Употреба речи читаочеву у књижевним делима


Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

он, ако је довољно бедаст, само се труди да то булажњење сложи у тесане граматички беспријекорне реченице, да прикрије читаочеву оку оно унутрашње трускање и дрмусање, што му подаје непомућено миран и грађански пристојан привид, доприносећи још

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Сужена комуникациона могућност усмерила је читаочеву пажњу и интересовање према самоме извору поетских обличја, према ономе толико загонетноме односу између поетскога

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

између ауторове и Софкине тачке гледишта Тело Софкино, као што ће се касније видети, у роману тако често усмерава читаочеву перцепцију (тактилну, просторну, визуелну и акустичку, рецимо) да се то при тумачењу мора узети у обзир.

- не мора сама по себи бити значајна, али јој зато јако, иницијално место у композицији даје ванредну моћ да привуче читаочеву пажњу: њу он најпре види и најпотпуније је опажа будући да га још није понела струја усмереног, па тиме и олакшаног

себи није насловљен Дневник Петра Рајића, него Дневник о Чарнојевићу: одговор на питање ко је тај Чарнојевић усмерава читаочеву пажњу ка епизоди у којој и долази до удвајања.

Стога, место да читаочеву пажњу држи усмерену на предмет приказивања, авангардна је књижевност добрим делом свраћа на себе саму, на свој програм

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности