Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Као шегрт, када је послат био каквој муштерији по дуг, донде се није кући вратио док није све или бар нешто од дуга свом господар
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па још у дућану како продаје, како еспап хвали, мило га је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап додаје! У дућану, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са
Тако у разговору наступи вече и вечера је ту. Сви заседну. Ту је и госпођа Сока са целом породицом. И Милан шегрт добио је доле место. Код господара Софре и шегрт за трпезом руча.
Сви заседну. Ту је и госпођа Сока са целом породицом. И Милан шегрт добио је доле место. Код господара Софре и шегрт за трпезом руча. Мати се тек каткад дигне да надгледа, а Ленка и Пелагија служе. Ту је и Пера.
Вечера није велика, само три јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт за вечеру трећег јела нема. Још мало па ће се дићи Катица и Шамика, и, пољубивши свима руку, удаље се на спавање.
Девојке му љубе руке и грле га. — Ал’ си, отац, болестан био, тако нам је жао! Сви у кући су весели, и сам шегрт Милан, само Пера се показује равнодушан. Кад је отац дошао, а сви од радости кличу: „Дошао је отац!
Код оца, у дућану, више је био, у почетку, газда него шегрт. Млађи га звали „млади господар”, па није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде.
— То је лопов, тај ће на вешала доћи! Па је л’ много украо? — Тако једно двадесет форинти, каже шегрт. Но нека га ђаво носи. Друго да се разговарамо. Хоћеш ли се женити? — Хоћу. — Па гледај једаред.
Пера уђе са коњушарима. Баци преки поглед на оца, глади велике бркове, на нешто се спрема. Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. — Добро вече! Отац се не одазва. — Докле ћу ја бећар бити покрај вас?
Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику. — Старог господара доле вешају, помагајте!
Отац виче, копрца се. На срећу, дође Шамика са напереним пиштољем, што бећари виде и побегну, а оца Шамика и шегрт ослободе. Однесу га горе у собу и дворе га, док је мало себи дошао.
Господар Софра заспи, фантазира. Баш је девети дан. Опет дође мало к себи. Шамика, Марко Ћебетаров, шегрт и слушкиња су код њега.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
То значи да девојчица као шегрт иде на специјалну обуку код стручњака за везење. „Мајстор је одрасла девојка из куће или комшилука, која преко зиме
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Уместо добрих, лепо васпитаних дечака на сцену ступају уличари, дечји пролетаријат: довитљиви шегрт Крака, кога мајстор Лазар „грдно лема”, мали радник у трикотажи Ждера Њоре, чија је највећа жеља да се претвори у кита
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Трифковићеве смрти штампани су и његови драмски покушаји, који нису играни, »веселе игре«: Братов сандук, Освета, Шегрт Божа. Трифковић се огледао и на приповеци: 1874, у Јавору, изишао је Иванчин гроб, а 1875.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора, па био он шегрт, калфа или сам газда, и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан човек, ни сам не зна како се то с њим десило!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
85. Свуда чудна мешавина, Све ту срња кô да с' вија: Госпа, кера, госпар, псина, Мајстор, шегрт и колија. Али нешто друго тедо, Куд се врагу у град дедо? 86.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И пођемо. Магла пала, земља влажна, мрка, каљава. Још само снег што не пада. Напред иде шегрт, носи фењер, осветљава нам пут.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
КОЗЈЕ УШИ 80 СЕДАМ ВЛАШИЋА 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 88 ТРИ ЧУДА 93 АЛА 94 МИЛОШ и ДИВОЊА 97 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 101 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 105 КРАВАРИЋ МАРКО 109 ВЕЗЕНА МАРАМА 119 ДВАНАЕСТ МРВА 126 КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ 129 ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА
Ето, то је, жено! И тако се жена смири и никад га више не запита да јој каже зашто се смејао. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ Био један човек па имао јединца сина. Овај син рече једанпут оцу: — Бабо, шта ћемо радити?
НЕМУШТИ ЈЕЗИК: Све као под 3. 18. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ: Све као под 3. 19. КРАВАРИЋ МАРКО: По причању Томе Воркапића, ратара из Воркапића (Вргин Мост), забележио свештеник
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
грађанин Други грађанин Трећи грађанин Говорник из народа Младен, покућар Јевремов Кафански момак Жандарм Шегрт ЧИН ПРВИ Соба код Јеврема Прокића. Врата са десне стране и у дну.
ЈЕВРЕМ: Е, ако, ако! Збогом, господине Ивковићу! ИВКОВИЋ: Збогом, газда-Јевреме! (Одлази). ВИИИ ЈЕВРЕМ, ШЕГРТ ЈЕВРЕМ (враћа се и стане насред собе замишљен. На лицу му се оцртава брига која га све више обузима.
Узима шешир и хтео би да пође али се код врата устави, враћа се и седа на столицу брижан). ШЕГРТ (носи једну дућанску кесу од хартије и на њој нешто написано: Газда! Послао калфа Јоца.
Послао калфа Јоца. ЈЕВРЕМ (чита, примичући и одмичући кесу од очију): 'Оди овамо, ти имаш боље очи. Је ли ово „Ф”? ШЕГРТ (гледа дуже): Може, газда, а може да буде и „Р”, а може и „К”.
) Може ми он сад и затребати. (Пише на другој страни кесе.) „Дај му!” (Даје кесу шегрту.) На, носи ово калфа-Јоци. ШЕГРТ: А увраћао у дућан и газда Јовица, питао за тебе, газда. ЈЕВРЕМ: Добро!
) На, носи ово калфа-Јоци. ШЕГРТ: А увраћао у дућан и газда Јовица, питао за тебе, газда. ЈЕВРЕМ: Добро! ШЕГРТ (сретајући се на вратима са Јовицом): А, ево га! (Оде.
ЈЕВРЕМ: Немој да тражиш реч, него да нас оставиш! Молим те, Павка, да нас оставиш! ПАВКА: Ама, дошао шегрт из дућана да јави... ЈЕВРЕМ: Нек јави теби, а мене остави на миру... 'Ајде, 'ајде, ово је важније.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
43 З. НЕМУШТИ ЈЕЗИК. 45 4. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА. 47 5. СТОЈША И МЛАДЕН. 52 6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. 56 7. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ. 58 8. АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН. 60 9. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 63 10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА.
(Немушти језик), 4. (Златна јабука и девет пауница), 5. (Стојша и [ВІІІ] Младен), б. (Ђаво и његов шегрт), 7. (Права се мука не да сакрити), 8. (Аждаја и царев син), 14. (Ко мање иште више му се даје) и 39.
6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. Био један човек па имао јединца сина. Овај син рече један пут оцу: „Бабо, шта ћемо радити? Ја овако не могу живети;
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад умру, људи немају чинова. Сви су једнаки: и поткивач, и министар, и газда што на парама спава, и безгаћи шегрт. Бог не пита на небу: Шта си ти на земљи био, колико дуката, кућа и земље си имао, каква си звања и чинове носио?
Ја волим чистоћу.“ И Андра ти као млад шегрт сагиње главу и вуче брезовачу. Ћорђе Катић... Сељаци му љубе колена, на дукатима спава, дна вранца му вуку фијакер,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад га не нађе, рече самом себи: „Ја сам, то видим, почетник, шегрт, у научничком позиву. Такав проблем као што је овај о Земљиној тежи и о кретању планета не може се једним замахом
“ „Ево како. Тек што научих читати, писати и помало рачунати, морадох на занат да зарађујем насушни хлеб. Као шегрт дођох овамо. Сва своја знања стекао сам као аутодидакт.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад си мало поодрастао ти си као шегрт ступио у трговачку радњу са пуно воље. Посматрао сам те и у том времену како предано вршиш своје послове, да би твој
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
МАРКО 116 ЗЛА ЖЕНА 126 ЖЕНА ВРАГА ПРЕВАРИЛА 129 СВЕТИ САВА И ЂАВО 131 ДЕЧКО КОЈИ СЕ НИЧЕГА НЕ ПЛАШИ 134 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 139 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 143 ОЧИНА ЗАКЛЕТВА 156 УСУД 160 ПРАВДА И КРИВДА 167 ПРАВДА 169 ОКЛЕН ИНГЛЕСКОЈ КРАЉИЦИ ТОЛИКЕ
ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ Био један човек, па имао јединца сина. Овај син рече једанпут оцу: — Бабо, шта ћемо радити? Ја овако не могу
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Имао је један струг и неоспорно је био стручњак за обраду дрвета и метала на овој машини, иако никад није био шегрт, што би било немогуће да је живео у Европи.
Зашто бих се и жалио? Човек чија сам изванредна научна открића гутао свакодневно, почео је као књиговезачки шегрт, а оснивач велике издавачке куће Мекмилен био је рођен и провео је своје детињство у овој истој колиби у којој сам
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
језика Први послужитељ Полицијски писар Други из министарства Анка, служавка Девојчица кројачица Штампарски шегрт Први Други грађанин Догађа се у доба сусрета прошлога и садашњега века ЧИН ПРВИ Обична грађанска соба.
РАКА: Шта ће ми да се умијем? ЖИВКА: Вуци се тамо, опери ту руку. Зар не видиш да изгледаш као шинтерски шегрт? (Гурне Раку те овај оде с Анком.
Завеса ЧИН ДРУГИ Иста соба, само богатија намештајем, који је без укуса размештен. И ЧЕДА, ШТАМПАРСКИ ШЕГРТ ЧЕДА (седи за малим сточићем, на коме је телефон, и завршава разговор): Госпођа министарка није моментано код куће...
Др Нинковић, секретар министарства спољних послова. – Лепо, ја ћу рећи, а ви изволите! (Затвара телефон.) ШТАМПАРСКИ ШЕГРТ (доноси пакете): Ево, молим, визиткарте. ЧЕДА: Је л' плаћено? ШЕГРТ: Јесте! (Предаје му шест кутија.
(Затвара телефон.) ШТАМПАРСКИ ШЕГРТ (доноси пакете): Ево, молим, визиткарте. ЧЕДА: Је л' плаћено? ШЕГРТ: Јесте! (Предаје му шест кутија.) ЧЕДА (ишчуђава се): Охо! Па колико је то? ШЕГРТ: Шест стотина. ЧЕДА: Шест стотина?
ЧЕДА: Је л' плаћено? ШЕГРТ: Јесте! (Предаје му шест кутија.) ЧЕДА (ишчуђава се): Охо! Па колико је то? ШЕГРТ: Шест стотина. ЧЕДА: Шест стотина?!!!... ШЕГРТ: Толико је госпођа поручила. ЧЕДА: Добро, добро, иди!...
) ЧЕДА (ишчуђава се): Охо! Па колико је то? ШЕГРТ: Шест стотина. ЧЕДА: Шест стотина?!!!... ШЕГРТ: Толико је госпођа поручила. ЧЕДА: Добро, добро, иди!... ШЕГРТ (оде).
ШЕГРТ: Шест стотина. ЧЕДА: Шест стотина?!!!... ШЕГРТ: Толико је госпођа поручила. ЧЕДА: Добро, добро, иди!... ШЕГРТ (оде). ИИ ЧЕДА, ДАРА ЧЕДА (отвори пакет, вади једну визиткарту и слатко се смеје).
ИИИ ПРЕЂАШЊИ, ЖИВКА ЖИВКА (долази споља под шеширом а за њом један фотографски шегрт носи преко руке хаљину увијену у бели чаршав): Метни овде! ШЕГРТ (остави хаљину преко столице).
(долази споља под шеширом а за њом један фотографски шегрт носи преко руке хаљину увијену у бели чаршав): Метни овде! ШЕГРТ (остави хаљину преко столице). ЖИВКА: Тако, сад можеш ићи! ШЕГРТ (оде.
ШЕГРТ (остави хаљину преко столице). ЖИВКА: Тако, сад можеш ићи! ШЕГРТ (оде.) ДАРА: Где си, бога ти, носила ту нову хаљину?
ИX АНКА, ПРЕЂАШЊИ АНКА (доноси писмо): За госпођу. ЖИВКА: Ко је донео? АНКА: Један шегрт. ЖИВКА: Добро. АНКА (одлази). Х ЖИВКА, ВАСА ЖИВКА (отвори писмо и прегледа): Ко је ово, бога ти?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
таме и светла: крећу се кроз таму и маглу, толико густу да се и по образима осећа, а испред њих светли фењер који носи шегрт; замичу у чаршију, и магла је сва „испресецана укрштеним млазевима свећа из дућана и кућа”; кад скрену у течину улицу
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ј.С.П. ЛИЦА: ФЕМА, богата удовица ЕВИЦА, њена кћи МИТАР, Фемин брат АНЧИЦА, служавка ЈОВАН, шегрт САРА, чанколиза код Феме СВЕТОЗАР РУЖИЧИЋ ВАСИЛИЈЕ ДЈЕЈСТВО И ПОЗОРИЈЕ 1.
ФЕМА: Твој је мајстор био, да ти кажем, магарац; ти треба да будеш паметнији. ЈОВАН: Шегрт од мајстора? ФЕМА: Дакако, медведе! — Видиш и ја како сам се променила. Да знаш, ја ти више нисам мајсторица.
ФЕМА: Ханц. ЈОВАН: Зар сам ја коњ? ФЕМА: Будало! Најлепши пединтери имаду то име. ЈОВАН: Нисам ја пединтер него шегрт, нит’ је мени отац казивао да се немчим, него да останем који сам био. ФЕМА: Кукавицо, то је ноблес...
ЈОВАН: Аха! Овај је Словак. РУЖИЧИЋ: Несмислени, дажд ми отвјета. ЈОВАН: Пани, просим понижење, ја сам буо шегрт код моје мајсторице, а тераз сам аванџирал; уж сам постал бединтер. РУЖИЧИЋ: Да прилпнет јазик гортани твојему.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Један ђаволски шегрт, причало се, везао таљигашком коњу оквир од старих наочари, и претстављао: госпа Нола. — Чекајте, да ја још оно моје
Ја на Лабуду. Јосин Душко на Цветану, а Лука на кобилици Милици. — Опет смеј и подврискивање. Шегрт један се преврну трипут на рукама: „Живела кобилица Милица!” — Па кад прснусмо, Нано, нестадосмо!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О афазија, о подношења, о мучна балканска клима, Што влада детињством и снегом, и ђоновима крваво; Сироти шегрт који ће ноћас заспати го, Сироти балкански во!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У кујунџиници Мана кујунџије седе калфа Коте и шегрт Поте, и раде. Задубили се у посао. Калфа Коте довршује неку срмали-муштиклу, — коју је поручио код њих у радњи неки
у радњи неки Миле, назван Мазни, највећи кицош и мераклија у свој махали, ако не и у свему граду, — а главати чупави шегрт Поте, и он шмрче и ради; чисти зечјом ногом старе минђуше и баца их на гомилицу преда се.
Обојица се задубила у посао па раде. Калфа Коте звиждуће нешто, а шегрт Поте се занео у посао, па се у један мах заборави, па запева, онако као за себе: Синоћке те, леле, видо’, Зоне, где
— А, бре, ешеку ниједан, — пита га калфа Коте — какво појење у дућан?! А шегрт Поте га гледа блесасто и пипа главу, и гледа да се није и крв пролила.
— Куде си гу видеја? Збори, келчо ниједан. — Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте — куде смем ја па да гледам чорбаџијске керке?! Ја си сал појешем, ето, што се појê по чаршију и по ма’але!...
Коте само обрте главу па се кришом насмеја; ваљда и њему смешно дође при помисли какав би смешан изгледао шегрт Поте кад би заиста вирио кроз плот у чорбаџијску башту и уживао у призору описаном у песми.
вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа, искијаће први шегрт — мишљаше фаталиста Поте — за све ове досад добивене шамаре. Боже здравља! Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте!
Боже здравља! Запамтиће први нови шегрт ко је калфа Поте! Тако мисли Поте и једе печену бундеву, и теши се и ужива већ сад.
Певала се по целом граду, и да је калфа Коте мало-мало мућнуо главом, сетио би се да је шегрт баш од њега истог чуо и научио ту песму, као што је он чуо и научио од мајстор-Мана.
Зато је више није певао пред мајстором. Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао и, ни крив ни дужан, добио шамар да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму.
А Мане је волео да теферичи. Простре ћилимче, које би донео за њим Поте шегрт заједно са шишенцетом мастике, збаци плитке кондурице с ногу, седне и узме тамбуру, па запева ону своју најмилију
И већ одмах га није држало место: досадно му било у дућану, и чим се вратио шегрт Поте, скочи и диже се да иде. Рђаво сам рекао „да иде“ — полетео би он, како му је мило било.