Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ове челенке дају везири ономе који каурску главу донесе. То му је на глави носити као неки орден, и по том се познаје колико је гла
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О НАЛАЗАЧУ Ко нађе у царевој земљи што било: старе новчанице саске, бројанице калуђерске, челенке и токе, женске копче и пасове од сребра, мреже рибарске, зарђало сечиво српа и косе, сломљену потковицу, или само
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
али не за маме Који ’но се плаше и од своје сенке, Којима се вије по свакоме ветру Кукавичје перо врх срамне челенке.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Под врућим сунцем вриштај коња глуши, Топот се ломи о надне челенке, Млаз младог сока искра и пенуши, А челом мутне навлаче се сенке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На њој, на дрвећу, на кућама, на младим јуначким лицима дрхтала је јасна сунчана светлост. Сијали су калпаци и челенке, копља и сабље, лепршале се заставе. У сусрет том пуном животу јурила је наказна смрт.
токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, жуте му се ноге до кољена, побратиме, као у сокола, а на главу калпак н челенке, један калпак, девет челенака, и десето крило оковано, а из њега до три пера златна, што куцају Груја по плећима,
Па ми и ти штогођ проговори, јера хоћу задужбину градит“. Скочи Милош од земље на ноге, скиде с главе самур и челенке, па је часно кнеза подворио; додаше му златну купу вина, прими Милош златну купу вина, не пије је, поче
него око једно, вољећу га нег’ једнога сина; ја ћу њему даре приправљати, приправљати коње и соколе, и ковати чекркли-челенке, и резати коласте аздије, нека носи, нека се поноси; ако л’ тако то не буде, пријо, хоћеш доћи, ал’ ћеш грдно проћи“.
јунаке дибу и кадифу и црвену чоху сајалију, што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија, а на главе калпак и челенке, на јунаке меневиш-доламе, а на ноге ковче и чакшире, — нек су наша ђеца окићена, нек су наша ђеца ођевена са онијем
Свега ћу ти дара поклонити, већ ја не дам цигле до три марве: не дам с главе тастове челенке, са рамена коласте аздије, и ја не дам од злата кошуље; хоћу носит мојој земљи дивној, нек пофала мојој браћи биде.
од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, — жуте му се ноге до кољена, побратиме, као у сокола; а на главу калпак и челенке, један калпак, девет челенака, и десето крило оковано, а из њега до три пера златна, што куцају Груја по плећима,
тепелуке, — сјају му се токе кроз бркове кано мјесец кроз јелове гране кад обасја од петнаест дана; око главе пера и челенке, девет пера, дван’ест челенака, а трин’есто ноја тице крило, па се крило на чекрк окреће, те казује који вјетар
тепелуке, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец од петнаест дана кад обасја кроз јелове гране; око главе перје и челенке, девет пера, дван’ест челенака, а трин’есто ноја тице крило, па се крило на чекрк окреће, те казује који вјетар
самокреса — сви у суво заливени злато, а покрај њих ножа пламенита, а на бедро сабљу оковану, а на главу калпак и челенке, а покрај њих валку позлаћену, и пригрну диван-кабаницу са сувијем окићену златом; па се скиде низ бијелу кулу, а
Када дође Мустај-беже Лички, пјан катана под јеликом спава сав у срми и у чисту злату: на глави му калпак и челенке, један калпак, девет челенака; покрај њих је крило оковано, ваља крило хиљаду дуката; на плећима зелена долама, на
Мирно дође у Лијевна града, и сакова токе и челенке, па он пође горе у планину. Но кад дође турској караули, ал’ ту бјеше тридесет Турака, метаху се камена с рамена и