Употреба речи чува у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Поља пуста, опрљена; читав дан путујеш, а сретнеш само понекога пастира где, с празном торбицом о рамену, чува глађу и жеђу изнурено стадо... Прођеш кроз село, нигде пса да на те залаје, нико те не пита откуда си и куда ћеш...

Деде приповедај, здравља ти!... — Шта ти имам приповедати!... Архимандрит, као човек, световао га да не пије него да чува кућу и жену, вели: „Зар ја да је храним?...“ Нато ће Живко, који никад није проговорио, рећи: „Ти ли је храниш, попе?..

То ће вам, покојна госпођо, сви доктори посведочити; пак и опет гробар што вам печат на надгробној плочи чува, уздрхталим уснама радозналом слушаоцу приповеда: како је једне ноћи видео сабласт, утвару, каквој равне међу живима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

и од самих лудих има чему научити се, зашто гледа добро што они чине и како злопате, пак све то узима себи за науку и чува се, а будала неће ништа од паметна да прими, ибо, при прочеј лудости, ово му је највећа: да се сам себи најпаметнији

Наравоученије Ко је принуђен служити, нека не мења често господаре; и ком је добро на једном месту, нека га добро чува. Ко нејма друге вредности него товар носити, њему је код башчована најбоље.

Добри отац, отпуштајући од себе сина свога, да му совјет да он добро чува кабаничицу и штап с којима је за овцами ходио, и да никада не заборави шта је пре био.

обичавати се на зло, ово је отрицателно добро, зашто само ово јоште нас не чини да смо добродјетељни, него нас само| чува да нисмо зли; а обичавати се на добро, ово је утверждателно добро, зашто ово нас чини да у самој вешти бивамо

Љубећи човек себе с разумом, од свакога се зла уклања и чува; желећи да му добро буде, мора добро творити; и зато у каквом се год состојанију и званију находи, буди у

беспоредак једнако су штетне и вредовите, од којих јуност, како мужескога тако и женскога пола, из младости ваља да се чува и убегава.

Благо народу који има правдољубива, бодра и просвештена цара, који не чува сарај и жене као Сарданапал, нити лови мухе као Дометијан, него обилази царство своје, као вредан домаћин дом свој,

цар Јупитер овцу, заповеди да унапредак овце имаду пастира, који да се може њима хранити и одевати, но да их чува и да се за њих стара.

Ово је у јестеству вешти. Срце, к благодјетелному промислу неблагодарно, то исто заслужује. Нека се добро чува да са својим имјенијем никаква општеству добра не учини, зашто те чести он није достојан.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

сви кнезови договорно били дали београдском митрополиту Методију, као глави наше цркве и закона, на аманет да га чува као највеће добро народно.

Одма се скупштина скупи, договоримо се да ми на Врачар идемо, Кедић да чува од Сокола а Грбовић од Ужица, али сваки по неко число с нама војске да пошље и да пође пред свима Милован син Николе

Казују нам пријатељи, да је војске према нама много (јербо је само ваљевска нахија и то не сва — наша ваљевска нахија чува од Крупња, од Сокола, и од Ужица — и шабачка; али је шабачка раздвојена и рогобатна).

Веће видим и сам себи говорим: „Е, мога оца сине, баш си долиј̓о веће!” Питам мога побратима, који често ми долази, чува ме и излази: „Шта је ово, побро, око чадора?” — „Ништа, ништа, побро, састали се Турци те пуше и јегленишу”.

је ушао у вољу на Пожаревцу, а млад си и кажеш да ти се сама пушка оборила, а ја би̓ тебе научио како се своје оружје чува, а не би ти помогао ни овај чича-прота.” (Он је мене многи пут звао: чича-прота.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Његов синовац Паја слуша га у свему: и чува волове и свиње и иде у дрва и воденицу и где год што затреба. Само је мало тром и једнако чмава.

Ако коме што узајми, а то је почесто чинио — пропадне му; ако уложи у каку радњицу — и ту му пропадне; ако почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи пара... Ни сам не зна куд ни зашто.

— прекиде му Среја читање. — Тако ја не могу. — Па нећеш ти то њему давати, него само да чува; ово је само ворме ради, тек онако... — Неће, неће — гракнуше они. — Ко? Зар газда Милун спао на његову пару!

— Куд ћу, брате, кад ме салетели сви: то је, вели, само ворме ради, теби неће Милун криво; боље нек ти он чува пару. А кад оно — он 'оће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам.

Виде Пурко да је Страхиња од тешка дерта отишао из Овчине; да је навлаш наваљивао да чува зарошку воденицу не би ли ту погинуо, и да ће одиста отићи у свет, па, можда, и пропасти гдегод...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару. И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци.

— прекиде га Станко. — Не, соколе! Не смемо тамо. Па и шта би?... Дева је зверка. Он никад не истрчава. Он, колико чува нас, чува себе двапут више. Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...

— Не, соколе! Не смемо тамо. Па и шта би?... Дева је зверка. Он никад не истрчава. Он, колико чува нас, чува себе двапут више. Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...

— Шта? — Још данас иди у Црну Бару. Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо. Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка. А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!...

— рече, па се опет спусти на диван... „Не... не може!... Никако не може!... Тај поп!... Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце... Још ће ми и Ивана вратити!” — Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!

„Не... не може!... Никако не може!... Тај поп!... Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце... Још ће ми и Ивана вратити!” — Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!...

„Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ЗАШТО? Као скрушен браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И пепео свети ветар не раздува — Музо,

Шта је? То немо раскршће вера, Мост бачен између срећа, Та међа двеју химера — Нег живот и смрт је већа! Знам, чува безгласна жица Све звуке неба и света, И црна поноћна клица Све боје сунчаног лета...

Води ли пут наш к теби, да ли води? Крај и почетак — је ли то све једно? Ко печате ти чува неповредно, Ко твојим страшним границама ходи? Јесмо ли као у исконске сате Налик на твоје обличје и данас?

На обали морској моје срце има Жамор неког вала што вечито плине; Што чува свег мора звуке и горчине, И сву хуку давно нестанулих плима.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

пошто се добро наместио на клупи — а после вам ча-Нића крив кад стану виле да играју по лећи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плáћу! Чудна ми плáћа, ал’ су се и прекинули! Не стиже ни за травику!

И она се нашла да ми чува кућу; она, и то моју кућу да чува. Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса.

И она се нашла да ми чува кућу; она, и то моју кућу да чува. Ал’ и ја сам јој к’о што треба и одговорила, — вели задовољно и блажено гђа Перса.

— Поздравила сам је и рекла сам јој: нек чува она, боље ће бити, ону њену бунду да не ускочи за каквим у дороцу са рогља. — А-а-а! Па то је, бога ми, баш загустило?

Тужи поп-Спиру, а додаје да доказе о свему што се односи на сукоб и следеће, чува при себи, и да ће исте на суду показати.

— Е, врага! Кад је узео зуб, па га чува код себе к’о очи у глави. — Ју! Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида. — Тхе, биће шта буде!

Него, док се та комендија не сврши, кажи, бога ти, момку, да се и он повуче мало... нек’ чува дућан... Види, ваљда, фала богу, и он сам какав је данас свет. — Добро, казаћу му!

малишани у то доба остају код кућâ, па се џавељају и претурају по ћилимцу у топлој соби, или се са дедом, који такођер чува запећак, боду и туцају главама к’о овнови и челиче своја темена на тај начин, да временом постану тврдоглави, и да се

Ето, тако! А још спав’о у штáлогу; ’оће човек да чува своје коње! Ено, од срамоте још и сад не сме човек међ свет. — А брани се, — прихваћа Аркадија.

Та ви ме већ разумете... Може се... згодно је... — Е, ал’ како ћу, како? Кад га он, кажу, чува к’о очи у глави; сваки час га загледа и пипа је л’ му на свом месту.

— Та откако је избушен први бунар у овом селу, та није било бољег боктера нег’ што ће га ноћас бити! Та чува ноћас село сам светац — свети Ђурађ! Та јес’ вид’о колики миждрак има, к’о уланер какав!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И зато је после много богат био. Њега само жељка налази и чува под језиком. И у извесно доба — а и то се доба не зна, мисли се да обично лети, при великим врућинама, ако га једанпут

Још као некад, док је била млада, сама она му чисти његово собче, надгледа га, храни, чува и готово једина она што с њиме разговара.

А сви су знали зашто она тога, Парапуту, ево већ целога века надгледа, чува. Муж јој, као што у она времена доликоваше јединцима и наследницима богатих очева, тако и њен муж, севдишући и пијући

Дâ се отров да га добровољно попије. Али, шта ће с децом. Да су деца сирота, онда би их узео деда, отац њен, да их чува. Али толика имања, богаства. И свет би казао да је он узео децу да чува да би им приграбио имање.

Али толика имања, богаства. И свет би казао да је он узео децу да чува да би им приграбио имање. А да опет, као што је и то обичај, удаду је за неког слугу, каквога блесастога, последњег у

једва су изнашли, довели тога Парапуту и дали јој га, да целог века, готово затворена у кући, само њега храни, чува, надгледа. Прво њему да однесе ручак, вечеру и све што треба, па онда себи... И то јој је била као казна, испаштање.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Лепо. Волети значи: имати за циљ срећу онога који се воли, туђу срећу. А њој среће нема без њега и човек се чува за њу и ради ње. И како се раније жртвовао и одужио то му је, мора бити, и савест потпуно мирна....

А опет с друге стране, шта он има да се чува? Ја сам тај који би требао да се чува. Јер ја нисам имао ни оних двадесет и три дана његовог уживања.

А опет с друге стране, шта он има да се чува? Ја сам тај који би требао да се чува. Јер ја нисам имао ни оних двадесет и три дана његовог уживања.

— Никакве, у колико ја знам. — Имао је, имао, само ви кријете од мене. Али нека, ја ценим човека који зна да чува тајне свога пријатеља. А ви како, господине Јуришићу? — Па тако, гађају нас и гађамо; убијају нас и убијамо.

очима, карактеру, гласу и стасу, дубоко у ноћ једном су само молбом узнемиравале доброг Бога обе жене на коленима: да чува њиховог јединог, да чува њиховог Алексија.

и стасу, дубоко у ноћ једном су само молбом узнемиравале доброг Бога обе жене на коленима: да чува њиховог јединог, да чува њиховог Алексија.

И много од те крви струји у овим мојим жилама. Али има и оне друге: „Иди, вели, синко, и Бог нек' те чува, а ти чувај образ и буди јунак“. Ето има и те крви мајчине. Сад, какав сам ја качамак ту испао?

Али унутрашње снаге има, има је сигурно, има. — То је: Бог чува Србију. — Јадно подсмевање. Боље је да отворите очи.

Африка

Место је сад само означено са неколико каменова н са црном плочом на којој се још увек чува огањ. Ако се огањ угаси доћи ће крај свата, и црнци су зато бежећи одатле оставили једну бедну породицу која се

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Но, чујем да у кући лепо живи. ЈУЦА: О, маните га, молим вас! Ако има што сира или путера, он донде чува и јести забрањује, док се не поквари и не усмрди. Откад сам ја овде у кући, јошт се није вина на астал изнело.

Да узмиш штап, да идиш код цркву, да седиш и иштиш крајцара кроз твоју нестрећу. МИШИЋ: А ко ће да чува што је остало код куће? ЈАЊА: Шта има код кућа? Празно дувар, три дрви, два столица.

МИШИЋ: Како ће да игра, кад је грбав? ЈАЊА: Не зна минуту, не зна тајч, не зна калуп, паши своја кецеља, па чува своја кућа, као поштен човек. МИШИЋ: Забога, кир Јања, немојте тако строго поступати с вашом кћерју!

Црњански, Милош - Сеобе 2

А да су ти Чрногорци задржани и затворени, само зато што, за њих, нико не плаћа. Чува их стража. Нико се код њих не пушта. Забрањен им је, већ давно, сваки излаз из лазарета, у Беч.

Хтео је зато да опомене Павла да би требао да се чува Божича. Божич има, на души, два убиства! Исакович му онда одговори, мирно, да је госпожа Евдокија долазила код њих,

Копша је саветовао Павла да се чува Божича. Божич је човек који не преза, ни од убиства. Кад се из ареста вратио, затворио је рођену ћерку у неки манастир

мужа, који је воли, који ће је бранити од свакојег зла, и чувати, и за време порођаја, као што муж, и иначе, жену, чува. Ана је, међутим, и на то цикнула: „Гле, гле“, каже, „како се сад преподобио! Прави светац!

Прти ту лутку већ пет година, из Новаго Сада, па ће и даље, по свету, на рукама, да је носа. А она има да чува своју децу и свог мужа.

Сестра јој се сад удала. Нашла врећа закрпу. Нека се дакле узме на ум. Нека се чува Вишњевског. Ако га Вишњевски буде у арест сместио, неће му помоћи ни Бог, ни њен велики плач и прошеније.

Теодосије - ЖИТИЈА

ко други, царским писмом и својим златним печатом утврдивши, и даде му цар својом руком жезал, и заповеди да се овај чува у цркви, и када братија поставља игумана да овај имају посред себе уместо цара, и да се сматра да се игуман поставља

корисним речима свети поучивши отрока да схвати и не заборави Божју милост која се догодила с њим, поучи га да се чува од зла, „да ти не буде горе“, рекавши, „последње од првога.

украшен безлобношћу и правдом, као мужа у свему преподобна, који се увек боји Бога и који заповести његове брижљиво чува, служећи са свима епископима свету и божаствену службу, свети посвети овога и даде му сву власт коју је сам од Духа

Али Бог који је велики у милости и неизменљив у доброти, који познаје и чува оне који га увек љубе, и као што својим ученицима повика „Ја сам са вама и нико против вас!

Пошто је прошла година како се тело светога чува у граду Трнову у земљиним недрима, часни и свеблажени архиепископ Арсеније, намесник светога на престолу, осетивши бол

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Целокупно становништво исте географске целине има заједнички интерес да чува своје границе, како их становници суседних области не би прелазили са својим стадима и напасали их на њиховим испашама

Тако су осетљиви кад су у питању част и достојанство, племе и братство, да се сваки брижљиво чува од сваке увреде. Ако би се увреда ипак догодила, „падне глава“, чак и због најбезначајнијих ствари.

Презимена се свршавају на ић као и већина српских презимена. Поисламљено динарско племство чува још више, уколико је то могућно, успомене о својим прецима него остали Динарци.

и збрканих песама у погледу на историјске личности, као песма о Краљевићу Марку и о „Левендинче чобандинче“ које „чува десет стада силни овци“. Ту се помињу Катраница под Олимпом и Крчинград код Прилепа.

Јован Бигорски, чије је име више пута поменуто. Они су га обновили и издржавали. По једној историји која се чува у манастиру као да је основан 1020. године, а напуштен и порушен за време Турака. Тек 1743.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

(Говори.) Он је сваки дан све више воли. (Чита.) „Он очењ ласковиј ко мње; смотрит на мења как на образ”. (Говори.) Чува је као икону. (Чита.) „Ја счастљива, ја счастљивејшаја женшћина на светје”. (Говори.) Она најсрећнија жена на свету.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Шине су биле топле од сунца а између прагова избијала је млада трава још воденаста и хладњикава као да у себи чува мирис снега. Испод насипа светлела се разливена површина мртве Тисе пуна трски и крекетања жаба.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Већ изгледа жут, преживео, никад испаван. Мати види све то, саветује га да се чува. Ко ће га у таквом друштву сачувати?

Госпођа Сока ћути као обнезнањена. — Па да тај зет чува дућан и биртију, а ја тек онда да упрегнем Перу у економију.

Заједно још вечерају. Отац га још саветује, да се чува, да не иде у рђава друштва, и отпусти га да легне, јер мора раније устати.

) — одељење (у позоришту, биоскопу и сл.) у ком посетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље гарниран (од фр. гарнір, итал.

Црњански, Милош - Сеобе 1

У очајној збрци мисли, мада му беше захвалан што му чува жену и децу, сећао се тада брата, свег ситног, бесом који се осећа према оном који није присутан.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Трудница се, пише Милићевић, „чува да не види змију, јер ће јој дете бити шарено“. Негде, опет, мисле да ће у том случају дете бити „вечито хладно као

⁷⁸ Из истог разлога за трудницу је опасно да се нађе тамо где дува вихор, јер ако се не чува „уд витрушки“ (где се крију вештице), дете ће се родити поремећене памети.

²¹ Уторак јесте „најнесрећнији“ дан седмице. У песми „Врачање материно“ каже се: „Мајка сина свога сјетовала, да се чува и да се сачува од ујамка и од урезника, од суботе и од уторника.

Уторак је, верују у Босни, „толико несрећан дан да се и сам вук, ако прође кроз гору чува да му длака гдје не запне“.²³ Тог дана не ваља се да се крсте деца, нити да се предузима селидба у нову кућу.

Ко се роди у белој кошуљици, биће „вазда срећан“ (само мора да је чува да му је не украду), верују у Босни и у 3ети.

да је судбина детета на магијски начин повезана с постељицом (назива се још и „пошљедак“, „тљеница“), она се брижљиво чува и с њом се пажљиво поступа.

⁶⁸ Због тога се и у нашем народу постељица закопава у земљу или се чува у кући. Када се дете роди, одмах му се пресече пупчана врпца.

⁷¹ Део пупчане врпце који је отпао чува се као и постељица и користи се због своје магијске моћи као заштита од пушке и грома.

“⁷⁴ Понегде се чува пупак све до смрти човека чији је, да би се тада заједно са њим сахранио. Девојчици, међутим, пупак не чувају, да не

она умешену погачу да прво неком детету да је оно начне, а тај први залогај узме породиља, стави га у недра и чува га.

је женско, „прво се метне у разбој ’да зна да ткаје’, а кад је мушко дете у ’ар’ га однесу и метну у јасле ’да зна да чува говеда’, па после у колевку“.⁷² Овим поступком се жели на магијски начин утицати да дете буде добар радник, тј.

Дешава се да дете има и пет година, да већ чува козе, па кришом од света иде кући да сиса. У Нишу, бележи Миодраговић, неко дете је сисало све до своје дванаесте

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Него све се тешка, канда нема ни пребијене крајцаре. Ја сам се љутила, но видим да има право, јер се овако више чува. УГЛЕД 5. ОТАЦ (ступи), ПРЕЂАШЊИ ОТАЦ: Слуга сам понизан, господо моја, мени је драго да сам ту срећу полућчио.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Својеврсност поступка дечјег песника је у томе што он одустаје од путева на којима би се изгубио, а пажљиво чува и у припросто рухо заодева оно што има.

Тајну живота Плишаног Кунића чува Дечак који га воли. После низа пустоловина његова играчка се, уз помоћ добре виле, претвори у живог кунића.

да вам кроји, да вам броји, да вам плете, да вам мете, да вам кува, да вас чува, да вам пева, слике шара

многе теме које савремена песма обилази; довољно је жива и живахна да се уклопи у ритам епохе; у формалном погледу, чува јаку везу са традицијом.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Његова историја остала је и до данас у рукопису, који се чува у Митрополијској библиотеци,12 али је ипак била врло позната и употребљавана у српском народу и у српској науци.

политичке тражбине српског народа у Угарској, он је написао један историјски спис на латинском, који се и данас чува у Мађарском народном музеју у Пешти.

јануара 1766, у сиромашној породици. Свршивши основну школу у месту рођења, ступи у службу једног сеоског газде да чува свиње. Напустивши село, отисне се у свет.

свога народа и његовијех обичаја« и »друкчије од народа носе се и живе«, и велича »просту класу народа нашега«, која чува народно име, језик и обележје.

о књижевности истоветне су са идејама Вука Караџића и познијих српских романтичара: »Сваком народу препоручујем да чува свој дух, који живи у народним умотворинама...

Историја више не поетизује народну прошлост, историчар није више народни будитељ који чува утешне народне традиције и који својим делима хоће да окрепи и национално васпита народ.

Он неће да се као човек види у свом делу, чува се личних излива, избегава лиризам, само по ретком изузетку улази у моралисање и тенденцију, једино, с времена на

Милићевић, Вук - Беспуће

остане сам у соби, хучући како ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује ударање сјекира у даљини, а нос му осјећаше мирис

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал' је Стојан на крајину макâ, Па он чува стражу од Турака, И давно је како тамо крену, Њему Раде иде на измену, Радивоја побро Гојко прати, Па га моли и

Ту је Тале, ту је Радивоје, Свак крај себе чува драго своје. Радивоје јадан и несретан, Али Тале, је л' он јунак сретан?

њему ону белу руку, Са врата скиде неке амајлије, Те проговори ове речи тије: „А оно узми бар то од менека, Ја ово чува само за тебека; Старина један, што у нас бијаше, Менека једном ово дариваше, Унутри, рече, часног древа има, И он

О, узми, узми ово од менека, Та ја то чува само за тебека!“ — Овако рече, па то око живо У њега упре млада бојажљиво, А он је слуша, осменут се ћаше, Ал'

Пусто пиће све стамани, А сувише, гле стражара, Пао покрај господара, Па кô и он рче, дува, Место њега пушка чува, Вргô бригу сву од себе. — Ма ајдуче, како ј' тебе? Чудно дивно, и он спава, А њија му с' тако глава.

Да ће сунце с неба да се згрува, Кад Бог живи нега свету чува? И мене је до сад чувô благо, Па ће и сад драгу врнут драго.

Куд он шеће, све остаје пусто. На њега се Влајко сад нагнао, Ал' га Русто љуто дочекао, Залуду се Влајко мачем чува, Довати га Туре више ува, Више ува или малко ниже, До десне га слабине престриже.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

ти га убрзо с поклоном: до врха пуна литарска боца замотана у његов стари вјенчани пешкир, као што је и био ред да се чува ракија спремљена за покој душе.

Усукан, црн и босоног, Стеван стоји на утрини повише друма, чува својих пет оваца (четири овце и једног овна). Предсједник Савеза бораца из вароши, долазећи колима, препознаје га и

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Ко да га чујем шта каже! Па зар се ја нисам само приклонила обичајима ове земље и вере, а ко те обичаје чува, до Хасанага? Ко толико пази на ред и образ, на стид и смерност и уздржљивост, ко Хасанага?

Седећи овде, ја сам њему образ чувала, онако како је он тражио да се чува! Зар због тога да ми дете одузима? Боже мој, како се све то окренуло! Којим точком?

Не љути се, не причам ово да те наљутим... Тебе чува твоје име, од старина, а Хасанагу чува његова ревност. А ти знаш шта у његовом послу значи бити ревносан!

Не љути се, не причам ово да те наљутим... Тебе чува твоје име, од старина, а Хасанагу чува његова ревност. А ти знаш шта у његовом послу значи бити ревносан!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Мајка те моја чека. Ђул’су је накупила за твоје русе косе, баклаву за медна ти уста, шербет и маџун да те рани и чува... Хајде! Реци само, па ето мене да те водим у кућу своју, рај твој!“...

а њему, мужу, Мити, да поручује, моли га: кад ту њену сестру тамо на ономе свету нађе, он, као старији, зет јој, да је чува, штити и да они тамо обоје и за њу траже, спремају места... Тако је Марика нарицала.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

да виде како ми је у тузи великој, повешћу сјајан погреб умрлој јединој. У љубавна ћу писма обавити је сву, да чува тајна тајну и клетва заклетву. Положићу јој тело на чудна носила, од покиданих жица и старих гусала.

служи само један глум, ал' према том су други глумови кô према сунцу ситне звездице; васељена је само кутија, да собом чува драги камен тај у седам боја што се прелива и свака боја једну каже страст: тај глум се зове: тајна вечера, јунак је

тога гласа нема; и ако каткад с оне стране горе де се још теже молитвице оре, ако га тамо који јунак чује, верно га чува, верно га штује; жалостан с њиме, с њиме је волан, са њега само здрав је и болан, њиме се пита, њиме се трује, од њега

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Тада вели онај средњи брат: — Ви спавајте, ја ћу ноћас чувати стражу. Они два заспе а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети: аждаха са двије главе, па јуриш, да их сва три

— Па га отера из двора, а он сиромах онда отиде у свет, и прибије се у једнога кнеза да му чува овце. Царица она што је имала воду, остане трудна од царева сина, и кад буде на том доба, она роди мушко дете.

И кад се смркне, он отиде под јабуку, па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана.

Онда он отиде оцу и каже му све по истини. Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана.

Сад дође ред на најмлађега сина да и он чува јабуку; он се оправи, дође под јабуку и намести кревет под њом, па легне спавати.

Кад буде опет увече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке.

— и човјек паде мртав. Грбо оде опет да чува овце, али му браћа опет завиђеше што су у Грбе боље овце, па се опет договорише да га краљу опањкају.

— а дјевојка паде мртва. Грбо оде опет да чува своје овце. Опет му браћа завидише што су у њега боље овце, па се опет договорише да га краљу опањкају.

Све је то смлатио прошлих година. Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува. — А откуда добављаше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки

Сјутрадан рече Кривигреда да ће он остати да справља ручак и да чува кућу. Али он прође као и Таригора. Онда ће Краварић Марко: — Хајте, браћо, сјутра ви у лов, а ја ћу остати да

Цару то буде врло жао, па намисли да се ради дјетета ожени поново, а та друга жена нека чува ово дијете у његову двору. Онда ућутка којекако дијете па оде у лов.

Ишао је тако по свијету а вријеме је пролазило, док се најпошље не погоди код једнога богата човјека да му овце чува.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Ајде, ајде, трошите новце. СВЕТОЗАР: Та нису ни ту иљаде. МАКСИМ: Ко не чува пару, неће умети ни иљаде сачувати. СОФИЈА: А већ ти опет — свакога да учиш. Нека ради како који оће.

МАНОЈЛО: Држи само! ДОКТОР: Тиранство, тиранство! МАНОЈЛО (Путнику): Забога, господине, свршујте! (Чува главу.) ДОКТОР: Шта сте наумили са мном? ИСАЈЛО: Господине, не бојте се ништа, оће да вам секу мало испод језика.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СРЕТА: Бре ћу те чибукати, док душу у теби не чујем; даћу ја теби како се кућа чува! ТРИФИЋ: Хм, хм! Дакле, тебе је Стеван место Пеле код Срете однео?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Мислим, требало би да човек у животу непрестано у некој својој фиоци чува по једног старог Фокнера испод свега, да се не избламира сувише, ако разумете шта оћу да кажем? Мислим ...

(најмање минус двеста или близу те цифре), коју сам видела у некој изложбеној дворани како чува дозлабога досадне слике?

нафраканим мачкама из „Грације“ и зечићима из „Плејбоја“, увек некако као замишљен и као малчице одсутан — као да чува неку тајну. Баш тако.

И где је он то покупио ту своју фалш озбиљност, и од кога то чува моју државу коју нико и не напада? Кретен један! И још сам му казала да он и Маркс немају ама баш никакве везе под

Шта је било? Онај рођак је толики мамлаз да лову, изгледа чува у коферчету, а пошто је неписмен и не чита новине, није ни приметио да је извршена општа замена зелембаћа!

Којешта! И шта се дешава? Замолили неког Ацу Кеца да им чува станчугу док су они одсутни, пошто је Човек самац. И шта!

столњак од батиста с дванаест салвета, које су заједничким снагама изјели наизменично драги гости и мољци и који она чува у случају своје сахране.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Гракне врана: Свилеува. Равно поље тајну згрева. Звек оружја: Коцељева. Од урока глог ме чува. Пршти фитиљ: Свилеува. Са црквице крстић сева. Плане небо: Коцељева. КОВАЧИЦА, ОПОВО Плаче дете попово.

Фрулу, коло, студенац, крчаге (крхотине!) Брег именом чува. Разабравши, на измаку снаге, шта се ваља, шта котрља, кува, он разигра успомене наге по водици кад мрак се изува.

да грозд ти схвате неписмен и писмен, у топлој струји очувајте места, из којих точи благост Божје климе, што бићу чува завичај и име идејо мудра летења и мреста.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: О, господин барон, зар се тако чува љубов коју сте ми отоич ерклеровали? Не знате ли ви да је Карл Мор љубио Амалију и преко воље очине?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ „Идем да дознам лија све дува — зашто јеж кућу толико чува.“ „Ех, кућа, трице! — вели вук зао. Та ја бих своју за јагње дао!

По шуми, данас, без стазе, пута, Јежурка Јежић лови и лута. Вештак и мајстор у послу свом ради и чува рођени дом. ПРИЧА ДУГА О ЧЕТИРИ ДРУГА Магарац у госе био, знојио се и радио, све док није остарио.

са свију страна легне врх грана, прљи га свега, храстова сена на земљу слети, на трн се свије, по њему леже, чува га, крије, док сунце жеже, до првог дашка вечери свеже.

се Ћира, грабљивац, смири, пакосним оком из рупе вири, а бодље спремне, све стрела сува: опасан стражар ливаду чува. А храст се шири, шушка, шумори, док сунце пржи, пали и гори.

“ Нато ће Жућа: „Радо ћу поћи у неко царство где се не пости, где чува стражу печено прасе пред царским двором од самих кости.“ „Врагу ти кости!

“ „Врагу ти кости! — дере се Тоша — Мрзим их више од Креке жапца. Пронађи, вило, Сланину-царство где риба чува печеног врапца.“ И опет свађа заори млином, од снажне вике пламен се гиба: „Хоћемо брда костију самих!

По свуноћ хрчу, а њива сама, чува је само — ветар и тама. Ловити Ждерка, а сањив бити, посао узалудан, зато се мора опрезан бити и врло, врло будан.

Стражари амо, на испит строги! — срдито деда дува — Тако ли, дакле, лопов се вреба, тако се њива чува! Начини Ждерко у добру мом Косово право, покор и лом!

Читавог парка чувар и глава то ти је главом ујкица Сава. Он чува лава, зверињег цара, из кога блиста краљевски зрачак а ипак ујка с осмехом тврди: „Ово је само велики мачак!

На меку косу дечака снена спушта се топла рука. Смешка се дете, живот је бајка. Чува га, пази вољена мајка. Дечак је снове сањао страшне, буди се, тражи спас.

Из ноћне таме, спремно и будно, јавља се мио глас. Залуду тмина јуриша глува кад мама добра дечака чува. Јутарње сунце кроз прозор вирну, у собу зраком крочи. Прену се дечак. Ко ли га гледа? То су мамине очи!

Другар је маца, душица права, нек са мном једе, пије и спава, нека ми преде и чува кућу. Бришем из душе ждероњу Жућу!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Капија је отворена и ја продужавам кроз парк немајући намере да дођем до замка. Лево на кратком пропланку човек чува две огромне краве. — Лепе животиње. — Јединствене. Тридесет литара дневно.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

треба иза тврдог зида ил у пећини у шуми било где иза где су и други болни и видар стоји на рубу провалије чува од пада на дно свог жића болноме треба да дојашу ноћу болничари да поглед на њега сврну и пошаљу извештај о стању

лек поступног исцељења и дугог чекања да неко пружи руку одозго где су просте линије и мали збир нема шта да се чува дуже од века.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Све су собе препуне скупоцених ствари, све чисто сребро... ПРОКА: И све то чува некаква тетка. СИМКА: Баш срамота! Што кажу, фамилија смо, а не знамо ни чега има, ни...

СИМКА: Ти се, Гино, канда заплака кад виде тај сервис? ВИДА: Боже мој, чега ти ту нема и све то да чува туђин, некаква тетка. МИЋА: И њена сестричина. ВИДА: Море, остави ти сестричину, него, ја бих, Агатоне, нешто рекла.

ТРИФУН: Е, ако ће Агатон, онда ћу и ја, бога ми! САРКА: А што ти опет? ТРИФУН: Па Агатон ће се уселити, је ли, да чува ове ствари да се не разнесу и да се не покраду, а ја ћу да се уселим да те исте ствари чувам од Агатона.

Није нам хтела дозволити да се уселимо у кућу; вели: њој је поверена кућа па она има и да је чува. СИМКА: Видиш ли ти, молим те, како се она прави газда на туђем имању. ГИНА: 3акључала кућу па нас не пушта.

закона, то се у овоме дабоме случају могу применити природни закони, а по природним законима фамилија има права да чува имовину свога преминулог члана. ВИШЕ ЊИХ: Тако је!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Приђох наново мајци и пољубих јој руку, она мене у један па у други образ. — Сине, молићу се Богу за тебе, да ми те чува — и покри лице рукама. Сестра ми се обисну о врат. Дуго ме љубила, па ме онда ухвати за руку, да ме испрати.

Ту се родио, преко деведесет година живи и примио је аманет од својих да чува кућу и ову њиву. То је једина његова дужност.

Разумем! — мрмљали су стражари. — Шта мислите!? — викао је наредник. — Хоћете да вам командант дивизије чува фуражна кола!... Дроње! Дабоме, то су војници!...

Истрага не помаже. Рат као рат. И точкови су нестајали. Само украдена се ствар љубоморно чува, пошто један дух веје, а поступци су исти.

Већ три дана седимо у месту, а крваве борбе се воде пред Београдом. — Ја мислим да је то због тебе. Чува те Врховна команда за семе — дира Војин поручника Луку. — Јакако, бато.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— О, господине... никад и не сањам... — Добро, добро... верујем. Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура... То је, знате, чудан народ ... хоће да наплете свашта. А учитељица, велите, тргла се? — Да, да...

Зато не оде родитељима, и ако се спремала досад. Нека, боље је да чува кућу. Једне вечери седи она у дворишту и чека мужа на вечеру, и ако он у последње време и ручава и вечерава негде на

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 177. Ја посади виту јелу, Виту јелу на камену, Па оставих лепу Лену Да ми чува виту јелу, А не прође ни годину Мени Ленка поручује: “Ходи мени, моје драго, Јела ти се разгранала, Гране своје

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Да си матора курва! ЈЕЛИСАВЕТА: Ја матора? ГИНА: Нађи неко огледало, па се огледај! ЈЕЛИСАВЕТА: Зубе чува у чаши, а оће да уједа! БЛАГОЈЕ: Гино, завежи, или ће да ради ова жила! ГИНА: Ајде, узми је, то ти и приличи!

ЈЕЛИСАВЕТА: Кроз пусте земље, испуњене плачем, крећемо у ватре са дрвеним мачем! СИМКА: Нек вас Бог чува! (Глумци подижу кофере и полако одлазе, у даљину, према сивом небу иза сцене.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Шта? Не верујеш? Ево чуј! — код нас мушица има предање, које прелази с колена на колено и чува се као свето у данашњим нашим нараштајима: „Давно, врло давно, још одмах после створења света, живео је на земљи

Немо сијају звезде божја ока И немо над њом палма стражу чува — Но што се буни тишина дубока И откуд вриска далека и глува?

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Најпре, као увода ради, почели су приватан разговор (у веселу заборавих рећи да се куфер чува под јаком стражом). — Хоћете ли дуже остати овде? — пита га министар председник.

— Чуо сам да си се одао на науку? — упита у шали пријатељ пријатеља. — Може, — вели жена упитанога — само нек се чува да се ија не одам на критику. И опет смеј.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува... Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом.

— викну он гласније. — Мама није овде, она тебе сад не воли па те је оставила... Ми ћемо довести тету да те она чува, да видиш како... — Нећу тету!... — прекиде га дете она није добра као мама...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

знању та промена у Бразилији и забележи у деловодни протокол општине прудељске, и да се напише поздравни акат и да се чува и храни у архиви општине прудељске. Тако и би урађено.

га учимо како се рационалније ради земља, како се подиже воћарство, пчеларство, свилодеље; да га поучавамо како ће да чува здравље своје и своје деце; а да се од њега учимо и упознајемо са његовим песмама и пословицама, његовим причама и

Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм? Паре сум, море, дао! Време оскудно, пара слабо пада. О боже, боже! Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло. Паре сум дао! Паре! — виче једнако. — Па паре ћеш и добити!

И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће

антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«. А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ух, ух... Шта то чух! Па зар су и то знали... — А шта су крали? Е, то је већ тајна Коју чува месец кад после поноћи сја. Али њихове су крађе биле јавна тајна. О томе се и до данас понешто зна.

си живео без пензије, без звања и без одоре, У време срамоте, и ћутње, и општега назатка Чувао си говор као што се чува скупоцена алатка, Која, и кад се не користи, не треба да зарђа. А у гадости и ругоби загађена реч је најгрђа.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

и три младе сестре твоје, кукавице? Седам снахах што ошиша? њима празно! Што не чува младу главу, људска вило; што крвника њом наслади, братска дико? На вјеру те посјекоше, невјерници!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Жена његова морала је сама код куће да седи И тог свог девера да двори, негује, чува и једнако да је с њиме. На саборима, славама са њиме морала да се појављује.

сад године неродне и не могу да се све напуне, па зато сам те и звала да те питам: како би било кад би се ко нашао да чува у њима вино, да им не би обручи поиспадали од суше. Ти већ знаш то. Радиш са вином.

Зато је он целе ноћи, поред свега пића и весела, једнако морао да се држи, чува, да би, ето као сад, пре но што сване, отишао кући, спремио и тамо удесио и после дошао по пријатеља да га води к

— Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато? Од људи како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и

Он јој предао кључеве од сандука са новцима. И то јој силом утурио, молећи је да их чува код себе, из страха да било он, било мати, како су сплетени, не забораве их где и изгубе.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

НЕМИР Устао сам, када Поноћ глува, Бледа, нема, у црноме велу, Невеселе, сиве стазе чува. Поветарац мек по њима дува, У сузама траву теши свелу; Суво грање, жуто лишће нија Шум тајанствен ноћних елегија.

За све које волим — бол и страва, Немир живи; а њих можда трава, Мир жељени с неба чува плава; Док тог срца у златној самоћи, Које досад невоље су тукле, Не покрије величанство Ноћи Развејане акорде

њен тужни гроб, Гроб наше прве љубави, где знам Да ћу само тешки, поцрнели кâм Видети, да тужан, заборављен, сâм, Чува и сад њезин трошни пеп’о, вај!

А оргије бесне џелата и хуља. Ко капије наше и светиње чува? — Нико, сем Поноћ равнодушна, глува; Наше реке теку пуне тешког муља.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

). Известан њихов део изгубио је и коментар и причицу, и само се тако као њихов фрагмент чува и даље у пословичком исказу. Дијалошке пословице нису ретка појава (— Што чине деца? — Што виде од оца?

Уздише као сироче на даћи. Хладан као богојављенска тестија. Хладан као стена. Чист као сунце. Чува га као очи у глави. Шути као мрамор. Б) СУПРОТНА Батли кô бјели зец. Бијели се као тава на снијегу.

Да имаш двије главе не би га преварио. Да може попио би га у капљици воде. Да му даш очерупане гуске да чува, и оне би му одлетеле. Да му ко длаку од бркова попије, би се отровао.

Ветар капом терати. Гасити ватру сламом. Грлити сјену. Давати рукама, па тражити ногама. Дати јарцу да чува купус. Дрва у шуму носити. Држати се зубима за ветар. Забадати трн у здраву ногу. Зидати куле по облаку.

— Боља је добра штедња него рђаво течење. — У радише свега бише, у штедише јоште више. — Ко не чува мало, не може ни доста имати. — Већи је приложак, нег’ главница (чеона).

— Што данас не потрошиш, то си стекао. — Чувај беле новце за црне дане. — Како ко чува, тако и има. — Доцкан је онда штедјети кад нестане. — Новци кад одлазе имају сто ногу, а кад долазе само двије.

— Ужежи богу свјећицу да ти поможе, а врагу да ти не на’уди. — Кад враг бога моли, приварит’ мисли. — Кога бог чува, онога пушка не бије. — И Бог се седми дан одмара. — Бог дао, бог и узео. — Бог не дâ једном човеку сва добра.

— Човек снује, а бог одређује (одлучује). — Ако си јединац у мајке, ниси у бога. — Ко се чува и бог га чува. О РАЗНОМ — Ако си и вражиј’, право кажи! — Бег ја, бег ти! ко ће на воду?

— Човек снује, а бог одређује (одлучује). — Ако си јединац у мајке, ниси у бога. — Ко се чува и бог га чува. О РАЗНОМ — Ако си и вражиј’, право кажи! — Бег ја, бег ти! ко ће на воду?

Зао спахија оћера једну краву, а добар двије. — Јер се од зла човјек чува, а добар лакше превари и излаже. Приповиједа се како су људи из каквога села тужили и кренули између себе субаше што

13 Питали рибу. — Али ти је милији они те зна али они те не зна пливати? — Први, јер се последњи боље чува. 14 Питали зечеви свога харамбашу: — Хоћемо ли бјежати ђе људи нема? — Ма зашто?

А ако га не удариш још једном, онда и онај један цркне. АНЂЕО И ЂАВО Сваки човек има по једнога анђела, који га чува од зла и по једнога ђавола, који га навраћа на зло. Анђео стоји човеку на десном рамену, ђаво на левом.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли друкчије ранити, него се он најми, да чува сеоска говеда.

Аранђел међу тим не однесе сунце. У том му падне на ум, те пљуне на земљу, и од његове пљуванке постане сврака, да му чува сунце, док он зарони и изнесе у зубима мор - | скога пијеска. Како ђаво зарони, а св.

147. Црн бика све село свика. 148. Црно малено ваздан цара вара. 149. Црно малено кућу чува. 150. Црно малено на путу жива меса чека. 151. Црно мече уз поље тече, ђегођ клече, право рече. 152.

” И кад се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана.

Онда он отиде к оцу и каже му све по истини. Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то ја- | бука обрана.

Сад дође ред на најмлађега сина да и он чува јабуку; он се оправи, дође под јабуку и намести кревет под њом, па легне спавати.

Кад буде опет у вече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке.

| Кад анђео Божиј сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да једну крушку.

” Анђео му захвали и отиде. Кад сутрадан остане други брат да чува крушку, дође опет анђео па га замоли да му да једну крушку.

” Анђео и њему захвали и отиде. Кад буде ред на трећега брата да чува крушку, опет дође анђео и замоли и њега да му да једну крушку.

У том му падне на ум, те пљуне на земљу, и од његове пљуванке постане сврака да му чува сунце док он зарони и изнесе у зубима морскога пијеска.

у цркви јој се сви зачуде још већма, а царев је син био намислио да је не пушта као и прије, већ да је чува да види куда ће.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

онај ко се покорава, ако хоће да показује потребан напредак и да се навикава да живи по заповести Господњој, да не чува сакривен ниједан покрет душе, него отворено да износи игуману своме све сакривено срца свога.

него више да примате благодат од њега и близу себе да га имате, као срцем смирени, или истину да кажем, онај ко га чува биће завољен.

Ако ли се слави какав празник некога од братије, то нека буде са знањем игумана и тада да се не чува ово правило за вечером, него како слављеник хоће, тако чините.

“ (Пс. 2, 11) То да чува и да има подеклисијарха нижег од себе, и пажљиво, смотрено надгледа у појању и читању да нешто не изостане у вашој

(Мт. 18, 22) Уподоби се оном ко се уподобио Господу да нам снисходљиво суди, и ако то запушта, или кријући чува правду, као немилостив и због своје мржње, биће осуђен.

И постави их обојицу пред себе добри отац, и говораше им: „,Синови, мојих закона не заборављајте, а речи моје да чува ваше срце, јер дужина живљења и године живота и света додаће се вама.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Па сви да се скупимо, како и волиш. Довешћу млађу сестру на школовање, тетку да нам кува, ујну да чува децу, братанца да се запосли у пивари. Не ваља, је л да, кад човек живи сам! Чек да ти прођем с десне стране!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Не нађе то. Па... дигне руке, прегори. Али, жедан, бар хлад да нађе! Ни то нема. Сам он узме, посади дрвце, чува, пази да оно порасте, те бар ту, ако не жеђ да угаси а оно хлад да нађе... Дрвце порасте, зазелени, захлади...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А од жене ваља да се чува као од живе ватре, и да бежи од ње док је год жив, без сваког обзира; име ни [х]аљина женска да му никад на памет не

Али ако први муж дође? Ако дође, томе ласно има лекарство. Нек узме себи другу, пак нек је боље чува. Ал’ ако не дође, какво ћеш онда лекарство наћи?

Нико не ужива пролећне мирисе, Из хиблејских пећина не извлачи сате, Ако чело чува и боји се купине; Вооружава трн ружицу, мед бране пчеле. О, неваљало малодушије (помислим у себи).

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Е, сад запали свићу! У свакој католичкој кући налази се по једна воштаница, освећена на Сретење (на Канделору), а чува се у кући, за употребу самртницима. Осињача се прекрсти и прошапута: — Опрости, боже и мајко канделорице!

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Све ме посматра: мрки поскок жиле Што сав притајен чува дуб и чека. Мотре ме и две птице што се збиле. И лелујава сува влат, понека. Мотри ме зимско небо уврх рама.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Сваки пут кад наплати свиње, кукуруз или ракију, понесе у торби симите, рачунаљке и шећерлеме. После их чува заједно с новцем у каци пуној пшенице што мирује у соби до магазе, у коју само он, газда, улази.

науке“, одговарао је, а у себи мислио: „Да учи за министра унутрашњих дела, да буде најважнији човек у влади, да чува ред држави, пише јој законе и издаје наредбе које се без поговора слушају.

Служба... (Не, вечерас се мора све свршити.) — Служба? — подиже се Аћим. — Па човек је државни чиновник. Чува своје парче хлеба — мирно рече Ђорђе. — Путуј, сине, путуј ноћас. Одмах путуј! — корача сенком.

Аћим се ни тренутак није колебао коме ће имање оставити. Не растура више на изборе, не троши на политику. Ради и чува само за унука, њу пазе као лист капљицу росе.

Тог дана био је Свети Лука, а доцније, кад је стигао стоку да чува и оре, Преровци су његовом имену додали — Дошљак. То му је презиме остало до смрти.

А ти си невин пред властима. — Мртви? Да није... — Смрзнути леже пред општином. Баш их брига за Аћима и радикале. Чува их војска. — Где ми је отац, питам те? — Тише! Војска је још у твојој авлији. Тражи оружје.

Двор им чува Мијат, верни слуга. Хоћеш ли да ти одгудим песму што сам је спевао за вечни спомен преровске погибије? 3дравља ми,

Првог мужа она је до смрти звала „мој домаћин“. Једном Му рекла: „Јатаган мојега домаћина има да се чува у овој кући док год мушка рука пали славску свећу и једе хлеб што његове њиве рађају.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Чинило се као да је цела шума чува бришући њене трагове. Један од најупорнијих, ипак, виде како јој шумске звери прилазе и прате је.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

милу Србадију, Тад се дижем више звезда свију, Више звезда, до Бога милога; Па га молим, а рад Српства свога, Да га чува, весела му мајка, Српство ј' мени мајка и бабајка! Ј. Јовановић Змај ВИ РИБАРЧЕТА САН Ал' се небо осмехива!

А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје, сво! Ти ћеш ми родит' сина, Да чува благо то! XИИ 6 Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави!

На глави ти венац од поменка, Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Око срца стручак милодува. Зачудих се, на што тол'ко цвећа; Ал' ми цвеће тихано

Ох, зар тако љубав света и по смрти јоште траје! Ох, зар тако пеп'о чува Моје свете осећаје! Зар је пеп'о тако веран, Па не пушта миле своје! - Аој, песмо, туго моја! Ој пепеле, добро моје!

Ј. Дучић ЛXXИВ ЗАШТО? К'о побожни Браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И свештени пеп'о ветар не раздува Музо!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Она даје души меру и хармонију, чува је од ћуди, пружа јој непоколебљивост и сигурност у саму себе; она је мирноћа мора душиног која је, упознавши своје

Тај телескоп чува се још и данас у библиотеци Удружења као каква реликвија. Тај проналазак отворио је Њутну врата овог славног удружења

мреже и, као крајњи резултат целога посла, платински штап који предочава нову јединицу дужине мере, зове се метар, а чува се у државном архиву. Борда је по самом завршетку тога посла умро, а Мешен године 1804.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

„Кад је дошао из рата затекао копиле па га сад чува и воле као своје рођено. Само не станује заједно, на пример, с попадијом, и то, рецимо, формално, а иде ноћу тамо и

И он је чешће и строго опомињао Секулу да оне кутије чува у своме ранцу, од кога да се никад не одваја. Онда умирен надом да ће му то бити сасвим довољно до краја, командант

“ „Јесам зрео човек“, уверава га Стојиљко, „до Бога сам зрео човек, али ето, Бог да чува што сам закасал, живог да ме жалиш.

мој Срета, знаш, господин председник, што му се жена преклане на дуд обесила, далеко и од мен’ и од теб’, и Бог да те чува. Здраво, кажем ја, комшија Срето, како си, бре Срето, шта радиш, јеси здраво, и како си?

У чему је то био смисао ове издржљивости, за њега који је знао и научен био да чува силу народнога карактера? У чему је тај злочин, његов злочин ради кога је прегажен, исцеђен, одбачен?

Шиштања су била све чешћа. Мајор Љубомир Марић рече пуковнику Недићу: — Дивизијски штаб треба да се чува за другу прилику. Наше место није у стрељачком строју. Пуковник Недић га погледа и махинално рече: — А?

што више искористи, па да се тамо на пијаци види и нађе са својим старим муштеријама из Липолиста, чија имена још чува главна радња у својој спомен-књизи вересије, и од којих је тако волео да се распита и обавести о својим познаницима и

Он је човек са душом од гвожђа. Да знаш како је он знао да чува силу народнога карактера! Да знаш како је он био велики!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Тад упознајемо њихово дубље, тајно, право својство. Засебна преградица у мозгу чува ми једну издвојену слику — сјећање на дједа. Још сасвим нејак, преноћио сам уз њега једну ноћ.

одјеће и ствари помрлих особа, ислужени предмети свакодневне употребе, које некакав смијешни малограђански пијетет чува устручавајyћи се да их преда старетинару или огњу.

с токареним јабукама на крајевима; читави снопови тих карниша, које, недокучиво зашто, грађански пијетет љубоморно чува и побожно по- храњује по угловима, попут трофеја од застава по музејима — фантастична копља ко зна каквих несталих

у своме подруму окованог Башчелика подсвијести, на нашем данашњем степену, ослобођени Башчелик у тами својих подрума чува свргнуту и оковану свијест: колико год је некад свијест била сва прорасла подсвијесним, толико је данас реинстаурирана

Сјећам се да ни онда нисам много вјеровао у ту причу. Али кад сам чуо да у својој ћелији чува у ковчегу као успомену своју официрску сабљу и капу, та још мање вјероватна прича дјеловала је тако да је оснажила ону

Бедем таквих трбуха, а да мирни грађанин и не слути, чува државно устројство, политичке и друштвене уредбе, уставне гаранције, обезбјеђујући му пристојан и организиран

С креденца су мирисале жуте дуње и жмиркао сасушен шипак, који се чува за случај болести. Али на дон-Петрову кућу болест не наилази, и шипак је вјечан.

Она лелуја танане дјетиње снове као жетву на мјесечини. Одише дискретним мирисом лавендуле из комоде у којој се чува бакина кринолина.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Није, Ђуро — упаде му кмет у реч — ово смо ми тек ’нако... само да га заплашимо, да боље чува стоку... Не бих ја то дао, Бог с тобом. — Како ти је осекô кукуруз ? — обрте се Ђурица Милошу. — Па...

— Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...

— Знају, бане, сваки твој корак по селу, али им то засад не момаже, јер знају да те село чува. А хоће ли село чувати девојку, која је одбегла за хајдука? Ђурица се намршти, јер не нађе одговора на то питање.

Шта је било. — Ништ’. Уватили га ноћас на берби, па ће сад да се одмара у полицији. Хо мај... како се ова младеж не чува! — А ти ниси омирисао бајбок, а? — одговори Палилулац. — Та оно није да нисам, знаш... али чувам се.

— Морао сам тако, ча-Вујо. Док се имало шта радити, ја сам радио, а кад је дошло време да се чува глава, морао сам је чувати. — О, сињу му... зар не бих ја умео боље чувати твоју главу!...

— запита Ђурица. — Све до једнога. — Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!... Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«...

Опазио је после само једно: да га Новица добро чува и да све ово чини из рачуна. »Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја

— Е, девојко, по законима и ти си крива као и он. Ко год се дружи са разбојником, помаже му, чува га — и он је крив пред законом. Крив је сваки ко зна где се налази разбојник, а неће да га јави власти...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И КАДИЈА 265 ЗАКОВРЧИТИ И ОТКОВРЧИТИ 266 ПЕЦИ, БАБА, ДЕВЕТ-ДЕСЕТ ЈАЈА 267 КРШЋАНИН И ТУРЧИН 268 ХАЏИЈА С ЋАБЕ ЧУВА ПРАВЕ РАЈЕ 269 ЧИПЧИЈА И АГИНСКИ КОЊ 270 РАЈА И ТУРЦИ 271 ДОБРО ЈЕ ЂЕ И ЖЕНУ ПОСЛУШАТИ 272 ЖАЛИ ЧИПЧИЈА СВОЈЕГА

је толико згријешио да кад је умро и дошао пред бога, нити га је бог хтио у рај ни у пакао метнути, него га постави да чува стражу међу рајем и паклом, куда највише врагови пролазе, да се с њима конаба и туче, и да га паклени дим непрестано

И кад се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана.

Онда он отиде к оцу и каже му све по истини. Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана.

Сад дође ред на најмлађега сина да и он чува јабуку; он се оправи, дође под јабуку и намести кревет под њом, па легне спавати.

Кад буде опет увече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке.

Све је то смлатио прошлих година. Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува. — А откуда добиваше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки

Тада вели онај средњи брат: — Ви спавајте, ја ћy ноћас чувати стражу. Они два заспе, а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети!

У цркви јој се сви зачуде још већма, а царев је син био намислио да је не пушта као прије, већ да је чува да види куда ће.

Сјутрадан рече Кривигреда да ће он остати да справља ручак и да чува кућу. Али он прође као и Таригора. Онда ће Краварић Марко: — Хајте, браћо, сјутра ви у лов, а ја ћу остати да

Грбо оде опет да чува овце, али му браћа опет завиђеше што су у Грбе боље овце, па се опет договорише да га краљу опањкају.

Грбо оде опет да чува своје овце. Опет му браћа завидише што су у њега боље овце, па се опет договорише да га краљу опањкају.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Све је сад прошлост; њу нико не чува; Пуст ветар мени око главе дува. И моја љубав, и она је вани: Без мене, тихо, удаљена труне; Не чује моји кад падају

је ова бајка не из овог доба, Не са земље наше, већ са звезде неке, Која данас нема ни трага од гроба, Док даљина чува спомене далеке Као машта људска што једина јавља Оно што је било, што се не обнавља? Ја о томе не знам.

Остало је још код мене време, које И сад чува моје дане, моју младост, Све сударе земље с небом, све двобоје, Где су редом погинуле моја радост, И лепота, и мисао,

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

света, најпре света пријатељских звукова и светлосних порука, што је у нама изазивало осећање да нас и наше крдо чува нека божанска сила, а затим реалног, земаљског света, када би излазеће сунце раздвојило непријатељске тајанствене силе

су ови утисци исто тако јаки, као и некад пре двадесет и осам година, што доказује да наша меморија на чудесан начин чува своје податке. Сећам се да 14. априла 1896.

пут, од момента када сам напустио свој родни Идвор, пре двадесет и шест година, требало ми је да ме неко води и да ме чува. Живот ми никад није изгледао тако безнадежан као тог страшног пролећа 1896. године.

Ћипико, Иво - Приповетке

Било је као поплашено: некако немионо и убојито погледа испод себе. Господар одреди да чува стоку поврх града, по висовима и главицама. Тамо, уједно са стоком, и становаше.

— пребаци јој, стојећи над њом. —Храним своје дијете, —опази она. —То можеш и дома... Поштена жена чува кућу... 'Ајде дома! —Поћи ћу . —Одмах! Нећу да те видим даље од куће...

да им срамоти племе, а неки мекши узеше ствар на лаку руку: ни бриге их није кад се не тиче њихових жена; нека свако чува своје, — па је све мирно.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

белој полеђини карте, свакако за време самог путовања, он је уграбио да запише песму митолошког порекла о девојци која чува небеске вратнице: Сунцем главу повезала, Месецом се опасала, Звездама се накитила.

да песму анализира још је важнија, разуме се, Недићева тврдња да је пред нама песма „митолошког порекла о девојци која чува небеске вратнице“.

У оквирном су делу соко на небу, висока градска врата и жена која их чува. Певач је овај део добио преуређењем једне устаљене, формулативне схеме коју налазимо у више песама.

звуци које је Дучић назвао свемоћним садржани у чистом безгласју, а неодољиве боје и слике у самом срцу таме: Знам, чува безгласна жица Све звуке неба и света, И црна поноћна клица Све боје сунчаног лета...

углачаних река, небеса што силазе у језера и песме што кроз душу отичу до давних предака (до сени умрлих што их вода чува) – све те слике чудесно је окупила песникова уобразиља према њиховој симболичкој сродности.

али у личноме животном дрхату који су речи понеле резонира цело једно културноисторијско искуство (оно се и у језику чува) о снази човекове духовне прибраности.

Његово, одређење текста као величине која се у свом развоју од почетка према крају непрекидно мења и у исти мах чува целовитост (динамика између сталних промена и интеграције) представља сам врх формалистичке теорије.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

доћи и пород нежељена порекла; напослетку, затворили су је у кућу и довели Парапуту да целог века само њега двори и чува.

Сви се проучаваоци неправога управног говора слажу да се у њему са преузетим туђим исказом чува модалност и експресивност тога исказа, али није довољно проучено до каквих све промена при томе може доћи у

као и о тумарању кроз мрачну шуму, стилизована је помоћу врло јаких фолклорно-митских представа, које иначе добро чува управо Томчина сеоска средина из планинске забити.

Њих на првоме месту чува породица као јако друштвено језгро. Њихово пак кршење у свим случајевима, без изузетка, доноси казну, или

заједничко им је управо оно што нас овде и занима: испод форме објективног ауторског приповедања у оба се случаја чува јунаков субјективни угао гледања и доживљавања (у приповеци доследно, у роману нешто слободније).

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Кад се почело одступати рекло се да свештеници остану, а Арнаути му обећали своје пријатељство. Остао је да чува кућу, верујућу у обећања и освајачево хришћанство.

Иза њих засовница као у старо доба и као да ограда није од прошћа но озидана да боље чува господара. Унутра, у дворишту још добро неискрченом и са неравним стазама преко њега, видимо нову пространу и ниску

чврсто платно; убрус, пешкир крџалије — припадници нере– гуларних војних одреда леденица — просторија у којој се чува лед; сребром окован пиштољ Морава — Србија; тако су је Турци звали кад не би хтели да изговоре мрско им име „Србија“.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Хрват се не бори да што отме коме: Чува свети огањ на огњишту своме. И док тако чини, у најтежи дани И Бог је и правда на његовој страни. А куда ће Србин?

Свак се чува — то је право! Ал’ сетите с’, гледнув’ доле, Деце гладне, босе, голе! Виће срнâ и фазана, На шампањцу биће пена,

Сад отац при вину, А мати при кецу, — Онда ђаво оде Да им чува децу. Гладио им децу Копитом и репом, Задахнô им душу Моралштицом лепом: „Добра деца увек Родитеље следе,

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

оставила самог на врху Ловћена с челом пуним сунца, тамо где не постоји време, где једна светлост жута негде у висини чува отисак твога лица. Човече тајно феникс је једина истинска птица.

Предео коме сам се приволео, плаштом чува своју провидност за оне који виде. Нека музика чудна нечујна изнад горја размешта предмете у простору и стаје кад

за њихову смрт која је била почетак а не крај путеви су их тражили по целом свету нема их профил њиховог одсуства чува ноћ зеленгоре њихове су смрти најдивнија сазвежђа на југу неба земља мирише на мртве зеленгоро чујем те ушима свога

Краков, Станислав - КРИЛА

По бради и коси му је било земље. Спустио је револвер, истресао земљу из власи, и сетивши се да шлем чува од парчади, стави га себи на главу. Није се убио, али је и сутрадан ту одлуку записао у нотес.

Петровић, Растко - АФРИКА

Место је сад само означено са неколико каменова н са црном плочом на којој се још увек чува огањ. Ако се огањ угаси доћи ће крај свата, и црнци су зато бежећи одатле оставили једну бедну породицу која се

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

На глави ти венац од поменка Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Поврх срца стручак милодува. Зачудих се, откуд тол’ко цвећа, Цео врт се преселио амо!

Безазлено моје гонџе мало, С неба си ми у колевку пало, — Замириса миром милодува, — Спавај, чедо, мајка тебе чува.

Буји, паји, моја мила снаго, Чува мајка своје чедо драго, Чисто срце кâ зеницу гледи, Душу пази да се не повреди, Да остане као роса чиста, Као

Ох, зар тако, љубав света И по смрти јоште траје! Ох, зар тако пепô чува Моје свете осећаје! Зар је пепô тако веран, Па не пушта миље своје! — Аој песмо, туго моја!

А кад заспиш, она шапће: „Спавај, спавај, жртво моја, Одмори се на мом крилу, Чува тебе туга твоја!“ А кад сване зора бела, Кликће као соко сиви, Она ти се прва јави: „Добро јутро, још смо живи!

Све више копрена на ранама леже, Ту на левој страни; Тај живопис божји и време га чува И време га храни. ЛИX „Видиш ону звезду горе“, Астроном ми један рекô, „Мозак стане, кад помислиш, Како ј’

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Шта га знам! Овде сам први пут. Сетио сам се речи Лукиних: „Ко се чува, и Бог га чува“. А сигурно је да и те рупе нису, од беса копали.

Шта га знам! Овде сам први пут. Сетио сам се речи Лукиних: „Ко се чува, и Бог га чува“. А сигурно је да и те рупе нису, од беса копали. Срео сам четворицу пешака, који су носили велики број чутурица.

— И тучете се. — Па јес’, рат је — и насмеја се. Говорио је доброћудно, без страха, као да је на својој њиви, где чува стадо. Застао сам да предахнем и тада сам га погледао. Лице му је преплануло од ветра.

Уговорите то како знате. — Тада се окрете војницима. — Више немам ништа да вам кажем... Знате... Ко се чува и Бог га чува. — Обућа! — добаци Драган. — А јест. Цокуле имате да оставите, а навући ћете платнену обућу.

Уговорите то како знате. — Тада се окрете војницима. — Више немам ништа да вам кажем... Знате... Ко се чува и Бог га чува. — Обућа! — добаци Драган. — А јест. Цокуле имате да оставите, а навући ћете платнену обућу.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Туртур љубит горличицу веселећи с' за весну, лабуд бјелој лабудицу по јестеству тјелесну. Препелица чува траву, гласом своју јавља главу: О Златоје пролеће!

и ја пробирати, запну струне прсти, Начнем прву, љубов нађем већ у другој врсти; Вратим пјесну, вјештајући да се од ње чува, Ако ступа с љубвом, глува, ако слуша, сува.

Да — (остаде ми што у перу!) Да сваки, велим, своју веру К’о оца свог аманет чува Кад не знам како ветар дува И макар која птица поје, Да увек буде оно што је, За земљу небо да не прода — Знам да

По томе Остојић-Џонићеву препису, који сам поклонио Матици српској и који се сада чува у Рукописном одељењу Матичином, прештампавам овде тако тешко приступачни текст Горестног плача (текст транскрибујем;

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Што нисам муж? Да бојним мачем спасем зидине, У којима ти стара тврдица Независности скупу светињу Слабомоћнима чува прсима... (Чита.) „Трошне су, кћери, наше галије, Мачеви слаби, да их потисну — Ти, кћери, мо’ш...“ Ја?...

Нека изгину — Ал’ у подножју овог престола, Бранећи груд’ма камен студени, Што тамом својих црних гудура Светињу чува царства пропалог... Ал’ не у Италију... господару, не! И проклет богдô, проклет сваки тај!

сетне песмице На једном млеку брижно гајила — Кô да је знала тужну судбину, Шта у црнилу своје тајности Подмлатку чува срца њезиног... КАП. ЂУРАШКО (озго са стене): Нећеш, неверо! (Пушка пукне, Станиша посрне.) Прости, Станиша!

Ал’ нека! Нек старог двора мермер умије Са братском крвљу глатке образе: Нек чува пеге, нек храни клетву Што ће унука наших унуче Противу своје крви дражити...

ВЛАДИКА: У име оца и сина У име неба! У име земље, Која вам и сад — изневерена — Дедова светих чува гробнице... Закуните се! СВИ ПОТУРЧЕНИЦИ: Заклињемо се! ШУЛОВИЋ: Заклињемо се!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Кренуше кнежевој кући. Вране пролијећу из околних шумарака и падају на кукурузе, који су се истом почели зрнати. Чува ри хајкају! Страшила на оградама око кукуруза лепршају се. Сермија се изгони на пашу. Вика, довикивање на све стране.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

XВ Низ спомена спава у томе коралу, Што час блед, час модар, час крвљу преливен Чува један сонет на дну душе скривен: На уснама твојим спомени се јате. На њима одсвирах пољубаца скалу.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Песма из Вукове збирке живописна је, синтетична слика средине у којој певач ствара, преноси и чува целокупан друштвени и морални систем српске цивилизације.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

А ти ћеш, моје сунце, Сво благо моје — сво, Ти ћеш ми родит сина, Да чува благо то. 2. Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави!

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Са небеса, од Творца што ме прати, Сад и на вјеки вјекова. Ход не посрну твој: греди, не бој се. Бог чува твој ход, одозго бди, Стражар он вечно будан, Вечни наш Бог не спи. ІX Нежном љубављу волећу те, Боже.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

није умро, нестало га, већ као да је отишао, некуд отпутовао а она, мајка му, ето замењује га, седи у дућану да пази, чува. Па ни у кући није била друкчија.

Не што им се долази, што воле да седе, да увек по једна ноћива као да их чува; већ што треба, што је ред. Што морају сада да се ту код њих »нађу«, помогну штогод, послушају...

Ако он, Марко, зато што је последњи остао од толике породице, па мора зато да је слаб, да се чува, да не би умро и тако с њиме и сва кућа, а оно ето бар Младен не дâ тако да буде с његовом кућом, већ се диже, не дâ.

Као, сада, свршено је њено. Нема потребе да ту седи, чува, пази кућу, стрепи и не дâ да се пропадне, осиромаши. Сутра, заиста на изненађење Младеново, дошла у дућан.

који је мирисао на земљу, на воштано платно, предала му сав тај новац о коме се причало да она у тајности држи, чува.

На запрепашћење Младеново и одбијање да узме натраг, чува за себе, њему то не треба, а ако затреба, сам ће он затражити, она само одгогори: — На, синко.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

нпр. Браство, 9—10, 442). Овде можда треба споменути и обичај да се детиња коса, пошто је кум ритуално одсече, чува после у б. (СЕ3, 16, 181). Као јак апотропајон, б.

: то је Свети Макивеј (1. август ст.), и јесени Крстовдан (29. август). Тих дана б. се у цркви освећује, и после чува за религијске потребе и за лек. У митологији и легендама спомиње се б. врло често. У рају има највише б.

12, 13); тога се дана оне, »као светиња«, мећу за огледало и икону (Беговић, 108). В. има задатак да чува кућу од грома.

гранчица у цркви добијених плете се венац, и веша поред иконе. Стари венац (од прошле године) чува се док се не замени новим, па се онда иситни и са мекињама даје воловима (СЕЗ, 40, 56).

У Сарајеву су до најскорије прошлости носили стари људи уза се плодове д. к., верујући да их то чува од ревматизма (ГЗМ, 6, 1894, 372. Тако је радио и мој отац, који је био родом из Сарајева).

Косу коју је кум остригао детету чува мајка заједно са п‹елином›, здравцем и босиљком (СЕЗ, 16, 181). У народној медицини има велику примену.

Зановет. Може бити апотропајон. У Црној Гори жене, кад ноћу излазе изван куће, упале з., »јер она чува од невидљиве наудбе« (цитат у С. Тројановић, Ватра, 238). Употребљава се као Ліебеѕоракел ‹= љубавно пророчанство›.

Коренчић од з. меће се и у амајлију, »да би се дете одржало« (СЕЗ, 13, 1909, 289); коса коју кум остриже детету чува се после поред з. (СЕЗ, 16, 181). У Неготину и Кључу калуђери, кад уђу у чију кућу, дају домаћину и домаћици з.

На њему бораве виле, и ко га посече, или оштети, или опогани, долази санкција (одузетост, или смрт); напротив, ко га чува, томе ће све поћи у напредак (слушао од...

Такав ј. треба да је виши од куће (ЗНЖОЈС, 10, 50). Ј. је апотропајон: посађен уз кућу, чува је од грома (ГЗМ, 6, 1894, 371). Ј. има извесну улогу у љубавној символици. На дан 1.

које расту на дрвету коме евентуално не припадају, и које обично, у планини и у језеру, чува аждаја, или арслан, или друго какво чудовиште: такве ј.

Пискавац, пискавица, »вражји гриз« (Шулек). Наш народ верује у апотропајску моћ п. Он је у стању да чува од злих очију, И од зараза (ГЗМ, 4, 159).

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Видим сваки кутак Саборишта. На чистини крај гротла Беле пећине Димитрије чува овце и краве. Откако су себри и меропси из свих околних села нагрнули на Сабориште тражећи лека од Доротеја, Димитрије

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1886. ЕЛЕГИЈА Под сенком древних шума потоци тихо стреме. Орошен љубе цвет, И густо горско грање пећине чува неме, Чаробни чува свет. Ту мутан, мрачни поглед суморно гором лута, Прошлости тражи след, Ал' све је тако тужно...

ЕЛЕГИЈА Под сенком древних шума потоци тихо стреме. Орошен љубе цвет, И густо горско грање пећине чува неме, Чаробни чува свет. Ту мутан, мрачни поглед суморно гором лута, Прошлости тражи след, Ал' све је тако тужно...

Син мрачних рудничких гора искрени поздрав вам шаље: Небо нек чува вас! Ја волим кућице беле са трском покривене, И рујне вечери ваше, кад с рогља песма ври, Кад месец спокојно плови и

Ах, то је, збиља, живот лош, Јер оркан често дува, И то ме само теши још, Наш Ментор што је чува. Он музу пази као кћер И њојзи даћу спрема; Тај човек има добар смер, Штета што мозга нема!

Поклоник музе, ради ње Мамона који кади, Све што је скромно гони, све, Кресиду од ње гради. И тако чува Ментор луд, Теолог с важним видом, Талије српске ведру ћуд Развратним својим зидом.

Ах, познајем га, и пре сам га знао, Са светла ума, правде и врлина. Сталан кô стена, мудар као змија, Он чува народ и брани слободу, Чело му ведро, а поглед му сија Кô јасна звезда на небеском своду Он тиранина мачем

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Зато имамо довољно времена да прошетамо по вароши. Овај велики маузолеј, то је Сома; он чува земне остатке Александра Великог и упокојених чланова краљевске породице.

Соба до ове чува резултате астрономских радова извршених у самој Александрији. Најстарији су од њих радови Аристила и Тимохариуса, а

ковчежић, најдрагоценији предмет целог персиског плена, питао их је он, која би ствар била најдостојнија да се у њему чува. А кад му они предложише један ово, други оно, одлучи он сам: „Чуваћу у њему Хомерову Илијаду!

Употребио сам за њу историско градиво. У једном грчком манастиру у Цариграду чува се један стари рукопис, један хришћански молитвеник из тринаестог века.

Последњих дана мога боравка у Цариграду учинио сам своју посету манастиру Метохиону, где се чува онај славни рукопис.

Од најдрагоценијег егземплара берлинске збирке, изложен је овде само отисак од гипса; оригинал се чува под кључем. Он има ову занимљиву историју.

Ово су само костури тих животиња, а диплодокусов је тек верна репродукција оригинала који се чува у Питсбургу, али са мало уобразиље могуће је мислима оживети ову фауну гиганта.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Туртур љубит горличицу веселећи с' за весну, лабуд бјелој лабудицу по јестеству тјелесну. Препелица чува траву, гласом своју јавља главу: О златоје пролеће!

Лет, лет, лет! Где топлије сунце сјаје, Лепшу земљу, лепше краје Чува за вас свет, Лет, лет, лет! Лет, лет, тичице мале! Лет, лет, лет!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Ах, он се опет искрао из цркве. Говорих клисару да га добро чува, али узалуд. (Нагиње се и виче): Парапута, Парапута, ја сам, деда твој, не бој се! Нећеш изгорети!

Али, да ли има још оног, мога вина, што смо га ја и побратим пили? СТАНА Има, има. Чува се. ХАЏИ РИСТА (Стани): И да спремиш онакве »мафише« колаче, као некада када је и твој стари газда, мој побратим...

Седи. Ја идем на гробље и од сада тамо ћу једнако бити, и зато ти у цркву више нећеш моћи; неће имати ко да те чува, већ ћеш овде. Слушаш ли, разумеш ли ме? ПАРАПУТА (трепћући, гледа побожно у Мирона): Хм, хм. Слушам. Ти и Бог, дедо.

Како се њој не досади да само нега двори, чува?!... СЛУШКИЊА (с досадом): Остави то, остави. Ти сваки дан, свако јутро, само то па то: »Како може да га гледа, како

(У ватри): Па, бре, брате, овакво наказно човек и да роди, па ипак не може да га толико чува и толико надгледа, као она. СЛУШКИЊА (и не слушајући га): Та остави!...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Није лако ту радити и одговорност имати. Па и смирио се на том послу онај мој бесни Риста. Чува се, кажу, свега. Ипак, провири његова несрећна нарав. Љут је као паприка, каже његова жена.

Уздигоше се тако у њој један разум и једно достојанство, који су били прави украс. Нола је осећала да чува нешто од чега зависи сад и њен живот и живот њена оца.

Млађи су је тужакали да не пази по кући, не чува. Гос-Тоша благо одговара: — Доста је она чувала и кућу и вас, сад ви њу чувајте.

излупани прозори замузгани и пуни паучине; удовица довела млађу сестру, сеоску јуродиву богомољку, и јуродива чува двоје деце, а здрава служи. Па је здрава нашла здравог и отишла. А јуродива и општина су подигли децу до шегртлука.

А Лука наш чува круг око салаша, и појахује и одјахује и кад хоће и кад неће. — Смеј. Срба и Лука се ухватили и играју, а госпа Нола

Можда је знала за то и фрау Роза, али и фрау Роза чува исповести... Реч сада има ко хоће. — Чуше се сашаптавања. Све гласнија. Лица у младића преображавају се.

Она чува крв отаца, а зато се није бојала од удадбе за Србина, и зато је родила правог Јеврејина. Она обожава Павла, али га тако

Корен је за све људе, и животиње и биљке, дубоко у земљи. Код Јевреја, корен се вуче за њима, и чува се и залива вештачки, и то одржавање стаје страховитих средстава...

Оно што философија зове енс аппетибиле. Јеврејин с глађу и апетитом зарађује новац, негује сина, чува расу. Да, прво та животна глад, па тек онда снаге и потенције...

Осећа можда на неки начин цела паланка да та гробница држи и чува један понос, који и њој годи. И све остаје како је било.

У то време, предвиђено је, господин-Васа спава, а госпа-Јелка, увек у другој хаљини, чува радњу, и помало сама собом држи модну ревију.

Опазило се, даље, да Мија, ако не баш негује, али чува руке: прсти му нису, како је раније било, умрљани мастилима разних или свих боја.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

саслушавши њену чудновату повест, рекне Роксанди да ће од њеног сина знатни човек изићи, и препоручи јој да га особито чува и негује. А будући да се чуда особито у романма збивају, закте Роксанда да му се надене име Роман, које се и учини.

Он га одведе учитељу месном и препоручи га да особито за њега бригу води, наставља га и чува. Ко је био учитељ, добро зна шта је свештеникова препорука за учитеља у малом местанцу.

је да купи млади ћурдију (од плаветне чохе) и белнук, и многа жена послије те хаљине, облачећи их само као стајаће, чува док је жива« УБЛАЖАВАТИ — хвалити, прослављати због врлине; називати блаженим; ублажавате судбину ових животиња

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

од њега тече време Десно од њега тече време Он корача по сувом У пратњи својих вукова ПАСТИРСТВО СВЕТОГА САВЕ Чува бело камено стадо На зеленом обронку Помаже сваком камену У наслеђеној црвеној пећини Да се породи Куд год

си кост међу облацима Ничеш из своје ломаче Из преоране хумке Из развејаног праха Ничеш из свога нестанка Сунце те чува У златном своме ћивоту Високо над лавежом векова И носи те на венчање Четврте рајске реке Са тридесетшестом реком

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

на трговима, по вестибилима и фоајеима јавних зграда и уопште свуд где би пало у очи те скренуло пажњу свету да се чува ове смртоносне опасности.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Код нас војник стоји пред спољним вратима. Али кога овај чува? — разговарају официри. — Ех, знак достојанства... Зауставих једног официра, да запитам за стан.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту, Заносу новом бегунац кад преда визиткарту, Просјаку коме старом што чува улаз у порту Карту овога света!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ако закасни, Златокоса која чува трећу стражу поново ће се претворити у белу змију и главе му на раменима нема! Ако, пак, прерано стигне, опет ће на

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Овако: имам га и немам. И заклаћу га као врапца! Нека се зна, да је Хаџи Тома хаџија, а не да храни и чува... (Трза се, Арси): А што ти стојиш? Седи! (Виче): Свећу! АРСА А, не! Какво седење?

Ту да је! Код куће! Стоку нека гледа и чува. ВАСКА Хоћу, оцо. (Одлази.) ТОМА (за себе): »Гости... кућа... стока«... А моје? Све оде.

Стари Реџеп на пут, а ја куде њума. Циганка ме води. Циганка на капиџик остаде да чува и пази, а ја куде њума, горе у одају. И тој хајдучки! Нога да не шушне.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Њен задатак је био већ у најстарије време да чува спомен на заслужне претке, на значајне људе и догађаје уопште, на храбре ратнике особито, јер је рат веома дуго био

Успомена на тај пораз и данас се чува у изреци: „Страдао као Јанко на Косову“. Деспот Ђурађ је ухватио Хуњадија при повлачењу и није га пустио све док није

У песмама он је кадар да стигне и престигне, и не боји се „никога до бога“. Четрдесет година чува „друма кроз планину“ и отима отето благо. „Очи су му двије купе вина, трепавице од утине крило.

Не зна се да ли је мрачнија гора која му је дала уточиште или он који чува шумску слободу, једину у току векова. Мијат Томић (познати хајдучки поглавица из XВИИ века) у песми је онај човек

И колико резноликости у начину понављања! Понекад се у понављању чува исти ред (на пример, у песми Јанко од Коњица и Али–бег у Савиним одговорима на Павлова питања да ли се зелене лугови

се помами, она нађе један комат сабље, зави комат у везени јаглук да јој билу руку не обрани, па облеће и отуд и отуд, чува главу Турчин-Влах-Алије, а ошину господара свога, господара Страхинића бана, поврх главе по чекрк-челенци и по њег'ву

Оно није остарјели ђедо, већ је главом Косовац Јоване, ђедо је се кастил начинио, од враштва му ђогат охронуо. И он чува све Косово равно, много их је тако преварио, на Косову бојном погубио, већ моли се богу истиноме да је теби живот

топе пуне и напуне, нек напуне тридесет топова; па призови старца Недијељка, што му б’јела прошла појас брада, који чува топе баљемезе, чува топе Крња и Зеленка, а којијех у свој земљи није: у влашкијех седам краљевина, у турскога

напуне тридесет топова; па призови старца Недијељка, што му б’јела прошла појас брада, који чува топе баљемезе, чува топе Крња и Зеленка, а којијех у свој земљи није: у влашкијех седам краљевина, у турскога Отмановић-цара; ну призови

Јесте л’ вид’ли Ћурч’ју арамбашу, који чува страже од Турака с његовијех триста и три друга, да не буде робља из Поцерја?

И вид’ли смо Ћурч’ју арамбашу с његовијех триста и три друга, који чува страже од Турака, да не буде робља од Поцерја.

Хрња Мустаф’-ага аман — узвик којим се тражи милост, поштеда аманет — остава, заштита, што се коме да на веру да чува амиџа — стриц Андрија (Андријаш) — један од три брата Марка Краљевића, живео (но Јиричеку) до 1403.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

клис Један жути нар Пао у бунар ГАЈИТЕ ПАТКЕ Док звезде сјаје Патка носи јаје Док ветар дува Патка јаје чува Кад излеже паче Воли га још јаче Гајите патке Заиста су слатке КАД БИ МИ НЕКО РЕКАО Кад би ми неко рекао

ЖИВЕ У БРИЗИ Људи више не живе у бризи Ко нема у глави има у књизи Сви људи заједно знају све ствари Књига главу чува шубара је квари У САМОЋИ У самоћи Срећа нам се руга Нема ништа Без најбољег друга Друг ће другу Да ублажи

Само једног Увек натраг зовете Када одлази Ваше рођено дете Сваког дана Ма колико био дугачак Човек у срцу чува Један потајни зрачак Да ће и сам Бити негде далеко Када одлази Онај најдражи неко БИЛО ЈЕДНО ТУЖНО МОРЕ Било

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Николици је било најтеже, њему је ваљало оставити и кују да чува логор. Малишан је отишао до скривеног поточића-понорнице и донио Жуји воде у олупаној чинији из Мачкове радионице.

Читаво село дигне онда вику на пољара да слабо чува сеоско добро, а пољар — куд ће, шта ће! — па по дјеци. Вија их штапом око живица и плотова и пријети: — Кожу ћу вам

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Него запанти оно зло место, те и другом каже да се чува. РААВА Тебе, жено, нашао сам у курварлуку и у механи кано леп, скупи бисер у блату загажен, и кано злато у водној

сам од Бога преузео; у свако доби га именовати и дозивати га дужан сам, а ја, крвавик, Бога заборавих, који ме ода зла чува; Давиду пророку нисам внимао о томе што нам вели: Увавестите се за ово који се Бога заборављате: да вас кадгод не

А и у галији на мору, такођер свакад редом по три сахата, по једна свака с променом стража чува, пазећи куд галија ходи, од низија, камења и прудова, заходна пута и морских харамија, кога ли друга налепа.

А клисара што чува цркву, њему је највиша мисао за ћивот светога мученика, зашто сав је од чиста сребра био справљен и онде на њега позор

на далеко не ходи, по сокаци не зури, с момцима се не сми шалити ни смејати, ил' се коме ругати, него и од погледа се чува до оно доби док се с мужем састане и венча се. А то се и само зна, јер кад се жена с мужем здружи, онда језик пружи!

Рука руку пере и друг друга ваља да потпомаже и подиже на рађење, путове стичне указује, у болести пази и чува, од налепа заклања, у невољи је око њега ходац. А тешко томе самцу осамилу се!

Не приводе опаклије никога на добро поштење. Велик и јак од вишега и појачега свакад се чува. У томе није голема чуда ко се у прси груха за изгледање умакнућа густа луга. Што је отето, оно је и проклето.

Поглед и ход свакога човека указује какве је собом ћуди. Где је досада, онде је и псовка. Истина никаква не чува се у чијој беседи. К чему памет не служи, оно се ни дочути не може.

Рај оста празан од сељана и запусти. Животно дрво с плантитим ватреним мачем давно се чува. Врата од берићетнога места с храном затворена су. А нашто је кад нико није за то?

Јер како жену за себе ју је обручио, а кано своју кћерцу милује, и ка на слушкињу мисао на њу носи и ка девојку је чува, кано башчу је обграђује, ка врат је обгрљује, и кано о глави стара се о њој и кано младожења обриче јој се, кано

кано о глави стара се о њој и кано младожења обриче јој се, кано свештеник опрашта и кано овца коље се, ка млад момак чува у поштењу, и ка муж храни је и одева и штеди је.

« Карбункулум брани људе од куге који га код себе имаду и носе га. И Христос од чуме и сваке хавети ноћне људе чува који га удиљ спомињући моле и помоћ од њега питају.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Е, какво је тој саг заступило, бог да чува!... Ни се татко ни се па мајка слуша! Што је овој? Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!... Е, како то?...

Овој како ће да му бидне, кој ће да знаје!... А бог да чува! Много лошо, бога ми ти казујем!... Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде: — Мину старо време, — беше му,

Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче... Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!

“ — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?! — Какво време заступи, бата-Таско, бог да чува! Е, неје тако баш било и пређашно време, неје!... — Ба! Било је! Било је, ама неје тако без ред било!

се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, бог да чува!... О, Господи боже!“ ГЛАВА ДЕСЕТА У овој приповеци ово је први и једини дијалог двоје заљубљених.