Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
' 58. „И тако је отишао И узео себи другу... Жâ ми беше, здраво жао, Ал' угуши своју тугу, Та што знадо чинит млада? Заш да с мене момак страда? 59.
Ох Солиман, проклета му рука, Својом сабљом допануо мука, Јера њоме посекао Гојка!... Што ће чинит Косана девојка? Пре венчања, па већ удовица, Убиће се, сиња кукавица!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
да будем краљ! Краљ да будем пет минута! Пет минута да ми с чела блеште дијаманти круне, И да свако има чинит оно што ми на ум дуне!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ ЈАНКО Боже драги, чудна договора! Били ово ђеца пословала? Не смијемо чинит што чинимо, не смијемо јавит што је јавно; неке мисли на врат товаримо кâ да посла до мислит немамо, кâ да чинит што
чинит што чинимо, не смијемо јавит што је јавно; неке мисли на врат товаримо кâ да посла до мислит немамо, кâ да чинит што треба не знамо. Кад сам годе много размишљавâ, вазда ми се посâ повуковâ. Ко разгађа, у нас не погађа.
Живином се сваком промећемо; возимо се на сребрна весла, лађа нам је кора од јајета. Зла мрзноме чинит не можемо; а ко нам је мио али својта, траг по трагу његов ископамо. СВИ ИЗ ГЛАСА Видите ли како не зна ништа!
Него сам се једном покајала; волија сам поћи под гомилу са свијема те смо тога лика но зла чинит како смо досада, да ако ми лакше души буде. (и плаче баба) КНЕЗ ЈАНКО Чудна врага, видите ли, браћо?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Јер ово исто што ти се сад чини „неиздрживо” и „бесконачно“ , посматрано унатраг чинит ће ти се да је било „лако“ и „кратко”.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: А сад? Шта си отсада чинит науман? ИСАК: Сад нећу с гробом, сад ћу са тобом! Јаче је срце и од старости, А за осветом жŷди страхотне Познаје
Ко је то други чинит могао, Него ја, мајка, њезина?... ГЛАВАШ: Маћеха!... СТАНА: Грозан си! ГЛАВАШ: Од грознице си много грознија!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Што би нам се шпотовали и остали витезови!“ Али сиду проста чинит и руке му одвезати, младу Свилојевићу. Бритку сабљу измаче, коњица потходи, много Турак' посиче, нут' цареве
је од Кладуше Мујо, па он буди свог брата Алила: „Устан’ горе, мој брате Алиле, да идемо на Црвене ст’јене — сехир чинит камене Котаре“. И одоше на Црвене ст’јене.
Ако л’ мене то не послушате, већ почнете зулум чинит раји, ви ћет’ онда изгубити царство“. Цар умрије, а ми остадосмо, и ми нашег цара не слушасмо, већ велики зулум
јаничарима, Турцима витезовима. Али сиду проста чинит и руке му одвезати, тј. али кад су га ослободили и руке му одвезали.