Употреба речи ђика у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

те помињаху: владику Петра І; сердара Сава Пламенца; Сава Петровића, брата владичина; Вука Радоњића, гувернадура; Ђика Мартиновића, сердара цетињског; драга Јокова, кнеза његушког.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Од мојих другова остала су ми само имена. Калинфалви Јурка Ћула, Капдебо Елемер, Ђика. Где су, и да ли су живи, не знам.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Свуда од Турака и христјана Албанеза једнако смо били примати и чашћени и од места до места праћени. Поп Ђика и два Хормовита с њим били су, како ваља, вооружени; но и тако гдигди бивало је сумњеније да се не намеримо на веће

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Како то, сине? — онај још не разуми. — Та тако липо! Ето, човик има памети да види како му липо жито ђика и дите расте, ал̓ има памет и да види да ће умрити. — Е па добро, ал̓ шта ћемо онда радити?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Сред правога раја што свега рајскога имаде сем рајских људи. Рајска травуљина ђика овде до појаса, рајски воњ труловине штипа ноздрве, рајске змије се сунчају по стенама, рајске чавке, гаврани, вране,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности