Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ако сте уморни — одморите се... Сутра... други дан, друга и новака! Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... 15.
Старешине поставише страже. Војводе се повукоше у своје шаторе. — Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ротмајстори, ударајући ногом оне који су имали тврд сан, обарали су често и шаторе. Делили су лој за чишћење пушака, пиштоља и ножева. Запали се неколико стотина лула и намаза неколико стотина бркова.
Развлачећи сламу и разапињући шаторе насред улице, између зидина, војници су, напити, певали, љубили се и грлили. У граду се говорило да ће пук, као и
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
царства, да се ко спава украј туђих стаја, коме су стрехе голе гране, осети као кад стиже пролеће које разапиње шаторе на све стране као да је пошло да осваја.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Наш је деда јахао топовске цеви и рушио шаторе турским пашама, али пошто је сад артиљерац у резерви, пуца само пивским флашама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неки поднаредник викао на војника, који је држао коња на дугачком конопцу и терао укруг. Тамо даље су подизали шаторе, а резервисти се на отвореној пољани пресвлачили...
Преко дебелога слоја сламе пребачено ћебе, те се ја сав увалих. — Дигао сам једну балу више, па сам свима напунио шаторе — хвалио се Траило. — Како си смео и могао? — Ех... Је ли теби ово први рат?... Научићеш се, де!...
Најзад песма замре, свирка умуче. Војници су распремали шаторе и из једнога се чуло: — А ти, бре, сву сламу привукао, а ја лежим на земљи. — Шта је ово, шта је ово?
— Шта је ово, шта је ово? — зачу се строги глас батеријског наредника. — Ко вам је казао да се завлачите у шаторе. Напоље! Извукох се брзо. Али је наредник наишао прво на Траила. — Па то онако... као да смо на сељачком вашару... а?
Један писну, као да проба трубу. Мало затим растегнуто одјекну повечерје... Уморан народ завлачио се у шаторе. Живост је замирала и логором овлада тишина.
Траило се већ обукао и дрмао ме. Војници су размештали шаторе и, док сам се дигао, трубач је свирао збор. Последњи је стигао Таса, вукући крај опасача, који никако није могао да
Тишину њену нарушавали су рзање коња и звекет ланаца... Исток се беласао када су послужиоци подизали шаторе, а возари натакли камуте коњима. Потом су кувари поделили ручак и тачно у четири часа кренули смо.
Уморни коњи опустили вратове, а војници, каљави, завукли се у шаторе и чекају вечеру. У неко доба зачу се жагор и шљапкање по блату. Стизали су и пешаци.
Јеси ли разумео? — Разумем! — А то је само зато што се господа поднаредници први завуку под шаторе и тамо смрдљају, док ће возари још мало да окачињу камуте на плотове...
Данас је наређено да трубе више не свирају. Непријатељ је близу. Са смирајем сунца војници су размештали шаторе и у први сумрак већ су били легли.
смо како ударају кишне капи о шаторска крила, док су посилни опкопавали свуда унаоколо канал, да вода не подиђе у шаторе. Чујемо како војници шљапкају по води.
Јер, знаш, откада су дошле жентурине оним жењеним, ови опет нису могли да остану у селу, већ подигли шаторе на крај села... А међу њима, Мица води прву реч. Молим... — И ја трап, до ње... Тада поче једна да пева, ух!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Мајкина Ружа највише; Стигла је вала до цара, Посла јој царе повесмо: “Нај теби, Ружо, повесмо, Опреди мени шаторе, Што од тог теби остане, Опреди себи дарове, У мом и двору дерала! На мојој руци спавала!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— одговорили су други. — Ту се најлепше јаши на таласима! — узвикнули су трећи и на острво донели шаторе, чамце, буку и смрад.
Али дечаци из града мале острвљане никада нису увели у своје шаторе, нити их пустили да се попну на глатке, беле даске и преједре на таласима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
зидови иза којих се, као ово у рату, крио од граната претварали су се у кутије од картона, а велике грађевине у шаторе од платна.
Заноћили смо на киши. Војници су подизали себи шаторе, али о нашој комори није могло бити ни речи. Она је се, без сумње, заглибила негде на Косову, и газда Младен Поповић,
Краков, Станислав - КРИЛА
Телефон је зврјао преплашено. Ордонанси се устрчали. У логору чете рушиле су грањем скривене шаторе, и чупали кочиће. Војници су пасали фишеклије и мокрили. Сви су имали неодољиву потребу за то. — ”...по сваку цену...
Од белога тула. Војници су стизали, разапињали шаторе по ужареној солунској равници потом одилазили у планине. Тамо су копали ровове, гинули и тужили.
Сви су људи мирисали на раскопану земљу и на сумпор. Увече су их све покупили у шаторе и џакове, и покопали у заједничкој раци. Чак се ни број није знао, јер су удови били помешани.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Но, хвала богу! Мој командант батаљона оде некуда, и после пола часа врати се. „Разапињите шаторе“ — наредио је. Каже да ћемо овде вероватно заноћити. Питао сам како се зове ово место. „Чегањ“ — рече ми он.
Командант ми беше послао смену, те се вратим у бивак. Али таман што сам стигао, кад повикаше: — Дижи шаторе! — Ја, богати, сто пута пресекла ме је та команда — вели Мишић. — То „Дижи шаторе!
— Ја, богати, сто пута пресекла ме је та команда — вели Мишић. — То „Дижи шаторе!“ — подсећа ме као кад би неко усред ноћи лупио на прозор и викнуо: „Гори кућа!“ — Разуме се, ми смо се навикли.
Долиј мотору бензина, и терај даље. Ми смо примили по хлеб, и шта има ту даље да размишљамо. Дижи шаторе, пушку на леђа, па хајд узбрдо. Тежак је био овај пут. А уза све напоре још је и ноћ.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Према њему Омер-паша Разапео шаторе – Па он шаље посланика Да ми с'лави покоре. Сви се гротом насмејаше Кнез Данило највише; Па одговор Омер-паши На
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Земља је била влажна. Војници су наилазили са свих страна. Једни су растоваривали коње, док су други разапињали шаторе. Наједном се зачу фрктање аеропланских мотора. Људи се унезверише. Заклона нигде не беше. Неко викну: — Ево га!
Шта могу! Изнурени и изнемогли војници враћају се под шаторе и леже беспомоћно на влажној земљи. НА ДОМАКУ МОРА Али једнога вечера заиста стиже наређење да сутра будемо спремни
Али не кретосмо ка мору, већ лево, опет у неки крш, и наредише да ту разапнемо шаторе. Људе је обузело напрегнуто стање ишчекивања. Очекујемо покрет на бродове, очекујемо хлеб...
Док су се казани пушили, војници су уређивали бивак. Од подераних, старих шаторских крила подигоше некако шаторе који су личили на черге. Из оближњег села донеше сламу за простирку.
— Ја, богати, кажу... три дана и три ноћи — већ се забринуо Душан. У логорима је узаврело. Војници дижу шаторе, пале заосталу сламу, пакују. Около се искупили Грци и тужно нас посматрају.
Нађосмо и ми своје место. И до мрака људи подигоше шаторе. Опет је почео логорски живот, али под врелим зрацима сунца.
Војници су већ дизали шаторе, сламу су палили. Ордонанси су јурили на све стране. Са лица уморних људи капао је зној. А на војницима пуна ратна
Наскоро смо кренули и ми, и замакли у неке мрачне улице, одакле изиђосмо на отворено поле. Покрај пута назиремо шаторе и војнике. Али нису наши. Затим неке бараке, магацине, болнице... Из једног логора допиру звуци музике.
Али ја сам своју дужност извршио и вратио сам се. Те ноћи, наш штаб дивизиона разапео је шаторе поред топова друге батерије. По повратку сручио сам се на сламу и заспао.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
кроз пребеле шаторе За смешног младића (Коме се визија детињства повраћа!) Црвени зрак мозак да прободе! дубока звучна шума подсети на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Па окрену коња за сватови. Кад дођоше бијелу Леђану, разапеше по полу шаторе. Зоб изиђе коњма царевијем, нема ништа коњу Милошеву.
Данас ћу вас, браћо, осветити, осветити, или погинути“. Оде Марко право пред шаторе; угледа га Арапова стража, па казује црну Арапину: „Господине, Арап-прекоморче, чудан јунак језди низ Косово на витезу
лепо, пред њиме се смерно поклоните, под њим добра коња приватите, примите му коња и оружје, пустите га мени под шаторе; нећу блага, узећу му главу, да добијем коња према себе“.
Оде Јанко на Косово равно. Кад стигоше на Косово равно, разапеше те беле шаторе, пак беседи војевода Јанко: „Сад на ноге, моји соколови, те чувајте страже од Турака, а ја идем санак боравити“.