Употреба речи шега у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Јер Сервија, Сербство, једини, били су увек присутни у сећању Исаковича, једини са којима се никад није терала шега. Једини, светиња.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

менует) — стари француски плес миндрос — одговорност, потсмех, шега монументалан (лат. монументаліс) — величанствен музикалише дихтунг (нем.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— О... здраво друже — Викну радосно и лупи ме по рамену. — Милосаве!... Деде пусти једну салву, у почаст на-шега госта. Горе се зачу неко трупкање. — Какву салву? — питао сам га. — Не питај! Хајде да видиш.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

и свакад божије хвале у мојих усти, неголи моје су беседе биле шала, лажа, ласкање светско, укор, покор, прекор, шега и смех.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности