, како који наиђе, пита има ли чега новог. Дође и потпоручник Средоје, „економ свога добра“. — Помаже бог, људи... Шта се доконало?

— То је била братска дужност... Ја вас опет молим, да нам не замјерите, ако је било чега неугодног... Шта ћете! Виђели сте овај божји крш. Ни сами немамо круха... Пођите ми здраво, ђецо!

Одосмо у варош, да видимо има ли чега да се купи. Сем неких арнаутских колачића ничег више. А и то нестаде... Са града припуцаше баш тада топови, као знак

Бомбе из аероплана почеше да праште по вароши. Црногорци пуцају из топова разорним гранатама те не знамо од чега пре да се чувамо. Гладни војници лутају улицама. Један сео на праг куће, ставио пушку покрај себе и притајио се.

Читаву администрацију води држава са енглеском командом, пишући разна требовања, дајући реверсе, око чега је запослен штаб људи... Међутим Танасије Првуловић, из неке тамо Потркање, решава све то по кратком поступку.

— Ви тражите, господине потпоручниче, некога? Одговорих му нешто, затим га полако запитах, од чега болују ови војници. — Од свачега... Општа исцрпеност и изнемоглост. Знате...

Данас је чак и поручник Протић скинуо појас, и вели: — Док су поред нас она „два побратима“, немам чега да се плашим. Али у једно време наши „побратими“ изгубише се према пучини и сви се људи наједном уозбиљише.

Је ли то ћувик, или планинска греда, да бих знао како су они наступили, и око чега су се борили? Карта је замрљана те не видим јасно. — Оваква је ствар — поче да објашњава капетан Радојчић.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Али пошто ми некако падне на памет да то чега се ја бојим, баш тај и тај дан, стварно - па ма шта се на свету догодило - мора наићи (изгледа да сам се само

до пола сна ишчупа; Не могох доћи себи, премда обамрех од ужаса; И најмањи шушањ одјекиваше у мени као лупа, И не знам чега још страшнијег презах у болу тог часа, Чинило ми се да неизвесност траје читаво пола века, Тако ми вечност се јави

Сада сам цео овај свет скоро напустио, Чим одвојим поглед од чега то одлази већ у линије; Цео овај ред зграда што сам, од детињства да изникну, пустио, Сада гледам како се у неколико

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Досадно јој постаде лелујање медуза; смешно саплитање ракова по песку. Чега има чудесног у рађању нове звезде из једног њеног откинутог крака?

из које га мач не би могао избавити и није било човека ни звери коју песма свирале не би била у стању да припитоми. Чега је имао да се плаши?

Кружила му је главом једна давна свађа са Софронијем. Било је то око риба и лубеница, око чега би другог? Намршти се Старац: има ли иког лукавијег од Софронија? Сигурно ће му, опет, понудити размену!

Њој је бар остало као утеха да се сећа некадашњег сјаја и величине, чега би се остали могли сећати? Каса опрезно шкрипну вратима да би отерала пољске мишеве који су у њој већ почињали да се

Утом се зањиха клатно, а онај глас опет рече: — Очисти ме! — Од чега да те очистим? — трже се дечак. — Од старости, од прашине!

— Па, реци сада и остатак! — рече младић и седе крај ватре. — Остатак, чега? — упита Старац и утону у ћутање. Младић стрпљиво настави да чека.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Ту је, ту је оно што ми срце мами, С чега ноћу бдијем до у освит сами, — Ту је оно благо, љепота Мостара, Ту је кита смиља, ту је злато Мара!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Илија Бирчанин има у себи нешто од чега се диже коса на глави, као да је саливен од вековног гнева и туге целог народа.

Уз стих кад порасте ружа на божуру Вук каже: „Овдје ружа ваљада значи божуров цвијет, као што се и начињен од чега му драго на ружу налик цвијет зове ружа“. Ја појавих у Мораву овце, „тј.“ — каже Вук — „доље у Србију.

— затворене котарице (по Вуку), плетени сандуци (по Маретићу) Попила (Попине) — поље у Хрватској порашта — због чега поредо — упоредо Порча од Авале — један од турских заповедника утврђења на Авали.

сачмалија даска — (ваљда) даска која је богато украшена сачмали-кошуља — веома навезена кошуља са шта — због чега свагђе — свакад свати (некога) — узима за старога свата световати — саветовати свилај — в.

царем Страцимиром) тебека — теби тевабије — пратња, свита тева ме — те ће ме ваљда тевећели — који је љубитељ чега (нећу тевећели — нећу без награде) тêг — (у Хрватској) летина, усев теке — тек (теке је због стиха) Текија —

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Уф Јованче, не питај! И ја сам добио папрене шибе — хукну Стриц и показа дланове. — Ево, по- гледај. — А због чега је тебе? — Због Дунава, ђаво га однио и Дунав!

— испрси се Мачак. Провукоше се по мраку до оне живице подно баште и почеше да товаре магаре. Чега ли се све ту није нашло и чим ли све јадно магаре није оптерећено!

да је твој шкрљак много оштећен, друго „хм“да ми треба игла и конац, а треће „хм“каже да ми ваља наћи нешто од чега ћемо начинити поједени крај обода. — Може ли какав комад лима? — упита Стриц.

— На дрвеће! Сви на дрвеће! — весело дочека Стриц већ унапријед срећан што ће се пентрати по дрвећу па ма због чега било. — Идемо мало даље од логора, па на букву. Одозго ћемо вирити како нас траже.

Број бјегунаца растао је сваког дана. — Аха, знам ја због чега је то — досјећао се он. — Или они бјеже од школе ил их родитељи задржавају да им раде пољске послове.

петљао са сеоским старчинама и њиховим лулетинама од глине, дрвета, морске пјене, порцулана, метала и бог те пита чега још. Било их је чак и од издубена кромпира, али те се већ нису дале поправити.

— А због чега то? — зинуше дјечаци. — Зато што сам пустио да нас туђин гази, што сам, ето, и од вас двојице робове начинио.

Они су, можда, слутили до чега ће једног дана доћи. Сутра, кад плане устанак, са свих страна појавиће се баш ти војници.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

тадар се и више освесте са забом о земљи и ништа с хићњом не проходе: сваки груменак прегледају што је и је ли од чега руда. Лише, кад већ до златне руде дођу, те јој жицу намере, тадар баш с опипом и врло прегледају свесрдо.

У томе и дијете ће се у теби зачети и рођено из тебе назваће се син божији, син вишњи. Не бој се нит' се што од чега препадај Маријамлије! Велим ти да си врлу честиту добру срећу придостала од Бога.

Деде понапре прознај себе самога што ти је у твојих руку, мож' ли се о свем свеџбати тко си, одашта си постао, с чега си склопљен и како си се саздао, како ли се саставио да будеш сличан божијем образу?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Ту силни легени, ибрици, сахани, сребрни шавдани, тепсије и синије по метар и по у пречнику, па оне ћасе, мангали, и чега ти свега ту није, и све то сребрно или бакарно па калајисано.

Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати. А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни

Јевда се просто изненадила. То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што! Оно чега се она бојала, од чега је стрепила, — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још

То не би никад ни слутила, а ни у сну јој не би дошло тако што! Оно чега се она бојала, од чега је стрепила, — то није било, али је испало изненада ово, а ово је за њу било нешто скоро још горе!