Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
дугме пурењак — клип младог кукуруза пусат — оружје пустемица — гађање руком; грана која смета при пролазу Радиш — ђердан од нанизаних лешника, играчка разност — разноликост распедлити се — раширити се, рашчепити се рахат — лако редуша
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
О врат му је обесила један свој лажни ђердан и послала га у град да каже мудрацу: да она служи законима природе а не законима људским.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ђеда све навијајући се уђе у своју собу. Отвори ковчег и извади један ђердан од некаких старих орлаша. Тури ђердан и један убрушчић у недра и дође поново бунару.
Ђеда све навијајући се уђе у своју собу. Отвори ковчег и извади један ђердан од некаких старих орлаша. Тури ђердан и један убрушчић у недра и дође поново бунару. Сви се беху умили, а свима је Анока поливала.
Деде, сине, умивај се! Не зна се да л' њему више дркћу руке, ил' Аноци срце. Обриса је својим убрусом. Обеси јој ђердан о врат: Све она сирота! Ал' ја вам кажем, пазите што сам вам и синоћ казао: „Ко је и у чем увреди бог га убио!
Африка
Много пролазника сасвим голих са маленом марамицом између ногу. Дечаци и девојчице имају једино црвени ђердан по тамној кожи око бедара. Лагано, у разговору, улазимо у урођеничко село.
Њене мршаве руке и ноге претоварене су бронзаним гривнама свих облика, свих шара; око врата су такође колајне и ђердан са либричким гри–гриима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Што се њега тиче, он је мислио да је за удату жену сасвим у реду да ниже децу, као што се ђердан у кући низао. Откуд код госпоже Кумрије, у последње време, та мржња, зато што је сваке године у бременитом стању, није
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован „зборник“; на глави златна капа,
Извучем после дишпенсацију и венчамо се, и тако досад срећно живимо. Купио сам јој после један ђердан од бисера, шест низова као грашак, дао сам за њега шест хиљада форинти, истина црни’ банака, ал’ су тек опет биле
Ципеле, рукавице, све је приправио, и још један леп златан ђердан. Све донесе и пошље. Шамика више у кућу Соколовића не иде, брат Јуцин му забранио.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Па тај је чуо и кад у седмој соби зашуште димије! За то је увек имао добар слух! Седи у Гацку, а чује ђердан у Требињу!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
мома, воду завата, Београду под зидове воду доноси, Мирко јој се с града баца златним ђерданом: “Узми, мома, овај ђердан, моја ћеш бити.“ Мома ђердан узимала, пак натраг баца: “Нит’ ћу тебе, ни ђердана, окани ме се.
“ Мома ђердан узимала, пак натраг баца: “Нит’ ћу тебе, ни ђердана, окани ме се.“ У ливади под јавором вода извире, Ту долази
— Ја сам рада, да ми оба дођу. — Шта би дала, да ти за њи кажем? — За брата би дала мискал злата, А за драгог’ ђердан испод врата. 227.
шума уопште, гај дувар - зид Ђакон - онај који још није рукоположен за свештеника и помаже свештеницима у служби ђердан - огрлица, женски накит који се носи о врату ђерђеф - оквир у коме се учвршћује затегнуто платно за везење; само то
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ко раскинут ђердан, снизали се моји Дани, разбацани, туђи један другом, И у луталачком мом животу дугом Нигде један спомен уз други не
Дар негдашњег племства и побожног себра, Ђердан од дуката о врату му блиста. По оквиру утиснута срма чиста, А оквир јој рез̓о уметник из Дебра.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дар негдашњег племства и побожног себра, Ђердан од дуката о врату му блиста; По оквиру утиснута срма чиста, А оквир је рез'о уметник из Дебра.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А четврти: — А ја њезине три витке ствари: руке, косе и ђердан. А пети: — А ја три меке ствари: прси, мишицу и плећи Шести се чешао по глави и све увијао нешто раменима, па рече:
Петровић, Растко - АФРИКА
Много пролазника сасвим голих са маленом марамицом између ногу. Дечаци и девојчице имају једино црвени ђердан по тамној кожи око бедара. Лагано, у разговору, улазимо у урођеничко село.
Њене мршаве руке и ноге претоварене су бронзаним гривнама свих облика, свих шара; око врата су такође колајне и ђердан са либричким гри–гриима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ То што је рекô, Заслужио је давно вешала! „Синџир ме мори! Груди прснуше! Ил’ скидај с врата ђердан гвоздени, Ил’ цркох, човек, мучећ болове, Или ћу гвожђа тврду карику О глатко чело лупат тирана, Све док ми срцу
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
му живота дуге часове На обалама шумне Бојане У загрљају жарког Истока На шећер-усницама растопи, — Скинô сам овај ђердан алемов... ЈЕЛИСАВЕТА: А! О, сирота! КНЕЗ ЂУРЂЕ: А зашт’ сирота? За алем овај? Зар од алема мислиш то је сјај?...
ЈЕЛИСАВЕТА: Мени? СТАНИША: Јест теби! Да познаш, снајко, свога девера! (Пружа јој ђердан алемов и још друге неке скупоцене дарове; — пружа јој и руку да га пољуби, а Јелисавета збуњено гледа у Ђурђа.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
недорасла особа, жутокљунац вукарни — сиромашни вурсат (фурсат) — самовоља, осионост газија — јунак гердан — ђердан, огрлица герз — момак; ђида, делија гигијати — подврискивати гра (грах) — пасуљ грахораст — зеленкастосив граша —
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
а тога дана свако ко је млад убере по један стручак, омирише га и закити се њиме, или га задене за појас, или за ђердан (Кал.
Ћипико, Иво - Пауци
да се ослободио једнога наметнутога терета, весело гази снијег, пали из хајдучке кубуре и прилази цурама гдје сребрни ђердан звекће.
Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој: — Под мојом новом кабаницом биће нам, вала, ноћас љепше и пространије
— завеза стари. Али Раде, видевши га разговорна, прихвати ову лијепу згоду и напомене му за сестрин ђердан. Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле. —Да смиримо и њу, па што бог даде ... . — вели оцу.
Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине! Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске
—Није баш то... али ..... —Пусти! — пресјече Раде... Божице, донеси твој ђердан! Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан. Носећи га, звекне сребро.
—Пусти! — пресјече Раде... Божице, донеси твој ђердан! Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан. Носећи га, звекне сребро.
Је ли право? —Како гођ хоћеш! —махне руком Раде. Марко смота ђердан и стави га за припашај. Маши се ватре да припали лулу, а одлазећи с врата вели: — Болан не био, Раде, свеједно је,
Маши се ватре да припали лулу, а одлазећи с врата вели: — Болан не био, Раде, свеједно је, био ђердан код мене или код тебе!...
Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку. Вели јој: —Ево ти га, Божице, и јест твој! —Не смијем узети га без Раде... Ђердан звекће...
Вели јој: —Ево ти га, Божице, и јест твој! —Не смијем узети га без Раде... Ђердан звекће... Раде се диже и пође женама. —Што дође, Машо? — упита.
Ђердан звекће... Раде се диже и пође женама. —Што дође, Машо? — упита. —Донесох Божици ђердан, нашла га у Марковој роби; познала сам да је њезши... —У залоги је... —Знам.
— Нијеси, Машо, као ни она, — и показа руком на Божицу... — Али није земан разговору; иди и понеси натраг ђердан! Па, погледавши у Божицу, као сјети се нечему и, предомисливши се, вели: — Чекај, Машо!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Све је срећно стало у њега, и ћилибарски ђердан, израђен од бившег дворског отоманског чибугџије и рукотворине везиља из Дамаска.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ко ти просу бисер и мерџане?'' ''Јутрос рано ја у башту, мати, Одох прве јорговане брати, За ђердан ми запе росна грана, Па се просу испод јоргована...'' ''А што су ти мутне очи тако? Кô да ниси спавала никако?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Госпођа Туркиња у страшном сну гледала је под својим грлом устаничку руку која јој кида ђердан, слушала кобне звуке и опажала несрећне боје. Гаврани су слетали на турске куле и доносили зле гласе.
ти нисам за њу казивала, јер је нисам била испунила, а сад сам је испунила златом; и даћу му ћердан испод врата, један ђердан од жутих дуката, а други је од б'јелог бисера, плести ћу му коњу усред гриве, нека диче краљеве сватове“.
— варошица у Херцеговини, главно место у Гатачком пољу гди — где гдо — ко (гдо сад само код чакаваца) гендар — в. ђердан гиздав — леп, накићен и поносит глава чети — четовођа главит — леп, прикладан, главан глајте — гледајте (од глати
(ђегођи је због стиха) ђем — жвале, гвожђе на узди што стоји коњу у зубима и око уста ђемија — лађа ђено — где ђердан — огрлица ђерђев, ђерђеф — дрвена справа у коју се, као у оквир, ставља платно на коме се везе Ђерзелез Алија —