Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мој побратим шану ми на уво да је време да се да знак, и он квекну, исто као новорођено дете. У крају шљивара нешто се забеле.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Они замакоше за воћњак и нестаде их у помрчини. Сава и Никола поћуташе још мало, док се све утаја. — Дед сад! — шану Сава и гурну лактом Николу — вериге за крај, па вуци и трчи око куће — али брзо!...
Кад тамо, оно село крај неког пањића, више оне јаруге, па се сунча. — Ено га! Ено га! — шану Радош дружини. Сви се притајише, рекао би и не дишу, и сташе се шапатом договарати како ће тој зверци кидисати.
— А Живан и кућани? — Они свакад спавају у кући. — Де, зовни је!... Брзо!... — шану Ћебо, па се склони за вајат. Страхиња се полако прикраде до на врата вајатска, заклони се мало иза неког празног
Више се не може дурати. — Па хајде, Радојка, ми баш и дођосмо... — Та шта чините ваздан! — шану Ћебо, што се утом беше прикрао до њих. — Ко је то? — учини Радојка и стукну мало натраг. — Не бој се!
Хајде, Радојка! — Болан, Страхиња... како ћу?... — поче се она као устезати. — Лепо! Хајде с нама! — шану Ћебо брзо. — С људма добрим, поштеним... Хајде, хајде!... Брзо! Да нас не опазе...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Један плотун порази Турке као гром. Стадоше као укопани... Станко се прибра. Као да му неко шану шта треба да ради...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта је? — Побјеже учитељ! — Бестрага му глава! Шта дижеш вику? — рече бунован Матија. Павао му приђе и шану још нешто. Матија опали и сам из пиштоља: — Упомоћ, браћо, поведе се робље!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Дакле, шљивама за љубав ’оћете, а нама за љубав нећете — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули: — Кажи: »Ал’ мени за љубав, господине«... — Мени за љубав, господине, зар нећете?
Како би нас назв’о? — А зашто да га ја баш питам? — вели Јула, збуњена и румена. — Питај га ти. — Еј, срећо моја, — шану у себи гђа Сида, која је једнако гледала како Меланија успешно води офанзиву. — Хоћете л’ да вам баш кажем?
— Баш ћу вас молити — вели Меланија. — Ишти и ти, несрећо, једну! — шану брзо гђа Сида Јули, и гурну је кришом појаче.
— вели јој једна. — Та знаш да си млада — шану јој друга — а млâда мора да пева па и да нема гласа, а камол’ када га има к’о ти!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Божичка се била удаљила и вратила и пришла Павлу, а кад, за тренут, остадоше сами, она му шану да ће га сутра посетити у Гулденпергу, као што га је посетила и у Енгелу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
јест, „камилнтеј” — шапће му у уши. — Па што сте га мени дали? — Да вас уверим какву ми хасну данас чините. Видите, шану му, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накресани, па им можете шта хоћете дати.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Голубови! — шану рођак и опет у нама оживје поплашени лепет невидљивих крила. Ко се то више препао: ми од голубова или пернати гугутани
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Одједном се његово лице преобрази. Мишићи око јагодица, доња усна, подбрадак, све то задрхта и устрепта. — Тодо! — шану он. — Их, та доста!
Ти спази ту забуну. Досети се, па плану, уздрхта и наслонив се на грану од вишње, шану обамирући од плашње и среће: — Па шта?...
Пружи ми руку а она ти беше врела и сва ознојена. — Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?.. — Па се загрцну, паде и бризну у плач. — Стано?! — тргох се уплашен. — Ох, ох!
После се једва прибра, постоја мало, и, уздахнувши силно, опет седе укочено уз зид. — Ти си, господине? — шану а неки нов, стран, понизан, учмао и безживотан твој глас препаде ме.
— Стани, ох стани! — шапуће она очајно. Мати метну руку у ћупче, па кад виде да у њему нема више кита, шану јој нешто, она скочи, узе од девојчице оно ћупче и поче прскати водом из њега све остале.
Да знам, жив ли си?! — Шта да ти говорим? — шану Стојан и, готов на све, слегну раменима. — Шта, шта???... — убрзао старац и почео, сав накострешен и гужвајући свој
Почех да кидам један повећи грозд. Не могу, јак. — На ти косирче! — шану и пружи ми га. — Нека. Могу руком. — И од једа што не могу, секнух, да сва зрна попадаше. Оста само петељка. — Чекај.
— И пружи ми га. Гледа ме замагљеним и упола затвореним очима. Чак јој брада румена и светла. — Хајде да беремо! — шану и клекну до мене. — Не могу корпе да носим. Тешке су — браним се ја. — Нека. Ти само бери, а ја ћу да носим.
Хтедох да га пољубим, али ме стриц задржа: — Не љуби се сад! — шану ми остраг; — још није очитан. Видиш да нема крст на грудима.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Одведе Јово Перов моју прију Милицу. Настаде ларма к'о на вашару... Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: — Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. — Шта, зар су се одавно погађали?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
се она својој курни, која се познавала и по двама кандилима и по црвеном застору на улазу, али је баба Симка задржа и шану јој: — Софке, прво на тершену да се изнојиш и испариш. Она скрену.
И Софки он дође тако драг и мио што познаде да ју је разумео, јер виде како он брзо позва црквењака и шану му нешто. Црквењак проти, прота, давши свештеницима знак, одмах отпоче: Исаије, ликуј!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
дворану Крај мене, с човеком — ја га не знам ко је — Ледена лица, к’о пôд онај што је, Ти ми лагано, као узгред, шану: (Глас ти се једва од галаме чуо) „Мој љубавник. Он је човек честит, добар...“ Глас музике неке јечао је тмуо.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Једно момче Кркотића, гледајући то, шану најближем: — Гледај, молим те, блага божјег у губавога Кушмеља! — Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Њега позваше богови, а мене баци судбина у ову земљу Грка. Он даде Аристотелу знак да му се примакне ближе, па му шану на уво: „Ти знаш да се наш престолонаследник Филипос налази сада у Теби као талац; ја сам му придодат као пратилац и
Он им шану у уши: „Чиме да објаснимо што се оволика почаст указује понајмлађем од нас свих, који није навршио ни своју тридесету
„Ко би мислио“, шану Зенодотос својим суседима, „да је Сунце толико огромно и далеко веће од наше Земље?“ „И толико далеко од ње“, додаде
„Јесте ли запазили“, шану Зенодотос својим суседима, „како, при овом испаду Клејтомаха, једна извесна висока личност мења боју, бледи и румени?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: — Зар из 'наке куће?!... — Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи...
Ћипико, Иво - Пауци
Иво устрне и збуни се. — Ко зна? ... Далеко је! — одговори једва чујно... — Далеко?! — шану дјевојка. И наста тајац.
— Добра вам ноћ! — шану она, заставши код врата своје куће. Иво пође к њој и ухвати је за руку: — Реци ми још штогод! — Пустите ме!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Пажљиво освјетљавајући испред себе, Јованче учини корак-два, па стаде. — Шта је? — шану Мачак иза његових леђа. — Некаква јама, шта ли је — прогунђа Јованче у недоумици, па се нагну напријед и поче да шара
— Еј, упалите опет лампу! — сад нешто ближе чу се танак пискав глас. — Не пали! — шану Мачак. Јованче је напето ослушкивао.
— Ево је. Смотао сам ону стару од дједа Алексе. — Пуши ли? — Слабо. Прошупљена је — шану Стриц. — Подај Мачку да ти је поправи и окује жутим лимом — посавјетова га Јованче.
Зачас ће се народ разбјежати. Негдје иза Гаја поново запуца. Мачак с муком прогута пљувачку и шану: — Ето их, богами, овамо! Шта ћемо сад? — Хајдемо ближе нашој пећини.
— Па шта ћемо сад? — препаде се Стриц и сједе на земљу. Јованче се само згледа с Мачком и шану му: — Морамо с њима у пећину, другог излаза нема.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Васка се измаче уплашено у страну. — Леле, Васке, пази си! — шану Зона и стаде сва уздрхтала и плашљиво се осврташе да је ко не види.
Измаче се још мало и стаде стражарити и пазити. — Зоне! — ослови је Мане и искашља се тихо. — Шта искаш? — шану Зона, па се и она тихо искашља.