Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Потпоручник је мирно спавао. Чујем како шкљоцају затварачи пушака избацујући чауре. Овако без оружја, сâм, имао сам утисак као да сам залутао у неки пакао.
ми рече: — Дакле, упамти добро: ватру ћеш отворити само онда када видиш непријатељску пешадију пред жицом и чујеш да шкљоцају маказе. Јеси ли разумео?
— И још? — Кад чујем да шкљоцају маказе... — А зашто? — Зато — спустио сам глас и поверљивим тоном му се обратио: — што немамо муниције...
Радили смо преко воље. Научили војници да пале гранате, те је и њима смешно сада када шкљоцају празним затварачима. Најзад... кад се мора. И то је рок службе. Али највећу нам невољу задавао командант.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
До поноћи је било пред кућама света, и посета по клупама. Па одједаред оно што се зове — чистац. Шкљоцају капиџици, кораци брзају. Занимљиво би било знати из које цивилизације или религије је остало „глухо доба” баш у поноћ.