Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Господе, знам ти клицу чудну у свем мом добру и у квару, Јер огледаш се мени у дну — Као небеса у бунару. Сенка је твоја дан што зари, А ја
И љубав што чезне, и јед што се гнуша, Све је само песма: док мре у дубини Сва у чудну светлост обучена душа — Као звезда што се распада у тмини.
очи свију ствари; Твој став узе љиљан у великом врту; Сунце да у твојим косама зажари; Бледи мрамор захте твоју чудну црту.
Певале су јој, јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва, да јој могу по цео дан певати о
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
снага, па инстинктивно испружи руку, стеже, своју кошчату песницу и осети како та песница носи у себи неку велику и чудну моћ. „Како је то све и чудно и смешно са том човечијом душом — помисли Јуришић.
Сад је настао непрекидан, потпун, црн мрак. У блеску оне муње стицао сам чудну веру у себе. Сурово сам одрицао закон, одбацивао Творца, и свемоћан волео сам живот и веровао у срећу...
Имао је, кажу, само једну, чудну и сталну, особину. По цео боговетни дан руковао би се с људима, пушио или писао Наташи. КРАЈ.
Африка
Догоди се да понеко има тако чудну конструкцију да може ићи гологлав усред екваторског поднева као усред сицилијанског или напуљског; обично се сврши
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је, међутим, учинио то, не зато што је била лепа, него тако млада. Имао је неку чудну нежност, према млађима, коју није имао према старијима.
Ноћ, која на нас спушта, из неке несхватљиве даљине, са неке непојмљиве висине, неку чудну завесу ваздуха, као од меког, плавог велура.
Кад му се очи навикнуше на полумрак и уши на ту чудну тишину, Исакович чу да се ти људи разговарају, али са одстојања, као да се, једва још чујно, довикују, са неких брда и
Ана је, без деце, била снуждена и брижна, а имала је у очима неку чудну ватру и сузу. Ни Ђурђе више није био онај стари, насмејани, безобразни, официр.
Планина, шуме, дрвеће, које је било близу, друм, кола, све је било утонуло, пред њим, и иза њега, у ту чудну, провидну маглу, у којој је јесењи предео мењао, сваки час, боју.
А кад се магла разишла мало, виде снег на једном врху. Кроз ту чудну маглу, он је скоро плачући пролазио. Сећао се како га је жена гледала, на самрти, сузно и немо.
И једну снажну кобилу, која више није била млада, али је била лака. Имала је чудну боју, кулаша. Праћена Шевичем, група официра, после јахања, обилазила је арену и гласно довикивала јахачима, који су
да је сад често са капетаном козачким, Укшумовичем, од кога је коње купио, а који му је обећао, у Бахмуту, кућу. Чудну кућу, за какву никад досад није чуо. Од липовог дрвета.
се, међутим, у кући трговца Жолобова, био спанђао са његовом слушкињом, која је била лепа, пуста, а имала ону чудну моћ руску, да, речима и причама и песмама, ражалости.
Теодосије - ЖИТИЈА
И не окваси га вал, и опет се натраг врати. А свети видевши ту чудну рибу и са великим умиљењем узимајући је хваљаше Бога, који је брзо ускорио његову жељу да му принесе и да храну, и
Црњански, Милош - Сеобе 1
За Вука Исаковича значиле су те вести страховиту забуну, изненадну и чудну. Заноћивши то вече, сасвим близу неке реке, крај које су пешачили, седео је до дубоко у ноћ, погурен, на једном седлу,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Истога дана оправи кнез гласника к владици на Стањевиће. Истога дана пред лијегање чу кнез од Крстиње чудну работу. Она поче: — Имам да ти испричам њешто, па да се прекрстиш и десном и лијевом, као и ја што сам! — Што то?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
земљину куглу да би притекао у помоћ непознатом другу, Папуанцу, с којим је дошао у додир разгледајући једну „чудну слику” у некој сликовници.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс. Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, тако, у том стању, па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ово реко, прогута ме јама, Груну о тле, зачу чудну вику: „Амо брже, помози ти нама!“ Падо, лупи о камење доле, Ни се уби, ни ме што заболе, Том се чуди, ал' не мого
ето сва већ изнеможе, Па на муци к небу погледала, Озго Алу у помоћ позвала, Ала чуо па јој помогао, У душу јој чудну мисâ дао. Престаде се Хајка отимати, Да је пусти, престаде молити, Крошто — зашто — ко то јоште знаде?
Јоште мало, па је све пропало... „Помоз', Ала!“... чедо повикало... Ала чуо, па јој помогао, Чудну мисâ уједанпут дао.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ После тога у град оде, и не проће чак ни сат, а он справу чудну вуче: ватрогасни апарат! „И ово носим са собом горе, да муње гасим и метеоре.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
море Садржај СТРАДИЈА 2 ВОЂА 62 МРТВО МОРЕ 72 ДАНГА 96 МРТВО МОРЕ СТРАДИЈА У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена у коме је било много слободоумних закона, а
Ишао сам тако врло много година, и отишао некуд тако далеко, далеко од свог завичаја у неки непознати крај, у неку чудну земљу, за коју, ваљда, нико живи и не зна, и која се сигурно само у сну може сањати.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Мрачно и влажно ко у гробу. Мемљиво свуда, свуда гуши. Осећам неку чудну злобу И мрак у мојој тужној души. С кровова ниских облак дима, Влажан и густ, на земљу пада.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
СТУДИЈА Осмеси људски, — гледам вас к’о смене Светлости и мрака, жалости и среће, Као чудну, исту маску што се меће На све тајне мисли и жеље скривене.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
потом сам познао да се нигде на свету лепше не спава: спавајући чини ти се да си на небу и да ту пријатнејшу некакву и чудну музику слушаш. Ти људи као да су нас чак из Смирне ту дозвали да нас часте! Прве старешине — све по реду.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
минула, сунце што је светлило још само дубоко у вечерњем сутону једне душе, и које је давало свему што је обасјавало чудну и магијску лепоту Илузије. Јер ствари имају онакав изглед какав им дадне наша душа. Ј.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тренутно, потмула, дубока, у самој утроби Земље тутњава... Најежено тело се стресе, па укочи. И старац осети неку чудну везу ове земље и свога тела; везу наших који долазе и наших што их чекају... „Како је добра земља.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Као и спознање сваке осебујности у нама, она рађа чудну несигурност. Развојни путеви великих мајстора музике пуни су поуке.
Али каква нечујна струјица окрепљења струји из њега право у влакна оне стаблеће суштине у нама! У чудну ме недоумицу ставља умјетник који не осјећа потребу да буде у сталном свакодневном додиру с природом, који годинама
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Већ му досадило и тући и ићи, кад једаред дошô он у нику чудну шуму, а у тој још чуднија колибица и прид њом још чуднији дида.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја осећам њу и песму једну, Што је младост к'о свој терет има, Песму чудну, нејасну и чедну, Песму снова, песму о срећнима. Ја осећам...
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Мој отац му је скренуо пажњу на то, рекавши: “ Повуци тај капут, оштетићеш ми точак.” Имао је чудну навику да говори сам са собом, и то би чинио врло живо, упуштајући се у жучну расправу и мењајући боју гласа.
Ћипико, Иво - Приповетке
Цура, по причању других, замишљала је море као неку чудну, голему, немирну локву, али ово што јој је сада на догледу беше, преко чуда, нешто чиста, жива, сјајна, што се не може
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Чак ни православни спровод ка вечној кући није могао да гледа. А зла им није творио. Људи су у њему гледали чудну загонетку и многи се питали: да ли му је криво што се нису сви истурчили, те му се не би ничим напомињало да ово што
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Појединачно нас, јој, унеразуми; Опште нас заслепи. Забуна је сличност. Моје лице тоне у чудну безличност Која мермером своје очи уми.
Краков, Станислав - КРИЛА
И да ли то сунце створи ову чудну, погребну веселост у њима? Последња ноћ је била хладна као примицање смрти, и покоја невидљива пахуљица снега
Петровић, Растко - АФРИКА
Догоди се да понеко има тако чудну конструкцију да може ићи гологлав усред екваторског поднева као усред сицилијанског или напуљског; обично се сврши
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Мислио сам тада, а и данас ми то пада на памет, како наши људи имају чудну моћ да се снађу под разним околностима. Ваљда што су одрасли у природи и поваздан зуре у небо, те им је визуелна моћ
Није заборавио чак ни хинине, ни аспирине. Сва ова њихова настојања да ме што боље припреме изазвала су у мени чудну зебњу. Узалуд сам тешио себе да и тамо живе људи... Мучила ме нека грозничава слутња.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
знак да песму тада још није читао; у другом издању своје Историје међутим (1871, 205) Новаковић није поновио своју чудну брзоплетост.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И чу се громор кô ломњава стења. И авети пуне ноћнога прамења Причаху ми чудну повест у ноћ ову: Старе душе тогу обукле су нову — Стари дах је, само одећа се мења.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
6 Јесени свих злата, белине зима, плаветнила пролети, румени лета, чудну причамо причу. ИЗ МЕЂУЛУШКОГ БЛАГА ПЕСМА НЕЗНАНЦА (І) Међулужјем зову, а дрвета нигде ни жбуна за
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да, загледали су ме са свих страна као неку ретку чудну зверчицу, и верујем да су сви ти мушки погледи, о које сам се саплитала тих дана, били пуни жудње.
Зачудо, ја сам одједном осетио неку чудну утрнулост. Гледао сам их мирно док су се крај врата ове јазбине смијуљили, вребајући неки траг осећања на мом лицу.
Ми знамо да тамо ничега нема, али остали верују да има. У ствари, било је довољно поменути Матији какву чудну и необичну могућност па да се узврпољи као кокошка кад јој дође да снесе јаје, да га подиђу ђавољи трнци.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И сада сам је мало прелиставао. Када бисмо се уживели у чудну мистику тога дела, ми бисмо казали да је наш сусед у Сунчевом систему, планета Марс, изнемогли стари господин, можда
Зато он показује Земљи увек исто лице. Ето зато Месец и Земља играју неку чудну окретну игру. Покушајмо да је и ми поиграмо. Замислите, дакле, драга моја играчице, да сте Ви Земља, а ја Месец.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Имаш право. И својим очима сам некада гледао чудног младожењу Тошу, и чудну његову „младу”, велику и јаку као добар момак... Чудо је и испало. И несреће, и добра дела, каква се ретко стварају.
Старац је међутим шапнуо Тоши, свом сину с оне стране, чудну ствар: да му је остала у сећању сенка разбојника на зиду, и да се она некако сасвим слагала са сенком авлијара Љубе
Добро је учио али се није најбоље владао. Шваба и одлично учи и одлично се влада; али уједно истиче неку чудну журбу у напредовању, која се госпа Ноли учинила некако хладно пословна и спекулантска.
По паланкама, време има у великој мери ону чудну особину коју му припусује једна загонетка: да је оно што је истовремено и најдуже и најкраће.
Сви они који у новцу оставе заслугу, имају чудну двојну судбину код потоњих нараштаја. Новац њихов и имање немају биографију; не пита се за њихово порекло и квалитет.
Харисијадес тада оде до Сремских Карловаца, и узе младу девојку, чудну, која се занесено радовала што ће одмах бити мајка, имати дете. После смрти родитеља остале су биле две кћери.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То је питање утолико занимљивије што и ја сам ту чудну појаву не могу ни данданас да објасним, а вероватно је не уме објаснити ни свако други из моје генерације, као ни из
Јер, одиста, регрутна комисија има једну чудну логику: оно што није способно за живот она проглашава да није способно ни за смрт, а оно што је способно за живот она
облаке којим ми ваља кренути на небо, застао сам пред једним полуодшкринутим небеским вратима, јер сам сагледао тамо чудну једну појаву.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Неко с десна улази и овакву чудну причу исприча: ”Има ли ичег лепшег од тресишта покривеног биљем, И птица које се над њим довикују; Има ли ичег
врхунца; Ја знам Месечаре и Сунчаре које привлачи тајни неки зрак у ноћ Никаква снага неће их задржати за ову земљу чудну, Када их привуче кружења њиховог законског моћ: Он сам притрчавао је прозору с криком у сну.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
цвећу свуда облећу тражећи медену сласт, те једне праве сатове, пуне ш њима кошнице, а друге сносе мед, пунећи окна, — чудну око тога мајсторију нама недознану, проводећи им!...
« А оне ноћи и убише га слуге му. ВОЈСКА ВАЗДУШНА Неким временом Јерусалимци под небом горе, на ветру угледаше неку чудну бојну, све у златну оделу војску на коњи, у гвоздени оклопи, у панцири, колчаци жељезни на руку, са штитови и
Ништа му укорно не рече, него прознаде свој грех и рече: »Згрешио сам тешко«... А гледните и о том чудну божју над људма милост.
Ама кад ето, већ достигосмо и приспесмо к повишем и пословнијем указивању чудну па у неки царски град на престојиште позабавно пристасмо, не више што да оклевамо с којом дангубом, ама спремно се у
онде узео би коју лакрдију збијати и беспослицу коју говорити, ружно ли, раскречено и подбочено стајати, — не би ли чудну фалаворду изнео напоље и ружно испраћен био?