Црњански, Милош - Сеобе 2
Ако је тако, ја ћу с тобом, где год чујем за тебека. Ја сам примио к сердцу све што смо писали са Шевичем и нико ме неће одвратити од тога, ни Гарчула, ни Трифун, па ни жена.
И једну снажну кобилу, која више није била млада, али је била лака. Имала је чудну боју, кулаша. Праћена Шевичем, група официра, после јахања, обилазила је арену и гласно довикивала јахачима, који су јахали на препоне, као да их
Оставатсја!). А Живана Шевича су задржавали и питали, је ли то последњи Србин егзерцира. Исакович међутим одјаха, за Шевичем – и не погледавши га – до на крај егзерциришта, које је било дуго неких пет-шест стотина корака, и које се завршавало