Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Једва се смркне, а учитељ већ помишља на свануће. Једва је чекао да му се ученици искупе. Они су му попуњавали ону тужну празнину, коју су многе жалосне године у старчевим грудима
— питаше старац озбиљним гласом. Милисав, изненађен, ћуташе, а старац је чекао на одговор; после се младић диже и пољуби старца у руку. — Наумио сам је, старче, у тебе просити.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
) „Ја сам чувао — прича даље мој отац Алекса — да не пређу Немци, а непрестано сам преко Саве — гледао и једва чекао кад ће прећи, док уз наше месојеђе 1788.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух. А овај капетан јок! У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и
па, богами, свашта сам помислио!... Али, хвала богу!... Турчин је то и чекао. — Шта рече, шта?... Зар он воли ону девојку? — Ја га нисам питао, тако ми рекоше. — Па оно је добра цура. — Добра.
Иван седе да га причека. И није га дуго чекао. Милош дође готово одмах по доласку његовом. После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи
Дим се изви изнад његове главе... И он поче сркати каву... Није дуго чекао Милоша. Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. Јавише му да је већ ту. — Нека дође амо...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Јер је радост у космосу преча него срећа међу људима. СВЕТЛОСТ Тај човек је чекао у звездари да у зодијаку блисне једна звезда коју ће он ухватити у своја огледала, и која ће бити његово откривење.
Сваке године у исте ноћи чекао је он да се пролије светлост тог непознатог поноћног сунца, које је слутио, и у које је само он веровао, и које ће
Али је он чекао да се та звезда попне на једну одређену тачку у свемиру, као на степенице свог престола. Тако је прошао цео живот тог
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску. Често сам једва чекао да га нађем, па сам после пристајао и да га пратим чак и по његовим визитама, и да га чекам и пред туђим вратима.
” (1879) СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ И сумрак се поче хватати, а лађе још нема. Свет, који ју је чекао, поче се разилазити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад и с тим беху готови, изађе поп Спира, и поздрави се с учитељем, који га је чекао. ГЛАВА СЕДМА Из ње ће читалац видети како је било код поп-Спире на ручку, који се сасвим мимо програма
Поп Спира није марио за поковано пилеће; као Србин и православне цркве син, мрзео је на то швапско печење, и чекао је гужвару, омиљено своје јело. — Не марим ти ја за те покенесе и нокенесе, како ли их зовете!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Поштенородни господару! Опростите што вам са овим писмом досађивати морам. Ја сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у ваздуху нестало; мени пак није до чекања, и морам вам изјавити шта о целој
Поштенородни господару! Опростите што вам са овим писмом досађивати морам. Ја сам чекао и чекао на ваше писмо ал’ то је гдегод у ваздуху нестало; мени пак није до чекања, и морам вам изјавити шта о целој ствари
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
погледао у оном правцу одакле су долазила топовска зрна и са страшним фијуком пресецала ваздух лево и десно од цркве. Чекао је да буде враћен у батерију па је веровао да ће своју опасну одлуку одложити за доцније. Али, док је он.
Африка
Затим је настав ио разговор са мном, кисело духовит и насмејан. Ја сам чекао да се вратимо у колибу, да вечерамо, и да ме поново пита како сам задовољан овим виђењем са једним поглавицом, па да
Аутобус је био цео резервисан, али како један путник није долазио, то сам до последњег тренутка са узбуђењем чекао да ли ћу добити његово место. Најзад полазим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Док би његови војници трчали на воду, капетан би легао у траву и чекао да се сви напију и њему донесу. Имао је у такве дане израз као да спава и то је било све. Није се тужио.
Горе, у заложеној и осветљеној канцеларији профоза, чекао га је караулски официр, из пука кирасира грофа Сербелони. Он је стајао, насред собе, крај стола, прекрштених ногу,
“ Међутим, кирасир је био свршио у стражари свој посао и изишао је у своја кола и чекао да се сврши фамилијарна сцена. Он је, с времена на време, довикивао нешто својим хусарима, што је изазвало много смеха.
Кућа се већ селила. Трифун је ту чекао жену, то јутро, погурен, срозан, као лешина. Загледан у Махалу, која је била на стотинак, два, корака, он је видео,
појави, у клепет својих папуча и звекет својих ђердана и ђинђува на грудима, Трифун према њој не окрете ни главу. Чекао је да слушкиња, која је била унела каву, ладолеж, оде. Али ни после, Трифун не рече ни речи.
Општински звонар, са звонцем у руци, ходао је по пијаци, међу тезгама трговаца, као паун. Чекао је да свештеник изиђе из цркве, па да он зазвони, и да знак да продаја може почети.
Биле су то скулптуре, портрети, пастува ергеле грофа Пара. Пред кућом, у лаком, црном кабриолету, чекао га је ветеринар.
Кад су поштанска кола, која су возила и Павла, задржана, код контумаца на Дунаву, на тргу Св. Стефана, њих је чекао преглед војени у сумрачју.
Као и сви људи који су преживели ратове, Исакович је био постао нестрпљив, кад год је чекао на нешто, а сад се био као разболео.
Није ни приметио Агагијанијана, који га је чекао у капији. Вратар посланства онда приђе капетану и запита га, где је Ихро Гнаден оставило своје кочије?
Одлазио је, сваки дан, у росијско посланство, у Леополдштату, и чекао. Павле је имао много брига тих дана. Рубље се, у то време, у трактиру, прало два пута годишње, па није имао чисте
Био се надодолио и имао је намирисану кику тог дана. Док је чекао, пред грофовским вратима, око њега су се били окупили, секунд‑секретар Волков, и његови гости, који су се смејали том
Теодосије - ЖИТИЈА
И одмах у последњој старости изненада младићки са одра устаде, и као да је чекао да дођу неки благородни и љубљени и светли и високи од цара, веселом душом, светлим и светим анђелским образом
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Цемент се превози? АЉОША: Да, господин инжењер. ПАВЛЕ: А што сте напустили посао? АЉОША: Ја чекао вас тамо, мислим, доћи ћете као обично, као свако јутро, па кад нисте дошли... ПАВЛЕ: Јесам ли вам потребан?
Ви сте се удали, лепо, а шта је затим било? РИНА: Остала сам удовица. АНТА: Е, ту сам вас, видите, чекао. Тај ваш податак није тачан. РИНА: Како није тачан? АНТА: Чујте, само дозволите, ја морам бити обазрив.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Причекајте! - викнуо је Тимотије и изашао и не погледавши ме. Пред вратима га је чекао аутомобил, иако је до фабрике конзерви једва шугавих десетак минута хода.
Понекад сам волео да прелиставам те књиге. Било је лудачких забележака у њима. „Соња, данас сам те чекао! Зашто ниси дошла?
плус илегални рад, писање летака, лепљење летака испред самог носа непријатеља, храброст, пожртвовање и још понешто. Чекао сам још да почне причу о својим сведочанствима пуним петица, али је овај пут није почео.
- отпљунуо је кроза зубе Атаман, а онда смо решили да на Бароничин прозор закуцамо само Рашида и ја. Атаман би нас чекао на гробљу, где бисмо поделили украдено злато. Затим га сакрили под неки камен, а кад се заврши школа дунули у свет.
Чекају га на ручак, рекао је. Још једном нам је махнуо и испарио. Ја нисам имао извињења. Мене нико није чекао на ручак и нико се неће изненадити ако не дођем. Помакао сам се мало и ухватио Рашидину руку.
- Хеј, Слободане - викнула је - чекаш ли да ти пошаљем сунце на тањиру? Чекао сам. ИX За то време, на скели, Меланија је чекала нешто друго.
А онда, а онда? Боже драги, како сам стрпљиво чекао крај тог школског чуда, иако то није било једноставно. Половина ученичких родитеља буљила је у мене и сашаптавала се.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У ноћи, пак, чекао га је пакао. Њен загрљај, њени безумни напади, њени дуги, неуморни прсти. Њена лепота, крај ватре, надземаљска, њен
Он је пустио да се заморе препирком што ју беше заметнуо још синоћ, па је чекао да се истутње око црквених обреда, патријарха, причешћа, крштења, васкрсења, о чему обојица, заједно, нису рекли ни
Срце га је тукло, као неким чекићем изнутра, по глави. Скоро непомичан, са укоченим и прикривеним погледом, чекао је да догори жижак, па да буде мрак.
с друге стране реке, чувајући себе за оног другог, оног правог противника, који му је загорчао живот и који га је чекао у даљини, у Шлеској.
Тај човек дакле чекао их је, разместивши пукове Вуичеве, Хорватове, Венцелове, по ретким шумама, изнад Штукштата, где их је прегледао,
Вративши се војницима, он их журно поведе кроз ретку шуму, низ воду, до Беренклауа, који га је чекао код чамаца. Нико не проговори ни речи. Било је дванаест великих чамаца са веслачима и Беренклау одмах скочи у први.
и погледав војника који му је, мало даље, клечећи на сену, чистио пиштоље, загледа се у бездану висину над собом. Чекао је да се смркне у логору, удишући мирис дима запаљених трава, међу шаторима војника.
Од свога господара беше научио да чека и да предвиђа, и он је чекао да Аранђел Исакович примети његову најмлађу кћер, која беше баш дорасла.
Ту, провлачећи се кроз плот, чекао га је међутим опет враг, закачивши га гуњем за плот, баш за шију, тако да је висио као задављен, стењући, исколаченим
Ту га је чекао, на једном великом балкону, пуном официра, маркиз Асканио Гвадањи, коме је имао да покаже све живе момке, да наброји
Исто толико и мисао на гроб женин који га је чекао. Желео је да све то што га код куће очекује, ту дреку и лелек избегне, желео је просто да се жив кући не врати.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
тражи — тај живот што промиче од данас до сутра, онај живот што је колао, кључао, пузио, преклињао, волео, цмиздрио, чекао, богорадио, заустављао се, подизао и поново падао, и опет се дизао испод оног уличног часовника који се тражи, а који
А била је тек 1943! Свакога јутра одлазио сам на нашу реку и чекао савезнике да се искрцају. Река је била плитка и у њој су живели пуноглавци.
Каже да су Черкези ипак најгори. Они су улазили са коњима. Е, па, баш сам чекао да Божић-Бата убаци било шта под бадњак (јер, био је Бадњак) кад нам онај рођак са двогледима, бомбама и свачим
онај тренутак када започне спуштање низа стрму цесту изнад Светог Јакова и када се изненада и без опомене појави Град. Чекао је тај час као последњу проверу, надајући се да ће се тада појавити и оно старо узбуђење —дрхтавица у коленима, бол у
Било је тако тихо да нам се чинило да смо се окупили пред каквом исповедаоницом: као да нас је Синан одувек чекао и најзад приморао да покорно окајемо грехове пред његовим магичним здањем.
САГА О КОЛОНИСТИМА Једанпут сам чекао неког пријатеља да се наплива у базену хотела »Југославије«. Неко време сам разгледао фотографије стриптизета, а онда
Локал у деветнаест и педесет два! Никада нико занимљив није силазио на његовој станици, а толико је чекао да сиђе. Само уморни железничари и по нека жена са празним корпама.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— пита Рако. — Они. У војној болници, у Бечу. Кад оздравих, затворише ме у тамницу. Десет мјесеца чекао сам суђење, па ме осудише на смрт, да будем пушкарав пред пуком војске. — Па ти опростише живот? — Да.
Кад се већ дохватих ломнога пута, био сам сигуран, а кад пријеђох границу, нијесам већ хитао, но сам чекао неће ли ко наићи да ме упути. И цијелог дана чеках узалуд, докле ви не наиђосте! — Јунак, богами! И од куће и јунак!
Кад најпослије приступи, рече: — Благослови, свети владико, овога новог Црногорца! Ево сам ти га довео! Једва је чекао да ти пољуби руку.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и 1904.) Велики сан Доситеја Обрадовића, који је више од стотине година чекао на своје остварење, сада почиње бивати јава.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он је чекао док се назове коњи, пио рђаво пиво и био изубијан причањем крчмара и крчмарица. . И опет каскали коњи тврдом, збијеном
о дрвеће које смета, упијао се жељно у воду која је весело одсијевала, губила се и помаљала, а он је непрестано чекао и тражио погледом, као да има нешто да јој каже. Касније га ухвати сан.
Он се не сјећаше да је волио икада у своме животу, волио на онај начин како је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се осјећаше млађи, да то вријеме дође; успављивао је с тешким срцем своју чежњу и лутао кадгод
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Али је он и то знао да ће ту наредбу свак, па и сам наредбодавац слабо зарезивати. Чекао је само да чује макар један пуцањ у комшилуку, па да се одмах и он придружи том јуначком торжествовању, да и он испали.
Али нисам то мислио. Друго сам чекао да ми одговориш, Тиосаве, јер ми сад зоологију учимо. Но, нека; ајде, погодиће који други. Дакле, ко зна шта је то?
јегерске панталоне — због свега тога био је газда Радисав на сина љут као рис, али исто тако и притајен као рис; и чекао је само прву прилику кад ће онако на његовски начин дочекати Марјана гимназисту и билијаристу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Застао је, чекао и — тишина. — Нису ме, ваљда, још примијетили — досјети се он, па закорачи даље, али опет кроз тишину.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Треба времена и оном детету, које сте сви заборавили... МАЈКА ХАСАНАГИНА: Ко би од ага чекао седам година да му се роди првенац? Ко би стрепео седам година да л ће му жена уопште родити?
Ко би стрепео седам година да л ће му жена уопште родити? А Хасанага је, видиш, чекао. Није ти тешко да погодиш зашто. И сад, када је дочекао радост, види шта чини!
Овог пута је озбиљно! Разумеш? Долази човек до кога ми је стало! Друге сам одбијо јер сам чекао њега. Није то неки прирепак, него фактор! Саш тек да видиш праву госпоштину!
А ти да ми се нигде ниси макла! Јес чула? И да знаш да са свадбом не мислим да отежем! Кадија је дуго чекао! Разумеш? (Бег излази.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Подузе ме свежина. Глава ми је горела, руке беху све у зноју а срце удараше тако силно, јако, да сам га и ја чуо. Чекао сам те. Положио сам дланове на влажну траву и премирах од слике коју стварах. Унапред сам решио како ће бити.
Ујутро, у само свануће, изиђох. Нисам знао где да идем и шта да радим. Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сахраним, свршим, јер ми је било тако неугодно.
Убрзах кораке. Нисам више слушао онај смех, кикотање, крцкање и товарење товара, само сам једва чекао да пређем царски друм и одем тамо негде... Почех да се грчим. Магла никако да се дигне.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
| Ово сам време чекао да ти весео, весело, веселом пишем, јављајући ти да се здраво находим и мирно живим не имајући никаква посла с
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда царски зет позове оног што је бацио џилит у небо и три сахата чекао да падне па га још нема, те овај угледа бабу па потегне џилитом у облаке те бабу у прси, баба мртва на земљу падне, а
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ништа! Непрестано си неког давола чекао, и он је стварно стигао једнога дана, тај ђаво, мислим, али, соррy, било је већ касно. Хоћу да ми се све дешава одмах.
У ствари, било је то негде код Сежане. Ту је био као један успон и момак је чекао да наиђе прва група бициклиста. Они стварно и наиђоше!
— Дакле, ту су! И, шта оно би с тим телефоном? Прича о човеку који је предуго чекао на телефон — Живео једанпут неки човек на Петловом Брду, у Београду.
Други Сулетов закон гласи: „Ма колико се дуго чекао тролејбус на веома високој или на веома ниској температури, он неће доћи све док лице које га чека не запали најзад
Чудно, зар не? На такво занимање сигурно још нисте наишли? Али, Суле са Аде је на своју једнособну гајбу чекао пуних двадесет и седам година, мада је рођени Београђанин; мислим, толико је обијао прагове различитих општина, писао
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Нисам веровао да ће син пристати; личило ми је више на уљудно одбијање. Чекао сам ипак у друштву механичара, кога сам прво срео на обали.
— Врло добро. Имамо и иначе још добар сат до ручка. — Чекајте да догурам барку. Пазите! — Нисте у риболову? — Не, чекао сам брата и оца. Спремамо се да проведемо целу ноћ на језеру.
— Тако! Чини ми се да ће цео мој живот после бити измењен, ако се и само за тренутак појавите тамо где вас будем чекао. Целога живота ћу вам бити захвалан. Глупо је и неразумљиво, и знам да вас ништа тамо нећу видети боље но сада.
Држим је још за руку и она не жури да је извуче. — Мислила сам да сте отишли. — Чини ми се да бих вас чекао да ујутру. Страшно сам био гладан. Ћутимо. Обавијам је руком и осећам како се тргне али ћути.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН АГАТОН (најпре провири кроз врата, па кад види и увери се да је адвокат сам, излази): Баш, једва сам чекао да останете сами. Имам важан разговор са вама. АДВОКАТ: Утолико боље, јер и ја имам са вама важан разговор.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Готово посрамљен што сам и толико чекао, скочим до митраљеза и, не размишљајући много, одмакнем циглу И готово промолих главу. — Назад!
Питам га, куда су ишли. — У село. - Шта сте радили? — Господин потпоручник вечерао... — А ти? — Ја чекао. — С ким сте се вратили? — Па... ова два коња... — А ко је јахао? — Господин потпоручник и ја. — И још?
Онда се окрене другом: — Држи и ти. Дајем ти да одеш у кафану, да се наједеш и напијеш, јер си ме доста ноћи чекао гладан и жедан... Позвао сам свога посилнога и рекао му да иде у стан и донесе једну марамицу из мог сандука.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Полако, море, чекај... Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се. Ђавоља посла ови рачуни! — А хоће ли бити што на јашанцију?
Председник промоли главу из заседања, раздвајајући неке хартије. — За прирез што велиш... нисте ни ви бољи. Чекао сам те годину и по, док ниси измирио мањак. А за оно затварање имаш право.
А за оно затварање имаш право. Ја нисам ни послушао све како ми је речено, али опет сам погрешио... — Шта си ме чекао, море... за колику суму ?... А за колико сам ја тебе чекао, а ?.... А колико ће сад бити ?...
— Шта си ме чекао, море... за колику суму ?... А за колико сам ја тебе чекао, а ?.... А колико ће сад бити ?... Председник се мало збуни, па шмугну у собу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мој отац је, годину дана пре тога, био отишао на село, у Иланчу. Дотле ме је чекао, пред позориштем, и кад снег пада.
Оне лове у водама даљим од обала. Оне ближе задржане су за становништво и мали лов. Чекао сам, ноћ са пуним месецом, па да отпловим до Сења, где се, у каналу Морлака, особито лепо лови.
Она ме је тражила по сегединским станицама, а ја сам седео и чекао насред Сегедина, у згради недалеко од Полиције. Моја мати је, кад је пао мрак, међу возовима пуним трупа, трчкала уз
Међутим, није се ни на томе свршило. Октобра 1920, ја сам се био решио да одем из Београда и чекао сам на то, са станом у једној соби хотела „Париз“, у Београду.
Први пут приметих неку огромну промену у свету. На другој страни тунела, чекао нас је други воз. Мада је у даљини већ свитало, у возу је опет био потпун мрак.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Гостионичар ми одреди једну собу, те уђем да се одморим. Једва сам чекао да останем сам и да се приберем од чудних утисака које ова земља на први мах учини на мене.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Стоји трка бесне дружине, док не наиђе на шестомесечног ждребака, што куња на дну чајира под цером. Он је њих баш и чекао: ено га, чуљи уши и диже реп...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И у кревету је још неко време премишљао. Мислио је с ким ће све отпочети и кога ће истаћи. Чекао је само прву прилику па да отпочне; да стане онако прса у прса с влашћу. Размишљајући тако, разбије му се сан.
У њој је и други Сретин допис из овога села. На жељно ишчекивану прилику није дуго чекао. Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
) Скачући по трави, све као Да плеше, он ју је чекао, Док му, насред ливаде, Поново у кљун не паде. И опет се, обоје, успињу У светлу небеску пустињу.
Сви су они били вични многим занатима, Ал то им је и до данас остало нејасно. НЕПРОДАТИ ХЛЕБ Чекао је целог дана, свеж и румен, А увече срце му се стеже у тврд грумен.
Непопустљив, затворен у се, тврдоглав Као коњ кад му натуре оглав, Чекао је трговце с Блиског Истока, Док су се Вука, Магда и Јока Досећале беди и јаду Који их је чекао у Ријаду!
му натуре оглав, Чекао је трговце с Блиског Истока, Док су се Вука, Магда и Јока Досећале беди и јаду Који их је чекао у Ријаду!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.
што ће остати онаква, него ће све већа бивати и дизати се а не можда, као што је свет мислио и надао се па сигурно и чекао, кад ће она, већ једном, пасти, поклекнути.
Гледао је ту варош, тај свет, који га толико у потаји као сигурно чекао да види понижена и унапред ситећи му се и знајући као какав ће изгледати: ако не сасвим осиротео, а оно више за жалење.
Опет поче кроз ноћ да трепери грнета. А ту свирку, хуку, он, Марко, као да је једва чекао. Јер, на изненађење Софкино, не врати се овамо к њој, него оде право, ка прозору собњем.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дјевојке ако се не би поудале за властелу, али без мираза, манастир их је чекао. Тако је то бивало с кољена на кољено у Јановоме дому и тај ред затече и њега кад га Бог посла на свијет.
“ „Не би могао чекати, је ли?“ прекиде га један. „А да си у његовој кожи, а при тој памети, не би ни чекао!“ „Но што?“ „Окан’о је се, валај?“ Медик извади чибук из уста а зину од чуда. „Ма не рекосте ли да је вјерена!?
срчаност што му на лицу одсјевнуше немаху ништа земнога; оружје у кога се уздао бјеше невидно као и непријатељ кога је чекао.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Онда царски зет позове оног што је бацио џилит у небо и три сахата чекао да падне па га још нема, те овај угледа бабу па потегне џилитом у облаке те бабу у прси, баба мртва на земљу падне, а
“ „А како смо се погодили?“ рече господар, „да ме раниш и обукујеш“, одговори слуга „пак сам те чекао, кад ћеш доћи да ме обучеш.“ 11. СЕЉАНИ КУПУЈУ ПАМЕТ.
И тако побратим пође у сватове, али његов сусјед који му је капу узајмио, чекао је згоду кад су сватови с ђевојком дошли у цркву, тек што му сусјед уђе у цркву, а он му онако пред цијелим народом
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Или у свет да иде или у бунар да се дави! МИТА Неће, неће да се дави. И не могу ја више. Одавна сам ја чекао да кажем, да скинем са себе. Нећу после да сам ја крив, да ја нисам говорио, казао...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Једва би[х] чекао да недеља или који празник дође, не да идем с | други момци по Маха[л]и или Фабрики шетати се, но да се начитам
” С већом сам жељом чекао Ђурђевдан него Ускрс. Проводили би ту по десет и по петнаест дана. Трчао би[х] по пољу, играо би[х] се с јагањци,
Мени није мрско било путовати; но, једва би[х] чекао да дођем у манастир да читам житија. С њим сам обишао сав Срем, Славонију и Бачку.
Из Косова пређем у манастир Драговић, гди сам два цела месеца некога попа Лазу чекао да с њим у Приморје дођем, зашто, како сам рекао, будући у неки мести кужни мор, сâм нисам смео путовати; а ови
У овом разговору прођу два сата, колико да их није ни било. Кад би што г[осподин] Л. почео говорити, једва би[х] чекао да он престане и да ћути, а да она говори.
Не знам у животу мојему, разве ако кад сам дететом био, да сам кога с таковом чувстви|тељном жељом и чезнућем чекао. И једва и[х] дочекам. На неколико недеља затим дође из Харвича госпође Ливи сестра, мистрис Телар, и брат њејзин, Мг.
У Шклову чекао сам равно шест месеци типографа и како сам сасвим познао да он не мисли своју реч одржати, по[х]итио сам у Лајпсик
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Пошто би одзвонио будионицу, обућу стрицу и донео му воде, одастајао јутрењу поспремио стричеве ћелије, онда би чекао свога „вра“ (тако укратко зваше фра-Брну) да се врати са доручка.
, па га онда њих седам благословише и рекоше народу да се разилази. Бакоња је то једва чекао. Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан.
Прича је толико разголицала радозналост Бакоњину да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутник, још младолика, готово да је избарабариш са кћерју, којој је
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Слушао — глас од леда. Гледао — очи од жара. Будио се у некој соби уз шкрипу старог ормара. На перонима сам чекао: црн од самоће и гара. Стајао сам крај мора: зурио у једра бела. Свака ми река очи по мало однела.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И синоћ је чекао да легну. Знао је да нису ушли у собу. Ноћ је преседео на свом лежају, огрнут великим кожухом, јединим и летњим и
Без позива, калуђер им је створио капију: он их је, по договору с Милунком, чекао. Није чула да им је калуђер назвао бога, па је заслутила зло, сећајући се да Ђорђе није хтео да дође на недељу службу
Аћим мора да га заволи. Наследник је то. Мој син. Лежао је у кревету и чекао 3ору. „Дођи код мене“, рекао је изнемогло кад су се зуби забелели и влажне десни заруменеле на вратима.
До поноћи је узалудно ловио њен глас, нигде је није било, није се чула, као да се утопила; припијен уз врата, чекао је да зашкрипе степенице, чекао је да не би излудео, пресвиснуо, и губио свест кад би му ломљвава од корака поред
њен глас, нигде је није било, није се чула, као да се утопила; припијен уз врата, чекао је да зашкрипе степенице, чекао је да не би излудео, пресвиснуо, и губио свест кад би му ломљвава од корака поред његових врата затутњала по глави.
Син! Син! Толико дуго сам те чекао... Петнаест година сам те чекао... Имаћеш сина. Рекла је — сигурно. А да лије баш син? рече гласно.
Син! Син! Толико дуго сам те чекао... Петнаест година сам те чекао... Имаћеш сина. Рекла је — сигурно. А да лије баш син? рече гласно. Ако не буде син, онда...
После, кад би звиждукање прескочило плот, он се привлачио плоту и чекао да на вратима Толине куће лупи реза, много пута је није чуо, тада је био сигуран да ће се он вратити на заказано место.
У мраку, прилепљен уз плот, без даха их је чекао и слушао њихове разговоре. Понекад је чуо само смех без речи. Тад је био сигуран.
Док се Ђорђе рађао, боравио је у Паланци и чекао да га Толин отац извести шта се родило. „Кажи му да одмах кући дође: домаћин му се родио.“ Тако му је поручила мати.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Затим протрља очи, али орах је и даље био ту. Испод ораха допирао је нечији тихи смех. Је ли чудо што је једва чекао ноћ? ТАЛАС И СТЕНА У часу кад велика јутарња светлост дотаче море, са дна се подиже талас и пође у висину.
Налик на сребрни точак и он се, као и дечак, с муком пењао ка врху планине на коме их је чекао патуљак. — Дошао си на време! — патуљак задовољно климну главом. — А и тањир је леп. Остави га и иди!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Усамљеном Кнезу нико није, тада, хитао на поклоњење; сви су хитали Вучићу а он је, на Врачару, чекао да му дође и Господар Јеврем.
савском пристаништу, стигао до лађе која је имала да га превезе на другу обалу, у изгнанство, Кнез је застао, миран, и чекао. Да се опросте с њим, прилазили су и пријатељи и непријатељи.
ту где је сад, у Коларчевој, Београдска банка и улаз у подземни пролаз испред „Албаније“, оборене главе, терзија је чекао да им се придружи, недозвољене слутње клизиле су у прашину и тада је, право из сунчаних небеса, уз фијук, треснула
Као кад је био млад, тако је био нестрпљив да полети, али је чекао. Милисав Чамџија, певач чувен колико и ратник, заверио се синоћ Карађорђу да ће се, ако буде жив, кад устаници, у
Његова ће песма бити знак за напад на Стамбол- и Видин-капију. Баца је чекао тај знак, а трајало је, бедеми Стамбол-капије дуго су били спокојни, онда се огромна ноћ одједном, сва, нечујно
Као да га је одасвуд чекао добитак: и са земље, и из трговине, и из војевања, и од жена, и од речи. Чак и од људи, чинило се.
Био је празан, и чекао. Време је, изгледа, пролазило. Онда изненада стигну две вести и све се, у његовом животу, још једном окрене наглавце.
Карађорђе је, одједном, живнуо а Добрача се, у себи, расветлио: добар је тренутак изабрао за тај разговор. Дуго га је чекао.
када се Милош Обреновић, једва, избавио из Београда и дошао на договор о почетку новог устанка у Враћевшницу, тамо већ чекао Јован Добрача, са три стотине својих Гружана.
Тако се догодило да је Вишњић, што је дуже певао Вуку, бивао све даљи од њега. Ипак је чекао. Последњег дана који је провео у Шишатовцу Вук је затражио да чује, по ко зна који пут, уводне стихове из „Буне“.
Кнез и његов секретар бивали су много заједно и рекло би се да су бивали и блиски. Рига је ипак био опрезан: чекао је тренутак у којем ће се јавити блискост што подноси сваку истину.
Угасио је светиљку и, у тами, док је и жар нестајала, позвао Велестинца. Није било одговора. Чекао га је, опет ништа. Онда је Рига од Фере, лецнут, одлучио да ипак спава.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ја сам јој давао новац на зајам, избројао га у сувом злату и чекао годинама да ми се тај дуг отплати. Ја, ћопави Мардохај, финансирао сам целу толеданску Библиотеку, она је моје дело!
“ Већници продужише да већају, а Фалкенберг изиђе из дворане у вестибил зграде. Онде га је чекао један капетан његове војске да прими његова наређења.
Син му пође неколико корачаја у сусрет. „Опрости“, рече му отац, „што си толико чекао на мене“. „Али, драги оче”, рече му син, претстављајући ме њему, „мени беше толико угодно у друштву господинову, да
Чинио сам се невешт и чекао згодну прилику да их разуверим. Нисам дуго чекао. Једног дана извађен је из каменолома на Монмартру један блок из
Чинио сам се невешт и чекао згодну прилику да их разуверим. Нисам дуго чекао. Једног дана извађен је из каменолома на Монмартру један блок из којега је вирио предњи део једне животиње која је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Електризован узбуђењем гомиле ја сам подрхтавао, чекао само други батаљон, чекао Николу. Наједанпут, један омален француски официр, што је преда мном стајао у друштву дама и
Електризован узбуђењем гомиле ја сам подрхтавао, чекао само други батаљон, чекао Николу. Наједанпут, један омален француски официр, што је преда мном стајао у друштву дама и пропињао се целим телом
Командант места, са одређеним изасланством чекао је књегињу на перону пуном умирућих војника. Па кад воз стиже и она лако и грациозно сиђе, командант је поздрави са
И оно, ја сам био свиња. И јесам и ја био свиња. Кашљем, тешем по целу ноћ, кеша матори, прошао кроз сито и решето, чекао човек мајор да постане па тек онда да се ожени, све преживео и оженио се тако рећи дететом, ћерку би онолику имао, а
успео да се колико-толико оријентишем, склоним се у једну заветрину, одакле сам уплашено гледао у ноћ, подрхтавао и чекао да се појави бела кошуља мога ноћашњег идола. Дао бих да ми се одсеку свих пет прстију на руци само да се забели.
— Марш у другу батерију. Знао сам шта то значи: батеријски осматрач. Ја љутито појашем коња, који ме је чекао спремљен, џиднух га немилосрдно у слабину, па прескочих разваљену ограду.
И тако сутрадан, па идући дан, и месец дана затим ја сам чинио то исто, чекао је увек на станици са које је полазила, пратећи је редовно, све више залуђен њеним очима, толико добрим да бих свиснуо
И чекао сам, чекао сам са пуно слатке наде коју ми је уливао онај покрет њене руке који би и за сваког другог морао много да зн
И чекао сам, чекао сам са пуно слатке наде коју ми је уливао онај покрет њене руке који би и за сваког другог морао много да значи.
И нисам дуго ни чекао заиста, а он се појави из једне споредне улице погурен на свом седишту тако старог, расклиматаног и пропалог фијакера
на њему забележио дан пријема, онако како се то ради у свима државним надлештвима, па сам завештање оставио у касу и чекао. А пошто се навршило тачно пет година од пријема, и без иједне вести о Лазару, отворио сам га.
Дакле, са том озбиљношћу и оним изразом прекаљенога ратника, али и прилично нестрпљиво, јер су га ноге почеле болети, чекао је Јаћим да једном почне та ретка церемонија која је толики народ на улицу примамила и за једно га исто место
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Договорили смо се да ћемо за прве сунчане недеље одшетати до његове суптропске баште. Кад сам дошао, ауто је већ чекао спреман пред вратима. — Зар нећемо пјешице? — Не, одвест ћемо се колима. — Колима, велиш?
Сад свеједно!... Ти ме врло добро разумијеш!... Даље нисам питао. Припремао је рецепте не дижући главе. Чекао сам да се још мало прибере. А онда сам избацио, без тежине: — Да одиграмо једну? Мала пауза. — Можемо.
Имао сам да га замолим за препоруку за једног млађег. Био је на покусу. Чекао сам га у бифеу, сред граје младих глумаца којима су управ пораздијељене нове улоге. Вирнуо сам на свеску мог сусједа.
Дабоме, помало и за прсте. Дакле, ипак на неки начин, бар индиректно, жртва за себе. Узалуд сам чекао реплику. Етида је текла даље.
То јест за оне који мисле нешто постићи. За оне друге, за дилетанте, за пропалице, друкчије стоји ствар. Чекао сам једну њену ријеч. Она је већ давно прекинула вјежбање и шутке гледала кроз прозор. А што сам заправо чекао?
Чекао сам једну њену ријеч. Она је већ давно прекинула вјежбање и шутке гледала кроз прозор. А што сам заправо чекао? Ваљда неко извињење? — Па ипак, можда се исплати бити дилетант!
Под сводовима градских капија чекао сам да престане нагли прољетни пљусак. Дјевојачки гласови из натопљених повртњака, још мокри од кише, под трешњевим
Кључ је годинама лежао у опћинском уреду и чекао на мој долазак. Прошао сам кроз мјесто незнанац међу незнанцима. Имао сам осјећање да газим невидљив и беспросторан.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— упаде јој Станка у реч. — Бог с тобом, зар не чу да мора умрети онај који га погледа. Чиле је зажмурио и чекао да онај дрекне... — Па, шта је било? — Ништа.
— Гле, откуд ти?... А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. — Чекао си ме, је ли? — Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас. Камо ти Радован? — Погибе.
А ја баш мислим да не удариш ноћас, па за дуго нисам заспао. — Чекао си ме, је ли? — Нисам те баш чекао, али сам помишљао да ћеш свратити на нас. Камо ти Радован? — Погибе.
завукао се у своју јазбину и чекао да падне и да се отопи снег, да поново листа зелена гора, која ће га опет примити у своја нема наручја...
— Где сам била!... Сад си ме се сетио; а кад си дознао за потеру, ниси могао да ме поведеш?... Једва си чекао, ваљад’, да ме ухвате, па да тражиш другу... Јово изиђе из собе полако. — Море, прођи се комедије, кад ти кажем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда царски зет позове оног што је бацио џилит у небо и три сахата чекао да падне па га још нема, те овај угледа бабу па потегне џилитом у облаке те бабу у прси, баба мртва на земљу падне, а
Царев син брже начини коња златна, прикује га за руду, и тако је чекао до подне. Кад је царска вамилија изишла на прошетњу, царев син попане ту ђевојку, па је однесе и затвори у коња, па
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Пола блока иза мене ишао је неки човек који је исто као ја једва чекао да стигне у заклон. Одједном су ми ноге полетеле у ваздух, истог тренутка блеснуло ми је у глави, нерви су реаговали,
Мој пријатељ ме је упорно пожуривао да се што пре вратим у Париз и тамо затражим помоћ. Једва сам чекао да то учиним, али су се мој посао и преговори отегли због разноразних малих препрека на које сам наишао, тако да ми је
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
године читаве сате мирно и стрпљиво, по највећој киши, испред зграде ”Њујорк Трифун” чекао извештаје да ли ће следеће четири године председник бити Хејс или Тилден.
Ја сам сигурно био збуњен, али нисам чекао следећи час да бих открио тајну, већ сам провео остатак дана и добар део ноћи у читању о чудесном открићу Фарадеја.
”Да ће она вероватно пружити задовољавајући одговор на питање: шта је светлост?” - одговорио сам и чекао његову реакцију. “Зар вам Ратерфорд није рекао да је Клерк Максвел умро пре четири године?
”Да ће она вероватно пружити задовољавајући одговор на питање: шта је светлост?” - одговорио сам и чекао његову реакцију. “Зар вам Ратерфорд није рекао да је Клерк Максвел умро пре четири године?
Ишао сам на ова предавања, али сам узалуд чекао да чујем од Кирхофа објашњење Фарадејевих и Максвелових гледишта. На крају семестра курс је био окончан а о
“ Пошао сам с њим и први пут се нашао пред царском палатом и чекао да се стари цар појави на прозору. Он је скоро сваки дан, око подне, излазио на прозор да би посматрао гарду како
Али, патент је само парче папира које ништа не вреди док некоме није потребан тај проналазак. Чекао сам врло дуго док се није појавио тај ”неко” а то је било онда када сам скоро заборавио на овај проналазак.
Сваки пастир из Идвора би правилно растумачио овај експеримент. ”Да је Маркони чекао мало више, ја бих то урадио” - рекао сам у шали Крокеру и онда сам за извесно време напустио читаво то подручје рада,
Ћипико, Иво - Приповетке
У понедељак пре подне, кад је Цвета имала изићи из тамнице, дошао је Илија у варош, чекао је пред вратима, па, док су је пустили, пође к њој и поведе је за собом у крчму.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Али ствар је сад већ била и прошла и, као што видите, ја сам пуну годину дана стрпљиво чекао да се заборави. Ја не знам, можда се није још заборавило, али, кад је сад већ тетка Живка министарка, може наредити да
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па се отпочело. Чекали су га по заседама, гађали. Грабили његова стада, уби– јали сељаке. Засукао и он рукаве. Чекао и убијао колико је могао.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— ∙ ∙ — Ту је старац дуго стојô, дуго чекао, Чекô рибу, риба му се више не јави. „Е па шта ћу? Доста ј’ било“, мисли у себи.
Краков, Станислав - КРИЛА
Пуцњава се све слабије чује. Најзад је и он дошао на ред. Лежао је на леђима у слами сред дугог низа рањеника, и чекао да га понесу у операциони шатор. Крај њега је неко кркљао у ропцу.
Одједном је нешто закрчало страшно. Терет се скинуо са њега, и за тренутак је настала тишина. Чекао је. Као да је неко главом ударио о зид. Ништа се више није чуло. Дугме је кврцнуло и светлост се упалила.
Петровић, Растко - АФРИКА
Затим је настав ио разговор са мном, кисело духовит и насмејан. Ја сам чекао да се вратимо у колибу, да вечерамо, и да ме поново пита како сам задовољан овим виђењем са једним поглавицом, па да
Аутобус је био цео резервисан, али како један путник није долазио, то сам до последњег тренутка са узбуђењем чекао да ли ћу добити његово место. Најзад полазим.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Како сам синоћ поручио, то ме је напољу чекао готов оседлан коњ. За десет минута крене се цео штаб. Било је још мрачно.
Алах! Алах! и чекао сам сваки час да се Турци сјуре у наш шанац, да се борци дочепају за гуше и да сви колико нас је у шанцу изгинемо у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Одстојање ћу мерити према великом камену иза кога је онај мерзер. Чекао сам неких четврт сата. Телефониста ми јави да ће батерија отпочети сада.
Та мала Арлета је љубоморна... Она је плакала. Био сам бескрајно срећан, и једва сам чекао када ћу је наново наћи. Следећег дана, идући на састанак, каже ми Тома: — Да је Арлета мало лукавија, сад би она
У ово глуво доба ноћи они разговарају међу собом, да не заспе. У близини чекао ме ордонанс са коњима. Уском путањом ишли смо у правцу ровова.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Чекај, брате! Неће тај твој Јосиф да се истопи за дан-два, нити ће Трбушница да се расели. Чекај! Где си чекао досад, чекај још који дан. МИЛАДИН: Па ја велим...
А где је он, бога вам? ЖИКА: Отишао да пошље депешу министру. ВИЋА: Па што, брате, није чекао ја да му је концептирам? Ко зна шта ће он све написати?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Да ли ће да одржи што му је од оца остало, и поведе радњу, кућу набоље. И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је. Свршило се и то. Напослетку сасвим.
Али он то није хтео. Стајао и чекао. Она диже главу. — Зашто? — упита га, а очи јој, њене црне очи, поцрвенеле од плача, трепавице дошле још црње,
Газда Младен није се видео. Код куће је био. Чекао своје да се врате из Лесковца готово у празну кућу, цео дан шетајући се, живећи само од дувана. Сит је био.
Ћипико, Иво - Пауци
Вели: — Не да ми мира; а ја га једнако варам ..... Јуче ме чекао на уреченом мјесту, у огради иза цркве. Чека он тамо... а ја вирим кроз одшкринута кућна врата... Ха, ха!
Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца. — Донесох све што имам, — вели док господар
Можеш и ти доћи! Пођоше сви у другу собу. Пиеро је губио, Иво је чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја. Дотужи му се. —Ја ћу мало изићи, рече играчима.
Можеш и ти доћи! Пођоше сви у другу собу. Пиеро је губио, Иво је чекао и чекао, но тој партији не бијаше конца ни краја. Дотужи му се. —Ја ћу мало изићи, рече играчима.
Они нису твој пар! Али син не слуша, но бесвјесно поздрави и изиђе из дућана. Чекао је да дође Кате, да јој се објасни, и сав је заокупљен том мишљу.
Једнога поподнева разговарао је с оцем о дугу старога Анте Рајића, и чекао да дође Јелић — Американац, јер он му бјеше оцу обећао да ће за старога Анту подмирити дуг. — Све ће враг однијети!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прибрано и хладно он је чекао да се лестве напуне разбојницима до врха, а онда је одозго са десне куле на јужном бедему давао знак помоћу прстију
У једнм тренутку сам изгубио присебност, а он је чекао, потурио кљусу, изазвао ме, па сам лепо и глатко наишао. Не сећам се тачно како је све то почело.
згулио му кору и пренео га код згодног усека између две стене куда је пролазила стазица утабана свињским папцима. Чекао сам ведру ноћ. Чим се крдо у сумрак провукло кроз усек, опљунуо сам шаке и стао махнито да копам будаком.
би се, тако, Мара ноћу из постеље, пазећи да не пробуди четворо ситне дечице и мужа Букару, излазила напоље где би је чекао Дадара под раскрошњеним дудом и бацала му се у наручје.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сети се онда један од свирача да опроба Срећку глас. Певао је Срећко, као да је само тај позив чекао, ваљда десет песама.
— Ух, ала је страшно што је риба нема. Веруј, Бранко, сав сам се најежио, све сам чекао да једна бар мора зацвилети. — Јеси ли ти, куме, богати, чуо малопре пуцањ? — пита Бранко. — Јесам, па шта.
Но, мада је домаћина у његовој кући чекао ручак сваки дан, дешавало се да ту, без њега, руча неко друштванце младих људи, док би домаћин, прошао поред своје
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
сам однекуд лисичје репове, закачио их чиодом и ову искривио, па стајао пред врата на улици са рукама на леђима и чекао ујутру и по подне судско и среско чиновништво, које је крај наше куће пролазило, те им качио реп одостраг.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
После подне Краљ се опрости од официра и одјаха до друма, где је чекао аутомобил. Тада се обрати команданту пука: — Испоручите војницима моје поздраве и наду на боље дане.
Најстарија дохвати судове са водом, и пођоше. При пролазу оне црне очи као да ме ошинуше. Устрептао, чекао сам неће ли се окренути. Застадоше. Она најмлађа наједном се окрете и журно притрча бунару.
Сваког часа су излазили војници из колоне да сврше нужду. А за то време је италијански војник чекао... И сваки је користио своје право пуном мером.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Пружи дечак руку преко стола: — Здраво, и добро дошла! — рече. Пружи руку преко стола Принцеза. — Чекао си ме дуго? — упитно се унесе дечаку у лице. — Дуго, предуго.
— Чекао сам те дуго! — рече Старац. — Чекао? — понови младић, и зачуди се, јер му се чинило да Старца однекуд познаје.
— Чекао сам те дуго! — рече Старац. — Чекао? — понови младић, и зачуди се, јер му се чинило да Старца однекуд познаје.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Ману стегло нешто у грлу; заболеле га слепе очи, а у устима му горко и суво. једва је чекао да престану Цигани. Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго.
— викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да полети. — Е, што да рекнем?