Краков, Станислав - КРИЛА
Није ништа разумео. — Шта је? Шта је? Низ село су бежали војници без ранаца и шлемова. — Бугари. Бугари... — Стој... станите... Одозго низ падине брега се ваљали згуснути редови.
— Само не спавајте ову ноћ, господо... Неколико се руку диже, и додирну тврде ободе шлемова. Официри одоше четама. Остао је само мајор Милорад са Душком.
Казимир је дрхтао у грозници и грозно кашљао. На жутом лицу избила су два румена печата, и између војничких шлемова и бајонета његове су очи дивље светлуцале. Грцао је кроз кашаљ... —... Лудило злочинаца гомила своје жртве...