Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷⁹ Код Срба дете, све док је некрштено, зову оним именом које му је поп дао на водици или га зову „Чоре“, „Турче“, „Бугарче“, „Влашче“ „Шилеже“, ако је мушко, или „Булче“, „Циганчица“, ако је женско дете.
Заправо, све до крштења дете је „нечисто биће“ (отуд га зову нпр. „Турче, „Чоре“, и сл.). Обредно крштење представља ритуално увођење детета у друштвени свет.
В сущности, до самого креения ребенок остается „нечистым“, и потому его называют турче „турчонок“, чоре „демоническое существо, которым пугают детей и т.п. Обряд крещения — это ритуальное введение ребенка в общество.
Ін фацт, рігхт унтіл баптіѕм, тхе цхілд іѕ ан „імпуре беинг“ (тхат іѕ wхy хе ор ѕхе ис цаллед „Турче“, „Чоре“ анд ѕуцхліке). Тхе рітуал баптіѕм репреѕентѕ тхе цхілд`ѕ інтродуцтіон ін тхе ѕоціал wорлд.