Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
ИИИ Господар Софра има петоро деце. Пера је најстарији, па онда долази Ленка, Пелагија и Катица, и млађи син Шамика. Девојчице као три ружина пупољка, између петнаест и десет година. Шамики је седам година.
име Самуил, а кад су га крстили, добио је име Александар, но господар Софра скопчао је оба имена, и доби треће име — Шамика.
Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца. Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? — Шамика нек’ учи школе. — Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају. Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега?
Пера данас сутра већ је човек, треба му трговине, а Шамика у школу. — Зар ће Пера остати у трговини? Ја сам држао ти ћеш њега као економа у кући.
Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље се на спавање. Сад отац ослови Ленку да и она седне, и дâ донети „ауспруха”.
А Шамика, „мали фишкал”, лепо куждраво дете, образ блеткаст, али црте сасвим регуларне, рекао би да наличи на Пелагију.
Већ Шамика иде у школу. Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом,
„атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди. Шамика је право материно дете.
Но где је ту границе? Учитељ, додуше, послушао је матер, и за то добивао више пута „ауспруха”. Но Шамика постаде тако „чуствителан”, да за најмање, ако му ко шта рекне, плаче.
’Де је Шамика и девојке? — Шамика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и
’Де је Шамика и девојке? — Шамика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели.
” „Дошао је господар!”, а Пера на то тек: „Па онда?” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алватне,