Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Погледајте, напр., онога дебелог човека што носи сиво јапунџе са џигеричастом јаком, чибук сасвим по агаларски, са големим ћилибаром — то је, вид’те, некад био чиновник.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
тако љут да су газда-Раку више пута облиле сузе од кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и симсију, само ако још који пут задимани пред њим.
Пије кафу, пуши на дуг чибук и виче нешто на чељад. Откако је газда Милун почео трговати, одонда је и то уобичајио да изјутра седи на доксату, да
Откако је газда Милун почео трговати, одонда је и то уобичајио да изјутра седи на доксату, да пуши на дуг чибук, и да за што било виче на чељад или на кога му драго. Већ сам вам напоменуо да је газда Милун један богаташ.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Сад, ага, сад! И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара. Турчин седа крај огњишта и потеже чибук... Задими па — блене... Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: — На — вели - рајо, водај ми опанке!
Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. – Лаку ноћ, ефендија! — Лаку ноћ!... Турчин оста сам. Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. — Ех, бива, ово ваља! Ово вриједи роба из тамнице!...
И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... 8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА Освануо је 21. јули.
Петра му приђе. — Старче?! Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: — Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука... И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... ИИ ДЕО: ОСВЕТНИК 1.
Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!... Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути. Једино је небо куда погледа... Он од бога само смрти тражи. Станка облише сузе. — Јадни мој бабо!...
Уђе у одају да се свуче. Нареди да му се донесе кава. Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана.
” И предаде се тим мислима. Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... Чибук му давно испао из руке... Њему се учинило да већ дела. И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања..
Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. Ведро је сјало чело Алексино. Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
На главу тури тунос, па га мало накриви на леву страну, у рукама му абонос-чибук с такумом од ћилибара, а с десне стране под појас подвучена, златом и ђинђувама извезена дуванкеса. Прави кицош!
У цркву је ишао само на Ђурђевдан, у кавану свако вече. Вечерамо, он тури чибук под леву мишку, задене дуванкесу под појас, па хајд!
некако у контрасту с маленим, плавим, ведрим очима које живо, па ипак с поуздањем, скакаше с једног предмета на други. Чибук је непрестано држао у зубима, палећи лулу истресеним кокицама. Сваки час је запиткивао и момке и агента: Што нема лађе?
страних и мање познатих речи абонос — дрво које расте у Индији, познато по својој тврдоћи и црној боји абонос-чибук — дугачка муштикла или цев од луле (камиш) од абоноса ајдамак — батина, мотка, тојага аков — мера за течност (око 50
пиштољ цагрије — заштитне корице за сечиво ножа ножнице, каније чеперак — дужина од врха палца до врха кажипрста чибук — дуга муштикла или дуга цев за лулу, обично од племенитог дрвета или ћилибара, богато профилирана и често са украсним
Црњански, Милош - Сеобе 2
Са мутним, уморним, воденим, очима. Трифун, међутим, не рече ни речи, духну ковитлац дима, и поче да чачка свој чибук, као неки чибукџија. Била му је досадила. Трифун помисли: како се та жена променила!
Приносећи чибуке Исаковичу, Божич му рече да, иначе, пре вечере, ни он не би пушио, али воли чибук, кад се људи разговарају. Лепше је уз дим. Дим је, каже, и све друго на свету!
Аха! Аха!“ А кад га жена помилова, додаде: „Не бој се, Шокице, данас сам први чибук у устима имао.“ Павле се био прибојавао да га Петар неће хтети ни да види.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пошто кнез узјаха, пружи чибук своме љубимцу Крцуну Сердареву; овај напуни лулу, укреса и припали, па пођоше без реда, док не стигоше до пута, а ту
Кнез, једнако у се удубљен, пружи Крцуну чибук да му по други пут напуни лулу и укреше. Њих тројица старијих не бјеху силазили у Котор откад га коначно заузеше
Још су мушкарци мало јели, па млађи однесоше судове и трпезу. Кнез пружи чибук Кићу, а Јанку рече: — Ја мним да и ти пушиш? Оли да ти донесу један чибук?
Кнез пружи чибук Кићу, а Јанку рече: — Ја мним да и ти пушиш? Оли да ти донесу један чибук? — Хвала, имам — рече Јанко, па извади из шпага своју лулицу и напуни је својим дуваном.
Послије су ме излијечили и осудили на робију у војсци. Сви се убезекнуше. Кнез од чуђења извади чибук из уста, диже обрве и запита га: — Ма, дакле, ти нијеси ћесаровац?
Најзад кнез јој пружи чибук и тобочић, а она, савлађујући дрхтавицу, лагано напуни лулу, па укреса и запаљени труд стави на дуван.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Шкрипну врата на дворани шумом, шкрипетом, међ довраци јунак стоји с пушком запетом. Оклоп лула, чибук црни цев је голема, мрко чело, мрки брци, мрка долама.
Оклоп лула, чибук црни цев је голема, мрко чело, мрки брци, мрка долама. Задимио чибук страшни нештедимице, на прозору дим се вије, чак до гредице.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Богме избио ме бег чибуком, да се не могу с мјеста маћи. — А зашто те избио? — Кад му припалих чибук, не ставих му угаљ него укресах усјеку а он ме виђе, па ми рече: „Зашто трошиш усјеку, кад има у мутваку ватре?
“ Па на мене скочи, те о мени они чибук сломи. Пошто ови посланик чу, помисли у себи: „Кад ови бег за једну усјеку оволико чуда учини, како ће да дава новце
Отален ти он одмах скочи, узме чибук и дуванкесу у руку, па управо у кахву међу своје коншије. Униђе у кахву, а никоме ни селама ни сабаха не назва, а
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Узме Газдин чибук и пуни лулу.) Право има Илија што је постао пандур, бар пуши раат, а не „Вучко, Вучко!“ да нема мира.
Вучко (који једнако чита): Ја! ЉУБА (окрене се): А шта ти ту радиш? ВУЧКО: Читам. ЉУБА: Шта си узео тај чибук? ВУЧКО: Па чибук је наш. ЉУБА: Није ли те псовао и јуче за то. Па још простро ћилим насред собе. ВУЧКО: Ја чистим.
ЉУБА (окрене се): А шта ти ту радиш? ВУЧКО: Читам. ЉУБА: Шта си узео тај чибук? ВУЧКО: Па чибук је наш. ЉУБА: Није ли те псовао и јуче за то. Па још простро ћилим насред собе. ВУЧКО: Ја чистим.
ВУЧКО: Оће да дође? ЉУБА: А да но! Него одлази. ВУЧКО (пусти један јак дим, потом устане, остави чибук украј, па дигне ћилим и одлази). ЉУБА: Преправи белу кафу за мајку, зашто каже да је гладна.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Строг ми је стари, за краћу бије, такав ми газда по ћуди није. Уз чичу дајем — врло сам љут! — машице, чибук и брезов прут. ЧИЧА-ТРИШИН ОГЛАС Јефтино врло, за цену лошу, продајем мачка, лопова Тошу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Трећи држи у десној руци разјапљену ћесицу, а из лијеве пушта у ћесицу грош по грош: цик, цак, цик. Неки загризао чибук попријеко, посред сриједе, не марећи што би му пролазници могли поломити зубе, ако запну о крај, па тако, пребира
„А да си у његовој кожи, а при тој памети, не би ни чекао!“ „Но што?“ „Окан’о је се, валај?“ Медик извади чибук из уста а зину од чуда. „Ма не рекосте ли да је вјерена!?
“ Владика, на велико задовољство ђаконово упути се у манастир. Цуца сједе на позидар и стаде, намрђен, да пуни чибук. „Немаш га рашта већ чекати!“ пришапну му ђакон при поласку.
“ „Ђаволи, па ђаволи!“ одговори медик махнувши главом, па изађе. Сад настаде опет тишина. Сердар извадивши чибук из уста, одиже главу пут домаћице, као да јој нешто напомене.
Он се томе не стављаше, јер му памет не бјеше дома; турио капу на затиок, чибук загризао, па одбија димове као облаке. Но домаћица му, истиха ће: „Пејо, људи су подријемали, а и уморни су богме!
“ „Па а... ако заподјене он... видјећемо!“ „Ма ти, канда, не разумјеш куд он гађа?“ Сердар извади чибук из уста па је погледа, мало зачуђен.
“ Јока се пред Пејом прекрсти два пута. И сердар, у највећему чуду, извади чибук из уста, па то исто учини. „Шта би, жено? Шта рече?“ „Ето, богами, то! Мираш Цуца иште Стану за сина свога.
Цура навуче корет, па дође и сједе уз оца. Он пуњаше чибук, домишљајући се како ће заоколити. Она му извади из ћесе кремен, огњило и труд, па укреса и припали му.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Уста ти се позлатила! Хиљадили се такви јунаци! Б) ШАЉИВИ Дао бог да био црн кô лонац, танак кô конац: кроз чибук прошао и у лули ноге прекрстио.
ми се кока опилила, А риђа се коза окозила; И жена ми доста вредна била, Па је доста мрса накупила: Лулу сира и чибук кајмака — и камишлук масла бијелога!
Ко ти о злу мислио, лонце ти крпио, црњи од лонца, тањи од конца, кроз чибук ти се провлачио, а на лули ноге прекрстио, па му и ту дуго и широко било! Плакао с врећом пред твојом кућом!
Душмани му отишли у лугове, наплаћивали дугове; нит дугове наплатили, нит се више ’вамо вратили: у лули сједили, низ чибук ноге опружили! И то им било дуго и широко: нит могли ни на сунце ни на мјесец!
и кадија највише, који везира скину с коња и шједу га на мјесто гдје су сиђели кадија и мудир, принесу му запаљени чибук те почне пушити. Сад почне везир питати овако: — Хеј, права рајо!
Кад везир саслуша свачију даву, потегне неколико пута уз чибук а попријеко гледа на кадију и мудира, а они обојица клекну пред везира пак се моле за милост.
изнесу кадију и мудира из одаје, — па више пута изван куће — а везира почну љубити опет у скут и у руке, препуњају му чибук, и приносе у филџанима каву; али каве нема, него он присркује као да пије каву. МРЦА Мушки, ко је вјешт...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
па њега камишем преко леђа, а он се исправи, па ни пет ни девет, него распали држалицом мене иза врата, а ја бацим чибук, па пођем руком за нож, а он још једном, а ја те на руке. И Турске ми вјере! да не долећеше жене, ћадијау бити г...
Сунце. 48. Кревет, врата и дирек више врата. 49. Плуг. 50. Пиле. 51. Ђевојка и вијенац. 52. Попови. 53. Лула и чибук. 54. Пушка. 55. Кад човек иде у воденицу. 56. Гљива. 57. Огледало. 58. Змија. 59. Сито. 60.
па њега камишем преко леђа, а он се исправи, па ни пет ни девет, него распали држалицом мене иза врата, а ја бацим чибук, па пођем руком за нож, а он још једном, а ја те на руке. И Турске ми вјере!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А, јево и Бујаса. Ајдемо, дакле. У реду за мном, м-а-арш! И Срдар диже чибук, па пође пред њима. Бакоња сврати стрицу, па их трчећи стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Од Мораве, из кукуруза, пукот и врева и клобуци дима као да је сваки струк кукуруза Турчин што пућка на чибук; срдито фркћући, ђуле тресну у шиљато коле, трбусима черкеских коња намењено, па као у конопчаревом дућану расканураше
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
У врх, на меку шиљту, отац сио, Пружио чибук, и дим се колута; Његова мис'о на далеко лута, И поглед блуди сањив, благ, и мио.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Чекај! Стани! Ти, Микобере, декламацију једну, али громку. Један тип предратног практиканта, мршав као чибук, истегнута лица, у црном излизаном капуту са кратким рукавима, са густим црним маљама по рукама, превртао је очима и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЧИПЧИЈА НЕЋЕ С АГОМ У РАЈ Дозове ага чипчију на ручак, па по ручку припали чибук, превали се на шилту и присркујући кафу почне га питати: — Дај, Крсто, твога ти крста, право ми кажи што ћу те питат.
Краков, Станислав - КРИЛА
Бацила је вео на лице и правила сулуде покрете трбухом. Тада је свукла и њега, замотала га у чудно одело, утурила му чибук у руку, а фес на главу, и као робиња пред пашом заиграла похотљиву игру. Обоје се смејало.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У томе хладу, мрка лика, Кад сунце жеже, кипти зној, По какав Турчин из Зворника Спокојно пуши чибук свој И ћутећ гледа на таласе, Пруживши дуги, црни врат, Док близу њега мирно пасе С босанском робом верни хат.
Ијоно, он тебе чека. Жагор је одавна стао, И евнух уморни дрема на меком наслону свом: На стара његова крила угашен чибук је пао, И фонтан јасније шуми у пустом дворишту твом.
Он се нагло из сна трже, Отуривши чибук свој, Па на срце руку врже, И овако рече њој: „Алах знаде шта је стварô. Његова је света моћ! Ја те љубим, ох Тамаро!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
С масном камилавком. Обрастао у браду, косу. Сав заудара на плесан, бурмут, дуван. Иза врата вири му завучен стари чибук. АРСЕНИЈЕ (уводећи га): Ту смо, ту, дедо. МИРОН (дрхтећи, поклецујући): Осећам, осећам, синко, да сам ту.
СЛУШКИЊА (услужно): Здрава је. Сад распреми Парапутино сопче па оде горе. Идем да је зовем. МИРОН (вади чибук иза врата и пружа га Арсенију.
Ох, опет ми нестао, опет ми неко попушио. Та, јуче напуних џеп. АРСЕНИЈЕ Ама, ти, дедо, ти док један чибук напуниш, сав дуван проспеш. И зато ти толико пута кажем да узмемо кесу дуванску, па за појасом нека ти стоји.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
да су моја чувства сасвим оладнила, и да је мени сада свеједно или ја за венчавање чула или за турски дугачки чибук.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Уврх, на меку шиљту, отац сио, Пружио чибук, и дим се колута; Његова мисô надалеко лута, И поглед блуди сањив, благ и мио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ја водим тебе и хајдука, оба хоће царе изгубити“ (но се Туре препануло љуто); па му даде коња да провађа, а она ми чибук запалила.
) — срећан честито колено — од племенита рода Чечане — село са леве стране Ситнице чибук — цев за лулу, лула чилаш — белац чинити измета (некоме) — измећарити, служити читлук — имање пољско, мајур.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад понекад уђе у кујну да запали чибук, ослови их обично: „Ела, керко Мадо, тури си један, ама убав, мерџанатеш у лулу ми! ’Ајде, па ће ти поиграм у свадбу!
му је већ бог дао свега доста — пошље у Београд, хаџи Замфир би их тада само погледао и погледом пресекао; истресао би чибук, и то би био знак да је љут тада, и кратко би се на њих обрецнуо.
И они приметише да је Зона расејана и замишљена. Ништа не упамти што јој кажу. Ако је Замфир пошље по чибук и дуванкесу, она му донесе наочаре и тефтер дужника!...